недеља, 29. јануар 2012.

ovo je zakonom zasticen text/moja Lucija

MOJA LUCIJA!
A koja Lucija, čuje se glas trece osobe.
Moja.
Moja odlična drugarica koju nisam jako dugo videla.Srele smo se sinoć u "Klubu književnika" i dugo smo se, dugo grlile.Bez pitanja i potpitanja. I kroz taj smo zagrljaj ispunile godine koje nismo provele zajedno, ali se u medjuvremenu mnogo toga dešavalo i njoj i meni.
Moja Lucija sada ima troje dece i pobija onu idiotsku teoriju kako se žene od radjanja moraju raskokati, udebeliti i zapustiti. Patetična glupost koju su smislile one koje nikada i nisu bile dobre ribe, niti su vodile baš mnogo računa o svom izgledu i negovanju.
Lucija je sada još lepša.Visoka, vitka, sa dugom plavom kosom i nogama privlačnim kao Šanzelize.Lucija je i more i planine, u njoj se spajaju gore i duboko plavo more...
Lucija je uvek emitovala svetlost.LA LUCE(valjda sam tačno napisala).U svakom slučaju , razume se - SVETLOST, sjaj, osmeh. Lucijin smeh koji odzvanja...
Skoro sam sredjivala neke fotografije i našla seriju slika sa jednog žura kod Marije Pešić Andrejević.A Lucija i ja sedimo zajedno u fotelji, jedna drugoj u krilu, pa sa prepletenim nogama. A Lucija u crnoj haljini.Mini.A ja u leopard vintage.Model-Tina Tarner.Obe.I 4 dobre noge.Njene su bolje.Priznajem .A fotke su super.
U to vreme kada smo se intenzivno družile bilo nas je koji smo gluvarili u "Cvetiću", pa uveče ponovo tamo i ko zna gde..Na žurevima decentnim kobajagi, a potpuno netransparentno dekadentnim kod diplomata za vreme sankcija.Večere, sedeljke, rodjendani, klubovi-zatvoreni i otvoreni..."Stupica"... Kod naseg dragog Muje i sa Brankom, Jocom, Vladetom..sa još jednim Jocom, Srdjanom, Reljom..Lada, Marija,Milica, Roksanda...i molim neimneovane da se ne osete uvredjenim, jer ne želim da se izgubim u nabrajanju.Jer, bilo nam je, bilo nam je lepo...
Kako nam je bilo dobro.Sećam se jedne neverovatne noći kada nas je Pop smestio u svoj Chevrolet combi, pa smo posle išli kod Danila na žur, a posle na reku. To je samo jedna crtica iz serije naših avantura.
Moja Lucija.
Juče sam te srela i ti si mene srela i više te neću pustiti.
PRIJATELJSTVO..zanat najstariji....

уторак, 24. јануар 2012.

ovo je zakonom zasticen text/kako volim da spavam!

Ja, u stvari, i sad spavam.
Juce je trebalo da idem na jednu izlozbu i otisla sam i sve vreme sam spavala.Stojecki i otvorenih ociju.Lepo je jedan americki naucnik rekao kako jednostavno postoje ljudi koji su nocni i ljudi koji su dnevni tip.Meni je bitan broj casova spavanja, naravno, sto veci.Ali, ipak, bolje se osecam kada ranije legnem.Mada, ja sam nocni tip!
Obozavam da spavam.Zbog toga cesto nisam isla pre podne u skolu.Mama mi je dozvoljavala da ne idem u skolu gad god hocu, a i lako sam dobijala opravdanja.Za sve.Uvek.Nisam ni na fakultetu ustajala rano.A tamo nam to nisu ni trazili.I profani na Filozofskom vole da spavaju.Ne volim da spavam popodne.15 minuta je sasvim dovoljno za okrepljujuci san.
Ranije sam bila previse popustljiva i nekada sam isla i protiv sebe..Tako mi se spavalo..A izlazila sam stalno.ali, nema veze.bilo mi je dobro.
Nocas sam spavala skoro 12 sati.Onda me je ludacki probudio neki zvuk koji je proizveo naravno-MAJSTOR! dosao je da popravi klozetsku solju.Da ne padnemo sa golim guzama pored.Da ne padnem bez gaca na golo dupe!
Toliko volim da spavam i resila sam danas da napisem blogoljubavnu pricu o spavanju.
Ali, moram da idem ponovo da spavam.Ja sam rak.Zavisim od vode.Od plime i oseke.I ciklusa punog meseca.A kisa pada..voda lije vec skoro 24 sata..
Sklapaju mi se oci..Nastavicu sutra.Ima mnogo zanimljivih stvari vezanih za spavanje.A toliko besanih noci i ludih noci i lepih noci.
Spavanje je ponekad pravi kosmar.Mislim da je jezivo jezivo imati nesanicu zbog briga, stresa, neke nesrece.
Ali, ako ova moja recenica moze nesto nekome da pomogne, evo je onda: dragi ljudi, ako zbog necega ne mozete da spavate, razmislite ovako!
Situacija je takva kakva je.Ali, ako ne spavate, bice vam jos teze, a san je lek.Nespavanje je cuveni vid mucenja.Kap po kap koja udara o vrh glave, lampa, lampe i tako jake lampe.....
Najlepse sam spavala na Siciliji.Imala sam okruzenje koje me je cinilo neverovatno sigurnom.Kada sam bila za vreme raznih nemira u zemlji-van zemlje, ponekad sam jako lose spavala.Od brige.Ali uvek spavam neverovatno dobro kad sam na moru.zimi.Leti.Uvek.Postanem bolja u svakom smislu na moru.
Ima jos mnogo toga.Njemu najvise volim da zaspim na ramenu.To je ..to je..to je..neopisivo..Ali, nije on sad tu.
Spavala sam danas popodne sa mojom mackom Babetom.Zajedno na mom krevetu.Ususkane u duxeve, pashmina salove i posteljinu od lana.Vunu ne podnosim,ali ćebad koju je od konca i vune strikala moja baba tetka Olga obozavam.Tako su indijanski.Razmisljala sam da jedan nosim zimi umesto kaputa, ali mi je mama rekla da kombinacija sa sve mojom crvenom kosom u ravnoj varijanti+Ray Ban+cizme i duga suknja, izgleda kao da sam izasla iz rezervata.Na moj comment da je to so cool i da Ralph Loren to lansira vec sto godina, ona je rekla da se njemu sve moze jer je pum love, a da ja izgledam smesno.Kraj.Imam ja i manje upadljive kombinacije..he he.Jednom Indijanka-uvek Indijanka, tj.-SKVO.
E, da!Maca Babetica.Kada mi ukaze tako veliku ljubav i pokloni mi spavanje avec moi, to znaci da je moja macka tada spremna da odbaci oklop Suverene koja vlada i kojoj se na noge dolazi.
Ona ima vec 15 godina i resila sam da joj produzim zivot koliko god mogu.Kuvam joj supice sa piletinom i ona voli da pije supicu sa "Vegetom".Gubi mnogo tecnosti i postala je tako laka.Lagana.A ranije je bila debelica.Bas.Kad bih je uzela u ruke zanela bih se unazad kao kad podizemo neku dundastu bebu.
Jede cesto, ali malo.
I, eno je sada opet u mom krevetu.
Idem i ja.Mozda necu bas spavati.ali mogu da citam ili da gledam TV ili da razmisljam ili da je mazim.Da zaspim...
Ne treba gledati dugo ljude ili zivotinje dok spavaju.Jer, svako kad spava-to je trenutak posebne intimnosti i mira.A opet, gledamo ponekad ljude koje volimo kada spavaju.
Jednom me je neko milovao po glavi dok sam spavala.I u tom trenutku sam znala da me ta osoba mnogo voli.I ja nju.
Tada.

петак, 20. јануар 2012.

ovo je zakonom zasticen text/umor,život,jezik,friends...

Bože,
kako sam se danas umorila.Kako reči mogu da umore čoveka. Reči su čudesne, a naš je jezik toliko složen i sočan da se njime možete igrati do besvesti. Sočan je i lep. I toliko prost ponekad.tj, često.Kažu da mi imamo najodvratnije psovke na svetu. Imaju ih i drugi, ali jednom, kad je moj drug Buca , a volim ga k'o brata, rekao za jednog tipa - "J__ću mu mamaru", ja nisam posle toga mogla da izgovorim tu reč-mamara. Dandara, fukara, drndara, Čubura, kubura, satara, jebara, bembara...to ide do srži. J--u mu mamaru. To je srž srži. To je kraj. tu nema odstupanja. to je bilo tako brutalno, tako rešeno, tako muški. Da je neki drugi tip to rekao zvučalo bi jezivo prostački, ali ovo je bilo sa stilom.
Reč
rečica
rečca
rekoh li vam?!
Da li sam ja uopšte u stanju da napišem nešto kratko?!Nisam skriboman.Skribomani su oni što pišu sve i svašta, pa šalju na 234567889098776543221 adresa.Da li je Isidora Bjelica skriboman ili jedna vešta žena koja svesno manipuliše svojim savršeno brzim umom..hmm..Ja volim Isidoru na neki čudan način. Volim njenu upornost koja je svakako za pohvalu. I dopada mi se što ta žena sve stiže.A dopada mi se i njen suprug.Profesor Pajkić, jedan od najvećih i najboljih poznavalaca filma i pop kulture.Nikada neću zaboraviti rečenicu koju je rekao, a to je da je revoluciju u filmskoj umetnosti i revoluciju u pop kulturi načinio film sa Švarcenegerom,"Konan Varvarin"(V VELIKO jer su ga tako zvali, a da je samo jedan od onih koji razvaljuju dečja igrališta,onda bi bio varvarin, tj.baraba sa malim v i b i g-pošto samo govna razvaljuju dečija igrališta i igrališta-vežbaonice na otvorenom za ljude sa posebnim potrebama), otvarajući jednu novu fazu, a podrazumevajući kemp.Takodje, jako mi se dopada LJUBAV koju bračni par Bjelica-Pajkić emituje oko sebe.Ne morate ih voleti.Možete ih mrzeti.Ali, ne možete im osporiti LJUBAV.Novac koji zarade ulažu u putovanja.Njihova deca, Lav Grligorije i Vila Evandjelina videli su skoro pola sveta.Ako ne i više.VEĆ.A mogli su im mama i tata oročiti lovu i vać sa 16, Lav bi dobio ključeve neke besne makine u ruke.noo, no, no...Ali, zato je lav već video skoro sva mora i okeane!Vole slike i putovanja i knjige i film i pozorište i muziku i modu i reči vole.To i ja volim.Nemojte misliti da se slažem sa svim Isinim potezima.CC.NE.ali ,prijatelji NE MORAJU uopšte u svemu da se slažu.
Njih,tj. Pajkiće izmedju ostalog pokreće LJUBAV.Najviše od svega. Poznajem ljude, pa znam.Jednom su mi pomogli u neverovatnoj situaciji. Iste sekunde, ni pet, ni šest.Ma, u deliću sekunde. To su prijatelji.Osetili su po mom glasu. Pravi Prijatelj ne mora uvek da zna zašto mi je ovo ovako, a ono onako, jer prijatelj i kad me ne razume, treba da razume zašto me ne kapira.Da predjem sada na sledeće, a što mi se sada odjednom samo iz nebuha nameće!
Taj moj stil pisanja razvio se u jednu neformalnu formu jer sam skoro 20 godina na radiju.Kada vodite emisiju, morate se potruditi da zbog onih ljudi koji su se tek uključili, ponovite izvesne stvari. A sočno volim da govorim i sočno volim da pišem.Nijedan iskusni radio autor i voditelj ne ulazi u st
udio bez beležaka, autorskih tekstova(zavisi od emisije), podsetnika, papira i olovke. Spikeri takodje. Sećam se da sam samo jednom u životu na B92 čitala vesti i posle me je Veran, umirući od smeha, zvao u kancelariju i molio da "nikada više ne čitam vesti u životu".Zacenio se od smeha.I on i cela redakcija. Uzeh sebi tada slobodu i tako sam pročitala vesti kao da su u isto vreme najbednija, najsmešnija i najogavnija stvar na svetu. Isticala sam ime svakog političara glasom koji bi odgovarao npr. njegovoj ljubavnici, supruzi, sekretarici ili kafe mu kuvarici. Pominjala sam samite kao da su letovališta za bogate penzionere. Nekoliko tragedija sam besno otaljala. Prognozu nakitila.Smrtni slučaj-korektno. Par tračeva uz uzdahe.A na kraju je sledilo moje smejanje u mikrofon, tj. u lice svih koje sam uspela da prozovem kroz ta cinična 3 minuta.Tad i nikad više. Na kraju vesti direktno iz studija naručila sam picu. U etru.kroz etar.u etar.
nisam.Šalim se.
Ali, idem sad to da uradim.
Mnogo sam umorna od reči.
Od reči.
Od reči do reči.
odrečno.
dično.
pravično.
čno.NO.
O
nula.
zero..................................................

среда, 18. јануар 2012.

ovo je zakonom zasticen text/triler roman(delovi)

Dragi citaoci,
prethodni delovi preneseni su iz celog romana(mojih maste delo, a stvarnošću protkano)prošle i pretprošle godine,a ovog meseca - 9, 7. i 15. januara.
Pre nego što se vratim u današnjicu, rešila sam da Vam serviram još jedan deo ljubavnog triler romana koji se dešava 70-tih godina XX veka u našoj prestonici.
glavni junaci su milica Milosavljević, operska diva, lepotica zaljubljena u novinara-detektiva, urednika lista "Monden", Jovana Hadži Ilića.
Te noći, posle većanja u "Klubu književnika", Jovan i milica zaspali su kao zaklani u njenom ogromnom krevetu, ispod starog kineskog crvenog lampiona. Popili su malo više i njihov vatreni plan da vode ljubav ne bi li se preporodili od svih onih užasa, pao je u vodu.Tj.u krevet su pali,ali bez sexa!
Jovan je ustao već u 8 jer je morao da porani u redakciju.
Milica je nastavila da spava. Putena, razbarušene guste crvene kose, u spavaćici "Glorija Vanderbilt". Tek u 14h imala je probu u Narodnom pozorištu. Ponovo je zaspala, ali ju je oko 10 probudila agresivna zvonjava na vratima.
"Ko je", upita Milica.
"Jaaa saam, odgovri glas sa druge strane vrata. Milica je kroz špijunku videla seljanku srednjih godina zabradjenu maramom. Preko ramena je imala motku sa koje su visile nakačene korpe.
"Gospoja..oš jaja? Otvor'te poštenoj seljanki da vidiš kolikaa su!",seljanka je više vapila nego što ih je nudila.
Milica je bila sanjiva, bunovna, mamurna..u stvari-još uvek je spavala na nogama.Pomisli u trenu-"Šta je starije? Kokoška il' jaje?!"
Nasmeja se svojoj šašavosti uprkos zlehudim danima koji su prethodili.Setila se u sekundi da Jovan mnogo voli palačinke i rešila je, mada- nesmotreno odlučivši, da ipak otvori vrata i kupi 10 jaja.
Ogrešila se o svoju vernu seljanku sa Kalenićeve pijace.Iako je stanovala u Francuskoj, nije volela Palilulsku, a ni ovu što joj je bila bukvalno ispred nosa..
Otvorila je vrata, uzela spakovana jaja u fišek od novina i, dok je plaćala toj iz nebuha došavšoj ženi, 2 krupna tipusa rekoše u glas - "Tutanj, baba"
Žena se pokupi i bežeći, ispusti celu korpu.sada je na mermeru ležalo 100 polupanih jaja za kajganu za celu zgradu!
Ili su je potplatili ili pratili..Uglavnom, seljanka je otišla.
Uleteli su u stan.Kao operska diva, Milica je pronikla u tajne scenske maske i šminke i odmah je primetila da su veoma loše i ofrlje maskirani..nos, brkovi, brada, polu-otpali cvikeri!
Uplašila se,ali nije pokazala.
"Šta želite od mene?"
"Prvo ćemo da te silujemo, pa da te slikamo i oblepimo ceo beograd tvojim dupencetom..hehe..da štipnem..dodji mače, ne boj se..možda smo išli u istu školu,al me ne pamtiš..hehe,dupence slatko moje..!"
A onaj sa još lošijom kamuflažom je dodao-"U stvari, tucaćemo te na smenu..redaljka , doduše samo za nas dvojIcu..ali,ako dama želi..ojha..pozvaćemo mi prijatelje..nije problem, senjorita!"
Pa je onda dodao ledenim glasom i bez ikakvog smeha i šale u tonu-"Ošišaćemo te do glave i sipaćemo ti vrelo ulje u jednjak da više nikad ne možeš da pevaš..Znaš ti dobro na kakvo pevanje ja mislim."
Prišao je i prilepio joj jednu nežniju zaušku.
"Ti i taj tvoj sećerni lepotan mnogo pevate.U duetu."
Milica, još uvek staložena, reče:"Vi imate veze sa...",ali ne stiže da završi rečenicu jer ju je onaj drugi tip tako jako udario da se stropoštala na zemlju i pošla joj je krv i iz nosa i iz uha.Drugi je uhvatio za kosu i počeo da je vuče po podu.
I dalje se nije opirala jer bi ih to jošviše izazvalo,ali munjevito je razmišljala šta bi mogla da uradi da bi se nekako spasla. Ledila joj se krv u žilama.Bila je svesna da mogu da je ubiju svakog trenutka i da je ona sada verovatno treća žrtva..ali, u magnovenju, nešto joj je govorilo da im treba živa.Živa-da bi stigli do Jovana!!!
Bitanga je opali još jednom.Taj udarac ju je onesvestio. Izneli su je neopaženo iz zgrade i smestili u kola.
A šta se dalje zbivalo, saznaćete...

недеља, 15. јануар 2012.

ovo je zakonom zasticen text/love thriller novel(parts)

Prošle godine prenela sam neke delove iz mog ljubavnog triler romana o novinaru detektivu Jovanu Hadži Iliću i njegovoj ljubavi, pimadoni Milici Milosavljević koje i dan danas možete videti kako u poznim godinama šetaju Beogradom..gradom svog života.Borci protiv sistema, protiv komunizma i nepravde.
7. i 9. januara ove godine prenela sam još jedan deo romana, čiji nastavak UPRAVO sledi!!!
1974'godina
Sledećeg dana svi su bili mamurni, izgubljeni, tužni, uzrujani i uplašeni zbog smrti svog prijatelja, pretnji Hadži iliću i telefonskih poziva koje su svi primili.Milicija je pokušala da utvrdi od rade da li je i njen ubijeni muž primio poziv, ali ona je bila u velikom šoku i imala je neku vrstu amnezije koju je doktor objasnio kao posledicu velikog stresa koji je pretrpela prošle noći.
A Jovan Hadži Ilić, urednik lista "Monden", sedeo je celog dana u redakciji. Preslišavao se šta se sve dešavalo proteklih dana, a pogotovo tokom večeri kod Luke Svetibabe.
To što je pretnja zakačena štipaljkom za nos pokojnika bila upućena baš njemu, novinaru i borcu protiv komunizma, a uvek i samo za-ISTINU, nije ga čudilo. Kao kontrarežimski čovek mnogima je samim tim stavom pljunuo direktno u lice. Ali, poštovali su ga; i vlast i policija, i tajna služba i kriminalci, i ljudi u egzilu i u emigraciji. Bio je čovek bez mrlje. Pošten, vredan, obrazovan, vešt i hrabar..zgodan.
"Hmm, da, da;baš to što sam potpuno čist poslužiće im sada da me možda konačno unište!"
Pozvao je milicu telefonom u Narodno pozorište. Posle njene probe, otišli su odmah, vis a vis pozorišta, u "Klub književnika", kod Bude i Ive, kako stari i odani gosti i danas zovu klub..duga je to priča..
Skupilo se celo društvo od prethodne večeri.Baksuzna noć 13.januara 1974.ostaće im kao noćna mora.SVIMA!?Većali su šta im je činiti.Drug im je bio ubijen i nazvan četničkim kopiletom. Smatrali su da je najbolje da se nadju na javnom mestu. Luka Svetibaba, vajar kod koga je bio žur i gde se desilo to strašno ubistvo na Kosančićevom vencu, bio je cirke kao i uvek, ali vrlo koncizan i rešen u svojoj nameri, smatrao je da društvo sa dočeka treba da pokrene sopstvenu istragu. Pokušavali su da ga smire, a on se na kraju rasplakao i rekao da ima veliki osećaj krivice što je uopšte i pravio taj glupavi maskenbal.Jer, da toga nije bilo, danas bi Mića zlatković, čovek iz porodice starih beogradskih antikvara bio ŽIV!
Ljudi su bili nemi, a onda slikar Brana Trakeš reče:" Ljudi, pa vi niste normalni..kao da nikada niste gledali Hičkokove filmove, kao da niste čitali Agatu Kristi ili Rejmonda Čendlera..Pa sigurno ste bar jednom bistrili um pokušavajući da proniknete u vijuge jednog Šerlok Holmsa..Pa, svi primismo one skaredne telefonske pozive i svi smo bili na zabavi. Nekome je to poslužilo kao alibi!..Pa da.Prosto ko ja, tj.pasulj.Ili je ubica medju nama ili je ubica neko od nas ili je to iscenirano da bismo se medjusobno zavadili i počeli da sumnjamo jedni u druge...I još nešto...
"Sačekaj.Odmah se vraćam", reče jovan odlučno, jer mu je gos'n buda prišao i rekao mu da ode ispred ulaza u kuhinju, gde je stajao stari, dobri, stabilni telefon sa brojčanikom i kutijom za metalni novac.
Ubrzo se vratio za sto, medju društvo u "Klubu književnika".
"Deco, upravo sam saznao nešto jezivo. Ona glumičica..o ooonaa, bože, šta mi je, počeh da mucam od besa..ona mala, da-Ana Sredojević, glumica,da.daaaa..baš ta..-nadjena je zadavljena u svom haustoru bez mini suknje od ševroa i sa jabukom medju zubima.Jadnica mala. Štipaljkom za nos i maloj ani bilo je zakačeno ceduljče na kome piše-"PARTIZAN SAM, TIM SE DIČIM! HADŽI ILIĆU, SVE SI MI BLIŽI!"
Strah i užas prostrujao je žilama svih prisutnih. ko je sledeći, pitali su se.jovan je osetio muku, muku u stomaku i žuč ispod jezika."Zar zbog mene da stradaju ljudi.Ja..ja..ja sam kriv ..ne-UNIŠTIĆU IH.Ko god da su!"
A ko je bio sledeća žrtva tog davnog, snežnog januara 1974!??!!?
U sred Beograda!!! Saznaćete u sledećoj epizodi iz serijala o dogodovštinama naših junaka.

среда, 11. јануар 2012.

ovo je zakonom zasticen text/MIŠKO D'BOY-naš Miškec Mihajlovski

Krajem tužne 2011. zaspao je večnim snom i otišao u Večna lovišta NAŠ MIŠKEC.
Miško Mihajlovski.
Za mnoge, tajanstveni drugi član benda D'Boys.Pedja ga skoro nikada ne pominje.Bar ja nisam čula.Ni javno ni privatno,a mislim da to u najmanju ruku-nije fer.
Zavredila sam čast da se u svom životu ponekad družim sa Miškom i zaslužila sam pravo koje mi je i on sam dao-da ga slobodno zovem MIŠKEC!!
Za smrt drage figure koja je poslednjih decenija volela da šeta Krunskom ulicom do "Cvetića" u koji je oduvek odlazio i dok god ga je zdravlje držalo, dolazio, saznala sam posredno.
Mnogi koji su ga znali pitali su se gde je, ali nisu se mašili slušalice da ga pozovu.
Naš poslednji razgovor bio je razgovor izmedju jedne devojčice od 14 godina koja je doživela inicijaciju u beogradsku scenu, kada me je Miškec 1984.pozvao da idemo zajedno na koncert Baby Doll i DuDu A u "Atelje 212". Rekao je njegovo čuveno-"Milaaa"..hm..pune oči suza i puno srce sećanja...U to vreme ,pre i dugo posle, a sada više ne, "Atelje 212" sticajem okolnosti bio je moja druga kuća.Znam sve prolaze, koridore, pasarelu, kancelarije, sale za probe, poznajem scenu tog pozorišta.Mogla sam da udjem i da upadnem u salu još pre tog koncerta i da se ne guram.Nije to bilo ovo guranje kao danas. To je bilo srce Beograda na jednom mestu.Krenula sam na glumački ulaz i tada sam čula"Mila, idemo zajedno unutra".Dugo smo razgovarali telfonom u poslednjem nam razgovoru, leteli smo kroz tih 26 potonjih godina...Da..sad sam našla reč koju sam tražila-VITEZ..Miškec je bio rock'n'roll beogradski vitez sa najlepšim manirima; obrazovan, duhovit, ponekad čak i smeran...
Oko mene te večeri 1984. bili su neki divni ljudi koje sam skoro sve tokom godina upoznala i združila se sa njima i postala deo njih.Ponosna sam na to.Rokeri, bluzeri, jazzeri, umetnici konceptulani i "klasični"..većma magični!Pisci, prevodioci, skulptori, blejači, gradske face, budući doktori,hirutzi, teniski treneri, vlasnici klubova, alhemičari duha Beograda...
glumci, glumice, novinari, rock kritičari, radio i TV poznavaoci filma, muzike..jednom rečju-čuvena emisija "Petkom u 22"-LIVE!!!
Koncert je bio nezaboravan.Sećam se da sam obukla maskirne pantalone i T-shirt sa tigrovima i jednu malenu jeans Levi's jaknu koju sam maznula od svog ujaka Dude, svetskog lika. Posle koncerta Miškec me je ispratio jer sam ipak morala kući,a oni su nastavili dalje.
Bio je pravi gospodin i zamolio me je da mu se sutradan javim telefonom da bude siguran da sam dobro stigla kući.
Dok ovo pišem, vidim Miška Mihajlovskog kako polako šeta Krunskom ulicom.Uredan, sa crnim cvikerima za sunce..šeta polako, koliko mu je to narušeno zdravlje dozvoljavalo.Ide u "Cvetić" na kapućino. voleo je bele i šarene košulje, bedževe i crne farmerke.
On i Zvonko, brat mu, sjajan novinar, jako su ličili i sećam se kako je Miškec uvek sa ponosom govorio o Zvonkovom sinu. Ponosni stric.
Družila sam se i sa Oliverom..sedeli smo ponekad kod njega, a pravio je i super žureve.
Voleli smo u "Cvetiću" da sedimo.Ne obavezno za istim stolom, ali, svi smo bili nekako zajedno.Miškov drag drugar bio je moj veliki prijatelj Branko Kovačević, a Baby najviše.
CIRCLE OF LOVE
Peca Popović- veliki , najveći poznavalac pop kulture u nas, takodje roker ,pisac i dzentlmen, hroničar beogradskog života, jedan od dobrih duhova Grada sa velikim G, moj veliki uzor i mentor na jedan poseban način napisao je tekst o Mišku u "Blicu".Tako sam saznala da je preminuo.
Mnogi ne znaju da je jedan od čalnova grupe "Kozmetika" bio Miško.A njihova stvar vrti se decenijama već svake nedelje u "Utisku nedelje". Pomislih jednom, pa, ako je TA stvar zaštitni znak Oljine emisije, mogao je možda jednom i naš Miškec da bude gost iste.Sorry..koliko me mozak služi, ipak mislim da nije bio,a imao bi itekako šta da kaže.
Sećam se da smo 1988. zajedno otišli na izložbu u Srećnu galeriju SKC-a -
CORBIK & GERTZ = SRBA & GERA=Srba Travanov i Dušan Gerzić.
Izložba je trajala od 26.XII-1997. - 17.I-1998.
Miškec nikada nije jurio za slavom i medijskim exponiranjem. u jednom trenutku nestao je iz javnog života, ali ne i iz srca Grada i ne iz srca mnogih od nas.
MIŠKEC NAŠ...

понедељак, 09. јануар 2012.

ovo je zakonom zasticen text/ljubavni triler roman(delovi)

II deo
godina 1974.
Nastavak novogodišnje avanture Jovana Hadži Ilića i Milice Milosavljević koja se zbila na maskenbalu za Srpslu novu godinu kod vajara luke Svetibabe koj je voleo..mnogo voleo žene, meso, pivo, vino i francuske sireve od kojih je prdeo kod svih akademika na večerama. bilo je to u prošlom veku.1974.
danas , retko ko voli da se hvali da ide na večere kod akademika, a i njih retko ko više poziva.Čast izuzecima..haha..da se neko ne uvredi i naravno, ono-"ko zna zašto je to dobro"!?..nije dobro ljudi moji.
Ali, nije sad reč o tome.next time.some other time.OR NEVER!
Šta je Milica obukla, pitanje je sad1 Kao operskoj divi bio joj je dostupan raskošan fundus Narodnog pozorišta. a ,istina je kleta, u Beogradu posle II svetskog rata nije više bilo radnji za iznajmljivanje kostima. Mala šteta naspram velikih.Odabrala je da bude Crni labud. ništa naročito originalno, ali u tome joj je bilo udobno, a nije morala ni štikle da nosi.
Fazon kod Luke bio je sledeći: čim se udje, svako je morao odmah da popije duplu dozu svog omiljenog pića.To nije skoro nikome padalo teško. Jedino se jedan mladi, ali zgodan, hroničar i žigolo iz Milana, koji je do skora vodio emisiju "Od Zlatara, pa do zlatibora", bunio zašto nema njegovog omiljenog vina koje služi samo Contessa di Basi, ali se ubrzo smirio pošto je surduknuo više domaćih rakija od kojih je najbolja i najjača bila izvesna "Milutinovača", koju je forsirao glumac Dragan Ćopić zajedno sa svojom suprugom , spisateljicom Jasminkom Jolić-Ćopić. bili su maskirani kao pilot i stjuardesa. Ćopić je bio već dobrano nacvrcan kada je uštinuo milicu i rekao da će joj skroz razdrpati crnu pačku Crnog labuda.
Milica reče koketno, a zubi joj sinuše kao biseri.Nezaboravan osmeh Beograda...
"Čik me stigni!"
Ćopiću nije tako ucirkanom bilo do jurnjave, pa je nastavio da se kerebeči sa svojim pajtosom, rediteljem Goranom Patkovićem, glumcem Praškom Tašićem i slikarom Branom Trakešom.
Bilo je to raznoliko društvo. Čak je došao i jedan Afroamerikanac, visiting professor na našoj katedri, a redovni profa na Harvardu, odsek-slovenski jezici.Obukao se u Indijanca,a najbolji prijatelj medju lukinom svitom bio mu je naš lingvista Strawinski.
U tom simpatično beogradski blaziranom društvu, izniklom iz zagrebačko-sarajevsko-beogradske scene, izdvajao se mladi homoseksualac iz stare beogradske porodice.Nadimak mu je bio Komarac. Obožavalo ga je celo društvo. Kao nova mačkica, tu se pojavila tek iznikla glimičica Ana Sredojević sa dve neindentifikovane koleginice zvane "drugarice sa Čukarice".
bilo je oko 50 ljudi, krkalo se i pilo.Stara boemčina Luka Svetibaba nije štedeo.A nije se ni štedeo!
Na njihovim žurevima bio je običaj da za klopu svako donese neku svoju gastronomsku umotvorinu ili da, jednostavno, donese dobru količinu vrele klope iz "Kluba književnika","Madere" ili neke od čuvenih beogradskih kafana koje tada ni sanjale nisu da će jednog nesrenog dana biti privatizovane i sravnjene sa zemljom ili pretvorene u drogerije i sumnjive barove.fuj!!!
I dok je ludi ritam bitlsa i stounsa, tina i ajka tarnera pržio, dok su djuskali uz Dajanu ros i suprimse, Demisa Rusosa i Lea martina, praćen podrškom Senke i zafira uživo, te davne 1974. bližila se ponoć na proslavi Srpske nove godine.
Svi su igrali u zaletu, minići su bili najkraći na svetu, butine najčvršće tada i nikada više isto tako..zvoncare su letele levo-desno, a perike, umetci i zulufi bili mokri od znoja!!!
U 10 do 12 Luka Svetibaba prekinu mjuzu i dreknu-"SLUŠAJ 'VAMO! Svima sam vam izvajao maske i..sad da ih lepo metnete, pa, od ponoći, kad se ugasi svetlo..da vidimo KO JE KO!"
Maske su bile razgrabljene za pola minuta.Punktualno. U 10 do 12 svi su još uvek igrali. Kakva "groznica subotnje večeri2 koja tada još nije ni bila snimljena..-ovo je bilo LUDILO LEDILO LEMILO!!!!
Ah, zaboravih da napišem. Žene, svi znamo kakve smo(su), a prva Milica, odmah je rekla za skaredni telefonski poziv .Ali, odmah se ispostavilo da su i druge žene primile slične pozive telefonom. A onda se ispostavilo da se to dogodilo i muškarcima! Svi su bili pozvani i vulgarno vredjani.
"Aaaaaaaaaa", reče Svetibaba Luka:"to nas zajebava neko koga nisam pozvao. Sad ga ni na kajganu neću zvati..mamicu mu mamarsku"..
..i tako, u sveopštem party galimatijasu, društvo je dočekaloi tu srpsku '74-tu.Došlo je vreme da se skinu maske.Bilo je već prevruće.
ali, NEKO JE NEDOSTAJAO.žNedostajao je muž čuvene beogradske arhitekte-tetke, Rade filipović.
Muž je bio obučen kao patuljak jer je inače bio izrazito niskog rasta. Posle čestitanja atmosfera se malo stišala,ali njega nije bilo nigde.Već 20 minuta.
Rada dreknu-"Mićo..dušo..pojavi se..znamo da si mali i da možeš svuda da se sakriješ...Mićoooo..ovo je previše..ljubavi..POJAVI SEEEEEEEE!"
Naš junak, novinar-detektiv reče-"Ma, sa'ću da ga nadjem ne zvao se ja jovan. Sigurno je izašao malo napolje da se prošeta po Kosančićevom vencu i udahne snežni vazduh..mnogo je dima ovde.ipak...".
Jovan izadje napolje i nadje Miću Filipovića, ali NE kako udiše vazduh, većkako leži mrtav na sred Kosančićevog venca i to-BEZ MASKE!
Muž arhitekte Rade Filipović bio je MRTAV. Bio je iz stare familije antikvara. Na njegovom bledom nosu štipaljkom je bila zakačena cedulja s porukom.
"HADŽI ILIĆU-EVO TI JOŠ JEDNOG SLUČAJA, PA SE IGRAJ. SREŠĆEMO SE BILO KAD I BILO GDE.
A ti, Filipoviću, četničko kopile, znaš zašto si umro"

Došla je policija, svi su bili uplakani i u šoku.
Nastavak sledi!

субота, 07. јануар 2012.

ovo je zakonom zasticen text/Ljubavni triler roman unastavcima

Dragi slušaoci, gledaoci i ČITAOCI!
možda ste već imali priliku da pročitate u nekom od ranijih meseci i godina vać, delove iz mog ljubavnog triler romana:15,16.I-2011; 27,28,29.IX-2010. i 1,3.X-2010.
Ceo roman biće publikovan..o tom potom!!!

LJUBAVNI TRILER ROMAN U NASTAVCIMA

A sada sledi dugo očekivana nova epizoda o novinaru-detektivu, uredniku beogradskog lista "Monden", borcu protiv komunizma, svetske kataklizme, laži, prostote, prevare, fašizma-JOVANU HADŽI ILIĆU i njegovoj velikoj ljubavi i životnoj saputnici, primadoni Beogradske opere, MILICI MILOSAVLJEVIĆ. Mesto dešavanja - BEOGRAD, 1974
.
Njihove avanture i dogodovštine prevazilaze granice mašte, ali ono što se dogodilo na Srpskoj novoj godini na maskenbalu kod njihovog prijatelja Luke Svetibabe. Luka je bio iz stare familije , čuveni vajar kubističkih korena.Ruke mu nikada nisu ble prazne i mirne. Luka je sam bio jedno umetničko delo.Uvek sa okruglim zatamnjenim cvikerima od kornjačevine, sa pundjicom, u starom smokingu i cipelama na šnir. Specifičnim!!!
Da.Beograd..njegove ulice, trgovi, parkovi i ostala mesta bili su prekriveni snežno belim snegom. A pahuljice kao iz "Devojčice sa žigicama", ili neko možda više voli sa "šibicama"!?
Tog 13.januara 1974. Milicu je, nešto pre devet, naprasno prekinuo skaredni telefonski poziv dok je uživala u spremanju za žurku kod Svetibabe. Reči joj upućene bile su toliko skaredne, da, eto, čak ni milica, koja je svom Jovanu sve otvoreno govorila , ovoga puta mislila je da bar nešto izostavi. A tekst poziva glasio je otprilike ovako:"Jahaću te kobilo do sudnjega dana, a onda ćeš se sama pretvoriti u kamilu pa nećeš vode piti do sa moga pojila koje te čeka na šalteru niže!". Te su reči, naravno, bile propraćene najogavnijim uzdasima, ječanjem i psovkama. I mada je milica navikla da je kao veliku zvezdu u jugoslaviji pokatkad pronadju i suludi obožavatelji i predlozi koje kakvih tipova, pa i najbogatijih šeika koji su je slušaliu Milanskoj skali, ovako nešto perverzno i zlokobno nikada nije očekivala niti čula!. Jer, često prisutna na sceni,u štampi, na radiju i televiziji bila je navikla i na hvalu i na podmuklo kudjenje. bila je lepotica svetskog kalibra, a operska pevačica velikog dijapazona. Pevala je s najvećima, jer je i sama najvećima pripadala.
Jovan je po nju došao potpuno normalno obučen, tj. ne-maskiran za maskenbal.
Milica:"Kako to izgledaš, našta to ličiš..nikada te takvog nisam videla.Aaa, jel' ti to možda kostim u torbi..Mmmaco, mačorčiću moj..hoćeš da te ja sada na brzinu presvučem"..čim ga je videla strast se razbuktala u njenoj vreloj krvi i na tren zaboravila je potpuno na truli poziv koji ju je izveo iz takta..Ma, budala ima uvek..
A pomisao na njegovo zrelo telo, divno izvajano od plivanja, tenisa, trčanja, veslanja..sada, u četrdesetoj bilo je savršeno i raspirivalo je njenu žudnju za brzim sexom pre odlaska na party!
"NE",odgovori Jovan hladno.
"Obukao sam nešto staro, udobno i obično.Idem ovako. Ne zanima me. Ako je to maskenbal, a ja se kao što si i sama primetila nikada ovako otrcano ne oblačim, onda je to moj kostim i idem u ovome. Nek se nose. Da se preoblačim!? Uopšte mi se ni ne ide na taj maskenBAL.Idem zbog TEBE..vidim da si nervozna zbog ciklusa..haha..citrusa..Samo požuri, jer, ja ću lako da zakrnjam, a posle ne znam kako ćeš da me budiš i vučeš kod onog već sada mortus pijanog Luke Svetibabe..
Ej, maco, a da li si mu nekada pozirala gola..naked baby naked?..ma, sigurno jesi kad si bila sasvim mlada. Reci ljubavi, neće se čika naljutiti.Pa ko bi odoleo tom trtastom srcastom dupencetu i bradavicama uvek na gotovs..hehehe..cmok..dodji da te ljubim malo..
Hajde reci, zapevaj mila..pa bili smo hipi.."
Milica ga prekide:"Ja sam i sad hipi ako ne primećuješ i skinuću se gola pred svakim velikim umetnikom ako mu budem inspiracija za delo i.."vrtela je kao navijena,"I eto, Luki sam se skinula mlada i to 54-te, a sada je 74-ta i to je bilo pre 20 godina, a sad sam jošlepša..A ti vidi gde je sve stalo i šta je tu sve još hipi..jer, ti si bio u Indiji 70-te!!!
Daaaa, ide gospodin u Indiju da pravi reportažu, napušava se u ašramima, skvotovima, zamišljaš da si Bitls..ha!", slavodobitno zabacila je svoju crvenu grivu.
"I onda, nema te mesec dana.A na reportaži šta!..ŠTA!? Jogiji duvaju, pa šta! O kej.Nego ženskih dupeta i sisića a la BeBe, mini haljinice i šortsevi karirani kao stolnjak.kamuflaža za zavlačenje ručice medju noge hipi curama koje ne nose gaćice da im povetarac mije onu stvar..".počela je da se razgoropadjuje; "Jel to reportaža, to, to..maco moja, a a a a a, sve sam ti oprostila jer te volim.volim te sve više i više.."
Jovan pridje brzinom tigra u skoku i to bengalskog,a pre Sandokana i začepi joj gubicu jednim sočnim, dubokim, strasnim, francuskim poljupcem za sva vremena sve sa svojim u to vreme, brkovima a la Emilijano Zapata. i onda su se kresnuli, ali baš strasno kresnuli i zakasnili sat vremena na ludi žur kod luke svetibabe, boema,vajara i madjioničara za zabave.uvek bi spremio neko sumanuto iznenadjenje.Surprise SURPRISE!!!
I tako, u našem milom gradu Beogradu, zime gospodnje 1975. naši junaci Jovan Hadži Ilić, novinar -detektiv i ljubav mu života, operska diva, gdjica Milosavljević, krenuli su u još jednu neopisivu avanturu, na proslavu Srpske nove godine.
Pahiljice su idilično lebdele razmišljajući da li da padnu ili ne.

Nastavak sledi.sutra ili za dan dva.ZABAVA GARANTOVANA!

недеља, 01. јануар 2012.

ovo je zakonom zasticen text/1.jan.2012.preispitivanje---

Casopis "Vaniti fair" na kraju svakog broja donosi seriju pitanja na koja voljno/ nevoljno odgovaraju razne cuvene licnosti.Eto, meni je uvek zanimljivo da s vrem,ena na vreme uradim malu introspekciju.
Pa, da vidimo kako se ja to osecam 1.januara 2012. i sta mislim o svetu i sebi.naravno, ovo su pitanja takve vrste na koje covek uglavnom ima odgovor odredjene tezine.I trajanja.
1. ŠTA JE ZA VAS SMISAO SAVRŠENE SREĆE?
Biti okružena ljudima koje volim,kojima verujem i oni meni.Imati dobar odnos sa porodicom.
Naravno, savršeno srećna sada bih bila kada bih imala novac o kome uopšte ne moram da razmišljam, da mogu da ga trošim koliko želim..da mogu da otputujem sad odmah sa jednom voljenom mi osobom gde god poželimo. Ideja savršene sreće relativna je.Želim ..mnogo stvari želim.Trenutno-želim situaciju ovakvu. sedim u svojoj meksičko brodskoj sobi sama na kreveti i brojim stotine i milione-NOVCA..tim novcem učinila bih veliku radostz i pližnjima i sebi.Da bude sve baš baš baš "podmazano"!!!!

2. VAŠ NAJVEĆI STRAH?
Beznadežnost.Smrt majke-najviše se bojim kako ću bez nje kad dodje taj trenutak.Nije trebalo ovo da napišem,ali , rekla sam sebi-nema pišem-brišem!!!

3. KOJOJ SE OSOBI NA SVETU NAJVIŠE DIVITE?
Ne znam."rolling Stones"-ima..mnogima..mnogima cčije ime ni ja ne znam.Divim se pametnim, dobri i mudrim obrazovanim ljudima koji su postigli svoj cilj u životu i idu još dalje.divim se alpinistima.

4. ŠTA NAJVIŠE PREZIRETE KOD DRUGIH?
Bolesni nacionalizam koji vodi u mržnju prema drugim nacijama i verama i narodima. Prezirem novokomponovanu novoeliuzu, mentalni šljam, priučene neznalice, kradljivce ideja, rušitelje starih vrednosti i dela zarad negiranja vrednosti koje nisu samo iz vremena sadašnjeg. Prezirem svesnu amneziju na sopstvenu prošlost, a to je karakteristika mnogih u mom narodu. Strah od suočavanja sa istinom. Prezirem strah i neznanje kao najbolje prijatelje primitivizmu,-a.Oni su u oba smera kao Nikolica s prikolicom.

5. ŠTA JE VAŠA NAJVEĆA EXTRAVAGANCIJA?

Da uvek kažem šta mislim, sem ako to NE želim da kažem u datom momentu..ha..onda ću reći sigurno kasnije..cipele, čizme, moda...moja extravagancija je u tome što sam od svoje različitosti načinila još bolji spoj sa mnogim ljudima...Samo sebi svojstvena..stavovi su me sve više kristalno jasni.

6. ŠTA SMATRate najprecenjenijom vrlinom?

dOBROTU.tAKO JE TUŽNO KADA SE ZA NEKOG SAMO MOŽE REĆI:"..PA, ON JE DOOOOOOBAR.." I ..ŠTA JOŠ?!

7. ŠTA VAM NAJVIŠE SMETA U SOPSTVENOJ POJAVI?

Fizički:najiskrenije, kada se malo ugojim osećam se teškom i nezgrapnom, ali brzo to skinem ako upregnem volju, nerviraju me onda punije butine i obrazi..da.nos mi nije tipičan.mogla bih da ga operišem,ali to onda ne bih bila JA!!!

8. KOJU ŽIVU PERSONU NAJVIŠE PREZIRETE?
uuuuuuuuuuuu..namnožilo ih se u zemljici Srbijici mnogo, mnogo. Koštunicu, definitvno..DA-njega!!! Prezirem one koji u ime viših ciljeva iskoriščavaju ljude-od radova u rudniku do debata na TV-u gde se manipuliše narodom u gledalištu,a preko njih milionima pred ekranom.
Prezirem one koji licemernim, kitnjastim jezikom bacaju so na rane, po sistemu-"...sve se može rešiti čista srca i duše".A oni to prvi svesno NEMAJU!!!

9. KOJE REČI ILI FRAZE NAJČEŠĆE (ZLO)UPOTREBLJAVATE?

...MISLIM! - mislim baš na tu reč, tj.glagol-mislim da ovo..mislim ono ..mislim..šta brew tu ima toliko da se misli!?
Ne treba sve analizirati stalno i beskrajno.

10. ZA ČIM NAJVIŠE ŽALITE?

Za ljudima koje sam volela ,a koji su prerano umrli..umrli u svakom slučaju.Nisam od onih koji se kaju, ali žao mi je svesno propuštenih šansi.Kada smo veoma mladi uvek mislimo da za sve ima vremena.sutra ili kasnije. Cc.Nema.Retko.ili ako vas pukne sreća iz nebesa.
Zaista, mogla sam da budem negde gde bih više volela da sam.JBG.

11. KO ILI ŠTA JE VAŠA NAJVEĆA LJUBAV?

možda sam doživela, ali nesvesno.ima još vremena na odgovor na to pitanje. volim i prebolim..a opet-volim ga još uvek..........

12. GDE STE I KADA BILI NAJSREĆNIJI?

Uvek sa najboljim prijateljem. Na putovanjima. Kada se cepam od smeha. S njim. S njima.
Kada igram. Ne rejvovima doživljavala sam najiskonskiji vid sreće, nirvanu i izlazak iz sebe. Nadam se da ću tek biti NAJSREĆNIJA!!!

13. KOJI TALENAT BISTE VOLELI DA POSEDUJETE?

Da pevam.

14. KAKVO JE VAŠE TRENUTNO STANJE UMA?

aktivno.prepuno ideja.danas-uspavano. sve u svemu-u dobroj formi.mnogo sam brža u svemu nego ranije.

15. ŠTA SMATRATE VAŠIM NAJVEĆIM DOSTIGNUĆEM?

Uspela sam da promenim loše navike i pobedila sam ih!

16. Ako biste birali kako želite da se pojavite u sledećem životu, šta bi ili ko bi to bio?

stvar: neki savršeno stari, kožni kaubojski šešir, čizme i kaiš i par starih kaubojskih čizama.
osoba: Opra Vinvfri, jer je pobedila sebe, izvukla svoj život iz bede do svetlosti..sama..popela sam na sam vrh društvene, poslovne, show bussiness lestvice.Filantrop, veliki humanitarac. Ima svoju TV& radio production,svoj časopis, svoj sfow, odlična je glumica! Sve svoje, a pritom pomaže nesebično ljudima i iskreno saoseća sa njima, jer u detinjstvu i mladosti živela je teško,a bivala i silovana, tučena i maltretirana.Ja sam imala detinjstvo kao iz bajke..to je sada bajka za ovu decu današnjice-odrastati normalno..žozi-šeret... Ne bih volela da budem npr.Madonna.ni u ludilu!Volela bih da budem kraljica Margo, potomak Medicijiveh sa majcine strane, Margarette de Valois.Venčano, Margareta od Navare. Imala je nevrovatno buran život...

17. ŠTA JE VAŠE NAJVEĆE BLAGO?

Prijatelji,lova, putovanja, mama&tata, braća...Blago je biti ZOZI!!!
Blago meni jer sačuvah zdravlje.Sama sam sebi najveće blago jer sebe ulažem u sve što radim i osećam.S E B E!

18. NAJBEDNIJA STVAR/POJAVA?

Stanje stvari u mojoj zemlji i gradu Beogradu. Ako se lopovima i primitivcima konacno na pravi način ne stane na put bukvalno ćemo hodati po govnima, a već hodamo MEDJU njima!
Ako se ne skrešu govnarske rabote, bar nam govna nće preći preko guše.Da, da-zvuči odvratno. ali, to je ŽIVA ISTINA! baš sam surova..haaaaa ha hahaha...

19. NAJOMILJNIJA ZANIMACIJA/HOBI/POSAO?

Najviše bih volela da umem da šijem(jurim neki kurs.ranije je bio u "Božidara Adzije"..a sad,više pažnje obraćaju na neke spa kurseve!?..neka neka).Volela bih da sam postala rediteljka i glumica..haha..nikad nije kasno, jer, zovu me pokatkad 4 cameo rolls.
Naravno, najviše volim svoj posao radio autora, voditelja i zabavljača. Posle 10 godina na B92(nezamenljivo vreme kreativne slobode u autoritarnoj drzavi), skoro 10 na 202-ci, čekam dan da ponovo sednem u ozbiljan, pravi studio, sa sve slušalicama koje mi spadaju i klizaju mi se niz kosu rusu crvenu. Sticajem okolnosti, pišem od kada znam za sebe i to, što neki smatraju hobijem-pisanje, postalo je moj posao. Kada sredjuejm svoje spise, članke, textove, trake, isečke iz filmova, TV i novinskih gostovanja i ntervjua sa mnom,tone textova koje sam pisala, romane u nastavcima; uvek se iznenadim koliko je toga. Jer, samo za radio show na B92 "Eye of the tiger" koji je išao nekoliko godina, morala sam da napišem po 7-10 autorskih textova za svaku emisiju.Za svaki deo emisije imala sam snimljen poseban jingl, najavnu i odjavnu špicu.Čak i kada dolazi gost.Za svaki slučaj ako me ispali..haha...Na početku sam na 202-ci subotom imala emisju od 3 sata.Ja sama i 3 sata..long story...
Kao većina multitalentovanih osoba i dalje želim da se oprobam kao stilista, dizajner, želim da radim kolaže, da fotografišem.
Trenutno, spremam i završavam knjigu..malo se odužilo.ali, moj život i neki dogadjaji utiču na sadržaj romana...o tom potom...

20. ŠTA JE VAŠA NAJVEĆA KARAKTERISTIKA?

Obrazivanje, pamet, izgled(ne zato što mislim da sam nevidjena riba, već zato što imam jako osoben stil), britak jezik..KOSA GLAS BEOGRADJANKA 100000000000000000%
GRADJANIN SVETA. Kome sam dosadna nek okrene ledja i neka me ne gleda i ne sluša..i ne čita..ili-baš zato čita!? hmmmm- karakteristika!?
Često sam neodlučna po sistemu-"Should I stay or should I go"...volela bih kada bi ljudi s kojima provodim vreme decenijama odgovorili na ovo pitanje.A ljudima koji me znaju iz vidjenja, karakteristična sam po izgledu i onome kako i šta govorim.Nenamerno upadljiva.
Često ćutljiva i ćudljiva.Trenutno-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------.Bože..vidite ove crtice na ekranu? Vidite.Ja sam u sekundi zaspala pišući,a prstić je nastavio da pritiska _---!!!
Odlično-volim da spavam.mnogo spavam.Čim ovo napišem idem da spaaaavaaaaaaaaaaaaaaaaaam!!!

21. ŠTA NAJVIŠE VOLITE KOD MUŠKARACA?

Muškost, samouverenost, taktičnost, duhovitost, uspeh, nesavršenu lepotu= biti zgodan.volim pametne muškarce sa lepim telom i još lepšim mislima i delima. Mora da zna šmek ulice.Školu života. da vozi byke.
ma, zna se lepo šta podrazumeva biti pravi muškarac..lepotica i zver-skoro sve to tražimo..
muškarac je muškarac je muškarac ako je muškarac.eto, u jednog sam se sada zaljubila zato što fantastično barata svojim mislima, rečima, obrazovanjem..pisanjem.mada, izgleda..uff..kako dobro izgleda.Zreo muškarac, dubok pogled, brada od 3 dana, fine ruke i dugi prsti, jači nos, 2 različita profila(prava, ne FB!!!).videćemo!!

22. A KOD ŽENA?

mrzi me da odgovorim na ovo pitanje.

23. ŠTA NAJVIŠE CENITE KOD PRIJATELJA?

Iskrenost,odanost, razumevanje,širinu,DUHOVITOST.Bez pitanja i potpitanja "kako i zašto". Imam sreću što su mi najbolji prijatelji prijatelji decenijama. i ja njima.

24. KAKO BI VOLELI DA UMRETE?

U snu.Kao moj deda Dušan koji je baki rekao u hotelskoj sobi u Dubroviku da ide malo da dremne, pa da će predveče ići u šetnju. Zaspao je u odelu i zumbanim cipelama.Zaspao zauvek.