ovo je zakonom zasticen text

Mnogi lazni strucnjaci, urbanisticki paceri i graditelji - rusioci, doveli su Beograd do urusavanja, stiske, teskobe, saobracajnog ludila, unistenja zelenog pojasa, kioskizacije. Pre mesec dana poseceni su plapati, preostalo zelenilo jedva dise od smoga, izduvnih gasova i dima iz brojnih odzaka! Krunska ulica, za mene - najlepsa u Beogradu, jedan je od retkih svetlih primera. Pozdravljam izgradnju novih gradjevina i zgrada, ali samo ako su u skladu sa prirodom i stilski sjedinjeni sa okolinom. To je retkost kod nas i mozete videti npr. kucu u secesija stilu, a pored nje neko novo rogobatno zdanje od stambene zgrade. U Evropi se mora postovati stilsko jedinstvo, a cardaci ni na nebu ni na zemlji - kuca na kuci i madogradnja spratova zabranjeni su. Za ujedinjenu Evropu vaze isti zakoni. Kod nas je bezakonje zakon. Uvek smo imali sjajne arhitekte, a i stranci su rado projektovali za Beograd koji pamti Ivanku Raspopovic, Iku Gligorijevica, Milana Palisaskog. Slavija je stravican primer nesnalazenja i bahatog zanemarivanja jene od najvaznijih beogradskih okretnice i najruznijeg trga. Na zalost, nije Slaviju mogao spasti ni parkic, ni novi hotel, ni Mek. Dimitrije Tucovic, jadan tu stoji u centru - NICEGA! Secam se kako je pocelo fatalno unistavanje Slavije, epopeja bez vidljivog kraja. To je bilo onog dana kada je srusena apoteka "Pusakovic", jedna stara antikvarnica, a u nastavku parterno zdanje bioskopa "Slavija". Pocelo je pre sto godina, davno i divno, os Simicevog imanja, od Fransisa Makenzija, preko divnih kuca porodice Vuco(Mekdonalds), trgovca Aleksica, pa Franca Stibnera. Arhitekta Kovaljevski izveo je regulaciju trga - pesackog karaktera, sa jednim venjakom u sredini. Zanimljivo je da se Leze zalagao da Slavija bude pravougaona. Meni je dok sam studirala istoriju umetnosti, za seminarski rad iz arhitekture prof.arh. Mustafa Music pokazao svoju futuristicku viziju trga Slavija, ali stojim kod toga - prakticnu i potpuno izvodljivu! I za kraj par korisnih informacija. Krajem 19.veka na relaciji Slavija-Kalemegdan vozio je konjski tramvaj. Voznja je trajala 18 minuta, a prevozio je 32 putnika. Dve godine kasnije, 1894. od Slavije do Topcidera vozio je elektricni tramvaj. Mi tramvajem stigosmo u 21. vek Beograd ce metro verovatno samo doziveti u nekom od buducih stripova Alekse Gajica!