четвртак, 31. јануар 2013.

ovo je zakonom zasticen text: MOJE RUŽE TRN

Cveće. Ne mogu da kazem da sam veliki ljubitelj cveća. Nisam uopste, ali poštujem pažnju koja se time iskazuje. Naravno, najviše volim cveće tamo gde treba da bude. U baštama, vrtovima, medj travkama u poljima, u djardinima mediteranskim, in english wild gardens, medju ledenim stenama kada pored mahovine izraste divan pupoljak..Volim lepotu divljine. Na slikama starih majstora...Barok, rokoko..ta divna secesija koja se uvija kao zmija, menja košuljicu i ponovo izranja sveža, putena i okupana svetlošću. Renesansni gobleni koji vise u starim zamkovima, na zidovima velikodostojnika čije porodice zive u palatama koje mogu da rzgledaju turisti, cvece - negde izmedju 2 lista požutele hartije...
   Moje ruže trn.
Imala sam jednu ljubav, druga, prijatelja za ceo zivot...On mi nikada nije poklonio kupljen cvet. Nikada i to mi se mnogo dopadalo i dopada mise jer i dan danas, kada smo drugari, on ponekad doda jednu ružu samo njegovoj kolekciji koja enalazi iznad moje glave u mojoj "meksičkoj" sobi sa brodskim podom i pravim parketom....Mnogo smo šetali, danima, godinama...Sedeli bismo na travi okruženi jatom pasa lutalica koji vole divlje cveće...volim Bele Rade. Gospodjica Bela Rada puna je sklada. I ZMijino mleko..haha...
U jednom blogoeseju napisala sam  kako volim, a to je moja Misita tako dirljivo za mene, zapamtila i čini mi se, mozda i citirala, kako volim kada mi se kosa zakači za divlje ruže koje izlaze kroz ogradu na uglu Krunske i Kumanovske. I čuvena pesma "The yellow rose in Spanish Harlem"..ON je nezno, dok ne gledam, pa i kad gledam, birao, gledao, posmatrao koja je ruža baš TA, a koja ce u isto vreme doneti najmanji bol celom grmu kad je otkine. Ne postoji ruža koja nije lepa i srećna sam jer imam baršunast ten kao ruža i beo kao alabaster.
Imam mnogo tih ruža. Izvrnutih na dole. Sasušenih. Sada mogu tu da stoje i neke stoje vec godinama i stajaće zauvek dok prah ne postanemo. I ja i ruže. Biće spaljene zajedno sa mnom. Kremirane.
Razmišljala sam o svojoj sahrani. Ljudi cesto o tome razmisljaju i u tome nema ničeg mračnog..pitamo se mozda ko ce doci, a ko nece..ko ce tada biti ziv..Da li uopste zelim da iko sem nekoliko njih bude tada tamo!? Ne znam..Ima vremena. Pisaće u papirima kakvu sahranu zelim Naravno, zelim da se moj pepeo posle svega raspe u Jadransko more.
Kladim se da ste i vi nekada pomislili na isto to, Na sahranu..Volela bih da niko ne troši novac na bukete kada dodje taj dan. Donesite mi po jednu ruzu sa mnogo trnja..Jer, ruze bez trnja nisu potpune..trnje mi se mnogo puta uvuklo ispod noktiju, trnje me je ubolo..ali, ta divna crvena gusta krv koja izadje kroz nevidljivu rupicu na jagodici zauvek je trag da je ruža jos živa i da sam ja ziva..
   Trag da sam vrele krvi..Šetali bismo tako kroz zelene ulice, preko parkova;setali smo prvo jednu, pa drugu, pa obe kuce..onda su dosla neke nove godine i stare kuce su zaspale,a nova nam se pridruzila u šetnji..Gledam ruže koje sada vise naopačke. Ima ih mnogo. Sem ruža, volim samo poljsko cvece i biljke, zatim- kaktuse, razne začine, palme, drvo limuna, volim kada neko zasadi ljute papričice, mini paradajz..kada neko svojom atipičnom cvetno-biljnom kombinacijom napravi vrt na svom balkonu..Kada se svetlost pomalja u jednom, kako ga rado zovem, baš "holadskom potkrovlju" punom svetlosti, sa dve terase na dva kraja stana...Tako je lepo.. ..Dodirujem ruže, vrlo su cvrste i jake na dodir, a opet, mogla bih da ih zauvek zgromim lakim stiskom..ali, neki trn bi me bocnuo. duboko i bolno. Ne! Ne cinim to.
     Te ruže su kao sa slika. Paradoks je što se za nesto prirodno kaze da je kao sa slika lepo.Ali, u vremenima kada su samo retki imali mogućnost da putuju ladjama po vascelom svetu tada poznatom, slike su bile tadašnje fotografije. Većina njih je i tretirana tako.  I duzdevi, pape, carevi, pplemici, bogati gradjani, pa i oni siromasniji i skomniji želeli su svoje portrete i sliku svoje kuće i bašte....Uz punu pažnju..Jedna od žena koja je potrošila , kako legenda kaže, veliki deo Napoleonovog bogatstva stečenog osvajanjima, bila je Žozefina Boarne, buduća carica. Ona je provodila mnoge dane uredjujući svoje prekrasne vrtove, pokatkad okružena damama u ampir haljinama. Ona je, na Napoleonovu naredbu da dvorske dame moraju svakog dana imati drugu haljinu, smislila da to pojednostavi menjanjem traka ispod grudi..Te trake bile su neverovatno lepe, od veza, zlanog konca, sa draguljima, od svile..ili, jednostavno, sasvim jednostavne. A stil AMPIR koji je nastao u doba Napoleona i veoma je cenjen, preuzeo je zbog njegovih osvajanja u Egiptu koji je pohodila i Rimska imperija, a detalji su kao sa namestaja iz doba Rima, uticaj drevne Grčke...volute, stubovi, pilastri, kreveti sa baldahinom, stolice sa ovalnim delom za ledja, mermer, zlato...i mnogo  poljskog cveća kakvo je Žozefina najviše volela... U vekovima bez moderne tehnologije, u vekovima u kojima želim da sam bila rodjena, a ne u veku strašnih stvari, a opet najsavršenijih dostignuca, cak i ruže sa trnjem polako postaju retkost. a hibridi navaljuju..Zašto bi cvece nuzno i po svaku cenu bilo veselo? Danas, baš zahvaljujući tome što mnogi prosveceni ljudi teže da se vrate prirodi na neki nacin, oni  =  mi, činimo to na način suprotan nekom uvreženom misljenju da je "ono pravo" prigodan buket "u suškavi vam najlon uvijenog cveca".  NE!
      Sve više se ljudi bavi modernom, a tako starinskom dekoracijom cvecem..moze da bude dark, može da bude i morbidno, može da bude bas onako kako vi zelite da bude. Ja volim dekadenciju, raskoš, svedenost sofisticiranog....Cveće na goblenima, abažuri kao cveće, sveće kao cveće...Volim i slatko od ruža.
    Idem da pogledam svoje ruže malo bolje. Moje ruže 4ever. Jedna velika kardinal crvena, jedan pupoljak koji stoji kao zaledjen. savršen..jedna žuta koja se otvorila i tako ostala..jedna se preliva iz najnežnijih beličasto bisernih tonova u roze-bež nijansu i završava se na obodima krv crvenim paspulom..Jedna je plišana, tamno ljubičasta..Ima neverovatnih..Na modnim revijama prošle i ove godine kao dekoracija, kao neka vrsta sofisticiranog uvoda u taj mracno divlji svet želja i potreba, upotpunjen kreacijama koje pršte od snage čk i kada su najnežnije i minimalistički jednostavne; uz svu tu kožu, perje, krzno(eko i pravo), jak kolorit, jeans, S/M popetice i platforme, cne filcane sesire i plišani purpur i boje žada, nalazi se ravnopravno  i cvece u za mnoge sklone tradicionalnom, a sada na na  neočekivanim  mestima i u nekoj vrsti bala..to cveće je teget, crno, pink,azurno, ljubičasto-crno-teget-petrolej plavo, čak i providno, zelene biljke svih nijansi..neopisivih boja koje tek treba da dobiju ime...Ljudi koji se u XXI veku bave cvećem kao dekoracijom za razne prigode, pa i nezgode, za hotele, restorane, velike nagrade kao što je "Oscar" ili "Nobelova nagrada" fantastično dobro zaradjuju, poznaju biljke i imaju i čitave timove saradnika i stalno se pune novim informacijama, mirisima, biraju cveće, grmove i stabljike koje će preživeti ljudski dah bar 24 sata. i air condition i..sve ostalo....
    Radije nego cveće koje je često puko otaljavanje umesto pravog ukazivanja poštovanja, ljudima poklanjam zaista korisne predmete za svakodnevnu upotrebu..Cveće me ZAISTA privlaci samo kada je zivo..kada je u zemlji..Grozim se bidermajr buketa. Slatki su, ali tako dosadni..Skoro svaki put ga uhvatim na reflexe. Kada se Mira udavala pa postala Andrić, a to je mnogima vec znana prica i jako slatka, Marija tada Maćić i ja smo se bacile zajedno na zemlju u "Sovi" i - Marija se udade. Sada je Marija srećno Tarlać .   Prošena sam  prvi put sa dvadeset godina,a drugi put sa preko 30. Nisam ni htela, ni mogla, ni želela. A nisam ih ni malo volela. Prema tome - WHY? Samo jednom se ljubi, ato jedno PRAVO je došlo kasnije.
   Zbog americkog pasosa za koju godinu da se udam, a bila sam tako mlada i mislila sam nešto drugo..... Da, mozda je zaista trebalo. Mozda sa preko 30 da bih bila signorra u gradu gošpara. Nisam mogla..Venčanje je bilo zakazano, odštampane su bile i pozivnice, čak sam  pozvala prijatelje, išla sa mamom da kupim neke srebrne papucice..I postala sam prava bg. "runaway bride". To se ne radi namerno..Jednostavno, trudila sam se da sebi možda objasnim da bi to bilo, u njmanju ruku, zgodan potez..ali, nit volim da provodim mnogo vremena sa nekim ko je dobar, a da ga zeznem i iskoristim, niti bih mogla da živim sa muskarcem i da mu kao supruga branim da mi pridje na bilo koji sem na drugarski nacin. Obojica su mi i cveće bar jedared poklonili..Cenim pažnju svakako.
   Firenca. 1990. mozda i 89...Marija, Kule i ja. Jedne vrele noci devojčica je prodavala bukete..Onako, baš nameštene da šušti onaj grozan papir. On je kupio i meni i njoj po jedan. ja sam se razbesnela. Znam da je to bio zaista njegov znak velike ljubavi prema obe, prijateljstvo za ceo zivot..bili smo skoro deca, a već mnogo prošli i videli, ali malo u odnosu na ono što SVET nudi.. Ali naivni klinci u svakom slucaju bili nismo!
Negde izmedju ta dva, ja sam se na neki nacin zbunila, jer on nas je u tom trenutki video kao ŽENE i kao ženama nam poklonio cvece..Sećam se, kako smo se svo troje nešto pipkali, mazili u jednoj crkvi na piazza San spirito i da nam je to diglo pritisak. Zabranjeno voće. A ja sam se pitala zašto u celoj, neverovatno bogatoj Firenci; bogatoj ne samo zbog sastava stanovništva i umetnicke lepote i zaostavstine za buducnost, vec bogatom i raznim sitnicama koje život znace, on dade cigančici i to klinki iz Beograda, detetu koje je negde maznulo to cveće, kao sto rade i ovde posle sahrana. Tad su još uvek uspevali da se dopeljaju do italije i iznerviralo me što ga je prešla. Beogradskog frajera! Što joj dade 40 000 lira te veceri. Posle mi je bilo žao, pokunjio se, ali eto, volim cveće i biljke na direrovim vedutama, na platnima Arčimbolda koji je slikao ljudska lica od paprika, patlidžana, poljskog cveca, rastinja znanog i neznanog, od biljaka koje je video donete iz egzoticnih zemalja..A na glavi umesto beretke ili velike kape kakvu je nosio Nostradamus, na Arcimboldovim platnima nalazi se kelj ili velika paprika pomešana sa brokolima i karfiolom. Genijalno. A nos - CVEKLA!
     MOJE RUŽE TRN. Ostao je zauvek u mojoj duši. I zato često očiju punih suza ili očiju zaledjenih sednem i posmatram nase ogoljene parkove, bedne žardinjere, osakaćeno drvece, amputirane staze za šetanje...I grozim se buketa kupljenih na brzinu, u nekom pacerskom papiru..može to i bolje, nemojte da izgleda kao da vas je bilo baš briga, ali ipak, ajde malo pažnje.....Izaberite tri cveta koja se uopste ne slazu i to za žive ljude uvek neparan broj važi, a za preminule paran. A ako vas čudno pogleda cvećarka, vi je ustinite za guzu, namignite joj, pokazite da 2 i 2 nije uvek 4..Divim se staklenim baštama u kojima opstaju biljke iz tropa i nezne biljke osudjene na smrt na hladnoći..jer, moderan čovek zeli sve sada.
  I kad mu vreme nije.

четвртак, 24. јануар 2013.

ovo je zakonom zasticen text/ pise mi se pise

Celog dana mi se pise. nesto lepo. Kratko. Spava mi se, a vuce me da pisem. Popila sam tabletu za spavanje, jer uvek kada treba rano da ustanem,a to je za mene pre 10, ja se zakucam da bih ranije lepo zaspala kao kamen i ne dizem se dok ne zazvoni budjenje na mobu. Nocni sam tip, mada cesto upraznjavam beauty sleep.  Sat mi se pokvario. Nije nista bolje nego oni divni stari okrugli budilnici sa nogicama i gore onim za navijanje. Oni su obicno debeljuskasti i nekako stablno-nestabilni, ali divni i pocnu urnebesno d se tresu kada je budjenje aktivirano. Show..znam da me dodatnih 5 minuta uvek ubaci u komu i da posle zapadam u jos dublji san. to je paklena varka. tih 5, a nadamo se da ce nam nekad promeniti zibot..."Jos samo 5 minuta, da cujemo koja je sledeca stvar"..Po sistemu, "last night DJ saved my life." A sacuvali su ga bezbroj puta i bice toga jos.
muskarce je tesko buditi.. mnoge zene, devojke, devojcirci, pa i muskarci, ne znaju da se muskom rodu posle sexa cesto i uglavno spava, jer -tako njihov organizam funkcionise posle sexa i posle orgazma. Pa, bice mazenja opet kad malo dremne. ne diraj lava dok spava. ako je lav. I ako je laf. Hm, kako volim kada lepo spava..
Jer, oni se sexom prazne, a mi se punimo..Mi zelimo i dalje da se mazimo i d a se vrpoljimo i da se i dalje sve to desava..Moze, malo kasnije..Pustite ga da dremne kao andjeo, pa meni  je zadovoljstvo da gledam jednog divnog muskarca kad spava..a sve tako naslonjena na  njegovo rame i grudi..I, njima se jednostavno spava, to je znak da je bilo isrpljujuce dobro i neka nova energja se akumulira.
CUVENIH  5 minuta. Drugo je ako je kres bio sporazumno brzinski..sigurno necete spvati u mraju neke gardrobe, toaleta, skrivene sobice, garderobe .Glumacke. Na ime ispisano zlatnim slovima. imala sam cast. Vrlo mlada. Bas cast. a kad bi znali ko je..jaoooo..haha..Da, tip je super.
5 minuta za jos samo 5 minuta dok ne dodje taxi, a mozda se desi nesto neverovatno.
ma, ne mota nista da se desi, samo neka budemo zajedno jos toh 5minuta.
jos 5 minuta pred spavanje..samo dok pogledam nesto..dok zapisem...procitam..telefoniram...samo buvarica zna sve. dok pogledam knjigu ili casopis ili neke fotke iz tajne kolekcije...
hmmmmmm, ko je sad Buvarica u gradu sa velikim g-GRADU BEO G RADU u kome rado voli da sve plepo produzim za tih 5 minuta.
Jako brzo pisem..treba mi samo jos 5minuta.
Dodji u 5 do 5.
znam d si dovoljno spreman i jak da mozes i kroz prozor da se popnes i da udjes u moju meksicku sobu.
Zid jos nije sklonjen. Poludecu.
5 minuta za jos jednu cigaretu.
5minuta za jos jednu pricu sa Bubicom mojom.
5 minuta sa njegovom kucom.
5 minta za jos jedan dž.
5 minuta do kraja filma, a menis e piškiiiiiiiiiiiiii.
5 minuta, a ja ne mogu da zacepim..
izvini.
Procitaj ovo, volela bih.5 muta, a kao vecnost...kad covek ceka, a kad treba da ode, a zeli a ostane, tih 5 minuta postanu sekund..i manje...ufff..bas je vreme relatuivnO!
Nikada ne molim nikoga nizasta, samo mamu i ono, redovno, kao kobajagi, fino - please ovo, please ono.
Au, kako se nesto dobro provodim u zadnje vreme.
Sasvim spontano. I menjam kombinacje. odevne. To je jako zabavno i opusta me.A one koje tvrde da ih je bas briga kako izgledaju..meni to nije jasno..al ajde..neka..One se spreme za 5 minuta.,..meni ipak treba vise.
Sve mislim, ma necu izdrzati ni 5 mina, A ostanem 5sati. U poslednje vreme.
Ljudi su malo odahnuli..bili smo mnooogo nervozni..i ja itekako..nije mi toliko fitilj krtak koliko jeste. Bas malo. ali.ali.
A L I..Ima i jedan mali Sasa ali.. Nevaljali Ali.
5 minuta mi je trebalo uglavnom od skole do kuce i obrnuto.
Nisam isla na stiklama u skolu. Mozda malo u IV-tom, ali..farmeke su bile hit. UVEK. Isla sam..nosili smo opasne cowboy boots, bas tako, pa u "Cvetic" na modnu kontrolu..Svi picnuti..leggere..Italia..moglo je, sasvim normalno..Nekad i 4 puta per anno+ostala putovanja.
LOTTO patike..Posle mnogo godina vraticu se Lotto patikama, iako ADIDAS SUPERSTAR imaju kraljevsko i nezamenljivo mesto i NIKE sa gumenim vrhom, oblim, platnene sa plavim znakom..ima ih jedan stvarno Opasno Ozbilnjo odlucan
5 minuta.
VRACAR ROCKS. Nek cepaju klinci, neka dobiju ne 5 minuta, nego 5555555555555555555555555555555555555 minuta slave..i razni glasovi, smetate mi jer ste nepotrebni i nervirate me..jel postoji mozda negde next bisera ili Baby ili Nada Pavlovic ili olivera Katarina. NEMAAAA. !Skupljajte zvezdanu  prasinu..a mladi naucnici..samo 5 minuta da kazem.
dobice casove bon tona , etikecije, opste kulture, istorije, umetnosti i engleskog jedan of nasih anjvecih madih talenata za NAUKU i to, čast mi je, kod moje mame i mene, a mene ce nauciti formam na compu. Decko zivi u 15 kvadrata. zovu ga najveci univerziteti, ucestvovace na nekom svetskom formu i trba mu brz brifing zbog toga.Duzi od 5minuta. to su ljudi u koje treba ulagati,, a glasovi..dodju i prodju..Znate ono - "bije ga glas".
"Bije je glas" da je..bije neki glas svakog od nas..to je n o r  m a l n o...Odoh..
spava mi se . A vi sad mislite, "pa idi vise kada ti se spava", a ja hocu samo jos nesto,  samo jos 5 minutaaaaa. Ako uspem da legnem za 5 minuta i da usput narucim san, a znam sta ce to biti..I, ako se san ostvari i ako preraste u javu, ja cu biti happy happy happy kao da sada jedem najbollju sicilijanski pizzu. Naravno, bez kecapa. Pica se nikada ne jede sa kecapom. ali, posto su Evropljani i Ameri i svuda u svetu, kada na njih nisu budnim okom motrili italijanski kuvari i pizzaillolo maesri, oni su poceli da prave neke fuš pize i zato su ljudi posegli za kecapom.A sve se nadajuci da ce na bar 5 minuta uspeti da stignu, negde u letu, u svojim mislima, da sretnu taj praaavi italjanski ukus pizze. ali, pomocu kecapa, to se nikada desilo nije  nece. testo mora da bude tano,  a najveca je fora i u pecnici i temperaturi i siru i paradajzu i u svemu originalle italijasnkkom. A na siciliji postoji neka izasna pica se  jednom biljkom slicnom koprivi. to nisam mogla da jedem..Groznije je od zeljenice. ko voli, zao  mi je, ja ne volim..a vi, neka svako uziva u onome sto voli.  Najbolji je HEINZ-.ov ketchup.
Ne na 5 minuta,mnego za ceo zivot.
Jela sam danas  dinju sa prsutom.Hranim se dobro.Malo. Jedem i kolace kad leba nemam.Evo, jos smo 5 minuta i palim. Te kolace, odobrila je u stvari, MarijaAntoaneta, jer, nije bilo brasna i bilo je nevidjeno siromastvo i ona je rekla, da,a ko ljudi nemaju nista da jedu, da mogu da se posluze iz poslasticarnicama kolacima ili da ih naprave ako su imali ista u kuci, a nije bilo dovoljno za hleb. i ubijeni su na pravdi boga. za 5 minuta. To je digest varijanta..Nije zlo mislila nikom.Uffff, kako vreme leti. Sto napisa  Zarko koga tako nekako gotivim godinam sve vise i polako, "godina porodje, al dan nikad". A kad kazu," sacekajte samo 5 minuta", ja hocu  njima i sebi glavu da odsrafim.
Odoh!

понедељак, 14. јануар 2013.

ovo je zakonom zasticen text/ LUNA LU&ŽOZI

Mmmmmmmmmmmmmmm.
muskarci..Tako je pocinjao jedan od mojih jinglova na radiju B92. Dal u "Komsinicama" ili u "eye of the tiger", mom radio show-u. Solo.
"Ritam zenskog srca" radilo je na pocetku nas 6, pa 5, pa 4..Tako da su "Zene" sa  neke televizije potpuno passee. Nisu ni mlade, a nisu ni babe. Ne znaju ni one sta su...I onda se setim da smo mi prve pocele. A i znale smo sta smo.
Prvi zenski beogradski show biz duet bile smo Luna Lu i ja. I to niko ne moze da porekne.I bile smo i ostale najbolje kao duet i neprikosnovene. I svesne smo toga. Nije nikakva uobrazenost u pitanju, vec samouverenost. I ziva ISTINA. Imale smo snazno prijateljstvo godinama. Delile smo studio, hranu, isle zajedno na hemijsko ciscenje u "Industriu" i u sve ostale klubove. Deo grada cekao  je i jos ceka da se na kraju i pobijemo jer se ne druzimo vise, a i nisu nam pogledi na realnost vise isti. svaka ima pravo na svoje..misljenje. Odevanje. Muskarce. Muziku. Mudrost. Mladost. Buducnost. Sadasnjost.LUDOST..Nikada nismo imale problem dok se nismo rastale. Zena je resila da se okrene i u nekoj njoj znanom smeru pokrene. Samo su ga drugi zeleli. Problem. Nebitno. Nismo bile u braku i nismo se nkada lozile na iste frajere, a ni isti na nas..Ne, jesu se neki isti lozili na obe,...Jesu..haha..slatko...
Onog trenutka kada je Godza - GORAN JEFVTIC, glumac, gospodin, i gradjanin SVETA, u emisiji Studija B, "Moj Beograd" rekao da je obozavao i sta je obozavao..i tako je divno, iskreno i dirljivo govorio o Beogradu..Pomenuo je kako smo deo njega i njegov pecat bile i nas dve;...secao se kako, kada udje u "Industriu" tu stojimo Luna Lu i ja.
Bio mi je naterao suze na oci vec na pocetku emisije. Covek poznaje i voli Beograd, a pritom zna sve najludje krovove.  Nas je pomenuo u trecem delu. Imale smo razne faze, ali smo u tom nasem duetu bile neverovatno jake i stitile smo jedna drugu. I fizicki jake i mentalno jake. Hm, kad pomenuh krovove -  snimale smo i na krovu. Na krovu "KCB"-a, na krovu "Doma omladine", na krovu zgarde "Politike" kada je izasao za TV dodatak "7 TV dana" tekst i fotka o ŽRS-u. I na jos nekim krovovima..
Secam se kada smo radile storiju, na neki nacin foto story o Jovanki Broz i fotografisale smo se na Kalemegdanu . To je bilo za casopis "Talas" koji je 1994. izasao , paaaaaaaa, ja mislim, samo 2 puta. Pisala sam i neki tekst o Louis XIV ili XV foteljama..Sad bih trebala da ustanem i da trazim casopis da bih tacno napisala. Mrzi me. Te godine je izasao "Pulp fiction" i preminuo je Milan. Ta godina je presudna  zbog te 2 stvari.  Da, fotke. Suzanina ideja bila je da se slikam u svojoj cuvenoj vintage "Tina Turner" leopard haljini..tigar..panter. Saobracaj je stao kod Saborne crkve. Imala sam platforme i to bele visoke 20 cm. Poklonila sam ih NJOJ. Jedan od jinglova bio je i "bela tigrica je ponovo na slobodi"...Radio moze da vam pruzi toliko radosti..Ko postane radio zvezda sa 22 godine njega ne moze da ubije VIDEO. Samo u pesmi. haha...Elem, ta fotka je posle posluzila kao pozivnica za moj legendarni zur u "Stupici", koji su Grga i Srdjan Vuckovic tako dzentlemnski apsolutno meni prepustili i bilo je fenomenalno. Srdjan nije vise ni brojao koliko je flasa viskija otislo, jer - tu je bio tout Belgrade i svi su bili WELCOME..Secam se i kada sam pravila zur u "Sovi", a na vratima gore su se pojavili Uros Djuric, tek svez kao ANDJEO i Carli Bambino..A momci sa vrata sidju dole i kazu zbog "Munja"&"Andjela" - "Zozi, glumci su gore"..Ma, reko, pustaj sve njih unutra. -I prolaznike! cc. to ne. Na oba zura je djuskao Srba Travanov. A Srba je NEW YORK.
Luna lu je volela da cokne kad nesto nece. Dorcolka. A ja s Vracara. Zajedno - ubistvene i potpuno razlicite.
Boze, sta smo sve zajedno radile..koliko snimanja "Histerika" na Studiju B, reklamu za hot line verovali ili ne pod okriljem "Saatchi&Saatchi"-ja../AKO NEKO IMA NESTO PROTIV MOJE GRAMATIKE, neka se NE BUNI, JER TO JE MOJA UMETNICKA SLOBODA!/.....TV jinglove koje je rezirao Rasa Andric, a pisao Mjehur za MTS..pa sa Banetom Antovicem, pa sa "Playbojima...pa "ERZIKE LSD" revije pod kontrolom Filipa Maksimovica....
Radile smo S V E sto smo htele. Grad nam je bio pod nogama i sva vrata otvorena, ali nikada nismo nikad nikog gazile, sem kad  se guramo na rejvovima. Jednom ona krene prva ramenima, drugi put ja i to .Bile smo jake kao zenski ragbisti i najduze smo izdrazvale da djuskamo, a kada skinem crveni karmin negde oko 7 ujutru, govorilo se - "Gotovo..kraj...Zozi skida karmin"..Jer, kad mene postane bas briga za karmin znaci da je...to je neopisivo. Eto, sta to znaci. Nije drugacije moglo..samo guras i govoris masi -"Sorry..sorry...." i guras dalje. Ko razume - shvatice....
   Sad hocu da stanem. Da ne bih otisla predaleko. Ovo su samo crtice. Digest izdanje.
Bice jos, dragi citaoci.
BECAUSE, U ASKED 4 IT!!! (by David Belami)


понедељак, 07. јануар 2013.

ovo je zakonom zasticen text/ prvi u 2013.

Svakog dana u svakom pogledu sve vise napredujem.
Sve se vise udaljavam od onoga sto me je jako protreslo prosle godine..Bila pa prosla..ne ponovila se nikad vise..
a apsurdno je sto mnogi vide 2012. kao neku moju super godinu..pa, doooooobro, neka ostane onda tako.
Znate sta mi se non stop desava dok pisem? Inverzna slova, npr. umesto lonac, ja napisem - olnac. Onda sam procitala da je jedan pametan covek, naucnik, napisao studiju o tome kako se to desava hiper inteligentnim ljudima, cije su misli toliko brze da dolazi do inverzije u pisanju..stalno idem napred..Pisem nesto kao roman reku, pracenje toka misli. Zbog toga se neki cesto tesko snalaze sa mojim textovima..volim metafore, sve moguce stilske izraze, digresije, asocijacije, masta je moja beskonacna, volim predugacke recenice koje zaosijam na kraju i vratim na pocetak pa se tako poenta mnogo bolje izrazi, a memorija , tj. pamcenje slonovsko..Vizuelac sam, pamtim brojeve telefona na jedan, pamtim registracije, pamtim brojeve znacki raznih kontrolora, pandura i ostalih komunalnih i bus plus izroda. 
A ako ovo ne izbacim danas iz sebe, ne znam kada cu. Bila sam na putu, bas me briga da li ce to neko znati ili nece. Put je bio samo moj. Sta briga nekog na FB-u gde sam..imam opciju i uvek ce stajati, near Belgrade..........
Retko idem prevozom, ali zaista retko..cak i kad neki misle da cu otici busom, ja na ulici zovem xi. Ja na ulici mogu da biram kojom cu stranom da idem, koga cu da pogledam ili necu, sa kim cu da se pozdravim ili da se pravim da ga nisam videla...volim da se setam sama, da budem sama i da uzivam u toj samoci kada se spremim u neki svoj obilazak grada. Obicno su to mesta na koja vecina ne zalazi, a kam'li da znaju da postoje. Ta mesta.  Vecito sam trpela imbecilna trabunjanja svog bioloskog oca i polubrata(sada su obojica u past tensu..ne, nisu odapeli, samo su proslost za mene), kako je taxi neverovatan luksus. Tako kaze svaki ugursuz. I tako, ta 2 ugursuza su kakila i drobila o tome decenijama. Bioloski otac je uvek imao kola, a bioloski polubrat takodje. Naravno, s obzirom da ih zivot u zabiti bloka 70 nije mazio. I sad tavore tamo, teseci se da je prljava reka lekovita..A onooooooo smrdiiiiiiiiiiiiiiiiiiii, mutnoooooooooooooooo, uaaaaaaaaaaaaaa...necuuuu tamooooooooooooooo, kukala sam jos kao mala.  Naravno, lako je meni da se u krugu dvojke vozim taxijem, jer jedna moja vonja od kuce do strogog centra grada kosta 300-400 dinara..A BUS PLUS za koji i dalje ne razumem kako funkcionise, stalno moraju da se doplacuju neki novci. Pa onda, ovi koji imaju kola koja ljube, lizu, podmazuju, maze, paze, a vecito imaju benzin za 2 ipo km. Jedva mogu i most da predju, a vecina tih sa kolima zivi u pickovcima i onda se zateknu u velikoj nevolji kada nemaju 1000 dinara za benzin,a toliko otprilike odnese love auto za malo jacu voznju tokom celog dana..Zavisi koliko koji auto trosi. Jel tako!? TAKO JE. Pa onda osiguranje, generalni pregled, pranje, pardon-car wash, neke raznorazne papircine i ostalo..Tapacirung mozda da im bude udobno za zadnjicu jer zive u kolima. tu telefoniraju, jedu, jebu, puse, piju vodu, gazirana i alkoholna pica, duvaju, duvaju im......tu im je sve...Sta ce im kuca uopste, kad je njihova kuca putujuca!? A mi, sto preferiramo taksi, uxi, xi, tadžu; mi smo kao neki, jel, izrodi koji bacaju pare..A rado setam. nije mi uopste problem da krenem pola sata ili cak i vise ranije i da obucem( izraz, tj. glagol - obuvati, nazuvati, izuvati, preobuvati - jednostavno NE MOGU ni da izgovorim.  Jedva i napisah koliko zvuci provincijalno debilno i primitivno)stikle, a da skinem ravne kad sam na odredistu. 
 Odavno sam naucila sa kojim se taxijem treba voziti, kojim ne..Ima jos uvek onih starih taksista koji se secaju i moje mame, jedne od najkcescih korisnika taksija u Beogradu..Ha, moj je bioloski otac uvek govorio kako(jer nikada nismo ziveli zajedno)me je majka iskvarila da budem elitista. A zora je rekla genijalnu i od svih pametnih ljudi prihvacenu misao - "Taxi mi cuva vreme, nerve, zdravlje, novac, zivce i lepotu."Mogu samo da zamislim kako se tesko , tegobno i cesto ponizeno osecaju ljudi koji moraju da sede po tim krntijama satima, danima, godinama...Voze se, ne cuju vise, ne vide, ne osecaju, otupeli su..NIKADA NECU OTUPETI.
U prilog tome da prevoz prezirem ne zbog prevoza nego zbog drustva koje se tamo nalazi..Oni su navikli na trpljenje. Primetila sam da 78% ljudi u prevozu ima prazan pogled. otupeo. Ja se zaISTA IZVINJAVAM CITAOCIMA AKO IH BUDE OVAJ CLANAK IRITIRAO, ALI STA JA TU MOGU. jA NE MOGU DA BUDEM NA NJIHOVOM MESTU. STICAJEM OKOLNOSTI, NE MORAM I NECU, SEM KAD HOCU, DA SE VOZIM TIM POLUPANIM VOZILIMA. SMRDI, KAD HOCU DA OTVORIM PROZOR uvek se nadje neki ludak koji ce da umre od promaje. Naravno, zavrsi se po mom. Takodje, smeta im moja visina sa sve stiklama: 1,73+minimum10cm je 1,83..Pa, onda kosa koju zabacujem, kaubojski sesir, ogromna tasna/torba, nakit, Ray Ban u bojama najjaceg LSD-ja, a ako razgovaram telefonom, onda to radim tiho, a ne ko kulovi - da ih celo selo, pasdon, bus,  cuje! ...Cesto me prepoznaju sa TV-a..muske ridže mi ni ne prilaze. Zenske odmah i to sa gardom, besne , ruzne, zene, ma skoro devojcice, njih 4. nikada ih necu zaboraviti. to je bilo pred kraj 2012. i neka idu i one s milim bogom i tom fucking godinom i najtupavijim ikada izumom na svetu zvanom "BUS za budale  i PLUS!"
Postoji milion nacina da nikada ne platite kartu.    Nigde. To je fora, šema, sa tim se radjate ili ne..Takodje, to se i uci. Ne biti gradjanin pokorni. E, da. Ostrve se na mene 4 bezoblicne mase u nekim napumpanim jaknama, ukrivo nasminkane, znojave i crvene u licu, sa nekim blokcicima i motorolama, nekim novim vrstama pejdzera i ko zna kakvim palicama i tako te 4 kuje patroliraju kroz prazne trole i muce ljude. Mene, koja tek sedoh, jer bejah potrcala za praznom trolom, da se klaj klaj odvezem do Terazija.  Zenskinja sa gnojavim bubuljicama , mislim cak maloletna, odmah na mene. Pita gde mi je karta. Ja kazem da hocu da je kupim kod vozaca. One kazu da to ne moze, da se ja svercujem i da namerno nisam htela da usput kupim kartu koju morate da priljubite uz onaj aparatic sa umascenim nedezinfikovanim "ekranom" ili kako to oni vec zovu. U celom svetu karta moze da se kupi kod vozaca.  Ako se sad nadje neko da komentarise kako je red da se plati karta, licno cu angazovati hakera, pronaci tog ili tu koja ce mozda dati komentar i salomiti ga/ju. Ah daaaaa, njih 4!
Ja kazem, drzeci u ruci 150 dinara, da je moja stvar dal sam, gde sam i sta sam radila pre ulaska u trolu i da se njih to ne tice, da imam i volju i novac da kupim kartu, ali da, posto je to nemoguce..STA ONDA?!
Na to, jedna od tih bezobraznica kaze da je trebalo da se ranije pripremim, npr. 10 dana pre voznje. E, onda iz mene progovori SILA takvom snagom da su nesrecnice pozelele da pozovu policiju. a ja, sve fino i takticno.
   Bio se u conversation ubacio i neki cica, jedan od dezurnih mamuta , preostalih nosilaca partizanske spomenice...Njih odmah grindiram pogledom i sve na VI. Pitam 4 skotine zenske - "A zasto da zovete policiju, policajcice s kojima se verovatno i privatno malo "druzite"..Jel sam nekog mozda uvredila, povredila, opsovala, udarila..nisam. Zasto da zovete  policiju"..U troli pizda do pizde. Takav je srpski narod. Kukavice i pizduni. Uglavnom. Jer, drukcije bi se zivelo da nije tako. Jel tako? Tako je.
    Samo se oglasila jedna gospodja koja je rekla da me ostave na miru jer sam bukvalno tek usla. Teorijski, nisam imala vremena ni da priljubim onu kartu za ekran "validatora"..daa, sad se setih imena tog cuda...A te zenske nakarade moralne vec su se sjatile oko mene. Sidjem na Slaviji i resim da zaista nikad vise, sem ako je doslo do neke neverovatne situacije ne sednem u prevoz.
       Sem malog broja tehnicki ispravnih i novijih tramvaja, 99% autobusa, trola i tramvaja ne prolazi tehnicki pregled i realno su apsolutno opasni po zivot + kad se uzme u obzir i profil vozaca, tj.majstora sofera dodje se do resenja koje glasi - NIKAD. Smrdi kupus, znoj, gunjevi, neke motke, zadah iz usta...pokoja gospodja koja se zajebala sto se udala, pa sad, iako taj cika kao ex direktor nekog preduzeca ima lep stan..al jebes to, kad je u Brace Jerkovic, tzv. u doba dizelasa,  Fratelli Jerkovic.
      A Kako sam se ja osecala tada u toj troli, bukvalno opkoljena sa 4 mutanta nakazna, jos nedoraslih i da vode ljubav prvi put(mada, sad to rade sa 12 godina). Osecala sam njihovu mrznju, zavist, bes sto ja sedim sa krznom i u odeci kakvu mogu da vide samo na FTV-ju, a sve je to delo moje prakticne prirode i dobrog njuha da nadjem super stvari za dobru cenu....Przio im je i suzio pogled zbog Ferrragamo tasne za koju si videle da je nesto vrhunsko i fantasticno, ali da ne mogu da je imaju, niti je imao ko da ih nauci da je to najfinija italijanska manufaktura za kozu..Pritom, zaboravljajuci da sam ja zena, a one klinke koje jos uvek treba da nose ruksake i patike, a ne platforme na poslu u prevozu...sledi pegla..buaaaabljdljjjjjjjjjjjummmmmmm..oprala sam zube...

...Osecala sam se kao Jevrejka sa zutom zvezdom, a opet bas ponosna sto je imam .
I tako, giljamo mi drugaciji u svom gradu, okupiranom po ko zna koji put i silovanom...stalno silovanom..
Bozic je. Ovaj tekst nije ni bozicni ni nebozicni. ON JE SADA. Tragedija. Jedan korak napred, 2 koraka nazad...Uf, kako je umem dobro da se zezam i provodim, umem da nadjem iglu u plastu sena i bas njom da naucim da sijem..Ocevi umesto papira i olovke prvo sto tutnu trogodisnjem decaku u ruke je prskalica i petardaaaaaaaaaa. i sta onde..pukne petarda, detetu otpadnu prstici i nikada ne nauci da pise..izmedju ostalog, I zbog toga je nepismen srpski narod. I dalje praskaju i prste razne dinamitne zanimacije..Bole zubi, otpadaju usi. bukvalno. U zemlji, u gradu glavnom Singidunumu silovana je devojka u garazi preko puta "BEogradjanke".
Tamo NEMA kontrolora i validatora, a ni kamere ni cuvara. U ovoj zemlji nije dozvoljeno ono sto je dozvoljeno u celom svetu, a to su sprejevi za samoodbranu. Ja cu da narucim sad nekoliko da mi iz New Yorka donese drugarica. Trebaju mi. Trebaju i Vama.
 Stalno neko nekog napada. bode...... Trg Republike fakticki je postao mesto na kome su javni neredi neoficijelno odobrni..Precutno..kao i tuce na stadionima..Malo je reci- tuce..To su kasapljenja i inkvizitorska mucenja BUSPLUS vatreno oruzje. Bacaju petarde, stapine i dinamit palice veceg formata. Mi koji smo ucili odbranu and zastitu vrlo dobro znamo sta je to. Secam se kada je negde u Zemunu, gde se sredinom 90-tih slucajno zetekla za n.g. moja ekipa..a pa, tip je pucao iz minobacaca koji verovatno jos dobro ispaljuje....
      Super se osecam kada imam nesto lepo sto svi imaju..ali, uzivam sto sam toliko razlicita od vecine. Il me ne vole i ne razumeju ili me obozavaju. Nema sredine.
ODLUCITE SAMI.
HRISTOS SE RODI...............................