ovo je zakonom zasticen text

Manifest NICEGIZMA, ponosno su napisali uz pivo, sedeci u basti SKC-a 1988, tada na maturi, a danas - reditelj Djordje Marjanovic, slikar Vladan Gradistanac i arhitekta Relja Kocovic. Manifest je napisan na poledjini folije od cigareta u Beogradu, 27.V-1988. Gradistanac zivi u Americi, Kocovic u Francuskoj, a Marjanovic u Beogradu i sva trojica su veoma uspesni zreli ljudi. NASTANAK NICEGIZMA - kao produkt mjesavine nicega i postojeceg nastao je novi pravac u umetnosti - NICEGIZAM THEO VAN DOESBURG - ponistavanje vremenskog, prostornog, osecajnog i telesnog jednako nicegizam. Odricanje od granica zivotnih normi i stavljanje svoje duse i kreativnih sposobnosti pod vlast umetnosti nicegizma. Prvi i jedini objekat nicegizma - nacrtan prazan pravougaonik sa cetiri tacke u uglovima. Oslobadjanje tela, osecanje neponistive praznine, biti pun sebe, biti pun nicega, BITI PUN I PRAZAN.DJORDJE MARJANOVIC, RELJA KOCOVIC I VLADAN GRADISTANAC. Mi, dole potpisani,dozvoljavamo:nastanak subkulture nicegizma, nicegizma i postojizma, kao protivteze nicegizma u smislu da iz konfrontacije dobija vise, bolje formulisane oblike! Za protivnike nicegizma - ne odbijajte nizegizam, ionako ste prazni! Vodjeni nicegizmom napunicete svoju duzu, a zatim je divno isprazniti. BITI PRAZAN! Ali, tek posle PUNJENJA - to je predmet NICEGIZMA!\\\\\\\\\\\|||||||Kako mi je objasnjeno, autori su tada, kao maturanti 1988. zudeli za praznom slikom-slikar Gradistanac, praznim prostorom -arhitekta Kocovic i praznom scenom-reditelj Marjanovic. Oni su sebi time stvorili svojstveno vidjenje minimalizma. Sam text otkucali su neobicno, sto sam ja postovala.

ovo je zakonom zasticen text

Lucenje pljuvacke i strecanje iza usiju razvijali smo zelenim cudom hemije koje se istresalo iz kesice na dlan i zatim su se kristalcici u raznim bojama lizali. Zvalo se "flavoraid" ako me secanje ne vara. Dekstroza je bila u tabletama i bilo je preporucljivo grickati je da bismo bili jaci i pametniji!>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>Ovo su nazivi nekih od prehrambenih proizvoda koji su obelezili jedno drugo vreme, a neki su ostali na pozicijama sve do danas. Neki su nepovratno nestali, drugi se vratili u izmenjenom obliku ili pod srugim imenom. Trece uvozimo iz susednih zemalja, davnasnjih republika uvazene SFRJ. Secam se da smo u skoli obozavali "Moto" keks, "pec" bombone, jeli virsle sa senfom u zemicki-one sto su se prodavale u crvenim PKB kioscima, tada jedinim objektima te vrste pored kioska "Borbinih","Politikinih" i "Duvan", pravilno receno trafika. Mi iz skole "Vladislav Ribnikar" i Osme beogradske gimnazije(Njegoseva ulica) jeli smo preko puta u poslasticarnici kod Lubardica, uglavnom sam-rolne i slatke kifle sa slagom. Kokice su se jedino prodavale u Zooloskom vrtu, na Tasmajdanu kod Sanse i na Kalemegdanu. Bili smo blizi prirodi nego ikada - mnogo cesce jeli smo peceni i kuvani kukuruz nego danas, a takodje i kestenje. Danas niko vise nece da vadi kestenje iz vatre. Obrali smo bostan. I dok su brujale price o igrama zvanim "lepeze i kamena lica" koje su zaista bezazlene u poredjenju sa danasnjim igrarijama maloletnika mladjih...mi smo zvakali "bondi" i "bazooka" zvake, otkidali plombe "kiki" bombonama. "Lili" i "lada" keks, "munchmallows", "bobi"stapice, "cips", "smoki" i "gricko" zalivali smo "Fructalovim" sokovima. Deca su imala karijes do karijesa zbog "cokoladnih bananica", bajadera, ratluka, zele bombona u obliku raznog voca i zivotinjki. Ko je hteo da vodi zdrav zivot gulio je "bonzitu", a ko nije jeo je od ranog jutra pogacice skidajuci sloj po sloj kao flis papir tankih slojeva. "Kreker vic" je bio apsolutni hit, a "Vegeta"zacin dodatak svakom jelu i dan danas. Gde li nam je sad cuveni kuvar s osmehom Stevo Karapandza i Oliver Mlakar?!!! Dok nismo znali sta je "nestlee crunch" cokolada bila nam je dobra i ona nasa sa ogromnim stiropor-pirincem. Ja jos uvek zagovaram teoriju da su nase cokolade bolje od stranih, narocito "najlepse zelje"! Dokazano je naucno da cokolada smiruje, budi nivo endorfina u nasem organizmu, ublazava PMS. Neki su i tugu utapali u cokoladi objedinjenoj sa alkoholom. To su bile cokoladne griote-bombone sa likerom i visnjom u sredini. Idealan poklon bile su "Mozzart"kugle, "Rafaello", "After eight". Nase bombonjere bile su u kic, a opet tako slatkom pakovanju-sa koker spanijelom, pticicama koje se ljube ili nekom lepoticom na fotografiji. Jeli smo i cokoladu uvijenu u zlatan papir, i nadali se da je bar jedan "zlatnik" pravi! U nekim lokalima kelner bi hladno iako ste narucili "Coca kolu" doneo "Coctu" ili "APA colu", cedo Apatinske pivare. Pice nase i vase mladosti opet se pije.URAA! U skoli, posle velikog odmora na kome bi se prejeli "jaffa"keksa, toblerona, "medenog srca", belih medenjaka, gricka i grisina, zeludac smo na casovima i dalje iritirali zvakama u obliku cigarete ciji se omot skidao dugotrajnim trljanjem medju sakama. Setih se odjednom i nekih zvaka pakovanih u crno sa slikom pantera?! NE MOGU VISE DA STAVLJAM NAVODNIKE - stari pravopis, novi...ubih se!hahahahhahAH. Kod kuce nas je cekao benko i kras expres, medolino, frutolino i cokolino i rizo-rizolino! Naravno-tomi majonez i senf, articoke u tegli(bar kod moje mame) i ananas na kolutove. Grickali smo holipe i zele-zeku. Neko je vise voleo LEDO sladoled, a vecina sledece, kojima je , eto zanimljive informacije - imena dao Dragan Sakan. U parku smo se flekali, a bilo je itekako vazno da li se jede Cmok, Sarenko, Rumenko, Hladisa, Capri, Cola hit, Rum koktel, Coko moko, Korni jagoda, vanila ili cokolada. Pili smo Mirindu i mutili Tang, a Narelu je reklamirao Veljko Rogosic-ljudina i plivac. Grickali smo keks Domacica, bakin kolac, slane ribice i pili sokove na slamcicu_Srbijanka Valjevo i iz tetrapaka-Takovo. U skoli nismo mogli bez kifli i jogurta i Eva sardina. Kinder ladu, cipiripi, secernu tablu i ledene kocke pobedio je zauvek EURO KREM. Krem nad kremovima naseg detinjstva. Na velikom odmoru jeli smo sendvice gde je posle bila neka grcka poslasticarnica, a sad je valjda neki kafic...Prekoputa Ribnikara i ulaza u dvoriste Osme u Svetozara Markovica bila je musava bakalnica gde je prodavacica stavljala parizer na suv lebac u roku od tri ipo sekunde. Postojale su i bombone visoko C i jos mnogo, mnogo poslastica. Slatke uspomene, sto bi rekli. Bitter sweet, sto bi rekli Englezi.

ovo je zakonom zasticen text

O MITU.(ivadjeno iz kontexta)>..odstampate vasu prelepu facu na majicu, po mogucstvu istegljenu i izbusenu a la Johny Rotten, faza 2 - t shirt sa vasim likom vidi slucajni prolaznik i odstampano lice pocne da se umnozava. Sta je potrebno da bi neko postao mit? Jedna od teorija drame, uci se na FDU-to znam sigurno, veli da 20-ti vek nema svoje mitove, u21.smo vec 10 godina i to je za poduzu analizu(drugi put). Ta teoruja drame tvrdi i ja se slazem sa njom da 20-ti vek nema svoje mitove, vec su oni i njihova sudbina prepisani prema postulatima klasicne grcke knjizevnosti i mitova, rimskih takodje , pa dalje mit o Kralju Arturu i vitezovima Okruglog stola, potraga za Svetim Gralom. Da li je Hamlet mitski junak? NE.Servantesov Don Kihot sigurno jeste! A onda dolazimo, letimo, skacemo i preskacemo do dana danasnjih kada ljudi sve manje citaju, a opet - jedna vrsta literature se odlicno prodaje(opet druga tema-za drugi put). Tu su internet, chat, facebook - mozete postati mitski junak i preko FB-a. Dopadnete se nekome, odstampa vasu prelepu facu na majicu, istegljenu i izbusenu a la Johny Rotten. Mozete i Vi sami to da uradite. Faza 2- t shirt sa vasim likom vidi slucajni prolaznik i tako, odstampano lice pocne da se umnozava. Sad ozbiljno, prema teoriji drame! Mitski junak mora da dozivi avanturu, dozivljaje koji ga klesu i menjaju, uspone i padove, katarzu i konacni mir (ODISEJA). Mitski junaci 20. i 21. veka vise nisu Persej, Kraljevic Marko. U pop kulturi stvara se mit o harizmaticnim i enigmaticnim likovima kao sto su Tito, Che Guevarra, JFK, Martin Luther King jr.....Strip kao da je nastao da bi stvorio arhetipske junake - Konan Varvarin, Fantom, Zoro, Betmen, Supermen, Spajdermen, Ironmen...Maxvelovi strip junaci. Jos za zivota Kastro, Tito,JFK, Klint Istvud, Jim Morison, Janis Joplin, Dzems Din, Marli...postali su MIT. Posle smrt poceo je da zivi njihov kult. Na prvi pogled zabavna, ali vrlo, vrlo slozena tema. BOND< JAMES BOND je mitski lik koji je potpuno opravdao svoje postojanje:imao je voljenu zenu-ubijena, dozivljava stalno avanture, retko se preispituje, ponekad pati i svaki put izvuce pouku da bi sledeci put bio jos mocniji i mudriji! Danas jedna zena vlada medju ikonama pop kulture. MADONA. Ponovo je na bedzevima, izvucite - imate sigurno neki u fundusu. Da, da,slobodno vadite iz steka bedzeve, na ramenice, disco pantalone kao dive sedamdesetih Rose Roys i Amy Stuart. Krenite u grad u minimal izdanju, a na grudima nosite VALTERA-tj.Batu Zivojinovica-nas mit. Na njujorskom fashion - weeku osvanuo je na majicama Obama. Bez blama! Imam crvenu majicu sa crno printovanim Che Guevarom, iz Dubrovnika, 10 evra.Kad me neko zeza, u fazonu "Sta to nosis, to je pase", ja mu lepo odgovorim da je Cheu sigurno udobnije na mojim bujnim grudima nego na muralu u nekom kubanskom selu. Budite hrabri i samouvereni. No, pustimo Chea, tu veliku zivotnu radost i razocaranje, tog doktora gerilca i doktora gerile, tog prezgodnog revolucionara i pisca o kome u stvari znamo tako malo. Sto bi otpevao Arsen Dedic, a svaki mitski junak sigurno priznao " Ono sve sto znas o meni, to je tako, tako malo, na dlan ruke sve ni stalo..a i to je stara prica...ja sam samo jedan od mladica koje vidjas svaki dan"...tako nekako ide setna pesma. Mitski junaci pop kluture nisu brend, trend i glamur, najcesce su sada to glumci i njihovi usponi i padovi - Son Pen, Robert Downey jr.itd. Zarko Lausevic je mitski junak, njegov zivot prevazisao je okvire filmskog scenarija. ......Koliko klinaca sam videla da nose majice sa likom Al Pacina, tj Toni Montana-"the political prisoner from Cuba". Taj izraz, taj gnev, ostvarenje sna i pad. Ai imamo naseg Lepog Gagu, Prleta iTihog, Preleta, Batu Stojkovica, Bekima Fehmiua kao Odiseja. Imali smo jednu zenu. Sonju Savic. Znam da ona ne bi volela da je nosimo na majici, ali bi joj se dopao ovaj text. Hvala ti Sonja, rekla si mi nesto sto cu pamtiti celog zivota, a sada si mit, iako to nisi htela. Milan Mladenovic je mit o coveku, muzici, grupi i jednom gradu. Ovaj text posvecen je njima. p.s.izvinjavam se na greskama u kucanju i na pisanju imena cas na srpskom, cas na engleskom

ovo je zakonom zasticen text

Isljucili mi fixni, a racun placen.Upalim sporet-nema struje, radovi u kraju.Hocu da operem ruke -nema vode, komsija zavrnuo do 3 popodne. I sta mi onda preostaje nego da pisem. Prvo na masini, pa sam prekucala na kompjuter. Toliko mi se pisalo. Potpuno kapiram ruske pisce. Nisu znali sta ce od siromastva, jada i hladnoce pa su SAMO i SAMO pisali. Ali, ne zaboravite izuzetke - Tolstoj je bio plemic i divno je ziveo..Kad je nestalo struje, sednem ja za pisacu masinu, gulim lak s noktiju, jednostavno - imam potrebuda pisem. Pisem od kada sam naucila da pisem, a prvo sam kao mala naucila od mame da kucam na masini. Imam svedoke. Sentenca da se od pisanja ne moze ziveti je netacna. Od pisanja se ne moze ziveti samo u pojedinim zemljama. U te zemlje spada i nasa nesretna. Moj plan je da se od pisanja obogatim pa makar mi i spadali u te pojedine zemlje. Necu da pominjem sijaset ovdasnjih zena pocev od Isidore Bjelice, Habjanovic Djurovi, Bobic-Mojsilovic, Dana Draskovic...one su vec ozbiljni igraci ali analiza njihovog knjizevnog rada sada mi uopste ne bi prijala. Moj ucitelj biologije u osnovnoj skoli "Vladislav Ribnikar" nam je uvek pred kontrolni zadatak govorio "Pisi, brisi i uzdisi". Bolju definiciju spisateljskog patosa kasnije vise nikad cula nisam. Profa se zvao Ilija Ilic. Eto, desilo se ovo. Hronoloski: nestalo je struje, a pre toga je zamro fixni i sve me je to inspirisalo da pocnem da pisem. Zovem mobilnim, tetka u Telekomu kaze da smo platili racun, to je jel OK, ali jedan dan je preloman i tako...U stvari da to ima veze sa vezama generalno i da mnogima ne radi fiksni na kratko. Dooobro! Ona vidim kad sam ukljucila sporet da nema struje zbog komsije. U pola stana ima , a u pola nema. Tamo gde je kompjuter nije bilo, tako da sam na masini otkucala tekst, a sad ga prekucavam na comp. U stvari, struje nije bilo zbog radova u kraju, a vode zbog komsije. Sad je sve u redu. Dok nije bilo vode, napravila sam nes kafu sa vodom iz flase i mlekom. I sta onda drugo preostaje coveku/zeni nego da pise! Dragi citaoci, vazno je kao u svemu sto radimo, biti posten prema sebi i drugima. Realno, mislim da je ovo los text. Za to nisu krivi ni struja ,ni iskljucen fixni, ni voda. Tacka.

ovo je zakonom zasticen text

Postoji jedna fenomenalna blues stvar "Nobody loves me but my mother". Kad bi Srbi imali blues, onda bi kao blues stvar mogao da prodje stari standard "Mile ide Lajkovackom prugom@. Sto je najludje, ja sam VIDELA tu prugu, kad sam bila na jednoj domacinskoj svadbi u Lajkovcu!..Pa onda "Mile ide Lajkovackom prugom, ja ga gledam , a on ode s drugom.."! Al nijedna gitara ne place kao BiBiKingova..."The thrill is gone, tHrill is gone..." i tako dalje. A na kraju kaze "I m free from your spell".Ovo je moja stvar kad me dragi ostavi. Ali ova velicanstvena pesma peva o mnogo uzvisenijim stvarima kao sto su prohujala strast, juznjacka uteha, neko ko je otisao kad je bilo najteze..Odavno ja gajim konspirativnu teoriju, za koju me je pohvalio znameniti rock kriticar nas Peca Popovic, da imamo svoj srpski bluez. Samo treba to prepoznati, a ne biti obavezno u kafani!That is the catch. Al moras mnogo neutesnu dusu da imas pa da sviras blues, a opet da budes srecan . Tu se javljaju genijalne kompozicije poput "Marsa na Drinu", "Moj Milane kad u vojsku podjes,"za ostalo pitajte Pecu. Jer, oslusnite negde, pronadjite, mnogo su to jaki stihovi - "Nobody loves me but my mother" iliti NIKO ME NE VOLI SEM MOJE MAJKE. Iskreno, i najcesce - u zivotu zaista biva tako.

ovo je zakonom zasticen text

Pripadnice zenskog pola od 16 do 26 godina uglavnom se lome u kolenima, kratka jaknica - velika u losim farmerkama zadnjica, iskrivljena leva stikla. Razbucana frizura, neuredne, neoprane. Da ne gresim dusu, drugacije devojke su u manjini. Sasvim mlade devojke, od 13 do 17 godina, ili su prekrupne ili male i zdepaste. Uglavnom. O lepoticama drugi put. Vecina ima povecana stopala od nosenja neadekvatne obuce, jeftinih patika i pokusaja da se nose stikle s platformom, pre vremena, jeftine i loseg kvaliteta. Osobe zenskog pola u nas nose vece brojeve, tako da velika kolicina obuce ostaje neprodata. Jedno vreme neprikosnovene i obavezne cipele sa uzasavajucim spicevima , kod najmladjih korisnica doprinele su stvaranju deformiteta, a podsecaju na srednjevekovnu obucu Tila Ojlenspighela. Velikih razlika izmedju "sasvim mladih" i studentkinja ili ucenica srednjih i strucnih skola skoro da nema. Sasvim mlade su krupne ili zdepaste ili glistasto izuvijano duguljaste, a one do 26, kad studije treba privoditi kraju slicne su im. Da ne budem shvacena pogresno, drugi put cu se baviti temom lepih devojaka sa stilom. Ovaj put imaju primat neke druge.... I kratke i duge kose strickane su i farbane, prelazi se s boje na boju sto je cesto ruzno i vidljivo. Na tijelu pocev od nogu patike ili iskrivljene cizme - niske farmerke i spustena zadnjica - jaknica - tasnica - mobilni. Hodaju u coporima, napadno se cerekaju i govore "brate". Steta. Povece zadnjice kaze enciklopedija su karakteristika "slovenske karlice"/ Taj tip najcesce "globalno" uzima za uzor pevacice, koje se trude da lice na finiju grupu - voditeljke. Kceri naglo obogacenih oceva kao poklon za npr. 18-ti rodjendan dobijaju silikone. Poznajem jednu manekenkicu. Slatka je, a pamet...gde je !? Sve one pritom imaju jednu veliku zelju - da se uspesno udaju, postanu modeli(sad sam ipak presla na lepse), da posle zavrsenog menadzmenta upadnu u neku dobru firmu gde ce opet, a bude li srece\ uloviti japija kao zivotnog partnera. Potera za sportistima, biznismenima, politicarima..nastavlja se. I sve one lepuskaste ili lepse - NUDE SE. To je njihovo najslicnije obelezje! Pri tome se ne misli na obaveznu konotaciju neceg loseg. Sponzoruse su kategorija iz proslog veka, a ove devojke sada su predatori i kiborzi - nova vrsta kojoj cu tek da smislim ime. Pupak, cirkon u sredini, pirsing i tatoo, stileto obuca i platforme, silikoni , oprezne oci koje traze plen. GRAnd parada. tO JE ONO STO BI ONE stalno. cILJ JE DA IM ZIVOT TECE KAO PARADA. Naravno, vazno je znati "who is who' u nasem gradu i gde se krecu ti momci. Sportisti su u zadnje vreme dosta poklekli pod najezdom. I ja trazim. Ali ja bih Paul Wellera....ja bih sexy intelektualca.

ovo je zakonom zasticen text

Desilo se nesto strasno. Ima strasnije znacenje od zlocina. Kuci, zenki, potonje nazvanojMila neljudi su sistematski odsekli sve 4 sape. Ceo dan sam van sebe. Mila je spasena i imace sigurnu buducnost. BOL BOL BOL - VISA SILA i njena prirodna snaga ucinili su da prezivi! Hiljade ljudi dize svoj glas protiv ludaka koji mozda bas SAD, da ne prizivam zlo, nekog muce i sakate. Mila je ocigledno opomena. Sta je sledece? Ucinilo mi se da mozda postoji neka tajna veza izmedju ubistva Brisa Tatona i kasapljenja Mile. Ne zelim da budem pogresno shvacena, ali neko ko moze da uradi tako nesto nevinoj zivotinji sta tek moze detetu ili odraslom coveku! Danas sam bezmerno tuzna sto se to dogodilo i u isto vreme smirena jer je Mila u dobrim rukama. Sigurnim. Ali koliko jos ima lutalica po ulicama. Nemamo, bre sredstva ni za gradsku(cosmopolitan)policiju - nema dovoljno pozornika, a kamoli za ANIMAL POLICE. Izvrsioci se moraju pronaci i drakonski kazniti. ZA PRIMER. Da,da....pa nek bude kao u srednjem veku!. Skupice se novac za Miline nozne proteze i zivece mirno do kraja zivota. To me smiruje, sto se nje tice. Ali, u ovoj zemlji je mnogo sta trulo. Ljudi su poceli da izbegavaju da idu ulicama kojima su nekada setuckali. Nismo obavesteni. Kakve profajlere ima nasa policija, forenzicare. Mora da postoje tragovi. Volela bih da sam bar jednom na TV-u videla razgovor s nekim nasim forenzicarem ili profajlerom. Mnogi ce reci, "Zozi mnogo gleda filmove i serije". Gledam kad mi se gleda. A oni vrsljaju oko nas, prolaze, ocesu se o vasu devojku, pogledaju vam dete, namerno gadjaju psa kamenom. Postoji jedne gospodja u Beogradu, cije ime necu da navodim jer su joj zaista ozbiljno pretili sa vise strana. Povezana je sa najvecim i najjacim fondacijama za zastitu zivotinja. Ona zivi u jednom naselju gde ima mnogo zelenila. Ima i mnogo pasa lutalica, pitomi su, u coporima, svi imaju cipove, ogrlice sa oznakama, vakcinisu se redovno. Sve to placa strana fondacija i gospodja. Ona nocu izlazi sa kofama punim hrane - ugl.pirinac+jos nesto. Dozivljavala je tokom tih izlazaka neprijatnosti. U njenom kraju postoji osnovna skola gde su u dvoristu klinci hranili, igrali se i cuvali kuce-lutalice. Pitome. Onda se direktorka povampirila, donela zakon da su svi psi zli, unajmila krsne momke koji su pse brutalno rasterali. To je samo kap u moru. Slucaj MILA je nesto sa cime se ovaj zakon i drustvo jos nije susrelo. Govorim o nasilju prema zivotinjama. Naci ce se mnogi, i vec se javljaju na raznim internet portalima, bice tek u novinama i na TV-u, kao to je sve ujdurma da bi se skrenula paznja sa tekucih ekonomskih i ostalih - ne znam pa koji problem ova zemlja nema! Da se vratim na monstrume. Oni su porazeni. Mila je prezivela. Njene dobre, tople oci nikada necu zaboraviti. Imam macku. Zove se Babeta. Danas sam joj milovala sapice. Pustila me je neocekivano dugo, inace je besnulja. ZAKLJUCAK;ovaj ludak , pre ce biti grupa, klinicki bolesnih psihopata mora se privesti pravdi. HOCU DA IM VIDIM LICA PREKO CELOG EKRANA! Kao gradjanin, trazim da sudjenje bude javno i da se prenosi...

ovo je zakonom zasticen text

Turbo singer Ivan Gavrilovic se vratio!200 na sat!Furiozno.Jaci i slavniji nego ikad. Na "Farmi" je bio, radio, cak i ZAPLAKAO. Ponelo ga. Ekspedovali su ga sa iste brzo, 200 na sat!Ostao je Gagi - Funky G.Dualitet Gavrilovica kao singera veoma je zanimljiv. Necu da vam param memoriju, ali probio je led. Tuznih devedesetih. 200 na sat - obozavam tu brzinu!!!!!!Bili su tu sva braca Gioganni sa zenama koje su se u 21.veku otcepile, zatim Duck sa pokojnom Xenijom Pajcin, dr Iggy - zvani Drigi i jos nekolicina. Sad se taj duh devedestih povampirio. Ali, da se vratim na topic - Ivana Gavrilovica. Svestranog, brzog, koji dzuska - "Hocu s tobom da dzuuskaam"! Ivan je sada krupniji i jaci. Ima porodicu. Veseo je, a u intervjuima suydrzan i nasmejan uz vecitu maximu na kraju "Cao, idemoo - 200 na sat"! Au, sto je ovo dosadno. Ali, ispricacu vam sada nesto sto verovatno skoro niko od vas ne zna ili se ne seca. ALI JA ZNAAM! To je taj njegov dualitet. Ivan Gavrilovic je devedesetih zeleo da ostane upamcen kao angazovan gradjanin i javna licnost. Politicki stav da iznese. Jedne od onih ledenih zora tokom studentskog protesta 96./97. i KORDONA NA KORDON, kada sam kao reporter B92 izvestavala sa lica mesta, videh medju gradjanima, studentima i poznatim licnostima i Ivana Gavrilovica. Ja ne znam da li ga je ponelo to sto su poznati defilovali Kolarcevom i podrzavali studente ili ga je ponela licna odgovornost da izrazi svoje misljenje i negodovanje prema rezimu Slob.Milosevica ili nesto trece. Kada sam mu prisla i predstavila se kao reporter B92 upitavsi ga da li zeli da da izjavu Ivan me je odusevljeno zagrlio, podigao i dao izjavu! Ivan Gavrilovic podrzao je studente, samim tim i njihove zahteve. Zasto bi inace bio tamo!? Da ne ispadnemo naivni, a sad krescendo price. U to isto vreme pop singer Ivan Gavrilovic aktivno nastupa na proslavi u diskoteci Marka Milosevica, "Madona", a pred svoj sou jasno je i glasno pozdravio predsednika Republike. To je snimljeno. To se nikako ne slaze sa promenadom u Kolarcevoj. Ali, nije to nista. Mnogi koji danas javno i tajno haraju, sedeli su sa Slobom. Pa nikom nista. Nazalost, tako je ispalo. A u kratkoj TV formi "City", tada u pelenama snimeljeno je kako Sloba u sinovljevoj diskoteci, na priredbi prokomentarisao tada najsavremeniji i najskuplji laser u zemlji , sturo i onako kako je to samo on umeo - odsecno, s naglaskom:"Znaci - to je taj laser". To za snimak iz "City"-ja su mi pricali. Mislim da to ipak niko nije smeo da snimi tada. Ma ne znam bre. I sto se ja bavim njima uopste....Zato, jer kolektivna memorija kao da je totalno popustila. A nekih stvari se moramo secati, ma koliko profano delovale na prvi pogled. Idemoo, 200 na sat!

ovo je zakonom zasticen text

Poveo deda unuka u bg. zooloski vrt. Mali se uvukao u kavez kod slonice Tvigi. Deda uspeo da uleti da ga spasava. Slonica opicila dedu surlom. Naravoucenije-"Zasto pravis slona od mene, kad za tako nesto nema potrebe"? Odavno je beogradski ZOO popriste raznih dogodovstina, medj zidinama i van njih(setite se kengura). Pre neki dan je organizovan decji maraton u vrtu. Da zivotinje nacisto polude. Ispalo je bez incidenata. Ja odavno nemam srca da idem tamo. Tuzno je. Vrt je mali, pretrpan....Izmestila bih taj vrt iz Beograda, razdelila ili/i prodala zivotinje vrtovima u Ecropi koji imaju uslova da prime nase zivotinje. Znam da jako pate. A decica ovdasnja neka gledaju zivotinjski svet preko televizije - Discovery, Explorer, National geographic! Svojevremeno me je odusevio zooloski vrt u Engleskoj, blizu Oxforda, u blenheim-u/Blenem(Churcillova rodna kuca)gde su zivotinje trcale po livadama!No, to je Engleska. Resila sam jos u osnovnoj skoli da sa zoo vrtovima ne zelim da imam nikakvog posla. Tada sam u zagrebackom zooloskom vrtu videla pantera kako se seta po kavezu 3 sa 2 i udara glavom o zid. Mislim da je svaki dalji komentar suvisan. Znam da vas ima mnogo koji se sa mnom slazete. A sta kazete na zakon koji hoce da sprovedu kod nas:globa na zivuljke - manje 5oo dindzi, vece 1000. A sta cemo sa gmizavcima?

OVO JE ZAKONOM ZASTICEN TEXT

Po logici stvari - sad bih malo trebalo da se bavim Katarinom Rebracom. Fondom. Njenom mamom Sandrinom. Kradjom. Zenskim grudima kao najisplativijem delu tela, posle zadnjice(u Brazilu). Pitanje trzista. U Brazilu, ima najvise plasticnih operacija zadizanja guze i u odnosu na broj stanovnika to je procentualno najcesca plasticna operacija na svetu. GUZA! Kad je kancer grudi u pitanju, zene kojima dojka nazalost mora biti odstranjena, posle toga pribegavaju zahtevima estetske hirurgije, zatim -protezama....Nisam lekar, ali sam na par sajtova nasla detaljna objasnjenja, strucna i razumljiva, ali i dalje previse strucna za prepricavanje. Da se vratim na SKANDAL. Pre vise od dve decenije Katarina je dosla u Beograd sa mama Sansrinom koja je furala pricu o opustenom, ali skromnom zivotu u Grinic Vilidzu u Nju Jorku, papuca-komsijskim odnosima sa Dastinom Hofmanom i zivotu kod Orson Velsa gde je gospodja bila po starinski, kako legenda kaze - kucedomacica??!?! Zatim, gospodja i mala lepotica, koja je statirala u par filmova i bila previse bucmasta da bude top model, izdaju knjigu o lepoti, kako je steci i postati fit. Lepa pepeljuga - princeza manekenka se udaje, postaje majka, ra zvodi i pocinje da vodi sopstveni biznis PROBIJAJUCI SE GRUDIMA KROZ ZIVOT NA MNOGO PERFIDNIJI NACIN od obicne manekenke. I tu sve pocinje.Ili se zavrsava. Videcemo! Americki zakon kaze, a Katarina je odatle dosla, da niko nije kriv dokse suprotno ne dokaze. OK.Navikli smo da cekamo.

ovo je zakonom zasticen text

Too hard impressions!Woman in a big fure coat+red heart+PATTY SMITH>PRESENT=PRISUTNA. Ponedeljak,5.april-hladno plavo predvecerje.SIMONIDA RAJCEVIC-izlozba "Tamna zvezda" u gal."Zvono". Simonida je odlican crtac i uporan igrac - prvo i prvo! Izlozba je bila sjajna. Prva za koju mogu da kazem da nisam iz kurtoazije prisla autoru. Simonidina izlozba je prva koju sam posle dugo vremena stvarno pogledala i uzivala i razmisljala. Simonida je na oko 250 iscrtanih i ispisanih postera isecenih od velikih crnih najlon kesa za djubre prikazala svoja razmisljanja, interesovanja, ljubav ......prema muzici, prijateljima, literaturi, ispisujuci pritom text npr duz poda, na izlogu galerije. Ja necu i nemogu da vam opisem rad jedne umetnice - jer je to prosto nemoguce. Izvolite u galeriju! Otvaranje je bilo BAS LEPO. Dosli su svi koji su trebali da dodju, jako puno PRAVIH ljudi, a ne onih sto idu na dogadjanja tek tako. Uostalom, oni bi se zbunili i ne bi znali da procitaju Simonidinu instalaciju na crnom. Cela galerija-CRNO! A u stvari, blesti od crteza i svaki crtez prica jednu Simonidinu pricu. Neke su i povezane+text+muzika. Eto, tako sam ja razumela.Ljuba je doveo Patty Smith na izlozbu. Nismo jednostavno mogli da verujemo. Patty je tako diskretna, primetno-neprimetna. Dosla je privatno, stalno nesto pise i fotografise. Pricala je sa nama nekolicinom. Bili smo ozareni, jer Patty je ona druga Amerika, drugacija...bila je punk...ona je putopisac muzike...Patty je Simonidi otpevala pesmicu "Happy birthday", smejale smo se, pricale o nekim everyday stvarima. Mi smo nju interesovali. Pitala je s interesovanjem ko tu sta radi, cime se bavi. Diskretno se odjednom pojavila u mraku galerije, s osmehom koji joj je sve vreme bio na licu . Diskretno se i povukla s izlozbe s obrazlozenjem da mora da nastavi da pise. I ode Patty Smith sa izlozbe sa jednom od svojih prepoznatljivih kapica, ovoga puta vunenom, u crnom kaputicu, beloj t-shirt ispod, u farmerkama uvucenim u prototip americkih kaubojskih cizama.Simonida je cak na jednom od najlonskih crnih postera...ili 2..nacrtala Patty. Slike cesto govore vise od reci.

Ovo je zakonom zasticen text

Uvek me je cudio obicaj oko nasih bolnica da se bolesnici setaju u plavicastim, prugastim pidzamama, gumenim papucama sa prekrstenim kaisevima ili u slafrocima! Potpuno nadrealan prizor. Moj drug, takodje u penjoaru, ali u dubokim patikama air nike pokusava da se posluzi toaletom u obliznjem ugostiteljskom obkektu. Odbijen je, ali ga posle neckanja ipak kao bolesnika primaju unutra. Zamislite momka visokog skoro 2 metra, u stvari zove se Dule Nestorovic i ovo je bilo davno u proslom veku, ali malo sta se u bolnicama i oko njih promenilo. Htedoh da kazem, pa sam se zanela u istorijskom pravcu - Dule je nosio poflasu piva u svakom od dzepova penjoara! Prisetila sam se serija, ne ovih novih americkih, gde je svojevremeno glumio i Kluni, vec nasih davnih - "Doktorka na selu" itd. Dok smo dule i ja sedeli u parkicu ispred bolnice podsetila sam se, ah bilo je leto - da je covek veoma maljavo stvorenje. Zene veoma, kad se zapuste. Onda narocito noge dolaze do izrazaja. Prolazile su bolnicke tetkice u najlon carapama sa bogatim noznim rasadnikom. Tri bakute sigurno nidu brijale noge jos od doba Informbiroa! Kritikujem Duleta sto je i on izasao u penjoaru u parkic, a ne u trenerci. Rece da ga je bas briga. Pratim ga do ulaza u bolnicu. Ispred je kiosk. Za musko odeljenje najbolje su tada isle seksi revije i ukrstene reci. Ekspresno sam sela u taksi i vratila se na moj dragi Vracar. Srecom, mnogo se od tada nabolje promenilo. Osim onog sto nije. Dule je sad zdrav i prav i zivi daleko i srecno.

ovo ja zakonom zasticen text

Amore mio- saputao mi je na uvo dok mi je mrsio kosu. Za njega sam postojala sam ja. I moj dekolte - baklonce sa kog je video ceo svet. Kao krv crveni nokti zarivali se u savrsenu tkaninu njegovog Cerutti sakoa. U Portofinu bila je noc. Nalazili smo se u najskrivenijem apartmanu jednog malog hotela za VIP goste.Kolutala sam ocima, posmatrajuci mesec kako blesti okupan sjajem hiljada zvezda, koje su padale samo zbog mojih zelja. Jedna za drugom.Kako li ce uspeti da mi ispuni tolike zelje? Jedva sam cekala da mi pocepa grimizno zelenu haljinu posutu bisernim prahom. Haljina je kostala 2000dolara.Bilo me je bas briga.Imala sam jos mnogo lepsih haljina koje sam cuvala za nove veceri. Za svako vece po jednu.Sedme veceri bicu bez haljine. Polako je razvezao kravatu i pali smo na krevet. Pred ocima mi je sve prstalo, kakav fles! U tom trenutku osvestih se. Prvo onesvestila, pa osvestila. Sve je trajalo samo nekoliko sekundi. Nalazila sam se sa drugaricama u vozu, na relaciji Venecija - Linjano. Sve je to bio samo san. Kako uhvatiti bohatog muza na letovanju u Italiji?!Ako mi se nije tad desilo, uskoro ce sigurno! Godine 1990. posle Firence i kursa jezika i ostalih zanimacija i dogodovstina, Marija Pesic i ja krenule smo na more. U vozu je bila strahovita guzva, jer- svi su hrlili na obalu. Lignano Pigneta i Lignano Sabbiadorro, nalaze se izmenju Trsta i Venecije. Obala i nije neka. Beskrajan pesak, poneki vrbak, zipcite 200 metara da bi vam voda dosla tek do pupka, ali nema veze, mesto je tako sarmantno. Italija je kao kolac, s koje god strane ga zagrizete uvek je podjednako sladak. U kuci smo se nalazili Marijini roditelji, ona i ja, Ivana Jelinek i njen tata. Marija i ja smo spavale do 2 popodne i tako nadoknadjivale besane noci iz Firence. U Firenci je s nama bio i Srdjan Joksic, cuveni Kule. Ivana je ustajala u deset. Uredno se suncala i kupala. Ja se uopste nisam suncala. Jedan Italijan me je pitao kojim se sportom bavim. Bila sam veoma ponosna. Uvece smo isli u tres diskoteku sa bazencicima, vodoskocima i disko kuglama. Pili smo koktele. Svet je mali, pa smo tako naletele na Dejanu Vucicevic, koja je iz Rima prispela sa nekim prijateljima Italijanima. La vita bella! Nosili su roze kosulje i bili uredni kao iz apoteke. Njihov tata bio je biznismen. U Linjanu sam se prvi put vozila na ubistvenom rolerkousteru. Strasno sam vristala! Mislim da je ceo gradic za ta 2 minuta naucio sve srpske psovke, koliko sam se drala! Ipak to me nije odvratilo da nastavim sa Marijom u Kucu strave specijalnog tipa. Izmedju ostalog tamo se pomeraju tlo i zidovi u mraku. Kroz pomrcinu kuce strave sproveo nas je krsan Svedjanin u papucama. I dalje sam vristala. Pri izlasku iz Kuce strave, skriveni ventil u podu zadize suknje preko glave. U tom casu vas fotografisu i poklone vam sliku. Srecom, nisam imala suknju. U luna parku, u akvarijumu je patila ajkula u ogromnom kamionu. Nisam imala srca to da gledam i verovala sam da je ipak preparirana. Linjano je divno letovaliste, mogu da se iznajme kucice sa bastom. To bi i danas manje kostalo nego dve nedelje u hotelu u Budvi.Mi smo se onda popodne cesto nalazili sa signor Fakinijem, gospodinom od preko 70 godina i svi smo zajedno vozili bicikle. U Linjanu sam cak voyila bajs i po auto-stradi iako sam kratkovida. Tamo su vozaci naviknuti na bicikliste i bykere. U ovoj storiji nema niceg ekskluzivnog. Ovo je samo prica o jednom od niza putovanja u devedesetim, secanje na bezbrizno vreme. Covek koji nema proslost nemoze da ima ni buducnost jer za njega vreme ne znaci nista. Nek vam bude lepo i sad da biste imali cega da se secate u buducnosti.