Ljudi se neminovno dele na ruzne ilepe, zanimljive ili interesantne, debele i mrasve, stare i malde.ali, razlika izmedju pametnih i glupih je najopasnija. A kada se glupost začini strahom, često paranojom i neznanjem-tada nastaje haos. ljudi duboko frustrirani, nesigurni u sebe i sve oko sebe, cesto su skloni mrznji i zavisti.Takodje, tome su skloni često i oni od kojih to najmanje očekujete...i tako unedogled mogla bih da obrazlažem forme neprijatnog odnosa prema drugima, zavisti, iskolmpleksiranosti..čini mi se da jemoj blog ZOZIFICATION koga je neko prijavio kao "abusive and spam".
mozete kad pod ovim istimlinkom čitati samostalno, preko Googla-u, uskoro, već-next week, preko twitera.
ako pogledate statistike, medju kojima je i mapa sveta, videcete da me čitaju od USA, Belgije, Afrike, Francuske, skoro cele Evrope do, verovali ili ne Saudijske arabije i Emirata. imam stalnih oko 6-7 000 citalaca. Registrovanih samo 40,ali nisam vezana ni za jedan site(sajt9-
Samostalna sam blogostojeća ŽOZI!
glava. Pametna. kosa.Crvena.Na glavi šešir. Kaubojski.
PČI ŽOZI!
Za dovbrim se konjem prašina diže.
Neću da ulazim ni da pridajem pažnju zloj glavi koja je smislila način da me kobajagi skloni.
takodje, čudi me, a ni ne čudi uopšte, što administratori i ostale ćate u FB-u ne rpoveravaju to malo temeljnije nego svaku primedbu rešavaju zdravo za gotovo.
Prečica do čitanja BLOGA ZOZIFICATION direktno preko FB-a je,napisaću na kraju,ali MORATE bukvalno tako da otkucate i prečicom sa FB-a, preko GOOGl-a dobićete pravi link.
ali, PREPIRUČUJEM čitanje preko googl-a. FB više ne prihvata moj blogolink.heheheheh
bože, bože..
možda je to neka cenzura koja kako mnogi kao ja primećuju ponovo kao meduza ostavlja svrab i crvenilo.I peče.
Nemojte se čuditi ako Vas neko zbog nečega prijavi.
Istinita je anegdotaiz II sv.rata kada je jedan ozbiljni oficir rekao jednom gradjaninu pokornom u okupiranom Beogradu:"Molim Vas, od vaših lažnih dojava ne možemo da radimo ozbiljan posao".
no further comments, exept my prečica:
bukvalno ovako: http://http//:duskacaviczozi.blogspot.com
среда, 29. јун 2011.
недеља, 26. јун 2011.
ovo je zakonom zasticen text.FIGHT FAJT
juce se desilo nesto ogavno.imala sam vec pre 6 meseci STALKERA koja me je ganjala, skidala mi postove, misli, muziku..htela je da bude ja dok je nisam blokirala, a pre toga joj objasnila temeljno i polako,kao sto se bolesnicima i govori-da je luda!
Zatim, pre par meseci slede uvrede preko komentara na blogu.
TRECE POGLAVLJE: moj link za objavljivanje ZOZIFICATION blog postova neko je prijavio kao "uvredljivo djubre".
Moj drug haker OTKRIO je ko je bio moj STALKER iako ANONIMAN.
MOJ HAKER OTKRIO JE KO ME JE VREDJAO U KOMENTARIMA, IAKO ANONIMNO.ali, ZNAM KOJE.ZNA I ON,-ona DA ZNAM.
ZA PAR DANA ZNACU KO MI JE BLOKIRAO PRISTUP BLOGU PREKO FB-a!
lija..lija,pa DOLIJA!
Mozda je ipak greska!? Ne verujem.to je neko ko me ne podnosi i ne moze da smisli kolicinu mog znanja,ega, beogradskog sarma i mnoooogo drugih stvari.
Bolesnicima treba da se bave doktori, a ne ja.
BIĆE VAM OBJAVLJENO PUNO IME I PREZIME UKOLIKO SE NE "SAZALITE"I NE ODBLOKIRATE pristup mom blogu preko FB-a.
U svakom slucaju, IME CE VAM SIJATI NA HOME PAGE-u!
A blog cu svakako nastaviti da pisem!
Zatim, pre par meseci slede uvrede preko komentara na blogu.
TRECE POGLAVLJE: moj link za objavljivanje ZOZIFICATION blog postova neko je prijavio kao "uvredljivo djubre".
Moj drug haker OTKRIO je ko je bio moj STALKER iako ANONIMAN.
MOJ HAKER OTKRIO JE KO ME JE VREDJAO U KOMENTARIMA, IAKO ANONIMNO.ali, ZNAM KOJE.ZNA I ON,-ona DA ZNAM.
ZA PAR DANA ZNACU KO MI JE BLOKIRAO PRISTUP BLOGU PREKO FB-a!
lija..lija,pa DOLIJA!
Mozda je ipak greska!? Ne verujem.to je neko ko me ne podnosi i ne moze da smisli kolicinu mog znanja,ega, beogradskog sarma i mnoooogo drugih stvari.
Bolesnicima treba da se bave doktori, a ne ja.
BIĆE VAM OBJAVLJENO PUNO IME I PREZIME UKOLIKO SE NE "SAZALITE"I NE ODBLOKIRATE pristup mom blogu preko FB-a.
U svakom slucaju, IME CE VAM SIJATI NA HOME PAGE-u!
A blog cu svakako nastaviti da pisem!
субота, 18. јун 2011.
ovo je zakonom zasticen text/vrućinčina
HEAT. VRELINA. TOPLOTA. VRUĆINA.
V R U Ć I N Č I N A
Beograd je veoma naporan grad u svakom smislu. Jeste, dobri smo domaćini, svi su oduševljeni kad dodju, čak je i Sting hteo duže da ostane, Fajns se zapatio na Dorćolu, Amy ce mozda ostati na Kalemegdanu da peva mesec dana za redom, a Moby da svira.
Nadam se da će park Kalemegdanski ostati kakav jeste.NE DIRAJTE NIŠTA. MOLIM VAS!
NAREDJUJEM VAM!
Beograd je posebno naporan kad je vrućinčina. To je baš izraz nekako beogradski. Do daske toplota.Asfalt se topi. Vlaga je sve veća i veća.
Beograd nema uopšte dovoljno javnih česmi sa čistom pijaćom vodom. Nema svako u džepu pare da ako je ceo dan napolju kupuje flašicu za flašicom vode. Naravno, kada ste žensko, uvek je lakše da zamolite za čašu vode u nekom kafeu ili da izmislite da ste u početnoj fazi trudnoće,pa da vas puste u toalet.
Odavno sam naučila da u tašni treba da imam vlažne i obične maramice, flašicu sa vodom i čokoladu. Zezali su me tako za vreme bombardovanja da imam sve kod sebe ukoliko usledi pravi napad.Sad nas niko ne napada sem mangupa iz sopstvenih redova, a ja i dalje nosim sve to u torbi+ još mnoooogo stvari. Moja stvar.
Da.Morate imati i lepezu.
Mesta koja su zicer za lepeze su pešački prelaz na završetku Katanićeve, zatim kod Beogradjanke,bliže onoj instituciji u kojoj gradjani ostavljaju stotine hiljada dinara za struju.Kupila sam lepezu i kod jednog čike, na stanici trole kod Narodnog pozorišta prema Studentskom trgu.
Ne volim air condition.Od njega me boli glava. Osećala bih se neprijatno da moram da radim u zaptivenoj kancelariji u kojoj ne mogu da se otvore prozori,ali air condition piči li piči.
I onda se često dešava da se "umori" i u sred radnog vremena sirotim ljudima počne da ispušta vreo vazduh.
Zato-imam ventilator. Sa Kalenića. Odličan je.Za sada. Ovo mu je drugo leto. Radi puno radno vreme, a ja ga vučem za sobom kao stalak za infuziju. Moja je soba mala i liči na mešavinu brodske kabine i meksičkog stila. Spavam sa uključenim ventilatorom. Malo me boli glava ovih dana..nekako tupo, potmulo.Tako se i osećam. Tupo. Tupavo. Nezadovoljno.Besna sam i tužna.
Tako mi je došlo.
Proćiće.Sve prodje.
Kad je vrućinčina kukamo zašto je tako toplo, a kad je hladno kad će da otopli..
Tako je skoro svuda, a opet-čini mi se da su kod nas ljudi više time opterećeni nego u drugim zemljama.
Previše analize dovodi do paralize.
Vrućinu teško podnosim.Jednom sam kolabirala u Istambulu, jednom u Barseloni..imala sam frasove...
Kada je zaista pretoplo ne izlazi se napolje bez dobrog razloga, bio on poslovan ili zabave radi...a ako je ljubavni sastanak u pitanju-onda se svakako izlazi!
Tuširati se mlakom vodom više puta dnevno.
A jedan je savet jako dobar.I ja to radim. Da vam se noge ne bi nadule ili oznojile perite ih baš vrućom vodom. Imam nemački gel koji mi spasava nogice moje lepe i negovane.
Nastavljam.
Morala sam da izadjem napolje da kupim nešto.
Baš je vrućinčina.
Svetlaci mi skaču pred okicama i smeta mi ekran compa.
Prekidam text.idem da se tuširam.Pre toga ću samo malo da radim streching i turu vežbi sa tegićima za ruke. Ružno je kada je ženama opušten deo ruku izmedju ramena i lakta.To sebi ne smem da dozvolim da se dogodi.
Eto.Idem da proverim koliki je napolju pritisak. meteoropata sam.Luda sam skroz kad je MESEC pun.
Treba se učiti od životinja. one ako su site i ne moraju u potragu za hranom, ne troše uzalud svoju energiju.
Posmatrajte na ulici lutalice kuce i mace. svi oni sada ako nisu u potrazi za hranom-leže negde u hladovini. čak će i potragu za hranom odložiti za predveče.kad zadje SUNCE.
I još nešto.
Zbog sirotih nesrećnih ljudi koji kopaju po kontejnerima, NE BACAJTE HRANU. Upakujte je lepo da se vidi da je hrana, pa ko pre stigne do nje.Jal' životinje jal' ljudi. surovo je to.
I napunite flaše sa vodom i ostavite negde ispred vaše kuće, zgrade, vile, šupe, viletine...neko će se politi i olakšati sebi dan.
Tako je malo ono što možemo da učinimo za druge, a njima će značiti još jedan dan.Smislite nešto.Biće vam možda manje vruće!
V R U Ć I N Č I N A
Beograd je veoma naporan grad u svakom smislu. Jeste, dobri smo domaćini, svi su oduševljeni kad dodju, čak je i Sting hteo duže da ostane, Fajns se zapatio na Dorćolu, Amy ce mozda ostati na Kalemegdanu da peva mesec dana za redom, a Moby da svira.
Nadam se da će park Kalemegdanski ostati kakav jeste.NE DIRAJTE NIŠTA. MOLIM VAS!
NAREDJUJEM VAM!
Beograd je posebno naporan kad je vrućinčina. To je baš izraz nekako beogradski. Do daske toplota.Asfalt se topi. Vlaga je sve veća i veća.
Beograd nema uopšte dovoljno javnih česmi sa čistom pijaćom vodom. Nema svako u džepu pare da ako je ceo dan napolju kupuje flašicu za flašicom vode. Naravno, kada ste žensko, uvek je lakše da zamolite za čašu vode u nekom kafeu ili da izmislite da ste u početnoj fazi trudnoće,pa da vas puste u toalet.
Odavno sam naučila da u tašni treba da imam vlažne i obične maramice, flašicu sa vodom i čokoladu. Zezali su me tako za vreme bombardovanja da imam sve kod sebe ukoliko usledi pravi napad.Sad nas niko ne napada sem mangupa iz sopstvenih redova, a ja i dalje nosim sve to u torbi+ još mnoooogo stvari. Moja stvar.
Da.Morate imati i lepezu.
Mesta koja su zicer za lepeze su pešački prelaz na završetku Katanićeve, zatim kod Beogradjanke,bliže onoj instituciji u kojoj gradjani ostavljaju stotine hiljada dinara za struju.Kupila sam lepezu i kod jednog čike, na stanici trole kod Narodnog pozorišta prema Studentskom trgu.
Ne volim air condition.Od njega me boli glava. Osećala bih se neprijatno da moram da radim u zaptivenoj kancelariji u kojoj ne mogu da se otvore prozori,ali air condition piči li piči.
I onda se često dešava da se "umori" i u sred radnog vremena sirotim ljudima počne da ispušta vreo vazduh.
Zato-imam ventilator. Sa Kalenića. Odličan je.Za sada. Ovo mu je drugo leto. Radi puno radno vreme, a ja ga vučem za sobom kao stalak za infuziju. Moja je soba mala i liči na mešavinu brodske kabine i meksičkog stila. Spavam sa uključenim ventilatorom. Malo me boli glava ovih dana..nekako tupo, potmulo.Tako se i osećam. Tupo. Tupavo. Nezadovoljno.Besna sam i tužna.
Tako mi je došlo.
Proćiće.Sve prodje.
Kad je vrućinčina kukamo zašto je tako toplo, a kad je hladno kad će da otopli..
Tako je skoro svuda, a opet-čini mi se da su kod nas ljudi više time opterećeni nego u drugim zemljama.
Previše analize dovodi do paralize.
Vrućinu teško podnosim.Jednom sam kolabirala u Istambulu, jednom u Barseloni..imala sam frasove...
Kada je zaista pretoplo ne izlazi se napolje bez dobrog razloga, bio on poslovan ili zabave radi...a ako je ljubavni sastanak u pitanju-onda se svakako izlazi!
Tuširati se mlakom vodom više puta dnevno.
A jedan je savet jako dobar.I ja to radim. Da vam se noge ne bi nadule ili oznojile perite ih baš vrućom vodom. Imam nemački gel koji mi spasava nogice moje lepe i negovane.
Nastavljam.
Morala sam da izadjem napolje da kupim nešto.
Baš je vrućinčina.
Svetlaci mi skaču pred okicama i smeta mi ekran compa.
Prekidam text.idem da se tuširam.Pre toga ću samo malo da radim streching i turu vežbi sa tegićima za ruke. Ružno je kada je ženama opušten deo ruku izmedju ramena i lakta.To sebi ne smem da dozvolim da se dogodi.
Eto.Idem da proverim koliki je napolju pritisak. meteoropata sam.Luda sam skroz kad je MESEC pun.
Treba se učiti od životinja. one ako su site i ne moraju u potragu za hranom, ne troše uzalud svoju energiju.
Posmatrajte na ulici lutalice kuce i mace. svi oni sada ako nisu u potrazi za hranom-leže negde u hladovini. čak će i potragu za hranom odložiti za predveče.kad zadje SUNCE.
I još nešto.
Zbog sirotih nesrećnih ljudi koji kopaju po kontejnerima, NE BACAJTE HRANU. Upakujte je lepo da se vidi da je hrana, pa ko pre stigne do nje.Jal' životinje jal' ljudi. surovo je to.
I napunite flaše sa vodom i ostavite negde ispred vaše kuće, zgrade, vile, šupe, viletine...neko će se politi i olakšati sebi dan.
Tako je malo ono što možemo da učinimo za druge, a njima će značiti još jedan dan.Smislite nešto.Biće vam možda manje vruće!
недеља, 12. јун 2011.
ovo je zakonom zasticen text/TASMAJDAN
NEDELJA, 12.jun.KIŠA.KIŠICA.
Tašmajdan.Da je neko drugo vreme... da nisam opako zviznula petu,odrala laktove,dobila podlive,verovatno bih sada natukla moje brze patike, leggings+t shirt...u letu ponela maskirnu torbu sa flasicom vode, 200 dinara, malim kisobranom i zaputila se u setnju po TAŠU! NAŠ TAŠ! Besna sam i tužna. Trenutno sam u onom stanju kada čovek piše brzo, brzo..iz duše svoje napaćene.
Uopšte se nisam radovala kada sam čula da će rekonstruisati park.Onda sam pomislila, pa dpbro-biće više zelenila.Kakva sam glupača! Kao i mnogo drugi,i ja sam odrasla na Tašu.Igrala sam se tamo i pre osnovne škole sa drugarima sa kojima sam išla posle i u školu, a družimo se do dana današnjeg. U "Šansi" sam upoznala Ninu pre 20 godina. Držala je najveću i najlepšu bebu koju sam ikada videla u naručju.LUKU.Želim mu da uspe da upiše fax koji je izabrao. Neću zbog uroka da kažem koji. Samo-kuc kuc o drvo.
Ali, na Tašmajdanu skoro da nema više drveća. Više ga ima na nečijem placu u Boleču.
Tužno i strašno.
Umesto da se radujemo, da ljudi sa osmehom vode decu u taj park, on je sada ni kriv ni dužan, a tužan-postao mesto koje ćemo možda sve više izbegavati.A okupiraće ga neki drugačiji ljudi.Koji nisu sveta videli, koji padaju u nesvest zbog svetlećih bazen-fontana.ko zna šta su videli.volela sam Tašmajdan kada se zorom vraćam ošamućena.Sama ili sa NJIM ili sa društvom. U NAŠEM TAŠU JE BILO SO SAFE!dok ovo pišem slušam koncert Zdravka čolića u pozadini.Sa TV-u. Iz 70-tih.znam sve reči.Potpuno spontano.kao što znam i Oliverove.Sećam se da je stalno pevao Zdravko kada su ringišpili i automobilčići i zelena gusenica bili gore, prema televiziji, kod bazenčića. Tu je staza koja se spušta ka "Radoviću." Znam napamet sve staze na Tašu. Prečešljaću park uzduž i popreko i sve što je promenjeno ću da popišem. Ići ću sa olovkom i papirom. Neće oni nas preveslati tako lako.A što se tiče zatvorskih klupa-nek ih sad izvaljuju huligani.Baš me briga. GDE SU ZELENE DRVENE SA VOLUTAMA NA NOGICAMA? Park je toliko oguljen da je sada potpuno otvoren prema Bulevaru. A Dvorski park i fontanica koja je tamo pretvorena u folkoteku. KAKO GLASE IMENA LJUDI KOJI SU UNAKAZILI TE PARKOVE? govorili su da se Cigančići penju na Don kihota i da su mu oni odvalili glavu.Ma nemoj. Jeste da su gnjavatori,ali daleko od toga da su cigančići uništavali parkove!
Nema veze Azerbejdžan više.Dali lovu.OK.Za uzvrat-statua.Ogromna. Progutasmo i to.
Ali, neću da progutam to što deca neće zaraditi svoje prve ožiljke, kraste i odrana kolena,penjući se na drveće.Nego na one metalne,sigurne konstrukcije.Zipa-sigurne...A sad sam se setila-počelo je još davno, kada su uklonili kamenu česmicu na glavnoj džadi u parku, pa su onda isekli staru breztu na čiju najveću granu je moglo da sedne nas malih petoro. Ona je bila na padini desno dole kada se penjete prema "Šansi".Božeeee.Retko Boga prizivam.A tu je Markova crkva.Srećom, nije im palo na pamet da i nju diraju. Da izgleda nova.Jaoooo.
Mnogi grde i "Maderu" i njen parking.Greše. Ona je renovirana veoma lepo.Ima baštu-vrt-venjak.Mnogo zelenila i taj restoran-kafana deo je mog detinjstva.Stalno smo tamo klopali.Danas,kada odem u "Maderu" imam dobar osećaj,jer duh stare "Madere" osećam.
Istražiću sve.Neće me mrzeti.Ovaj blogotext je samo okidač.Imam dobre izvore.Da li su naručeni baš takvi planovi? Da li je neko HTEO da to izgleda kao memorijalni centar i aleja velikana odjednom. Nijedan mastovit arhitekta, a pogotovo hortikulurista sa duhom-ne bi uradio onako park.
DRUMOVI CE POZELETI TURAKA,AL TURAKA VISE BITI NEĆE.
Beograd je grad gradjanskog stila i eklektike.Zašto?Eklektika spaja i upija iz drugih stilova i tako je stvorena.Često joj se pribegava zbog manje novca, nadogradjivanja u pozitivnom smislu...Srbija je vekovima siromašna zemlja.
Obožavam Tašmajdan i sada kada mi kroz glavu prolaze slike ovog parka,vidim ga u starom izdanju. Trebalo je tako i da ostane. Umesto da posade što više drveća, da posade tzv. divlje engleske vrtove koji se veoma planski rade,oblikuju...oni su kao "vetar u kosi" frizura Fare Fosit.Isekli su do balčaka, samo još krv nije iz drveta potekla...ISEKLI SU MOJE JAPANSKO DRVO PREKO PUTA "ŠANSE"! Sad bih psovala ovde do sutra.
I na Tadićevom sam licu videla grč kada je govorio o "novom"Tašu na otvaranju parka.Bolje da su taj novac iskoristili da daju nekoj bolnici.Nama je Taš bio dobar.Najbolji na svetu.
Imam tapiju na Tašmajdan.Kao i mnogi od vas.Nas. Peta sam generacija Beogradjana.Imam porodično stablo.
HOĆU VELIKA STABLA KOJA SU MI NA TAŠU PRUŽALA ZAŠTITU OD NAJJAČIH PLJUSKOVA!
Nalazila sam se na Tašmajdanu sa prijateljima.Sednemo na ledja klupa, a noge na klupu. I sedimo. satima. Premeštamo se sa klupa na klupu prema suncu i hladovini. Sednemo u "Šansu". Kada je preuredjena "Madera" celog leta sedeli smo u bašti. jela sam samo šopsku salatu. Ukusnu i bogatu. Kada dodju ljudi iz inostrnstva radije ih vodim u "Klub književnika". Sada, ako odem s nekim ko nije odavde u "Maderu" moraću da objašnjavam da park nije tako radjen zbog tita ili kastra. Nego zato što novodošavši sa svojim merilima misle da svuda treba da rastu staklenci, da sve mora da bude pod pravim uglom, a da transparentni park treba da ima što manje drveća baš da bi bio transparentan.
Kad god imate priliku,a većina je sigurno gledala,pogledajte film "Višnja na Tašmajdanu." Neda Arnerić, Dejan Karaklajić, Arsen Dedić i ona čuvena-"..jer ja sam samo jedan od mladića koje vidjaš svaki dan.."
U tom filmu pada sneg. Taš pod snegom.jednom me je tata dugo šetao po snežnom Tašu pa su mi promrzle ručice.malo.nema veze.
Na Tašu mi je kao maloj devojčici prišla Rahela Ferari i pitala me:"A jel' si ti Dejanova".
Svašta je bilo na Tašu.
TAŠMAJDAN je mesto koje u mom životu ne proizvodi ni jedan ružan doživljaj, misao ili delo.
Jedino ružno vezano za Tašmajdan je ovo što se sada desilo.Kao da se nisu osvrnuli oko sebe.gradu koji je polupotonuo potreban je živopisan park, a ne staze za marširanje.
Ovaj blogotext je tek početak.vratiću se ja na Tašmajdan. I tek će biti textova o Tašu, Dvorskom(Pionirskom)parku.
A TV?! TELEVIZIJA BEOGRAD. Zašto Nebojša Djukelić npr. nema bistu?
Ima još mnogo pitanja bez odgovora.
A TAŠ JE NAŠ!
Ne treba da ga napustimo. Sada smo mu potrebniji više nego on nama.
Tašmajdan.Da je neko drugo vreme... da nisam opako zviznula petu,odrala laktove,dobila podlive,verovatno bih sada natukla moje brze patike, leggings+t shirt...u letu ponela maskirnu torbu sa flasicom vode, 200 dinara, malim kisobranom i zaputila se u setnju po TAŠU! NAŠ TAŠ! Besna sam i tužna. Trenutno sam u onom stanju kada čovek piše brzo, brzo..iz duše svoje napaćene.
Uopšte se nisam radovala kada sam čula da će rekonstruisati park.Onda sam pomislila, pa dpbro-biće više zelenila.Kakva sam glupača! Kao i mnogo drugi,i ja sam odrasla na Tašu.Igrala sam se tamo i pre osnovne škole sa drugarima sa kojima sam išla posle i u školu, a družimo se do dana današnjeg. U "Šansi" sam upoznala Ninu pre 20 godina. Držala je najveću i najlepšu bebu koju sam ikada videla u naručju.LUKU.Želim mu da uspe da upiše fax koji je izabrao. Neću zbog uroka da kažem koji. Samo-kuc kuc o drvo.
Ali, na Tašmajdanu skoro da nema više drveća. Više ga ima na nečijem placu u Boleču.
Tužno i strašno.
Umesto da se radujemo, da ljudi sa osmehom vode decu u taj park, on je sada ni kriv ni dužan, a tužan-postao mesto koje ćemo možda sve više izbegavati.A okupiraće ga neki drugačiji ljudi.Koji nisu sveta videli, koji padaju u nesvest zbog svetlećih bazen-fontana.ko zna šta su videli.volela sam Tašmajdan kada se zorom vraćam ošamućena.Sama ili sa NJIM ili sa društvom. U NAŠEM TAŠU JE BILO SO SAFE!dok ovo pišem slušam koncert Zdravka čolića u pozadini.Sa TV-u. Iz 70-tih.znam sve reči.Potpuno spontano.kao što znam i Oliverove.Sećam se da je stalno pevao Zdravko kada su ringišpili i automobilčići i zelena gusenica bili gore, prema televiziji, kod bazenčića. Tu je staza koja se spušta ka "Radoviću." Znam napamet sve staze na Tašu. Prečešljaću park uzduž i popreko i sve što je promenjeno ću da popišem. Ići ću sa olovkom i papirom. Neće oni nas preveslati tako lako.A što se tiče zatvorskih klupa-nek ih sad izvaljuju huligani.Baš me briga. GDE SU ZELENE DRVENE SA VOLUTAMA NA NOGICAMA? Park je toliko oguljen da je sada potpuno otvoren prema Bulevaru. A Dvorski park i fontanica koja je tamo pretvorena u folkoteku. KAKO GLASE IMENA LJUDI KOJI SU UNAKAZILI TE PARKOVE? govorili su da se Cigančići penju na Don kihota i da su mu oni odvalili glavu.Ma nemoj. Jeste da su gnjavatori,ali daleko od toga da su cigančići uništavali parkove!
Nema veze Azerbejdžan više.Dali lovu.OK.Za uzvrat-statua.Ogromna. Progutasmo i to.
Ali, neću da progutam to što deca neće zaraditi svoje prve ožiljke, kraste i odrana kolena,penjući se na drveće.Nego na one metalne,sigurne konstrukcije.Zipa-sigurne...A sad sam se setila-počelo je još davno, kada su uklonili kamenu česmicu na glavnoj džadi u parku, pa su onda isekli staru breztu na čiju najveću granu je moglo da sedne nas malih petoro. Ona je bila na padini desno dole kada se penjete prema "Šansi".Božeeee.Retko Boga prizivam.A tu je Markova crkva.Srećom, nije im palo na pamet da i nju diraju. Da izgleda nova.Jaoooo.
Mnogi grde i "Maderu" i njen parking.Greše. Ona je renovirana veoma lepo.Ima baštu-vrt-venjak.Mnogo zelenila i taj restoran-kafana deo je mog detinjstva.Stalno smo tamo klopali.Danas,kada odem u "Maderu" imam dobar osećaj,jer duh stare "Madere" osećam.
Istražiću sve.Neće me mrzeti.Ovaj blogotext je samo okidač.Imam dobre izvore.Da li su naručeni baš takvi planovi? Da li je neko HTEO da to izgleda kao memorijalni centar i aleja velikana odjednom. Nijedan mastovit arhitekta, a pogotovo hortikulurista sa duhom-ne bi uradio onako park.
DRUMOVI CE POZELETI TURAKA,AL TURAKA VISE BITI NEĆE.
Beograd je grad gradjanskog stila i eklektike.Zašto?Eklektika spaja i upija iz drugih stilova i tako je stvorena.Često joj se pribegava zbog manje novca, nadogradjivanja u pozitivnom smislu...Srbija je vekovima siromašna zemlja.
Obožavam Tašmajdan i sada kada mi kroz glavu prolaze slike ovog parka,vidim ga u starom izdanju. Trebalo je tako i da ostane. Umesto da posade što više drveća, da posade tzv. divlje engleske vrtove koji se veoma planski rade,oblikuju...oni su kao "vetar u kosi" frizura Fare Fosit.Isekli su do balčaka, samo još krv nije iz drveta potekla...ISEKLI SU MOJE JAPANSKO DRVO PREKO PUTA "ŠANSE"! Sad bih psovala ovde do sutra.
I na Tadićevom sam licu videla grč kada je govorio o "novom"Tašu na otvaranju parka.Bolje da su taj novac iskoristili da daju nekoj bolnici.Nama je Taš bio dobar.Najbolji na svetu.
Imam tapiju na Tašmajdan.Kao i mnogi od vas.Nas. Peta sam generacija Beogradjana.Imam porodično stablo.
HOĆU VELIKA STABLA KOJA SU MI NA TAŠU PRUŽALA ZAŠTITU OD NAJJAČIH PLJUSKOVA!
Nalazila sam se na Tašmajdanu sa prijateljima.Sednemo na ledja klupa, a noge na klupu. I sedimo. satima. Premeštamo se sa klupa na klupu prema suncu i hladovini. Sednemo u "Šansu". Kada je preuredjena "Madera" celog leta sedeli smo u bašti. jela sam samo šopsku salatu. Ukusnu i bogatu. Kada dodju ljudi iz inostrnstva radije ih vodim u "Klub književnika". Sada, ako odem s nekim ko nije odavde u "Maderu" moraću da objašnjavam da park nije tako radjen zbog tita ili kastra. Nego zato što novodošavši sa svojim merilima misle da svuda treba da rastu staklenci, da sve mora da bude pod pravim uglom, a da transparentni park treba da ima što manje drveća baš da bi bio transparentan.
Kad god imate priliku,a većina je sigurno gledala,pogledajte film "Višnja na Tašmajdanu." Neda Arnerić, Dejan Karaklajić, Arsen Dedić i ona čuvena-"..jer ja sam samo jedan od mladića koje vidjaš svaki dan.."
U tom filmu pada sneg. Taš pod snegom.jednom me je tata dugo šetao po snežnom Tašu pa su mi promrzle ručice.malo.nema veze.
Na Tašu mi je kao maloj devojčici prišla Rahela Ferari i pitala me:"A jel' si ti Dejanova".
Svašta je bilo na Tašu.
TAŠMAJDAN je mesto koje u mom životu ne proizvodi ni jedan ružan doživljaj, misao ili delo.
Jedino ružno vezano za Tašmajdan je ovo što se sada desilo.Kao da se nisu osvrnuli oko sebe.gradu koji je polupotonuo potreban je živopisan park, a ne staze za marširanje.
Ovaj blogotext je tek početak.vratiću se ja na Tašmajdan. I tek će biti textova o Tašu, Dvorskom(Pionirskom)parku.
A TV?! TELEVIZIJA BEOGRAD. Zašto Nebojša Djukelić npr. nema bistu?
Ima još mnogo pitanja bez odgovora.
A TAŠ JE NAŠ!
Ne treba da ga napustimo. Sada smo mu potrebniji više nego on nama.
среда, 8. јун 2011.
ovo je zakonom zasticen text/mala matura komplex
Rešila sam da počnem da pišem datume blogova.trebalo je tako od početka. Ali, crnogorska kaže
"ŽENSKA JE PAMET MUTAN POTOČIĆ,
NIJE DUBOK,
A
DNO MU NE VIDIŠ"
MALA MATURA KOMPLEX.
Ja se sećam da je ceo moj razred poslednje nedelje u OOŠ"Vladislav Ribnikar", bežao iz škole. Gledali smo "Galipolje" u XX oktobru.A ja sam uspela da namolim lika koji prodaje karte da mi pokloni plakat.I-izvadio ga je iza stakla.Jedan jedini plakat,jer tada je još uvek po jedna kopija(pogača)filma zajedno sa plakatom išla kroz Jugoslaviju.
A godine su prošle pune muka.Poslednjeg dana školske godine koji je brojao završetak srednje škole-VII(III),pa VIII pa III pa VIII pa III...)u Njegoševoj, većina nas je provela a la maison, gledajući sa sve 4 uvis,"RATNIKE PODZEMLJA"!. YEAH! Taj me film baš radi.Ali, "Vatrene ulice"!!! To je totalno ludilo. Muzika...sve.
Nego,ja krenem i onda me ubiju asocijacije, digresije..ono sto bi bila igra rečima "Kalodont".
Mala matura je za današnje devojčice DAY D. Mada, sumnjam da većina zna šta je, kada je bio, gde i zbog čega-tragični, mitski - DAY D! One su još male.Da li će i kćeri mojih drugarica uskoro takve biti?! Moraju da ih sacuvaju od droge, mada, kažu-"Nek duvaju, ako mora nešto, al' ovo druuuugo". Pa, jeste .Frka je.
Strašna je bila scena kojku sam videla u jednoj vrlo ozbiljnoj radnji u kojoj sam kupila 15 cm visoke, satenske platforme.Moj uzan clanak, moja bela koža, moja mala crna haljina-vintage-Oleg Cassini, ta zavodljiva traka oko članka. Mojih 40 bez bora. Čvrsta i mršavija z...ehej-ZOZI! Nije ovo blog o tebi.To viče glas iz offa. Rekla sam - klinke i biće. O klinkama.A uopšte nije naivno.
Videla sam prošle subote visoku, malo krupniju, lepo gradjenu mladju maloletnicu kako se rukom pridržava za zid palate. Ja kratkovida, pomislim-"Al' se mala ova ubila". Al' nije. ubila ju je haljina i cipele.Tzv.-autfit. Srednje mini bordo haljina.Lepa. Cipele sa malom platformom. Crne. Sjajna dobra koža. Sve je fino izabrano..,očigledno ima osećaj za lepo, ali ima 13 godina. I izgledala je kao polupano dete, naterano da bude na silu žena.Opsednuta možda modnim agencijama, željom da kad poraste bude voditeljka, pevačica, manekenka, glumica,ali-,ožda i doktorka, fizičarka, astronaut, teniserka-samo tek tako.
Bila sam da ..zamalo da zaboravim jer sam krenula o sebi.U toj radnji "za odrasle" -devojcica- mrsava, bez grudi, duge kose, uvlacila je svoju nogicu u najdekadentnije cipele sa najvišom štiklom u radnji. I dok mi je prodavačica pakovala gejša platforme(naručila, oni nabavili, pozvali me telefonom da po njih dodjem-kao u Italiji) nisam više mogla da trpim.Jezik je hteo napolje, grlo je tražilo glas, a misao je htela da eksplodira u glavi. I baš me briga što joj je mama, potpuno normalna neka žena, bila tu, rekoh:"Izvini, ja moram da ti kažem.Nemoj da se ljutiš. Shvati-ti si još uvek mala za te cipele. Ima toliko možda lepših. Štikla jeste neko otelotvorenje moći(nastavim da filozofiram), ali izgledaćeš bez veze. Idi obučena potpuno drugačije nego druge..."
Zaustavim se nekako.Ne vredi. A svi tu žale roditelje. Meni je žao tih devojčica. U stvari-lažem, baš me briga za njih. Mene to fenomenološki zanima.A onda, moje drugarice imaju decu. Ćerka mog druga ima 20 godina iizgleda lepše nego svi modeli i foto-modeli na svetu.ali, ona NE PRETERUJE! A kad bi sve bile u nekim dobrim farmerkama, haljinama, nekog Gotje-Vestvud-Riplej-Levis itd.etc. fazona-izgledale bi kao lilihipi. U espadrilama na platformu, baletankama, sandalicama ili patikama. U boho-posh punk- materila girl kombinacijama. Madonina ćerka je uzela maminu foru.Tj.tako je mama odlučila, ali devojčica Lourdes-Lurd ne pokazuje nikakvo protivljenje. Dete radi i ide u privatnu školu.Ne, ne, čini mi se da ona ima profu privatno iz svakog predmeta koji dolazi kodnjoih kući. ne znam. Pogledaću na nekom sajtu. pitaću GOOGl da li Madonina ćerka ide u pravu školu. morali bi da imaju tu informaciju..hehehehehe Predstavnica ovog stila je Keli Ozborn.Mnogo je smršala, na fotografijama za kampanju izgleda pin-up slatko i potpuno adult teenage, pa sve do 25 godina. Zašto TE- devojčice ZVANE MALA MATURA nisu uhvatile taj prilog na FTV-ju?! Neke su sigurno videle. Baš je cool.
A dečake strpaju u neke smokinge, izgledaju kao mikro Željko Joksimovići. Vidaju posle krvave plikove od prvih šimi ili patkastih gilja u životu. A tek devojke.Pardon. Devojčice.
One čak neće ni flaster da zalepe samo da bi dokazale da to mogu. da su već stasale da budu velike devojke.
Tako mi je drago što sam u duši još uvek veliko dete,a mogu da se oblačim kako hoću.
Ali, kad sam bila dete-bila sam dete. Sa 13, 14 godina nosila sam Beneton i Stefanel stvari, Divarese cipele, Moschino parfem počela da kopristim sa 15. I sve do danas-"Moschino".
OPET JA O SEBI. Sram me bilo.
I tako, one možda srećnije pamtiće malu maturu po flertu ili poljupcu. A druge, pamtiće zbog krvavih nogu kao nešto što nije ispalo kako treba, a moglo je da bude super. Čini mi se da se klinci onda i napiju. Mada, kao nema pića. Ali, sve to oni organizuju. I nešto jače ako treba.
One gledaju Bijonske, Lopez i Rianu. Ledi Gaga je previše komplikovana za oponašati je.Kod nas devojčice devojke žele da izgledaju kao Anabela Bukva, Emina i Nataša B.
deo tih devojčica se eksponira i na ulici, podvriskuje i kikoće i idu u formacijama od 3 do 8. Mnoge su drugačije. Svaka je ZAZ za sebe. ili SajsiMC..ili ZOE KIDAH..U najavi.
I klinke-samo napred.
Ja ne bih ni otišla na proslavu. Da sam sada u vašem dobu i da je mala matura. Lupam. Otišla bih.
Ne znam. Što da se sad postavljam na njihovo mesto kad me niko ne tera.
Najlakše je reći. Takvo je vreme došlo.
Pa, pošto je to lako i napisati. Evo, otkucala sam malo iznad.
Imam ja svoje vetrenjače koje jurim. I ja ponekad obučem štikle, a mogla bih neku smireniju foru. Nosim velike torba-tašne. I često-rezervne baletanke.A-haa.
A mnoge su cipele samo za-unutra. Od i do kola. 3 ćoška.
I te devojčice. Silne mame njihove... I sigurno se mnoge jako dobro oblače. Kao što se oblače moje drugarice-majke devojčica. I kćeri drugova. Ali, svaka je hit hot cool. Ne kaže se bez razloga-"Dete iz dobre kuće".Medjutim, primeri kaljaju ovo utopističko pravilo.
Šta da kažem na kraju ovog smušenog bloga?! Samo to da devojčice slomljenih krila izgledaju neprirodno. Mala matura treba da se proslavi na nekom dobrom koncertu, u discoteci, na ekskurziji. A decu-dal je iko na početku te histerije išta pitaop?.dodju, ponude 3 hotela, bajati menu, oronulog DJ-ja ili živi bend..
ma, ne mogu više da pišem.SORRY. Tema je besciljna kao što se ni te devojčice obuzdati ne mogu.
"ŽENSKA JE PAMET MUTAN POTOČIĆ,
NIJE DUBOK,
A
DNO MU NE VIDIŠ"
MALA MATURA KOMPLEX.
Ja se sećam da je ceo moj razred poslednje nedelje u OOŠ"Vladislav Ribnikar", bežao iz škole. Gledali smo "Galipolje" u XX oktobru.A ja sam uspela da namolim lika koji prodaje karte da mi pokloni plakat.I-izvadio ga je iza stakla.Jedan jedini plakat,jer tada je još uvek po jedna kopija(pogača)filma zajedno sa plakatom išla kroz Jugoslaviju.
A godine su prošle pune muka.Poslednjeg dana školske godine koji je brojao završetak srednje škole-VII(III),pa VIII pa III pa VIII pa III...)u Njegoševoj, većina nas je provela a la maison, gledajući sa sve 4 uvis,"RATNIKE PODZEMLJA"!. YEAH! Taj me film baš radi.Ali, "Vatrene ulice"!!! To je totalno ludilo. Muzika...sve.
Nego,ja krenem i onda me ubiju asocijacije, digresije..ono sto bi bila igra rečima "Kalodont".
Mala matura je za današnje devojčice DAY D. Mada, sumnjam da većina zna šta je, kada je bio, gde i zbog čega-tragični, mitski - DAY D! One su još male.Da li će i kćeri mojih drugarica uskoro takve biti?! Moraju da ih sacuvaju od droge, mada, kažu-"Nek duvaju, ako mora nešto, al' ovo druuuugo". Pa, jeste .Frka je.
Strašna je bila scena kojku sam videla u jednoj vrlo ozbiljnoj radnji u kojoj sam kupila 15 cm visoke, satenske platforme.Moj uzan clanak, moja bela koža, moja mala crna haljina-vintage-Oleg Cassini, ta zavodljiva traka oko članka. Mojih 40 bez bora. Čvrsta i mršavija z...ehej-ZOZI! Nije ovo blog o tebi.To viče glas iz offa. Rekla sam - klinke i biće. O klinkama.A uopšte nije naivno.
Videla sam prošle subote visoku, malo krupniju, lepo gradjenu mladju maloletnicu kako se rukom pridržava za zid palate. Ja kratkovida, pomislim-"Al' se mala ova ubila". Al' nije. ubila ju je haljina i cipele.Tzv.-autfit. Srednje mini bordo haljina.Lepa. Cipele sa malom platformom. Crne. Sjajna dobra koža. Sve je fino izabrano..,očigledno ima osećaj za lepo, ali ima 13 godina. I izgledala je kao polupano dete, naterano da bude na silu žena.Opsednuta možda modnim agencijama, željom da kad poraste bude voditeljka, pevačica, manekenka, glumica,ali-,ožda i doktorka, fizičarka, astronaut, teniserka-samo tek tako.
Bila sam da ..zamalo da zaboravim jer sam krenula o sebi.U toj radnji "za odrasle" -devojcica- mrsava, bez grudi, duge kose, uvlacila je svoju nogicu u najdekadentnije cipele sa najvišom štiklom u radnji. I dok mi je prodavačica pakovala gejša platforme(naručila, oni nabavili, pozvali me telefonom da po njih dodjem-kao u Italiji) nisam više mogla da trpim.Jezik je hteo napolje, grlo je tražilo glas, a misao je htela da eksplodira u glavi. I baš me briga što joj je mama, potpuno normalna neka žena, bila tu, rekoh:"Izvini, ja moram da ti kažem.Nemoj da se ljutiš. Shvati-ti si još uvek mala za te cipele. Ima toliko možda lepših. Štikla jeste neko otelotvorenje moći(nastavim da filozofiram), ali izgledaćeš bez veze. Idi obučena potpuno drugačije nego druge..."
Zaustavim se nekako.Ne vredi. A svi tu žale roditelje. Meni je žao tih devojčica. U stvari-lažem, baš me briga za njih. Mene to fenomenološki zanima.A onda, moje drugarice imaju decu. Ćerka mog druga ima 20 godina iizgleda lepše nego svi modeli i foto-modeli na svetu.ali, ona NE PRETERUJE! A kad bi sve bile u nekim dobrim farmerkama, haljinama, nekog Gotje-Vestvud-Riplej-Levis itd.etc. fazona-izgledale bi kao lilihipi. U espadrilama na platformu, baletankama, sandalicama ili patikama. U boho-posh punk- materila girl kombinacijama. Madonina ćerka je uzela maminu foru.Tj.tako je mama odlučila, ali devojčica Lourdes-Lurd ne pokazuje nikakvo protivljenje. Dete radi i ide u privatnu školu.Ne, ne, čini mi se da ona ima profu privatno iz svakog predmeta koji dolazi kodnjoih kući. ne znam. Pogledaću na nekom sajtu. pitaću GOOGl da li Madonina ćerka ide u pravu školu. morali bi da imaju tu informaciju..hehehehehe Predstavnica ovog stila je Keli Ozborn.Mnogo je smršala, na fotografijama za kampanju izgleda pin-up slatko i potpuno adult teenage, pa sve do 25 godina. Zašto TE- devojčice ZVANE MALA MATURA nisu uhvatile taj prilog na FTV-ju?! Neke su sigurno videle. Baš je cool.
A dečake strpaju u neke smokinge, izgledaju kao mikro Željko Joksimovići. Vidaju posle krvave plikove od prvih šimi ili patkastih gilja u životu. A tek devojke.Pardon. Devojčice.
One čak neće ni flaster da zalepe samo da bi dokazale da to mogu. da su već stasale da budu velike devojke.
Tako mi je drago što sam u duši još uvek veliko dete,a mogu da se oblačim kako hoću.
Ali, kad sam bila dete-bila sam dete. Sa 13, 14 godina nosila sam Beneton i Stefanel stvari, Divarese cipele, Moschino parfem počela da kopristim sa 15. I sve do danas-"Moschino".
OPET JA O SEBI. Sram me bilo.
I tako, one možda srećnije pamtiće malu maturu po flertu ili poljupcu. A druge, pamtiće zbog krvavih nogu kao nešto što nije ispalo kako treba, a moglo je da bude super. Čini mi se da se klinci onda i napiju. Mada, kao nema pića. Ali, sve to oni organizuju. I nešto jače ako treba.
One gledaju Bijonske, Lopez i Rianu. Ledi Gaga je previše komplikovana za oponašati je.Kod nas devojčice devojke žele da izgledaju kao Anabela Bukva, Emina i Nataša B.
deo tih devojčica se eksponira i na ulici, podvriskuje i kikoće i idu u formacijama od 3 do 8. Mnoge su drugačije. Svaka je ZAZ za sebe. ili SajsiMC..ili ZOE KIDAH..U najavi.
I klinke-samo napred.
Ja ne bih ni otišla na proslavu. Da sam sada u vašem dobu i da je mala matura. Lupam. Otišla bih.
Ne znam. Što da se sad postavljam na njihovo mesto kad me niko ne tera.
Najlakše je reći. Takvo je vreme došlo.
Pa, pošto je to lako i napisati. Evo, otkucala sam malo iznad.
Imam ja svoje vetrenjače koje jurim. I ja ponekad obučem štikle, a mogla bih neku smireniju foru. Nosim velike torba-tašne. I često-rezervne baletanke.A-haa.
A mnoge su cipele samo za-unutra. Od i do kola. 3 ćoška.
I te devojčice. Silne mame njihove... I sigurno se mnoge jako dobro oblače. Kao što se oblače moje drugarice-majke devojčica. I kćeri drugova. Ali, svaka je hit hot cool. Ne kaže se bez razloga-"Dete iz dobre kuće".Medjutim, primeri kaljaju ovo utopističko pravilo.
Šta da kažem na kraju ovog smušenog bloga?! Samo to da devojčice slomljenih krila izgledaju neprirodno. Mala matura treba da se proslavi na nekom dobrom koncertu, u discoteci, na ekskurziji. A decu-dal je iko na početku te histerije išta pitaop?.dodju, ponude 3 hotela, bajati menu, oronulog DJ-ja ili živi bend..
ma, ne mogu više da pišem.SORRY. Tema je besciljna kao što se ni te devojčice obuzdati ne mogu.
петак, 3. јун 2011.
ovo je zakonom zasticen text/KOMIŽA-OTOK VIS
Na TLC-ju sam gledala prave, kobajagi, ghostbusters-e koji su u Sloveniji bili u dvorcu Predjama, kako ga starosedeoci zovu.I ja sam bila u tom zamku, a i u Postojinskoj jami, jednoj od najneveovatnijih pećina u kojoj živi malecka Čovečija ribica. U zamku nadjoše odjeke duha viteza starog. o tome drugi put.I o tome kako sam ostala ja živa, a mama mi jedva živa u Škocjanskoj jami. Zaslužuje dužu priču.
verujem da će mnogi otići ovog leta na jadransko more. Planiram to i ja. dubrovnik, Brač, možda odem na svoj stari dobri Vis, u KOMIŽU. Beogradjanima najpoznatiju po tome što je Krle tamo bio kao mlad doktor nekoliko godina. mlad je Krle i sad. pun ideja.Ha, i to je druga priča!
Na već malo požuteloj razglednici koju svakog dana gledam jer je okačena na zidu mojih najdražih sličica, uspomena, fotografija, ruža sasušenih naopačke, , dakle, gledam razglednicu na čijoj poledjini piše: Komiža - ljeto u Komiži 1975.-1984.
Foto-ZELMANOVIĆ. Pretpostavljam da je tu fotkumožda uradiojedan od najpoznatijih hrvatskih fotografa..i najboljih, jet seter Andrija Zelmanović.
Zatim piše: tisakŠtefanović, izdavač MKSSO
Bila su to lepa vremena. kuća na moru, terasa sa koje puca pogled na otvoreno more i mali otok biševo..limunovi. Lemoni, kako ih je zvao deda Martinis.
OTOK VIS - KOMIŽA
To malo mesto znam napamet, a iznad mista bile su kasarne jer je Vis bio vojno ostrvo. ali, nije nam smetalo. niti je vojska vršila ikakve pritiske na razvoj turizma sem što stranci nisu mogli da dolaze. sem Amerikanaca ili Francuza ili.. sa viškim, tj.hrvatskim podrijetlom. Kad je "stari YU svet2 nestao-došli su turisti sa svih strana. a bilo je lepše kada je ostrvo bilo naše-skroz hipi.Svako je ostrvo svet za sebe.
Tvrdjava koja se ponosno vidi na razglednici-Komuna, kako su je meštani nazvali, zdanje je od uglačanih kamenih ploča i mermera, sličan rustičnom renesansnom odbrambenom vidikovcu. Na vrhu Komune bio je sat, veliki da cilo misto može od početka do kraja rive pročitat' koja je ura.
Na zidiću Komune predveče je bilo, pa sve do 9, 10 uveče ako je sunce baš pripeklo, jako prijatno sedeti jer je kamen još uvek bio topao. U isto vreme Komuna je imala relativno monumentalne skaline za tako malo mesto, pa me je čak pokatkad podsećala i na katoličku crkvu. Sa Komune se videlo kada stiže trajekt-vapor, ali se mnogo bolje ipak videlo sa mola, sa parapeta. tu je i katun i stih-"Sedim na katunu, glava u balunu, a gdje si ti?".Pevao je Neno Belan i njegova grupa-sorry,stade mi mozak!
Komune je jedne godine, pa i potonjih nekoliko, bila epicentar zabave planete tog leta. mislim da je to bilo '85. ili 86'.Tada je došla cela luda undegraund-overgraund ekipa iz Beograda na čelu sa Grgom, Srdjanom v, Gerom i bulumentom beogradskih šmekera i mudrih,zgodnih riba, šizika, noćobdija, rokera, tehnike...
možda neki klinci danas ne znaju ko je bio piko stančić. ne znam ni ja ko je XYSXCYXYXYX. Njega sam upoznala u Komiži. I mnoge druge zanimljive ljude, muzičare, umetnike, putnike, zavodnike..Piko stančić jedan je od najboljih muzičara ex-XU scene. long story for some other blogotext.
Morsko mestašce kao morsko mestašce...ali, Komiža je imala nešto posebno, nešto više, tajnu. "Jednokratni2 gosti=pravi turisti za 1 letovanje, posmatrani su sa blagim prezrenjem nas stalnih-već domorodaca. Volela sam da posle otprilike 2 nedelje(rekord su mi skoro 4 meseca-tada sam jedino i pocrnela u životu), kada mi komiški govor udje u uvo, da razgovaram domorodački. Mi, koji smo imali kuće, stanove itd. i dolazili svake godine, a zimi je nadrealno, svrstavani smo u domorodce. Sedeći na klupi i gluvareći..čista fjaka i siesta. A tek kad dune onaj luuudi vetar.
Na početku, pored fliper-igraonice kod Komune, postojao je čuveni kafić "Kod Baneta", na kraju rive, a na početku duge ulice koja je vodila do glavne,javne plaže gde je bio i hotel "Biševo". Kod Baneta je bio pravi pab..i džubox i fliperi. Kafić je bio mali, tako da su ljudi većinom sedeli na dve jako dugačke grede postavljene na kamenje i oslonjene o bočne zidove susednih kuća.
Kao većina mondiš spisateljica, odlazila sam na plažu jako kasno, a kasno se i budila. Ako dodjem ranije..ma, kad god da dodjem na plažu sedela bih na zidu oko crkvice sa zvonikom i kao nekim zazidanim bunarom u okviru zidića. a okolo-padina sa klupama,kao japanski vrt, borovina i miris leta. Mnogo plivam, kad god za to imam priliku.a tamo sam to mogla ponekad mesecima. Kvasila sam se samo dok plivam i prosušim se na suncu i opa-već sam u hladovini kroz koju se dobija lepa boja.Bakarno-rumena. Ja sam mala škampa!
Plaža kao mesto za druženje nikada mi nije bila omiljena, bilo mi je najvažnije da mnogo i što bolje plivam, a plaža, korisna-zbog zdravlja! ha..ha..zašto ha-ne znam.
Dakle-može plivanje, buljenje u lepote mora, zelenilo, kamenje i nebo. A sa nekim momcima i noćno kupanje i brojanje zvezda.Bez slušanja ploča.
Na jednom kraju plaže bila je bivša fabrika sardina sa koje su dečaci sa tek izraslim pokojim nagoveštajem brčića, skakali u vodu sa 10 metara u plićak(2m je nekada plitko za skok) i time prema nekom nepisanom plaženskom kodexu postajali muškarci.Ali, samo-plaženski!
Sa druge strane plaže bio je kafić.grozan. Ozidana betonska kućica-tvorevina sa terasom i tuševima. dole je bila klizava mahovina, a pojedini likovi degutantno su se tuširali. ne znam od kada,tj.od vajkada-muškarci misle da im je dozvoljeno da s češu na javnim mestima po onoj stvari i vade je dok se tuširaju.Sramota i dan danas moderna na plažama sa tuševima bez pregrada.
Tu je glavni baja bio čvrknuti tip Crni Roko.
I da ne zaboravim-na početku plaže bio je simpa hotel biševo, a pored njega bilijar sala, igrice i soda-pića.
Komiža je super iz nebrojeno mnogo razloga-ako ovog leta kontate gde biste, a ide vam se na ostrva u Jadranskom moru-eto, preporučujem Komižu i bol na braču. Obišla sam skoro sva ostrva i ova 2 najviše volim.Vaš izbor i afiniteti možda su drugačiji. Zato je priroda stvorila mnooogo ostrva! Hm-kad bi to tako išlo...
Imala sam avanture, javne i tajne, stekla prijatelje za ceo život, a sa nekim višanima koji danas žive sto i dalje u komiži ,što širom sveta-dopisujem se od kada sam tamo bila last time-1988. ići ću opet.Zaklinjem se svojom pionirskom časću.Tamo je i titova špilja u kojoj je bio sa Davorjankom Paunović i svojim vučjakom. Opet-to je neka treća priče. Ili četvrta...peta..
Komiža je biser, čista i kako je ja pamtim i osećam-sicilijanski puteno konzervativna.a malo-malo, pa neka meštanka u drugom stanju."A di je muž?"
Odgovor: "Pa, plovi na brodu."
Tamo se sve dogadjalo, kao u Almodovarovom filmu-sećam se jedne krupne Perižane,ista Rozi de Palma. Svako je sve morao da cuje i sazna.Čak i kad ne bi hteo, jednostavno-to bi se pre il' kasnije u nakom ćakulanju pomenulo!
Jedna pošta(govorim o vremenu do 1988.kada sam tamo bila poslednji put), 2 samousluge, 1 poslastičarnica,zvana "Kod Abdule trovača2.A tamo sam se jednom valjano otrovalaod sladoleda zbog prokislog mleka, par doktora(2), 1 bioskop veliki letnji+zatvorena velika odlična stara sala.
Komiža, na otoku Visu! A ja sad idem ća, tj.napolje da se lomatam po ulicama umesto da PLIVAAAAM. Reci ce neki-"Idi na bazen". Da je bazen more tako bi se i zvao.ende.
verujem da će mnogi otići ovog leta na jadransko more. Planiram to i ja. dubrovnik, Brač, možda odem na svoj stari dobri Vis, u KOMIŽU. Beogradjanima najpoznatiju po tome što je Krle tamo bio kao mlad doktor nekoliko godina. mlad je Krle i sad. pun ideja.Ha, i to je druga priča!
Na već malo požuteloj razglednici koju svakog dana gledam jer je okačena na zidu mojih najdražih sličica, uspomena, fotografija, ruža sasušenih naopačke, , dakle, gledam razglednicu na čijoj poledjini piše: Komiža - ljeto u Komiži 1975.-1984.
Foto-ZELMANOVIĆ. Pretpostavljam da je tu fotkumožda uradiojedan od najpoznatijih hrvatskih fotografa..i najboljih, jet seter Andrija Zelmanović.
Zatim piše: tisakŠtefanović, izdavač MKSSO
Bila su to lepa vremena. kuća na moru, terasa sa koje puca pogled na otvoreno more i mali otok biševo..limunovi. Lemoni, kako ih je zvao deda Martinis.
OTOK VIS - KOMIŽA
To malo mesto znam napamet, a iznad mista bile su kasarne jer je Vis bio vojno ostrvo. ali, nije nam smetalo. niti je vojska vršila ikakve pritiske na razvoj turizma sem što stranci nisu mogli da dolaze. sem Amerikanaca ili Francuza ili.. sa viškim, tj.hrvatskim podrijetlom. Kad je "stari YU svet2 nestao-došli su turisti sa svih strana. a bilo je lepše kada je ostrvo bilo naše-skroz hipi.Svako je ostrvo svet za sebe.
Tvrdjava koja se ponosno vidi na razglednici-Komuna, kako su je meštani nazvali, zdanje je od uglačanih kamenih ploča i mermera, sličan rustičnom renesansnom odbrambenom vidikovcu. Na vrhu Komune bio je sat, veliki da cilo misto može od početka do kraja rive pročitat' koja je ura.
Na zidiću Komune predveče je bilo, pa sve do 9, 10 uveče ako je sunce baš pripeklo, jako prijatno sedeti jer je kamen još uvek bio topao. U isto vreme Komuna je imala relativno monumentalne skaline za tako malo mesto, pa me je čak pokatkad podsećala i na katoličku crkvu. Sa Komune se videlo kada stiže trajekt-vapor, ali se mnogo bolje ipak videlo sa mola, sa parapeta. tu je i katun i stih-"Sedim na katunu, glava u balunu, a gdje si ti?".Pevao je Neno Belan i njegova grupa-sorry,stade mi mozak!
Komune je jedne godine, pa i potonjih nekoliko, bila epicentar zabave planete tog leta. mislim da je to bilo '85. ili 86'.Tada je došla cela luda undegraund-overgraund ekipa iz Beograda na čelu sa Grgom, Srdjanom v, Gerom i bulumentom beogradskih šmekera i mudrih,zgodnih riba, šizika, noćobdija, rokera, tehnike...
možda neki klinci danas ne znaju ko je bio piko stančić. ne znam ni ja ko je XYSXCYXYXYX. Njega sam upoznala u Komiži. I mnoge druge zanimljive ljude, muzičare, umetnike, putnike, zavodnike..Piko stančić jedan je od najboljih muzičara ex-XU scene. long story for some other blogotext.
Morsko mestašce kao morsko mestašce...ali, Komiža je imala nešto posebno, nešto više, tajnu. "Jednokratni2 gosti=pravi turisti za 1 letovanje, posmatrani su sa blagim prezrenjem nas stalnih-već domorodaca. Volela sam da posle otprilike 2 nedelje(rekord su mi skoro 4 meseca-tada sam jedino i pocrnela u životu), kada mi komiški govor udje u uvo, da razgovaram domorodački. Mi, koji smo imali kuće, stanove itd. i dolazili svake godine, a zimi je nadrealno, svrstavani smo u domorodce. Sedeći na klupi i gluvareći..čista fjaka i siesta. A tek kad dune onaj luuudi vetar.
Na početku, pored fliper-igraonice kod Komune, postojao je čuveni kafić "Kod Baneta", na kraju rive, a na početku duge ulice koja je vodila do glavne,javne plaže gde je bio i hotel "Biševo". Kod Baneta je bio pravi pab..i džubox i fliperi. Kafić je bio mali, tako da su ljudi većinom sedeli na dve jako dugačke grede postavljene na kamenje i oslonjene o bočne zidove susednih kuća.
Kao većina mondiš spisateljica, odlazila sam na plažu jako kasno, a kasno se i budila. Ako dodjem ranije..ma, kad god da dodjem na plažu sedela bih na zidu oko crkvice sa zvonikom i kao nekim zazidanim bunarom u okviru zidića. a okolo-padina sa klupama,kao japanski vrt, borovina i miris leta. Mnogo plivam, kad god za to imam priliku.a tamo sam to mogla ponekad mesecima. Kvasila sam se samo dok plivam i prosušim se na suncu i opa-već sam u hladovini kroz koju se dobija lepa boja.Bakarno-rumena. Ja sam mala škampa!
Plaža kao mesto za druženje nikada mi nije bila omiljena, bilo mi je najvažnije da mnogo i što bolje plivam, a plaža, korisna-zbog zdravlja! ha..ha..zašto ha-ne znam.
Dakle-može plivanje, buljenje u lepote mora, zelenilo, kamenje i nebo. A sa nekim momcima i noćno kupanje i brojanje zvezda.Bez slušanja ploča.
Na jednom kraju plaže bila je bivša fabrika sardina sa koje su dečaci sa tek izraslim pokojim nagoveštajem brčića, skakali u vodu sa 10 metara u plićak(2m je nekada plitko za skok) i time prema nekom nepisanom plaženskom kodexu postajali muškarci.Ali, samo-plaženski!
Sa druge strane plaže bio je kafić.grozan. Ozidana betonska kućica-tvorevina sa terasom i tuševima. dole je bila klizava mahovina, a pojedini likovi degutantno su se tuširali. ne znam od kada,tj.od vajkada-muškarci misle da im je dozvoljeno da s češu na javnim mestima po onoj stvari i vade je dok se tuširaju.Sramota i dan danas moderna na plažama sa tuševima bez pregrada.
Tu je glavni baja bio čvrknuti tip Crni Roko.
I da ne zaboravim-na početku plaže bio je simpa hotel biševo, a pored njega bilijar sala, igrice i soda-pića.
Komiža je super iz nebrojeno mnogo razloga-ako ovog leta kontate gde biste, a ide vam se na ostrva u Jadranskom moru-eto, preporučujem Komižu i bol na braču. Obišla sam skoro sva ostrva i ova 2 najviše volim.Vaš izbor i afiniteti možda su drugačiji. Zato je priroda stvorila mnooogo ostrva! Hm-kad bi to tako išlo...
Imala sam avanture, javne i tajne, stekla prijatelje za ceo život, a sa nekim višanima koji danas žive sto i dalje u komiži ,što širom sveta-dopisujem se od kada sam tamo bila last time-1988. ići ću opet.Zaklinjem se svojom pionirskom časću.Tamo je i titova špilja u kojoj je bio sa Davorjankom Paunović i svojim vučjakom. Opet-to je neka treća priče. Ili četvrta...peta..
Komiža je biser, čista i kako je ja pamtim i osećam-sicilijanski puteno konzervativna.a malo-malo, pa neka meštanka u drugom stanju."A di je muž?"
Odgovor: "Pa, plovi na brodu."
Tamo se sve dogadjalo, kao u Almodovarovom filmu-sećam se jedne krupne Perižane,ista Rozi de Palma. Svako je sve morao da cuje i sazna.Čak i kad ne bi hteo, jednostavno-to bi se pre il' kasnije u nakom ćakulanju pomenulo!
Jedna pošta(govorim o vremenu do 1988.kada sam tamo bila poslednji put), 2 samousluge, 1 poslastičarnica,zvana "Kod Abdule trovača2.A tamo sam se jednom valjano otrovalaod sladoleda zbog prokislog mleka, par doktora(2), 1 bioskop veliki letnji+zatvorena velika odlična stara sala.
Komiža, na otoku Visu! A ja sad idem ća, tj.napolje da se lomatam po ulicama umesto da PLIVAAAAM. Reci ce neki-"Idi na bazen". Da je bazen more tako bi se i zvao.ende.
Пријавите се на:
Постови (Atom)
