ovo je zakonom zasticen text/dear Amy....

Uff.teško je.prvu sam rečenicu već izbrisala.
Amy božanstveno peva,a ume i da piše divne ,iskrene, bolne, sirove, plahovite, duhovito-romantične, senzibilne stihove.Ja umem da pišem.Sluh imam,ali kad pustim glas - to je show, ali melodiju pogodim!
Teško je pisati u past tensu o nekome ko je bio živ do pre 76 časova. A čujem njen glas u pozadini...Kako dobro pevaš, dear Amy...I kako si preveslala onog pandura inspektora! So sweet.U kadi, pa za stolom u kancelariji..He was blown away!
Gotovo sam sigurna da su okolnosti bile drugačije i što se kod nas kaže, "da je baba imala točkove..." da bismo bile odlične drugarice. Zato te tako dobro razumem. Snimila sam o čemu se radi već na početku. Bilo mi je krivo što to radiš sebi, ali znajući kako stvari stoje što se toga tiče, tvoje "NO,NO, NO" je sasvim dovoljno govorilo i da te nisu stalno terali da se skidaš protiv svoje volje, a ti se ponovo "pela" čim se ukaže prva prilika, a crv radi li radi, oraganizam bi ti bio jači i najverovarnije bi bila medju živima sada.
Ništa ti ne zameram. Nemam pravo na to. Tvoja stvar i tvoj izbor.
Aaa, kako to može da bude hevi.Obećaš im i želiš, al' ne ide pa ne ide.
ALI MUZIKA! Ostavila si i postavila nove granice.TI SI DIVA.
I znaš šta-verujem da u stvari ne bi volela da pišemo post mortem textove o tebi.
Probala sam sada i ne mogu. Sladunjavo je,a nijedan tvoj text nije bio takav.
Pisala si iskreno do daske, do bola...
Izvini što su se mnogi u Beogradu poneli prema tebi ružno na koncertu. Ali,znaš i sama kakvi su ljudi.Surovi.Ne svi, ali uglavnom - DA!
A opet. s druge strane, uspevala si i uspevaš i sada,a tek ce generacije i generacije slušati tvoju muziku..htedoh da kažem-uspela si da izvučeš iz ljudi najdublje i najiskrenije i najskrivenije emocije. Mnogi su se suočili sa sobom baš kroz tvoje pesme i stihove.
Dear Amy, ovog vikenda desilo se nešto strašno u N
orveškoj-jedan ludak pobio je oko 100 ljudi, umro je i naš roker Delča.
Umrla je i kuca mog najboljeg prijatelja.
Previše smrti.A nije trebalo tako da bude.
Sad si mirna.TI I TVOJA MUZIKA.
BACK TO BLACK...
Idem da te slušam kako pevaš.I da razmišljam, jedem, spavam, plačem..pa da izadjem...Hej, znam da si volela sladoled. Eto, pojescu slodoled na stapicu. Ako ima. ZELENI. Pure acid..hehe..he..hm..

Ali sladoled ću pojesti svakako.
Ovi stihovi koje cu sada otkucati nisu tvoji, ali mi se mnogo dopadaju. Čula sam tu pesmu samo jedanput i zapamtila ih.
" A broken dream
a broken heart
isolate and afraid of the dark
open up this is a rain
I wanna get up to you
You are not alone

An open hand
An open heart
There's no need to be afraid
open up - this is a rain
I WANNA GET THROUGH TO YOU
YOU ARE NOT ALONE"
...tako nekako...dear Amy...

ovo je zakonom zasticen text/stvarnost...

Danas je..ppp..ah-DA! PETAK.
nadam se da će vreme prestati da bude neraspoloženo i da stalno menja mišljenje-te kiša,pa vatar, vlaga neverovatna..onda dune neki ludi vetar..Na Dedinju pada kiša, a u Zemunu prže jaja na betonu.Ili:na Zvezdari sija,pa upeklo, a na Obilićevom vencu-tmurni oblaci.
Pa se otkazuju i ponovo zakazuju razni dogadjaji koji treba da proizvedu u nama nekakve doživljaje-senzacije.Danas, da bih izbegla bilo kakvo pitanje i pisanje o našoj surovoj stvarnosti, podsetiću se nekih netipičnih sećanja sa putovanja!
..i DA - treba da putujem.Neću objavljivati nikome ni gde ni kada. Samo ću lepo da otputujem, a vratiću se još lepša.A onda, uz raznorazne poslove koji me čekaju, prepustiću se čika zubi.I kada se ti zidarsko-zubarski poslovi budu završili stalno ću da se smejem.Nek se vidi da su veštaci, nek budu beli kao sneg, možda stavim i dragi kamen u keca.Najozbiljnije.
Kad konačno budem imala sredjene zube prestaću da grizem!
Ko shvata - razumeće.Ko razume-shvatiće1
To me je podsetilo na onu čuvenu priču oko veša. Bude riba..ili frajer, tip top od glave do pete, a kad se skinu-KATASTROFA! Veš ispran, poluodrpan, froncle tu i tamo, rupica na gaćama od češkanja. Nemam problem s tim, ali dešavalo se da se skinem vešto i brzinom svetlosti..sad sam prešla na drugu temu, tj.na veš,a rekla sam da ću preneti malo slatkih sećanja sa putovanja.Takav tekst neće nikog zaboleti, neću apostrofirati negativne ličnosti i pojave u društvu.A opet, ne mogu a da ne primetim da bi mnogi voleli potpuni utopizam i cenzuru.Čak i u sopstvenim časopisima koje imaju "iz hira i kaprica", a saradnicima ne plaćaju članke uz lakonski odgovor i opravdanje da "jednostavno nemaju pare".Pa nek onda prave fanzine i prestanu da zajebavaju ljude koji provedu nekoliko dana..ili noći..ili sati, pripremajući i pišući jedan tekst, pa čak i 2. A tekstovi, iako naručeni - ne budu objavljeni. Nema izvinjenja, a kam'li honorara!
Naravno, sada je moja ideja i želja da pišem o putovanjima splasnula kao loše testo.
Činilo mi se zadnjih 15-tak dana da mi se mozak od vreline topi.Oči su me pekle, computer je isijavao neku maglenu toplotu..Ja sam rak, rodjena 7.7.'70. 7 is my lucky number.Ja sam rak.Voda je moje stanište i utočište.Reke ne fermam za kupanje.SAMO MORE!A kada je MESEC pun ili sam potpuno luda ili sam mirna kao bubica.Meteoropata sam. Imam nizak pritisak i volim kišu, ali od kada idem kod frizera i ispravljam kosu vlaga i kiša mi smetaju. Opet sam se vratila loknama. O tome je već bilo reči u prethodnom blogu. Oblaci prolaze i kako koji predje preko SUNCA razbije mi koncepciju o tome šta ću da obučem za večerašnji garden party na kome će biti onaj PRAVI under-over-ground Belgrade!
Obožavam da spavam.Iskreno-život bih prespavala.Ne verujem da nešto mnogo propuštam zato što mnogo spavam?! Čitala sam više studija vrhunskih profesora sa svetskih univerziteta. Studije o spavanju. Čak sam pre X godina na nagovor moje drage Vanje Govorko otišla na par seansi kod uvaženog Ivana Nastovića koji se snovima bavi,ali mi se nije doipalo to izvlačenje zaključaka iz snova.Na seansi je bilo više žena i iskreno-bilo mi je dosadno.
Više volim jungovski prilaz profesora Vladete Jerotića.
Da se vratim spavanju.Lepo kaže jedan američki profa da je mnogim ljudima potrebno od 8-12 sati sna,a da je nekima dovoljno od 4-8 sati i da su neki ljudi jednostavno noćne ptice, a drugi nisu.Simpa je,ali i glupava podela na te ptice.Jer, NIKO ne kaže-"DNEVNE PTICE".
Kao, npr-"Aaaaa, pa da draga Žozi, ti si noćna ptica"!
Nisam aman,nikakva ptica.Ja sam mačka.I TAČKA.
.

ovo je zakonom zasticen text/"FRIZERAJ"fenomen

FRIZERAJ..kako to starinski šlagersko-provincijski, a ipak damsko-biržoaski zvuči!
Mislim da ne postoji žena, a bogami nisu retki ni muškarci koji odlazak kod frizera doživljavaju kao opuštanje, ćaskanje i naravno-SAZNAVANJE novih tračeva i novosti.Kulturnih i nekulturnih.
Do svoje 35 godine šla sam samo u osnovnoj školi kod gospodina frizera BATE, pravog majstora koji je imao salon u Krunskoj ulici, preko puta više hiljda puta opljačkane zlatare "Majdanpek" u kojoj sam za inat kevi utopila ogromnu zlatnu narukvicu, totalni kič i kupila tonu super stvari u tada tek otvorenom Čumićevom sokačetu pre zilion godina.Bilo je tamo odličnih i original italijanskih cipela-"Moschino" sa sirovom gumom kakve ima i Isi,a i jedne antilopske braon čizmice koje takodje ima i Isi.inače,Isko i ja volimo mnogo istih stvari.
O tome treći put.pošto mi je ovo već drugi,a možda i peti put da je spominjem u blogu.
Bata je uvek bio namirisan, ruke su mu bile brže od kosilice.Jednom mi je toliko stanjio moju gustu i loknavu kosu da sam htela da ga ubijem.Mamu je frizirao fantastično.Naravno, prelepa brineta ofarbana u žitno plavo, pa pundja..i bila je lepša od Lane Tarner i Kim Novak zajedno.Baka je išla u jedan stari pravi beogradski salon u prolazu kod bioskopa "Kosmaj" i ja sam joj često pravila društvo.A i dan danas nije redak običaj da kod nekih gospodjica i gospodja dodju frizeri, -ke u kuću.AAAAA, sad se setih-baka je imala i svoju kućnu haubu.Američku roze uz koju je išao i roze turban, plavi peškiri i raznovrsni vikleri,četke i ostala zanimacija bez sporta za zube.
Ja sam kao klinka bila bucmasta, htela sam da imam kosu kao princ Valijant,a čak sam jednom gosn Batu naterala da mi napravi neku suludu kratku polu-pank frizuru sa primesama new wave luka. izgledala sam odvratno.
Nikom ne bih poželela takvu ideju.
Sada sam zadovoljna svojim izgledom.Jesen posvećujem brzom torpednom popravljanju zubala i onda mogu da se prijavim i za mankenku over 40!
Uvek sam preopširna.FENOMEN FRIZERAJA!
Posle tih školskih glupiranja sa kosom do 34 godine nisam obraćala pažnju na to da frizeri uopšte postoje.smatrala sam poniženjem za svoju kraljevski bujnu kosu da ode u ruke "nekog tamo"...Koristila sam najbolja sredstva na svetu, stavljala egipatsku kanu i negovala svoje lokne.Trenutak u životu u kome mi je kosa bila najlepša bio je u Lisabonu. Reka, more, monsunske kiše, vlaga maglena....učinili su da moja kosa bukvalno izgleda kao na Botičelijevim slikama.
A onda me je nešto ošinulo da budem strejt i rešila sam da peglam kosu.To ju je spalilo i tek se ovog leta konačno ponovo oporavila posle više od 5 godina nošenja frizure zvane "skvo" koja najbolje na svetu stoji Jeleni Maćić.Ipak, jedna sam i jedina sa baš ovakvom kosom u gradu.
Fenomen "vetar u kosi" je prevagnuo i ponovo imam lokne.naravno, one su sada dizajnerski obradjene.
Išla sam i kod najpoznatijih frizera u gradu, ali i kod onih u kraju.To su najbolji saloni.Na Vračaru ih ima mnogo, a ovaj u koji trenutno idem okuplja odličnu ekipu.A devojke majstorski rade i stalno me pitaju kako to da nemam ni jednu boru.Onda se ja zagledam u ogledalo i pokušavam da nadjem bar tu jednu, al' ništa. NEMA JE. samo od smeha.
Ali, seda sam 90%. Od stresova i besova, a farbanje u crveno pospešuje sede vlasi.
Dok se Vlasi ne sete!Od crne farbe kosa opada.Čak sam i extenzije htela,pa odustala.Imam kod kuće upakovanu pravu smedje-crvenu kosu.Siroka je metar ipo i dugačka pola metra,a pošto je kosa praava i prAva, može da se farba i uvija!
Kod frizera se prepričavaju najneverovatnije priče koje često nisu sasvim istinite,ali kada se saberu informacije sa više strana i iz više salona dodje se uvek do prave storije.
Ipak, Beograd žudi za jednim dobrim zgodnim muškim frizerom ZA ŽENE.Baš kao iz filma "SHAMPOO" kod nas prevedenog kao "Holivudski frizer", a igrao ga je Voren Biti. Biti il' ne biti!
Znam ljude koje su zbog frizera doživljavali frasove i nervne slomove.Žene koje su tražile jednu frizuru,a od umišljenih makazorezaca dobijale nešto sasvim drugo.Frizerski je zanat težak.voda,šamponi..maži ruke, suši fenom, navijaj, seci, račešljavaj, uvijanja, peglaj-ne više! Ako obratite pažnju videćete da su frizerkama ruke odlično definisane.
ipak rešila sam da se odsada farbam sama.Ne zbog 500 din.više ili manje na svake 3 nedelje, nego što kada se farbam sama umuljam farbu u kosu kao šampon i volim da mi bude nejednake boje kosa.Takodje,stavim svoja pakovanja, bolja, ali i skuplja od onih kod frizera i tačno znam šta koliko mojoj kosi odgovara da stoji.
Sa frizerkama, šnajderkama, pedikirkama i maserima treba biti jako obazriv.Ali, oni su u isto vreme sundjeri naših priča.Ja čim sednem na stolicu počnem da govorim.Treba i to trpeti.I budite dame i ostavite ako ne svaki,ali svaki drugi put bakšiš obavezno.Jednom sam jednoj preslatkoj maloj frizerki ostavila bakšiš 400 din.Ona je to radosno priznala vlasnici, a ova joj je oduzela te pare.A mala je radila najbolje od svih.Sad je u 9.mesecu.Mala, srećno!Može i kod frizera da se ima crta, na ler..sve može.Zanati su čudo!
Jedno vreme sam gušila frizerku stalno, ali stalno pričama o show-u Seke Aleksić.
A devojka vidi da sam iz desetog fazona, al' ja o Seki pa o Seki.
Imala sam i jednu ludaču.Opsesivnu nakazu koja je pokušala da mi se ubaci bukvalno u porodicu.Što se tiče muškaraca-Milana Sarića, MISTER X-a i pokojnog Bate - oni su gospoda.
A žene su baš baš raznorazne.Ne mislim sad samo na frizerke, već na žene kao žene.Žene u nekim stvarima apsolutno nemaju granicu i umemo da budemo surove, bestijalne i zlobne ogovaračice do besvesti.
Ali, na Vračaru, u radijusu od 500 metara-SVE se sazna.
Naučnici su zaključili da je odlazak kod frizera za žene učinkovitiji nego odlazak kod šrinka. Ovde dobijemo lepši izgled, a kod potonjeg smo u stanju kose da čupamo.
Nikad nisam bila do onih nervoznih koje tapkaju nogom, lupkaju štiklom, udaraju noktima po stolu ili grickaju kosu i igraju se istom.Ali, iz škole mi je ostao običaj da svakih 7 min. gledam na sat, tj. u mobilni.KAD ĆE KRAJ ČASA!?
PER ME-kosa je snaga i snaga je u kosi!
Ponekad sanjam da mi neko skraćuje kosu totalno.To je baš noćna mora.
U srednjoj školi davio me neki mafijaš u pelenama da će da mi odseče kosu.Kad ono, ubiše ga.Slučajno.A pretio mi je u "Cvetiću" pred gomilom ljudi.Davno.
Sada mi svi govore kako su srećni što ponovo imam lokne.Dizajnirane.A opet-sva ta sredstva, fenovi i četke, ali i ruke devojačke-toliko su jaki, da mogu opet da imam potpuno ravnu kosu u roku od sat vremena.
Pre 2 meseca sam promenila salon.Jer, devojke su prešle iz jednog u drugi i kad sam saznala gde rade te najbolje devojke promenila sam salon.
Sada mi se odjednom čini da niko nema ravnu kosu.Svuda oko sebe vidim samo lokne.
Kažu mi da izgledam manje oštro i "opasno" kad nemam ravnu kosu.A ja sam zaljubljena u taj lenjir fazon.
A volela sam da idem i u jedan salon preko puta "Metropola", kod starog beogradskog majstora Kaćanskog.bio je veliki gospodin i sećam se ogrooooooomnih "L'oreal" lakova za kosu koji su stajali na pultu.To su bile one zlatno- braon boce, a na njima kroki anfas jedne dame.Predivno.Vidim na reklami da su vratili takvu bocu u "L'oreal".Sad cu taj lak da kupujem.
Malo laka čuda čini.
Kad idem da se friziram uvek se udesim.Mislim, sigurno da u podne ne idem sa punom šminkom i na štiklama, ali biram koje ću lanene pantalone da obučem, dal' platforme ili ravne ili dal' T-shirt ili haljinu.
Jeans je najbolje rešenje i naravno, NIKAD ne idem u belom kod frizera.
Ipak se tamo radi sa hemikalijama i farbama.
Jedva čekam da ponovo idem kod frizera!

ovo je zakonom zasticen text/miris beograda+jos neki

pečene paprike i pohovane šnicle.Dok se šetate Neimarom, Vračarom ili dorćolom oseća se miris Beograda.
Ja poznajem miris kruga dvojke.To je moj krug.
U mirise drugih krugova, kvadrata i elipsi ne ulazim.
volim mirise koje volim.A o onim koje ne volim neću sda ni da pišem.
miris u krugu dvojke može da bude i miris kake kuca i maca i miris ljudskih izlučevina koji dopire iz memljivih podruma,dupljak prolaza i stanova u kojima žive misteriozni čudni ljudi.
Tačno osećam miris iz stana ciganke mice iz jedne ulice koja seče krunsku i Njegoševu.Ima i Mica pravo na privatnost iako loče k'o velika, a mala je..malecka.I ima iskrivljenu ručicu.Uvek kad zaradim neku lovu dam i Mici za sreću. mica ima i decu i unuke i isekoše Mici pre 2 zime struju, ali jedna divna i dobra dobrostojeća gospodja joj plati.
Jer, Mica je dobra žena. i dobro se dobrim vraća. već samo po sebi je dobro što mica postoji.
Mica ne bi razumela baš najbolje ovaj text.možda bi ga razumela još bolje.
IzMicinog stana dopiru razni mirisi: njenog psa, memle, dezodoransa, prljavog ili čistog veša.Zavisi od prilike.
Mica i sad verovatno sedi i cirka iz unučeta svoj rum ili vinjaju. I to ima miris.
volim miris bostana.
volim miris moje mame. Čist, svež i volim njene glatke obraze koji mirišu na fini puder i njen omiljen parfem.
Volim miris svog "Moschino" eau de toillete i parfema.
Volim njegov miris.miris duvana i kose.I vetra u kosi.Dobar miris.Zabranjeno mi je da pišem o njemu. Poštujem. WITH ALL MY RESPECT.
Ne volim reke. mislim, volim.ali, ne privlači me da tamo idem. na reku. sve je nekako sklepano, a ni miris reke me ne privlači.
Mene opija miris mora. Uvek sa mora dodjem slana u Beograd. I budem slana što duže. Plaknem se gde treba, ali čuvam so u kosi, na rukama, ledjima, grudima, listovima, butinama. Često donesem par dlaša morske vode u Beograd i onda mogu da budem duže slana,a i da se pošteno okupam slatkom vodom.
Volim miris belog luka i škampa na buzaru.
Ne volim miris kavijara, šampanjca, a od mirisa viskija mi je baš muka. O ukusu neću ni da govorim.
Nisam okusila alkohol skoro 2 godine.Sem kada bukvalno liznem i sgvatim da mi je muka i od toga.liznem.to nije ni gutljaj, ni guc. To je liz i kraj.
Volim miris m0je mace Babete. ona je prava kućna primadona i nema miris.Ima, ali to je miris glatkog negovanog krzna, miris koji upije od svoje čiste posteljine u krevetiću svom.
Babeta je dama.Nije beba. Shodno tome-ima damsku posteljinu. A što je najsmešnije Babeta je "čarapica fetišista". Često mi krade soknice, uglavnom nošene i spremne za pranje. iskoristi priliku itmedju mog skidanja patika i nošenja istih na svoje mesto. Prikrade se i marne čarapicu. Skoro sam joj provalila štek,ali nisam htela ništa da diram. Štek je sve vreme bio nama ispred nosa. U tome je tajna dobrog šteka. Nisam štekara, alisam naučila da štekujem stvari. Što je sigurno-sigurno je.
Volim miris novca. njega ne štekujem, sem onih redovnih 500 din za nedaj Bože i taxi.
Na novcu možete osetiti miris neopranih ruku, pa sapuna, miris džepova u koje su preduzimači prdeli pa nosili butke love na menjažu. Kada je tek odštampan novac miriše na-tek odštampan. Novac čestomiriše na neke parfeme i mirise, pa i na hranu sa zaprškom.
gr-hrana sa zaprškom i tonom luka.Kladim se da svaka stambena zgrada ima bar jedan stan koji ispušta mirise jače od napalma. Ali, dešavalo mi se da i iz stanova najfinijih porodica moram odmah posle poste da nosim odeću na hemijsko zbog mirisa. Ili iz nekih restorana/kafana koje obožavam.
Volim miris kose posle frizera.
Volim miris italijanskih radnji u italiji.Da ne bude zabune.
U školi smo svi obožavali starke iako su bazdile na kilometar.Volim miris preostalih radnji "modistkinja" u Beogradu.
Volim miris mnogih meni dragih ljudi, a sa druge strane i poneki dragi ponekad miri' na znoj. To ne volim.
Pre izvesnog vremena meni drag lik toliko se uspalio od djuskanja na jednom rodjendanu da je smredelo u radijusu 5-17m oko njega.a dobar je dečko.To je onaj miris koji ne mogu da izleče samo soap&water tipa wash'n'go, nego neki preparati.
Njegov roblem,ali postaje i moj kada me zapahne takav oznojaž u društvu.
Volim kako lepo mirišu male bebe:na "Pavlovićevu mas", na "Chicco".Volim miris bebećih gumenih igračaka.
Volim miris dobre klope.
Svaki grad, selo, banja, planina, budžak, dvorac, šupa, vila, stan, hotel...imaju svoj miris.
Obožavam hotelske mirise, miris čistog i miris liksuza, čak i kad hotel nije luksuzan,ali je HOTEL kao fenomen posebna pojava i jedan od mojih fetiša.
Da sam bogata možda bih u nekim delovima života živela u hotelu.videćemo. Tek ću da napunim 41.
Volim miris kiše.Okupane ulice i razno lišče i zemlja.
Volim miris byka u punoj snazi.
Volim "the sweet smell of success".
Volim miris aerodroma i aviona.
Ne volim mirise sanitarija u bolnicama.Ne podnosim miris linoleuma, sundjera i krede.grgrrrrr
Volim miris pasa.Mirišu na sigurnost idobrotu.
ima muškaraca koji mirišu na avanturu.
ima mirisa koje pamtimo celog života i ponekad ga osetimo u nosu, mislima, podsvesti..u duši i osetimo trzaj u donjem stomaku. Leptirići u stomaku imaju miris.to je miris treme, zaljubljensoti..
Kada je velika vrućina i vlaga možda je bolje ne mazati kreme i prskati se tonom mirisa.Ne tjelovježbe se ide čist,-a, ali NIKAKO namirisana baš za tu , vežbaću seansu.jer, tamo se mešaju mirisi tela i često je nečiji znoj pomešan sa pogrešno izabranim parfemom jeziv rezultat.
Volim miris dobre kože na sedisštima u automobilu.volim legandarni "Arbre magique",ali samo prvi i jedini od borovine.Ovi posle-zuti, oranž, plavi me ne zanimaju.
Volim legendarne mirise "Pino silvestre", "Kouros"..
"CHANEL 5" mi se nikada nije dopadao.Volim italijanske parfeme, eau de cologne,..de toillete. volim bombonaste mirise. volim što mi sve stvari više od 2 decenije mirišu na "Moschino". A volim i kad mirišu na njega. Kad moje stvari i ja upijemo njegov miris.
So sweet and gentle and sexy and...mmmMMmmMMMMMMMMMMmmmmmmmmjau.
Ulice Beograda kada mirišu na sneg koji pada mirišu najlepše na svetu. Kada se vide zvezdice i savršeni oblici pahuljica. kako je priroda uspela da stvori nešto tako savršeno kao što je pahuljica?!
Često dok idem gradom u nosu osetim miris sećanja.Prodje neko ko miriše slično kao neko drugi i sećanja počnu da naviru.
ništa mi ne stvara tako brze i dobre asocijacije kao mirisi.mirisi se ne zaboravljaju.
sigurne sam da bih u gomili, zatvorenih očiju, po mirisu prepoznala svakog kog treba da prepoznam.
Kratkovida sam.Neredovno nosim cvikere,a cak se teram da ih nosim zbog compa, TV-a, pozorišta, bioskopa..etc.itd. kada jedno od čula počne da zakazuje druga postaju oštrija.
mmmmm..al' nešto divno miriše.na sigurnost, toplotu.Tako su nam verovatno svima mirisali bake i deke.moje su deke bili fina predratna gospoda, a bake vrhunske dame.Divno su mirisali, a bake su bile fantastične domaćice.ali, nikada nisu na kuhinju mirisale.Nego na najlepše mirise na svetu.
Ima Beograd svoj miris.I mi pravi Beogradjani se namirišemo kad treba. Namirišemo dobro jedni druge.I držimo se.
juče sam kuvala boraniju. dobro miriše. odoh da klopam.
A domani.Ciao.