недеља, 31. октобар 2010.

ovo je zakonom zasticen text

Neki ljudi uporno navode kao razlog svog neodlazenja na bazen zato sto tamo, citiram - "kupaju se Cigani koji smrede i spiraju prasinu sa tela." A dragi moji "belci", mi vecma bajno mirisemo, zar ne?! Ovo leto bilo je stravicno vrelo i mnogo puta sam videla Cigancice kako se kupaju u fontanama , a njihova sabraca se muce po slamovima da nekako dovuku vodu u te cuvene Cigan-male, narocito tamo ispod, prema bloku 70. Pa ih izmeste, pa ih razmeste, pa ih omedje zicom, pa ne znam sta je sve Djilas i predhodnici mu pokusavao. Ja samo znam da bi oni voleli da budu cisti i oprani svakog dana, bar oni Cigani(sami tako sebe nazivaju. Romi mi zvuci isfolirano.Kao, ako zoves Ciganina Romom, vise ces ga postovati.CVRC)...dakle, bar oni Cigani koji imaju toliko svesti o sebi. I dok sam ih ovog leta posmatrala kako se mali, zgoljavi i istina je-strokavi polivaju vodom iz flasa u centru Beograda i peru se u ono malo fontana u gradu, ipak su mi se ucinili bar dok se voda na njima ne osusi..,cistiji i opraniji od mnogih stanovnika i para-stanovnika ovog grada. Retko se kad u sustini Cigani zale, sem kad im ruse kuce, onda cute kao zaliveni i prave se ludi - kao "neko im je ukrao" masine za ves, kombije i slicna pomagala iz humanitarne pomoci. Nisam luda za Ciganima, ali "I MI CIGANI SMO LJUDI"! Volim kad zavapoe to sarmanrno, polu u sali, polu-mucenicki. Ma, cigani. A ja letos kupujem lubenice od prelepe Ciganke i njenog tate koji ima glavu kao Kodzak.Ma samo da je Kusta vidi. Takvu Ciganku-lepotu jos nije imao. Ali, ovo je prica o licemerju.Dok radnici "Gradske cistoce" izvrcu prastare kontejnere sa tonama ofrlje upakovanog djubreta "iz finih kuca", vozaci ih pljuju, vredjaju, vicu, pokazuju srednji prst, prete oruzjem - ne shvatajuci sta bi bilo kad TI CIGANI ne bi odnosili prvo obicno djubre, pa onda tone kartona i papira, stakla, nekih sper ploca. Jer, mi smo zemlja, koja pored toga sto mnogo sta NEMA, NEMA NI RAZRADJEN SISTEM ZA RECIKLAZU. Ponekde osvane, na retkim punktovima, po koji kontejner za staklo ili plastiku.Ali, tuzna je to prica siromasne zemlje Srbije. ALI, ZATO SU TU CIGANIIIIIIIIIIII! Da uvesele masu kad je nezadovoljna, da pevaju do zore i vise, do sledeceg dana, a celo imtako znojavo da znoj probija kroz desetak novcanica. Krvav je i znojav i prljav - leb ciganski! I da se vratim na ono sto sam htela, pa sam se rasplinula, kao i obicno. U pisanju je to velika mana i moram se toga oduciti. Moram da priznam iskreno,, najiskrenije - ne "mirisem" ja Cigane, samo imam osecaj za neku pravdu.A mi beli, jelda, uvek lepo mirisemo?! Znam pouzdano 2 TV zvezde - jednoj strasno smrdi kosa i ima cireve po ledjima, a druga takodje veoma poznata, poznata je i po tome sto miomiris ostaje iza nje i cela garderoba posle bazdi. Tone parfema i dezodoransa tu ne pomazu, samo sapun i voda.A kod nekih treba primeniti i praskove, apotekarske proizvode itd.Znate li da zvezde sirom planete(Oskar, Kanski festival, Bal ruza, gostovanja kod Opre itd)koriste specijalno ubrizgavanje izvesne doze botoxa koja na odredjeno vreme nece dozvoliti da dodje do znojenja ispod miske itd. Pa, oni bi liptali od znoja od onih silnih kamera i toplote...DON T BE NAIVE! E pa, dragi moji belci..da li Vam smrduckaju stopala kad skinete gumene patike sa bose noge, a kad vidim zenski neobrijani pazuh podidje me jeza. Da ne spominjem bizmismene koji ispadaju svojim patkastim cipelama i nozurdama u papucama.Firmiranim. gistro satro. Ti veliki poslovni ljudi, najcesce prduzimaci, nose ispod oznojene miske torbice u kojima su tone para. Oni se vise uzdaju u kes nego u kartice. Da ne bude zabune.Komplikovano je s karticama. Vidi se cesto na TV-u kako se nasi politicari preznojavaju, sto od neprijatnih vesti koje treba da saopste, sto od blama sto opet svesno lazu i to svi znaju, a i od odela se znoje...nisu se navikli jos. Ne znaju kakav se ves nosi ispod odela.Vazno je samo da su se na lovu i polozaj..ma-odmah navikli!Brisu se doturenim maramicama, jer svoje ne mogu da nadju. Neke zenske spodobe-osobe iz takozvanog visokog, estradnog nuvoris drustva cesto brisu diskretno..kao, niko da ne primeti, maramicama graske znoja iznad usana prepupelih od silikona. Niko nije imun na znoj i njegove efekte. Nije mi bas prijatno kad mi prodavacica u plavom ili zutom ili crvenom mantilicu kroz koji izbija znoj urucuje francuski sir, prsutu i maslinke. Ali, budimo fer - i france sir dismr. Jedno je oznojiti se na pravdi Boga - temperature unutra i napolju, a drugo je biti neopran, zapustem , sa skorelim znojem Takodje, ljudi se znoje dok vezbaju, vode ljubav, negde zure, isprobavaju odecu u tesnim kabinama. Letos sam sto puta bila gola voda. Znoj mi se niz butine slivao.Tusirala sam se 3 puta dnevno i pila litre caja. Srecne sam prirode, te nisam sklona znojenju, ali me zato uhvati nevidjena nervoza kad mi je pretoplo i nema vazduha. ma, moze da bude i toplo, samo da ima protoka vazduha. I zapamtite , PROMAJA NE POSTOJI. Za promaju ne postoji adekvatan prevod ni na jednom svetskom jeziku. Odavno ja to govorim. Nece, pa nece da otvore prozor u troli.Ja onda kazem da sam trudna i ODMAH GA OTVORE! Eto korisnog saveta, a muskarci nek kazu da imaju sizofreniju i da se guse.Ma, odmah ce vam otvoriti prozor! Trebalo bi napraviti jednu dobru studiju o znojenju u Srbiji. Pravu, preciznu, istinitu - vec vidim debele, teske graske hladnog znoja kako se slivaju preko lica onih kojima Romi-Cigani smetaju da idu na bazen. Meni na bazenu SVI SMETAJU. HOCU SVOJ BAZEN! Hladan je znoj najjeziviji. Od njega se znoje oni koji strepe. Strepe od novinara, malkice od policije, od pronevera, nezadovoljnog naroda, afera i prejedanja, od srca, od kilograma. Nadam se da se uglavnom slazete sa mnom. A postoji jedna rec koja odslikava odlicno kad neko ne mirise lepo: ON VONJA. MNOGO VONJA U ZEMLJI SRBIJICI! A STETA - LEPA ZEMLJA!

уторак, 26. октобар 2010.

ovo je zakonom zasticen text

Prica o lepoj muskoj GUZI.Pozadini, zadnjici, dupetu etc...Obozavam kada muskarac ima lepo, trtasto dupence. Obicno mi se dopadaju jako zgodni muskarci. Ne pricam sad ni s kim sam se zabavljla, ni spavala. Sve vreme se trudim da ovo ne preraste u erotsku pricu, ali mozda i hoce.Znam mnogo muskaraca. I kako izgledaju u odelima, kako u farmerkama, kako u maskirnim, kako u sortsu, kako u kupacim, kako u vesu, kako bez gaca. Meni je moj najbolji prijatelj na svetu lepo otvorio oci sta je najlepsa guza na svetu. I do tada sam volela trtaste. Da bi muskarac imao i nosio ponosno tu savrsenu pozadinu, on mora da ima visinu.Niski muskarci sa trtastom guzom cesto izgledaju patkasto, ali i medju njima ima dobrih primeraka. Divno je kad muskarac ima izrazene klavikule(kosti od vrata do ramena-blago dijagonalne), fine ruke, negovana stopala, uska kolena, mirisljavu kozu na samog sebe, a to je nekad najlepsi miris za zenu. Ja kazem da svaki dobar frajer MORA DA IMA APLONOV MISIC! To je onaj usek iznad, karlice, ispod stomaka, sa svake strane. Pogledajte Milelanjelovog Davida. On je savrsenstvo bez mane, ali tako gradjeni muskarci POSTOJE! Ne mislim na vrhunske sportiste,plivace, atleticare, kajakase i hokejase koji su izrazito sexi gradjeni i imaju divne, vretenaste misice. Dobra trtasta guza mora da poseduje izrazen i definisan gluteus - mislic levo i desno, to je najgornji deo guze i taj misic se pokrece navise kad covek hoda. Ah, kako je to divno prepoznati, zadrzati i uzivati u savrsenoj muskoj guzi. Mislim na zrele muskarce. Vi, klinci, ako ovo uopste po koji od vas cita-podrazumeva se da imate cvrsta dupeta! Ah ta muska pozadina. Nisam se samo jedanput okrenula za dobrim frajerom na ulici.Sta u tome ima lose? Jednom sam se okrenula preko puta Tasa za Nebojsom Djukelicem.bio je jedna od najzgodnijih Beogradjana. Bila sam jako mlada. I zamislite, on se okrenuo. Isto. Kako je to..kao u nekom francuskom filmu-odmah sam pocela fantaziju u svojoj glavi..tada.Kako cool frajeri lezerno hodaju. A muski, sa stavom. Jednom momku sa takvom guzom savrseno stoje prave hipi farmerke od svetlog dzinsa.Na kukovima, a kad se sagne i podigne mu se majica, vide se one dve neverovatno sexy rupice iznad guze.Ma, on ume to da nosi. On je od onih muskaraca kao Mik Jeger koji tako dobro osecaju sebe i svesni su sebe. On ume da se krece, to je u njemu, tako senzualan se rodio i to se razvijalo godinama. ti pokreti koketnih, zavodljivih muskaraca sa klavikulama, trtastom guzom, savrsenom, sa rupicama iznad, sa Apolonovim misicem obaveznim na antickim statuama. Ono sto je anticka umetnost odredila kao merilo muske fizicke lepote, spremnosti i snage je ostalo do danas. to je savrseni muskarac. Ljudi tog vremena isli su svakodnevno u palestru, na masaze najprefinjenijim uljima sa istoka..masirale su ih ruke ogromnih Afrikanaca.Provodili su sate i sate u termama, kupatilima sa bazenima, palstrom i saunom, i bazenima..Palestre su bile mesto okupljanja muskaraca iz visih slojeva. Voleli su mlade ljubavnike. Od mladih decaka stvarali su bogove na zemlji. Mladice bozanskih tela koji su imali posedovali neznost vecu od svake zenske ruke. S predrasudama se veoma cesto pise samoi samo i samo o zenskom telu. Te grudi, te noge, te isto-zadnjica, pa jos vece grudi, pa stpo vece usne..i to postane mnogo, mnogo dosadno. U nekoliko filmova je bila ista duhovita scena: u krevetu par ljudi vodi ljubav. Ona je prelepa. On je strasan frajer.A onda, negde u delicu sekunde dok on promice pored kamere, vi vidite njegovu pozadini i ona je fljas.SPUSTENA. nikakva. obesena. jadna. Nikada ne smete dozvoliti da vas guza dozivi ovakvu sudbinu. sad bih mogla da nabrojim 20 americkih top starova raznih fela, od repera do glumaca, preko Tajger Vudsa, ali me strasno mrzi. Richard Gere imao fenomenalno dupe. A u "Americkom zigolu" je ono doterano do vrhunca. Mlad covek, u formi, a voleo je tu ulogu. Vole i muskarci da se produciraju. "Produciraju" je izraz koji je moja baka dobronamerno koristila kada je htela da kaze da neko zeli da istakne nesto, cak i da se pravi malo vazan. To je sasvim ljudski i OK. Pa je tako i sa guzom. Volite svoju guzu, mazite je najlepsim kremama, masirajte je jakim tusem, vezbajte...Za dobru musku guzu vazno je i da je neko voli, primecuje i s vremena na vreme bar malo u'vati, ustine ili potapse! "Tusirao se. Zatvorio je vrata od kupatila do daske.Da se jako ugreje i napravi para. Da koza pocrveni. Da pocne da se peruta od snaznog brisanja frotirom. Pogledao je sebe u ogledalu ulazeci u kadu.Raskrupnjao se. I grudi su postale vece.Ceo torzo i nezne malje kojih nema mnogo. Onako, dobro izgleda.Zastitnicki. To zene vole.Apolonov misic je jos tu. Profil-i guza se odlicno drzi.Dobro..ugojio se malo, al nema veze.Jos uvek je 10.Voda je pljustala iz tusa. Vrela i snazna, kao da je i sa lica spirala svaku losu , glupu ili dosadnu misao. Tusirace se dok ne postane apsolutno cist..spolja i iznutra..Mirise na nesto jako lepo, sampon.Ma neee.Ja mislim da se pravi muskarci jos uvek peru klasicnim sapunom. To mi je sexy.Kad pocnu sapunom da se trljaju po telu. Pogled na bojler. Voda je vec hladnija. A u kupatilu je tako toplo. to je ona vrsta tusiranja kad se posle brisanja i oblacenja cesto ponovo preznojite. Pa sta!? Izlazi iz kupatila. Koza mu bridi od vrele vode , dugog kupanja i snaznog brisanja frotirom. Kako je sad sve nekako lepse i lakse. I on je laksi. Oseca svaki misic u telu.Hoda nogu pred nogu u lezerno zavezanom bade mantilu. Bacio se na krevet, jos uvek kroz njega struji toplina....Desni donji kraj bade mantila lezerno pada niz ivicu kreveta. Jedna noga mu je spustena, druga savijena u kolenu. Sa te strane vidi se bok i zategnut misic sa strane guze. Prolazi rukama kroz vlaznu kosu. Ispod ogrtaca oseca se miris, ukus, strast, cvrstina i svest da je ispod tog bade mantila, lepo ususkana u dusek, ta SAVRSENA TRTASTA GUZA"!Na kraju je resio da ispod jeansa tog dana ne obuce nista. Bilo je previse toplo, a jedan od nepisanioh zakona dzinsa je da se nosi na golo telo! I na kraju, samo se setite kako su oslonjeni na jednu nogu i beskrajno full of rage, stajali u tamnim farmerkama, belim majicama i kaubojskim cizmama Marlon Brando ili Dzejms Din. To trtasto dupe. Nazalost, postoje izuzetci koji niti su svesni svoje pozadine niti mare za nju. Jadni.Trtastu guzu jednostavno morate ZNATI voziti.Trtasta guza ne mora i ne treba da se vidi. to se oseca gad gospodin hoda. Taj hod, brz, a lezeram , vickast, skroz beogradski.I srpski, a svetski. To je njegova svest o sebi.Konacno dodjoh do toga. Muskarcu bez svesti o sebi ne vredi ni najlepsa guza na svetu...a ni ostalo. Muskarac sa svescu se igra dok hoda..on se neporimetno provlaci kroz guzvu, uigranim pokretima...au, al'sam se ja unela u text!Smejacete mi se !Nema veze.Sta cu kad volim musku trtastu guzu, pametne muskarce, klavikule, Apolonov misic. AL, DZABA AKO NIJE PAMETAN! THE END

недеља, 24. октобар 2010.

ovo je zakonom zasticen text

Ako je ovo zakonom zasticen text, ja sam veverica.Al', sta je - tu je. Bila sam na premijeri omnibus filma YU proizvodnje(Slovenija, Srbija, Hrvatska, Bosna&Hercegovina).Prokuvali smo na temperaturi od skoro 40 stepeni, bez ikakvog propuha, al' smo film odlgledali.Zanimljivo je, ali apsolutno NE i nema nikakve veze sa feministickom stranom tacke gledista.Sta? Pa to sto su sva 4 filma rezirale zene, a junakinje su trudne zene u izvesnim zivotnim okolnostima. Posle filma je bio koktel.Naravno.U Bowling(kuglani)dvorani.Zasto to lepo nisu nazvali KUGLANOM i tako napisali na ulazu. Nemam nista protiv engleskog, koji volim kao svoj maternji, ali KUGLANA je lepa rec.Bili su i cuveni Novicini kanapei.I zanimljivi ljudi.I potpuno out face.Nista novo. Najbolje obucena bila je direktorka CENTAR filma u maslinasto zeleno-zmijoliko satensko-rastegljivo-liggings+lezerni top+kosulja/mantil od najfinijeg antilopa+platforme drvene, pa kao cizme do pola listova, a vazuju se oko noge kako zelite jakim, masivnimkaisevima.Top 10 za gospodju! I nekimoji drugari ucestvovali su u stvaranju ovog omnibusa:Ana Maria Rossi rezirala je srpslu pricu.Maria je plavokosa, sa krupnim iskrenim velikim ocima.Izgledala je kao dobra vila u dugackoj srebrno-sedefno-bisernoj dugoj haljini i crnom topu.Aleksandar Denic je scenograf medjunarodne reputacije.U stanju je da uradi scenografiju koja tako prati pricu i podrzava je, da je necete primetiti, a po meni, ona u hrvatskom filmu ima ulogu cinioca jakog podjednako kao sto su glumci.Tihomir Stanic, jedan od najvecih glumaca srednje generacije..a usudjujem se da kazem, po mom misljenju najbolji, koproducent je srpske price. Natasa Ninkovic odigrala je jednu od svojih, mozda cak najbolju rolu.Nema skupih haljina i elegantne sminke..Ovde nije "macka na usijanom limenom krovu".Ovde je tako cool, ubedljiva, mirna.Vidi se da joj je prijala rediteljska ruka gospodjice Rossi i partner majstor Sergej Trifunovic.Kada se nadju dva tako kompatibilna partnera oni vuku jedno drugo na bolje, na jos bolje, na najbolje...Lucija Serbedzija je u slovenackoj prici odigrala ulogu devojke koja se u manastiru zavetovala na cutanje, ali onda..Necu da vam otkrivam sta ce biti.Lucija je cednim izrazom lica, neznom mimikom i sporim ali odlucnim gestovima prikazala pomirljivost ove mlade zene sa sudbinom.Yo je prica koja dokazuje da je happy end moguc i u najneverovatnijim slucajevima.U bosanskoj prici gledamo vec preraslog studenta kako se nemilice "trosi"sa beskrupuloznom Holandjankom iz dobrotvorne organizacije ili ambasade.Tu sam negde zaspala, ali se ispostavilo da je ona nevidjena kucka.Hrvatska prica mi se ne dopada.Prati sekvence iz zivota modernih mladih ljudi, sulude slikarke i muza japija.On pokusava da spase njihov brak i buduce dete, a njoj se fucka na sve to.Cas iz pravog ludila, cas iz ..ma prica je dosadna. Ana Maria Rossi je rezirala takoreci u jednom kadru odnos izmedju dvoje pacijenata, Sergeja i Natase.Pravda je pobedila. Sve u svemu, ovaj film bio mi je zanimljiv.Vidi se da je nezavisne produkcije, ima evropsku notu modernog filma i apsolutno je opravdava. Nadam se da ce ovaj film igrati u stranim bioskopima i pobedjivati na festivalima, ne zato sto su ga radili neki od mojih prijatelja ili poznanika, vec zato sto je dobar.Eto.Bilo bi glupo da prepricavam film.mislim da sam rekla dovoljno o onome sto mi je ostavilo utisak.I jos nesto.Ako zelite da budete gospodin, producent i glumac, a uz to skromni, uvek profesionalni, a bap duhoviti, ugledajte se na Tiku Stanica.Njega uspeh jednostavno hoce, a on je mrtav hladan.Naizgled.Covek je ziva vatra.Samo takav covek moze da rizikuje i ulozi u srpski film kao koproducent sa Dukicem.I na kraju - ODGLEDAJTE FILM. Nesto drugacije od uobicajenog.Nesto sto se dogadja sirom sveta, sto nije okupano politikom, nacionalizmom i jadikovkama.Ovo su price o zenama koje zive u Irskoj, Belgiji, Hrvatskoj, Srbiji, Bosni, Sloveniji, italiji, Nemackoj....

четвртак, 21. октобар 2010.

ovo je zakonom zasticen text

Sinoc sam bila na premijeri omnibus filma "Neke druge price", na poziv rediteljke srpske price Ana Marie Rossi. Film obuhvata filmove iz Hrvatske, Srbije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Slovenije. Ali, o filmovima, koji su redom interesantni, drugaciji od onoga sto smo mozda pretpostavljali da cemo videti. Filmovi se bave zenama i trudnocom u odredjenim okolnostima, a zanimljivo je i da su sve filmove rezirale zene. Medjutim, NICEG FEMINISTICKOG nema u ovom dirljivom omnibusu, vec se svaki film bavi osecanjima glavnih junakinja i njihovim odlukama u datom trenutku. Isecci iz zivota. Ali, kao sto napisah o tome cu SUTRA. Dobre stvari treba da se svare, a ovaj film radjen udruzenim snagama bivsih nam republika, a sada drzava je bas takav i dolazi u pravom trenutku. E sad, ono sto sam htela da ispricam kao prvo i prvo. Moj drug Sava dolazi sinc kolima po mene da idemo u taj cuveni Trzni centar Usce! Da vidim i ja to cudo arhitekture na Novome Beogradu, tik iza "palate" Usce.Da se nadivim i nagledam radnji i samo radnji, pa onda jos radnji i mozda jos neku radnju. To su, pardon - butici.Butige, sto bi Dalmosi rekli.A butiga znaci radnja.Pa se, eto, vracamo na isto. Najveci problem tog trznog centra je sto je temperatura negde izmedju 30 i 40 stepeni, a air-conditiona nema, pa nema. Pitala sam one devojke mlade, jedre, u kostimcicima i haljinicama da li znaju radi li ventilacija i ima li je uopste, ali samo su tuzno odmahivale glavom, uglavnom uz odgovor da trpe i rade,ali da je nekad basbasbasBAS B A S hladno kad nagare rashladjivanje.Nikako ugoditi Srpskom narodu i po kojem strancu. Lepo je uredjeno, ne mogu da se zalim. SVETSKI, A SRPSKO! STA SE VISE POZELETI MOZE! A onda - tu je jos jedna kombinacija, a to je -PRODAJU SE STRANE STVARI. Ima lepih stvari zaista, dusu svoju da ne gresim.Ali, preskupo je, skuplje od cetvrtine do polovine cene nego u toj globalizovanoj Evropi. A i ja sad da ne izvodim, da sam imala lovu kupila bih bar nesto.Na primer, jedne apsolutno fantasticne CAVALLI cizme od najfinijeg maslinasto zelenog antilopa+rese koje vitlaju oko cizama jer su duge do kolena ali siroke, pa se onda suljaju do clanaka.Kako koja na kojoj nozi. Takodje, slatka je i Bowling=za kuglanje dvorana. Ali, oni je zovu svetski, engleski, da i stranci razumeju, dakle-bowling dvorana.Ima i raznih restorancica i italijanskog sladoleda u svim bojama. Valjda postoji i igraonica za decu.Toaleti su veliki i cisti, a toalet papir ne nedostaje.Ali, mene ti shoping molovi nikad nisu palili.Klaustrofobicno mi je, a kad kupujem ne volim da sve deluje kao da mi je nametnuto.Ne volim da me prodavacice prate uz zaledjen osmeh u stopu.Volim sama da istrazujem po Beogradu i imam sistem da gledam radnje samo kad imam lovu. S druge strane, kad vec kupujem u Beogradu, odabrala sam i izvukla pomocu trika nekoliko radnji u kojima uvek znam da cu naci ono sto zelim. Eto, sinoc sam naucila da moto "svetski, a nase", moze da se primeni i na trzni centar. Jos samo kad bi tamo bilo vazduha, ali nema ga. Nije ga bilo ni u bioskopu, na premijeri sinoc. Zenama se sminka razmazala i nekako istopila.Jedva smo uspele u mraku da se sredimo dok je trajala odjavna spica.Na tuce muskaraca brisalo je lice znojavo maramicama. Znoje se i zene, da ne ispadnem nefer. Tamo bi sve bilo u redu da ima vazduha.Mozda bih otisla jos koji put, ali necu da rizikujem da ostanem bez vazduha.Nije to avion, pa da odmah pritrci zgodni stjuard s maskom s kiseonikom. Ne, to je TC Usce i reda mora biti.Posle projekcije bio je koktel u toj, jel'-bowling dvorani.Ona je skockana po ugledu na restoran u kome su u "Pulp fiction-u" Uma i John izveli onu legendarnu igracku performansu. Medjutim, ljudima je bilo toliko vrucina da su cini mi se mnogo brze napustili koktel nego da je vazduh bio svez i cool.Ali, uvek nesto mora da fali i da zezne stvar.Bar negde.A da..jos nestop.Resimo se Savatije i ja da krenemo.Ja ponela i kaubojski sesir i neko krzno, suknja od sicilijanske crne cipke, visoke cizme.Ma, izgledala sam kao vlasnica hacijende bez hacijende..pa kais sa dobrom snalom. Ludilo.Ledilo.Lemilo.Ledilo. U garazama vrucina jos strasnija.Vazduh ustajao, a mirise na automobilske gume i uoste, sve te auto-mirise.Sava da upali-NECE! Izadje on napolje, krene da dzara nesto.Kaze-"Nije valjda crko akumulator?!!" Ja odmah pocnem da ga psujem uz recenicu da ako ne uspe da popravi to i upali kola u roku od 10 min.-ima da mi da 1000 dinara da zovem taxi i idem kuci, a on,nek se jebava sa akumulatorom. ali, uspeo je da upali i ja sam sva srecna stigla kuci.ETO.

уторак, 19. октобар 2010.

ovo je zakonom zasticen text

Trudicu se da ovaj text bude sto kraci. Em mi se ne pise, a moram da treniram...a kapiram i da se vama ne cita, ali nesto vas ipak tera da zavirite sta sam to napisala?! Postoje situacije u kojima su i muskarci i zene ponekad beskrajno smesni, nespretni, prosti, a misle da ih niko ne vidi..Eglavnom, kada mislite da vas niko ne gleda...eeee, tad vas bas npr.gledaju i smejulje se NEKI!!! SLUCAJ A) Velika dobra kola, registracija neka smuljana, ne moze da se provali odakle su kola. Kola vozi mladji covek, a pozadi sitna deca.Covek je nabucan, onako seljacki lepuskast.Drzi servo volan koji je meni mnogo smesan kad se vrti onako punom snagom. Sta mladi covek radi? Osvrce se , ali ne narocito pazljivo levo i desno i onda pocinje rudarski posao. A ima mali nos. Izgleda da se nesto uvalilo u tu nozdrvu, prilepilo i nece i nece i nece da izadje napolje. Mladi covek razmislja da li da uzme grabuljicu od sina i da je gurne i procacka nos. Na semaforu pise da ima jos 47 sekundi.Ja stojim pored kioska i cekam na red da kupim "Politiku".Ihahahahahahahaj 47 sekundi pocinje da odbrojava. Primecujem da covek ima 4 prsta.Peti je ceo nestao u nozdrvi.Covek se jako zarumeneo...sekundi odbrojavaju..KONACNO.On iz nosa vadi RINOCEFALUS MAGNUSA i onako sa zadovoljstvom tu neverovatnu smesu slinaca, prasine , dlacica iz nosa(grozno), pa cak mozda i kokaina ili neke druge smrkucave supstance...dakle, on sve to lepo formira u jednu kuglu i strucnim potezom lansira kroz prozor. Kuglica se lepi na zadnji prozor automobila koji ceka u susednoj traci.I tako se ta kuglica iz nosa, verujem veoma lepljiva mozda jos uvek vozi kroz grad, a vlasnik drugih kola o tome naravno nema pojma. Ali, ne brinem se ja za njega.Lansirao je i on svoju kuglicu negde.Zato su i otvorili kuglane u Beogradu! neuspela sala.PRIZNAJEM! Jedan od mojih najomiljenijih pisaca napisao je fantasticnu knjigu novela "Ljudi i okolnosti". Umesto sto biste danas citali jedan od mojih losijih tekstova preporucujem vam da potrazite ovu knjigu.Gde? U knjizari, u kucnoj biblioteci, mada nazalost verujem da je poseduje vrlo malo ljudi u svojim domovima.Ali, postoji drzavna biblioteka, a u Narodnoj biblioteci imaju je sigurno. Knjiga i govori bas o tome kako naslov kaze-o ljudima i okolnostima. Radnja svih prica uglavnom je smestena u tridesete godine proslog veka i bavi se odnosima medju ljudima u odredjenim okolnostima. Naravno, najvise govori o visoj klasi, kojoj je i sam Mom pripadao. On je inace bio divan pisac i covek i ziveo je u hotelu. Njegove price bave se zaljubljenim udatim zenama, bolesnsim ljudima u pansionu, jednim putovanjem na luksuznom brodu, erotskom zanosu jedne dame prema siromasnom violinisti. Bavi se osecanjima. Zato sam prvo napisala onu ruznu pricu gore o mladom coveku sa decom u kolima.On je delovao kada da ne poseduje nikakva osecanja. Kao da je tup i sve radi mehanicki.Delovao mi je bas onako kao i ono sto je radio.Cackao je nos i napravio kuglicu koju je potpuno nonsalantno prilepio na prozor kolegi u saobracaju. TUPILO.Toga nema u knjizi Somerseta Moma "Ljudi i okolnosti".Zato je, molim vas - PROCITAJTE! Propoznacete svoja osecanja bar u jednoj od prica i mozda obrisati krajickom maramice suzu iz oka koju ce vam izmamiti bar ta jedna novela iz knjige. Tada ce i maramica imati smisao.Mogu da se kladim da je i covek koji je cackao nos na semaforu imao maramice za nos u kolima. Bar zbog dece. Ili nije? Jer, mala deca stalno nesto cackaju nosice.To je cool.Ali ,odrasli ljudi ne treba da to javno rade. Ne znam..mozda je video od svoje dece.Majmun radi sto majmun vidi! Bila jedna pesma. U stvari, jos je. Izvinjavam se majmunima.Cak neki ljudi akcentuju majmuniiiiiiiiiiima.Uzas.Ljudi i okolnosti!

понедељак, 18. октобар 2010.

ovo je zakonom zasticen text

Previse se svi svuda trpaju u tudj zivot. Na televiziji stalno gostuju isti likovi, npr.Milka Forcan, Djelic, Rambo, silni sportisti, Seka Aleksic, ekipa iz svih mogucih "Farmi". Ali, nisu ni oni krivi sto su u medijima postali dosadni. Oni,pardon-one, koje su igrom slucaja postale "novinarke", bolje reci trac-ispitivacice nisu dovoljno pametne, a kamoli nacitane, obrazovane...Pitanje je koliko su putovale i sta su sa tih putovanja donele kao najvece bogatstvo, a da nisu cipele! Pa se onda udaju za dupli ipo starijeg glumca, zatrudne putem razgovora eye2eye i eto veselja za tabloide. Svi se mi preispitujemo, ali cesto smo skloni da ta pitanja prvo postavimo nekom drugom, jer -od sebe cesto bezimo! Evo ideje, pa nek prepisu pitanja iz mog bloga(i ja sam ih prepisala iz Vanity Fair-a).Medjutim, broblem je sto one sve shvataju bukvalno..ima tu i NJIH =muskaraca, ali u manjim kolicinama. Volela bih kada bi Olja Beckovic bar jednom u studio dovela jednu finu zenu, intelektualku, npr.moju mamu-Zpru Cavic-Ilic, prevodioca i zivu enciklopediju.Ali, sta mogu kad se Olja plasi moje mame! Plasim se i ja njenog tate, nekako me s onom kapicom-kacketom s pomponom podseca na one cike sto nude luse deci po parkovima. JujujujujujuJUJUJU.Kazu da je fantastican pisac. Nisam citala.Nemam nerava.Citam samo aerodromsku literaturu i anticke pesnike i filosofe, Bibliju i Sekspira, a da-citam i autobiografiju Benvenuta Cellinija, zatim Anais Nin, price o Baskijatu i neverovatnu SF cetvorologiju "KAPIJA", Frederika Pola.Citam i Playboy, Nin i zenske casopise.Tu gledam slike.U zadnjem kosmopolitenu sam procitala da su se neke veoma poznate zene u svetskim razmerama dale na uredjenje pica-parka.I svog djardina, a i one stvari+ujedno pica-park!Stavljaju na onu stvar cirkone, tetoviraju trajnu sminku, mazu se specijalnim lubrikantima koji svetle u mraku.Ma, cudo jedno.Evo, konacno dodjoh i do tih ozbiljnih pitanja!1)STA JE VASE POIMANJE APSOLUTNE SRECE? divan dan sa najboljim prijateljem 2)SA KOJOM SE ISTORIJSKOM FIGUROM IDENTIFIKUJETE? Sa Kraljicom Margo i venecijanskim renesansnim kurtizanama 3)KOJOJ ZIVOJ OSOBI SE NAJVISE DIVITE? Ne divim se zivim osobama.Postujem ih-svoju majku ....4)STA JE VASA NAJVECA EXTRAVAGANCIJA? Ja sama po sebi-ZOZI 5)KOJE VAM JE PUTOVANJE NAJOMILJNIJE?Oba sa Marijom Pesic-Andrejevic.Jedared u Firencu, a drugi put u Lisabon.I SICILIJA POSEBNO! 6)STA VAM SE NAJMANJE DOPADA U VASOJ POJAVI? Mislim da to cesto varira od situacija..nemam pojma trenutno. 7)KOJU ZIVU OSOBU NAJVISE PREZIRETE? Mnoge, a najvise one koji imaju amneziju na sopstveni zivot i po svaku cenu zele da budu bourgois, a ne mogu jer nemaju fino poreklo.To nadoknadjuju novokomponovanim nacinom zivota i lovom koju je pitanje da li uopste imaju.Znam da knjige nemaju.Cim sam im vise mesta posvetila znaci da mi jako smetaju. 8)KOJE RECI ILI FRAZE PRETERANO KORISTITE? mislim da se fino izrazavam, a imam ruznu osobinu da ljudima upadam u rec. 9)ZA CIME NAJVISE ZALITE? Zalim ja, ali moj shrink kaze-"Sta je bilo bilo je.IDEMO DALJE".Eto, mnogo mi je zao sto nisam bila uporna i upisala glumu.Uverena sam, a nisam jedina, da bih bila sjajna glumica! 10)KO JE NAJVECA LJUBAV VASEG ZIVOTA? Jedan covek. 11)KOJI BISTE TALENAT ZELELI DA IMATE? Da budem vicna u sto vise zanata.To donosi lovu, a prakticno je i ume da bude vrlo zabavno.11)AKO BISTE ODMAH MORALI DA PROMENITE NESTO U VEZI SA SOBOM,STA BI TO BILO? Pune butine, zatim da budem odgovornija i odlucnija, ali kad se zainatim postajem furija! 12)STA BISTE PROMENILI U SVOJOJ PORODICI? Volela bih da su mi baka i deka sa mamine strane zauvek zivi.Mnogo rano su otisli, al' bar su ziveli kao princ Edvard i Wallis Simpson =ljubav, kasmir, dobrota, zimska letovalista i ja mala sa njima=VEEEELIKA SRECA! 13)AKO BISTE SE PRETVORILI U STVAR, STA BI TO BILO? Jedne dobre bajkerske cizme u kojima covek moze svuda da hoda i da vidi ceo svet!ja+cizme! 14)STA NAJVISE VOLITE KOD MUSKARACA? Da bude pouzdan i da se pored njega sigurno osecam.Zelim neznost, paznju i postovanje moje zenstvenosti i pameti. 15)STA NAJVISE CENITE KOD ZENA? Pouzdanost, stav, duhovitost, biti dama. 16)KOJI JE VAS OMILJENI IZMISLJENI HEROJ? Princ Valijant.Prvi covek u kog sam se istinski zaljubila kad sam imala 11 godina, a on u stripu otprilike 16.17)VASI HEROJI U STVARNOM ZIVOTU? Ce Gevara, Frida Kalo, Kristijan Dior, Valentino Rosi...Rudolf Valentino..haha 18)VASA OMILJENA IMENA? Dzoni, Dejan, ma imena luda nalaze se svuda..ne znam-zipa,Gavrilo...KAKO BISTE VOLELI DA UMRETE? Bez najave u vidu bolesti i bolova. U snu. STA JE VAS MOTO? Life is short, time is hard, here's your fuckin'...pa dodajte nesto sto se rimuje! E T O

субота, 16. октобар 2010.

ovo je zakonom zasticen text

Ako zakona uopste ima, onda je ovo zakonom zasticen text! "Cipelice, tasnice(ili masnice), karnerici, sesiri"! Paradox je sto je sve iz ove Zdravkove pesme jaaaako moderno. Burberry's je lansirao suknje sa visokim strukom, uzane, ali ne skroz pripijene uz tijelo nase, sanel duzine=tacno oko kolena.Suknje su od brokata, najfinije trikotaze i stofa. Imaju karnere uzduz i popreko.Jako dobro stoje jer izduzuju noge, jal' one bile u visokim stiklama-stileto, platformama, cizmama ravnim ili na stiklu, ali NIKAKO U RAVNIM CIPELAMA. Ove zime najvise mi se dopada posh-[unk zenstveno i veoma sexy kreirana kolekcija kuce Balmain. Oni su spojili vojnicke sakoe sa epoletama, zlatnim lancima, dugmetima(mozete u svetu slicne kupiti u second handu), fenomenalne kozne pantalone od najtanje, najskuplje i najfinije koze(ali i to moze da se resi odlaskom i kupovinom teleceg boksa u staroj dobroj Balkanskoj ulici), zatim majice koje su iscepane, sto nama Srbima nije problem, jer se kod nas ionako sve ocas posla razvali, pocepa, sagori i unisti. Takodje, dopada mi se nomadski stil koji je jako inspirativan jer omogucava tovarenje vise slojeva vase omiljene garderobe, salove, esarpe, krzno, marabue, mnogo, mnogo DOBRE I KVALITETNE BIZUTERIJE! Svaka dama treba da poseduje uvek nove i elegantne, ocuvane i ciste tople rukavice ili one od tanjeg antilopa kada je malo visa temperatura. Presrecna sam sto cu moci da furam moj vec prepoznatljivi kaubojski sesir, pa cak i onaj letnji-pleteni, od trske.Sta koga briga! Presrecna sam sto su se zaista vratile suknje svih duzina i sto posedujem jednu prljavo-roze bisernu od satena koja apsolutno izgleda kao da je iz Galianove najnovije zimske kolekcije, a sila ju je pre skoro 15 godina moja verna krojacica gospodja Ljilja Babic. Htela sam i da vas podstaknem na to da se ne libite da po gradu, ako je kisurina kao danas idete u svim mogucim cizmama, ali ako treba da odete na zur, veceru, slavu, koktel, u pozoriste...ponesite u izdrzljivoj kesi stikle ili baletanke, npr.na sljokice. Niko vam zameriti nece, a malo ko ce i primetiti tu pozorisnu "promenu", kako se to strucno kaze. Na ravno, u narednim tekstovima koji nisu samo o modi, vec i o snalazenju u ovom gradu-KAKO BITI LEP I ZADOVOLJAN SA ONIM STO IMAMO I MOZEMO SEBI DA PRIUSTIMO!Presrecna sam i sto su se vratile suknje SVIH DUZINA U PUN KRUG. Cesto su sa asimetricnim duzinama, dzepovima i velikim kaisevima koji se kopcaju od struka do ispod grudi. Takodje, nabavila sam 2 topa sa bretelama. Imaju velike sljokice i izgledaju kao pancir. Cak sam jedan pre 2 dana obukla preko rolke uz Barberi dugu suknju i gumene crne Tigar cizme i izgledalo je fenomenalno. A opet, na 2 rodjendana na kojima sam bila nosila sam vintage haljinu crnu-zvanu Jovanka Broz(imam 2 takve skoro iste.U jednu jos uvek cekam da udjem.kilogrami...)uz ljubicaste leggings i sado-mazo sandale sa nitnama kose se vezuju velikim kaisevima oko clanka..Hocu da kazem sledece - ako vas to zabavlja, a imate bar malo vremena za modu i ako je volite, pazljivo proucite ponekad sta ima na Fashion TV-ju i u casopisima. To nije zakon, te slike sa revije, te premrsave devojke koje jos nisu ni punoletne. Jedan veliki kreator je rekao da mu za nosenje modela trebaju hodajuci civiluci, a da lepotice koje privlace paznju svojom harizmom i pamecu, imaju pametnija posla!Oslobodite svoju mastu i dobro proucite svoje telo, lice, kosu. Svako od nas poseduje nesto lepo ili je SAV/SVA lep/lepa! Vazno je osecati se udobno, pozeljno, samouvereno, senzualno. Zato mi odgovara posh-punk stil, Cavalijev stil moderne zenstvene ratnice, Galijanove kreacije koje izgledaju kao zenski Oliver Tvist u luksuznom izdanju. Evo jedne fore-ako krojacica ima problema da vam sasije suknju u pun krug:pokazite joj na maramici oblika pravilnog kvadrata. Isecite u sredini krug za struk.Obucite to Barbi lutki, odredite duzinu ili pustite da krajevi slobodno nejednako padaju.I TO JE TO! Jos fora i fazona sledeci put! Volim Vas, citaoci moji, ma koliko Vas bilo.Hvala na vernosti i sto mi verujete!

петак, 15. октобар 2010.

ovo je zakonom zasticen text

Ako zakona vise uopste ima, onda je OVO ZAKONOM ZASTCEN TEXT! Kao svetski putnik, prosvecena osoba i neko ko je vecinu znanja iz istorije umetnosti naucio putujuci po Italiji mnogo puta, uzduz i popreko, osecam potrebu da se kao gradjanin Srbije IZVINIM ITALIJI, DJENOVI I SVIM STANOVNICIMA OVE PRELEPE ZEMLJE! Italiju smatram svojom drugom domovinom. Iskreno, tamo se uvek prijatnije i lepse osecam nego ovde, u nasoj "Srbijici". Volim svoju zemlju, a svoj grad obozavam. tu sam dozivela neverovatne dozovljaje.Ali, o Beogradu drugi put. Nek se odmara nas umorni grad.Pa nek se odmori i od mog teksta o njemu. ITALIJA..RIMSKO CARSTVO...HUMANIZAM I RENESANSA...Mislim da ne postoji zemlja u kojoj je toliko lepog kroz vekove stvoreno na relativno malom prostoru. I uvek sam govorila da u takvoj zemlji zlo nikada ne moze da prevlada. I oni su kroz istoriju ratovali, bivali pokoravani..Zato npr.na Siciliji ima mnogo plavokosih ljudi.Jer, nemci su je osvojili pre vise vekova, a onda tokom II svetskog rata bilo je mesanja izmedju nemackih osvajaca u jednom trenutku, pa onda potom kada su se iskrcali saveznici uz pomoc genijalnog plana Lakija Lucijana, cuvenog mafijasa. Maffia! I to je jedna od najvecih atrakcija Italije. Ali, uvek govorim da u toj zemlji zlo nikako nije moglo da se zapati na duge staze, jer kad se zivi u takvoj lepoti, prirodnoj i izgradjenoj, stvorenoj - to deluje na ljude da budu bolji. I tako je Musolini zavrsio obesen javno zajedno sa svojom ljubavnicom Klarom Petaci. U Italiju me roditelji nikad nisu vodili samo u Trst.Niti samo zbog kupovine. Prvo istorijsko mesto koje sam videla u Italiji bilo je bas u Trstu, tamo gde je ziveo Napoleonov brat koji je posle pobegao sa zenom u Meksiko.Zamak. Nadjavola, sad kao za inat, imena ne mogu da se setim. Bila sam u Padovi, Veroni, Veneciji, Firenci, Pizi, Rimu,Milanu, Linjanu, Mestrama, Na siciliji, u Taormini, u Raguzi na Siciliji gde sam cak zivela nekoliko meseci.Sicilija je zaista svet za sebe. Od silnih putovanja u Italiju pocela sam polako i da ucim taj jezik kroz konverzaciju sa Italijanima. Neko ce reci - "Pa, bile su kod njih Crvene brigade".Pa jesu.A u kojoj zemlji nije nikad bilo nereda?! Ni u jednoj. ali, Italija vas prihvata uvek sa osmehom, dobrotom i lepotom. Skoro svaki grad je zivi muzej..kao Venecija, Firenca Rim. U Rimu sam na Forumu grlila anticke stubove. U muzejima sam krisom dodirivala velicanstvena platna Karavadja, Boticelija..milovala mermer koji su klesali Boticeli i Mikelandjelo. U Italiji su druzeljubivi, nasmejani. U Italiji ce prodavacica da juri u drugu radnju ne bi li vam donela odgovarajuce cipele, ako oni nemaju bas vas broj. U Italiji je napisan "Dekameron". Snimali su de Sika, Pazolini, Felini, Braca Taviani. Italija je stvorila jednog Mastrojanija, genija glume. Najbolji glumci na svetu poreklom su Italijani. I reditelji. Najzanimljiviji filmovi na svetu su oni o mafiji. Najveca dela humanizma i renesanse, ranog baroka i umetnickih pokreta sa pocetka XX veka stvorena su u Italiji. Setila sam se zamka pored Trsta.Zove se Miramare. Secam se kada sam direktno iz kuce svojih prijatelja u Raguzi na Siciliji neprekidno govorila sat vremena preko telefona direktno u emisiju na B92.Italija i Italijani uvek su nas docekivali rasirenih ruku. Ovo sto se desilo u Djenovi je neoprostivo. O Italiji bih mogla da napisem knjigu.Volim i postujem tu zemlju. Ni posteni gradjani Srbije, ni posteni gradjani Italije i Djenove nisu zasluzili, a ni slutili da ce se ovo dogoditi.Jedva cekam da ponovo putujem u Italiju, a kao gradjanin ove zemlje osecam potrebu, mada nista kriva nisam, a sramota me je sta su mangupi uradili..osecam potrebu da se izvinim Italijanskom narodu!

уторак, 12. октобар 2010.

ovo je zakonom zasticen text.

Nastavak jucerasnjeg texta o povratku sa gostovanja predstave Ateljea 212 "Korespodencija".Godina 2000.Noc.Madjarsko-srpska granica ili kako nam se vec zemlja tada zvala - NE SECAM SE! I glumci su ljudi.To je fenomenI dekorateri su ljudi, i muzicari i sminkerke i sofer sutobusa. Dosta je bilo policijskog zaustavljanja i tamo i 'vamo.Pa nije vise rat.Zapamtite, pisem o 2000.godini! Gde cemo, sta cemo..zaustavljeni na granici zbog jednog, ali jednog , 1 dela dekora koji nije bio slucajno na listi dekora naveden. Mi mladji uputismo se na cudno mesto, u cik zore, kad se i vampiri klone medjunarodnih granica. Tada otkrih "Speditersku kasinu". Pored prepune sale u Becu koja je odusevljeno prihvatila predstavu, Sezanove izlozbe(koju smo obisli tako sto sam ja glumce i ostale sprovela kao grupu, ne plativsi ulaznice, a uz pomoc moje medjunarodne press kartice Udruzenja nezavisnih novinara sveta - DA SE ZNA).Ta nadrealna ugostiteljska tvorevina ostace mi u secanju iako je kratko trajalo(u odnosu na zivot).To je mesto van prostora i vremena, kao iz pozorisnih predstava "Cudo u Sarganu" ili "Protuve piju caj". Sojka-devojka, folk zvezda u najavi, al' u svojim snovima, odusevljeno je sluzila glumce koji su se seretski, pospani i izmrcvareni iz autobusa, ipak naslonili na sank.Sedoh za sto da posmatram ostalo drustvo:kamiondzije, gastarbajteri, sverceri, makroi, "bizmismeni-nepismeni", carinici i policajci.Neki bi da zatraze autograme, al' se ustezu. Kasina mi se tako jako urezala u pamcenje, ali, verujte mi - ko to video i spoznao nije, o nasoj zemlji mu nedostaje bar jos jedna lekcija!Posto je pozoriste vise od zivota.A mozda je to ipak film?!A pozoriste je onda sam zivot, sve je postalo moguce.Koliko smo u Becu bili, toliko i nismo.Materija se ne moze unistiti, a ni ljudska snaga, volja, potreba za lepsim i boljim, pa se tako cela nasa trupa u Becu i okolini, na granicama - dematerijalizovala, nestala, dobivsi ogroman aplauz i uzvrativsi dubokim poklonom. Zatim smo seli u rasklimatani bus i vratili se, doduse u autobuskim mukama i u neizdrzu u voljeni nam Beograd. Kao i na svakoj ekskurziji i na ovom putovanju je bilo sitnih zavodjenja, malih pozajmica, treznjenja, bezanja, kupovanja, nadanja, razocaranja, zimskih kobasica..Jos jednom - godina 2000! Bilo je trzenja da se autobus duz madjarskog auto-puta zaustavi kod nekih, kao cuvenih diskonta.Ali, bilo je i finijih kupovina u fri-sopu:maskare, parfemi, sminka, pica..kreme i dileme.Ruzi Sokic i Miri Banjac sam preporucila Lancome mascaru EXTENCILS i INTENSULS, koju ja koristim, pa sam jurila u fri-sop da kupim i njima.Zene su ...ZENE!Draga mi je ova ekskurzija u Bec koja sad puni desetogodisnjicu.Ionako sam u skoli zapadala u najnemirnije razrede i nikada nisam bila na pravoj ekskurziji.Ovako, s pozoristem, imala sam car otkrivanja neceg sto nisam imala u detinjstvu igrom slucaja.Bilo je ovo putovanje u Bec puno zacikavanja cuvenih glumackih, razbarusenih kosa i izguzvanih pantalona, barenih jaja i sokova na slamcicu, nutkanja slatkisima, deljenja toalet papira(WC u autobusu se naravno zapusio jer su se mnogi napili i povracali, a i ono drugo).Bilo je hrkanja i bespotrebnog zdranja cim je autobus krenuo put Beca.Ljudi k'o ljudi - LUDI! I jos da dodam u prilog tome da su glumci ljudi, a i deca:u busu smo gledali dva filma - "Poslednji krug u Monci" i "Heat-vrelinu" s Al Pacinom i Robert de Nirom.Debata o tome koji je bolji glumac od njih dvojice trajala je sve vreme zastoja u spediciji.Kao Srbi najcesce - do zakljucka nismo dosli!

понедељак, 11. октобар 2010.

ovo je zakonom zasticen text

Posto je moja divna, malo starija hahah, pa mogu slobodno da kazem-drugar, gospodja Ruzica Sokic objavila knjigu, ja sam se setila nasih zajednickih putovanja i gostovanja.Jer, vise od deset godina igrala sam u predstavi "Korespodencija" u kojoj su Ruza Sokic i Mira Banjac igrale glavne zenske uloge.Bila je cast biti s njima na sceni.Zajedno sa Batom stojkovicem, aljosom Vuckovicem, Bajom Baciicem, Cacijem Mihajlovicem, Dejanom Cavicem, Zoranom Cvijanovicem,Ladom Momirovic, Irenom, Bardolfom i celom ekipom koja cini jednu pozorisnu trupu - od saptaca do dekoratera, sminkerki i organizatora.Nikada necu zaboraviti to ludo gostovanje u Becu 2000.godine.Isli smo autobusom tamo i nazad, a Ruza je rekla da "nikad vecu psihicku i fizicku patnju nije dozivela" jer ju je u autobusu strahovito bolelo ionako problematicno koleno. Cudan je posao glumacke trupe.Cak ponekad moze da se meri s kamiondzijskim.Sticajem okolnosti nasla sam se, davno i slucajno, na putovanju, a ispalo je da sam na gostovanju u Pirotu postala treca unuka Simeona Njegovana i zapletoh se u Zlatno runo.Proputovah s drevnom "Korespodencijom Ateljea 212 tokom 10 godina, od Pirota, Novog Sada, Zajecara, Krusevca, Panceva, Obrenovca, sve klaj-klaj autobusom(srecom,imao je toalet),do BECA.Tamo stigosmo pocetkom 2000. Predstava je igrana u "Akcent teatru", pozoristu u kome se izvode samo gostujuce predstave.Sada se desilo nesto nezapamceno, za rigidne Austrijance presedan:pustili su u salu vise ljudi nego sto je predvidjeno.Odseli smo u finom, malom hotelu, ususkanom i toplom:cist minimalizam i svedski sto. Bec mi kao grad nije interesantan, sem secesije i art-deco gradjevina i silnih dvoraca, ali zanimljivo je da u svakom kaficu, klubu ili restoranu radi bar po jedan Jugosloven, bivsi, sadasnji, prosli, ex, ix, mix..Tamo nam je bilo lepo "k'o u Becu".A u povratku?! Posebna prica. Zbog banalne administrativne grescice zadrazli smo se na nasoj granici nekoliko sati, usred tavne noci, proklinjuci i Austro-Ugarsku monarhiju i dekor-uzrok spediterske greske. ZBOG NEMILE SITUACIJE U KOJOJ SAM SE NASLA POSLE NEPRIJATNOG RAZGOVORA SA OCEM,NEMAM VISE NERAVA DA PISEM.NASTAVAK SUTRA.IZVINJAVAM SE STO ZBOG PRIVATNOG PROBLEMA PREKIDAM PRICU KOJA JE VEOMA ZANIMLJIVA!

недеља, 10. октобар 2010.

ovo je zakonom zasticen text

Po koji put ovaj grad dozivljava silovanje, cerecenje, vadjenje utrobe bez anestezije.Vise , u stvari, odavno vise nije vazno da li je povod izgubljena ili dobijena tekma, da li je u pitanju Zvezda ili Radnicki.A mozda Partizan.Od ludila nisam ni navodnike stavila.Nema veze. Po koji put treba na TV-u da gledam policajce-specijalce kako u preteskoj opremi pokusavaju da stignu maloumnike sa kapuljacama koji jedva da znaju i da se potpisu.Eno ih sad, ne znam koliko uhapsenih, lemaju ih po policijskim stanicama.ali, koreni su duboki.Koreni su u neznanju. U nepoznavanju sopstvene ulice i broja, u nepoznavanju grada, u nepoznavanju istorije, sem kad je bio Kosovski boj i Vidovdan. Prepoznajem ih na ulicama po pogledu.Vidim kako me skeniraju i kako me mrze. I mog najboljeg druga koji je cesto samnom. Jer, smo drugaciji. jer izgledamo i ponasamo se kao gradjani sveta.Jer imamo manire i govorimo jezike.Zato sto smo proputovali pola sveta i to nam sve pise na produhovljenim licima. moji prijatelji su uglavnom ljudi koji su priznati i voljeni u drustvu..umetnoici, pisci, novinari, glumci, bajkeri, sankeri, DJ-evi, prevodioci...zanatlije.Ko su roditelji ove dece-poli-ljudi sa zatupastim celenkama i ugruvanim glavudzama sa ozljcima koje su prve stekli jos u osnovnoj skoli.Ima medju njima i dobrostojece dece iz boljih porodica, ali je cinjenica da je socijalna lestvica sa koje poticu niska.Nisam ni sociolog ni pedagog ni analiticar.Ja sam samo duboko ozlojedjena gradjanka, peto koleno Beogradjana i imam puno pravo da polazem tapiju na svoj grad.Cupati semafore i saobracajne znake! Pa to mogu samo mentalno obolele licnosti, sociopate bez stida i srama kojima je danas po ko zna koji put bio cilj da biju, unistavaju, vredjaju, lome stakla. Krug dvojke je opet razoren.Ljudi izlaze da vide da li su im parkirana kola unistena.Da li su uopste na mestu?! Policajci na konjima kao da su se suzdrzavali da krenu u jos veci juris. Pa tek mogu da zamislim kakve bi strasne stvari ovi monstrumi radili nekom konju da je slucajno pao. A osvanuo je jedan tako lep dan. Zima ce i ovo je mozda jedna od poslednjih suncanih nedelja..topao dan, kao rodjen za - PARADU!> Trebalo je dobro razmisliti.Smisliti taktiku potpune i apsolutne zastite tih ljudi.Ali, to je nemoguce. I vise nije vazan ni razlog ovom zlocinu prema Beogradu i njegovim stanovnicima. stanujem u blizini Demokratske stranke i veoma dobro sam cula huk mase oko Krunske ulice.Razbili su i sediste SPS-a.Nije njima vise vazno ni koja je stranka ni cija je radnja.Samo da se unistava.To su za njih dogadjaji."IVENTI"-kako kaze novokomponovana primadona M.Mateus. Broje oni i beleze na papirice datume za divljanje.Mame im specijalno za taj dan peglaju najlepse dukseve sa kapuljacama. Oni na svojim rukama nose krv Bris Tatona.Oni na svojim rukama nose krv iz necije glave koja je razbijena krvavom ciglom koju videh na televiziji. Sledeci put mozda ce javno otimati zene i silovati ih na haubama i po haustorima.Ja sam za smrtnu kaznu.Tako ce mnogi mozda i razmisliti o onome sto cine.Ova zemlja je jos uvek nespremna da se obracuna sa neprijateljima u sopstvenim redovima.Onima koji stavljaju i skidaju maske imarame i kackete preko glave i lica.Ovo ne sme da se ponovi vise.Ali, bojim se da ONI vec pisu novi datum za divljanje.I sto na kraju krajeva, nije parada napr. odrzana u Novom Sadu.Da vidimo sta bi bilo tamo.Sad bih mogla u beskraj da pisem.Al' stajem.imam svoja posla.Ali, kad ovih dana prodjem centrom grada videcu ostatke ludila.I Beograd nas.Koliko jos mucenja jedan grad i njegovi stanovnici gradjanske provenijencije mogu da izdrze? Bojim se-VISE NE!

петак, 08. октобар 2010.

ovo je zakonom zasticen text

E, sad sam se stvarno razjarila. Jel Vi mislite da ja nemam fotke na kojima sam gola, na sve cetiri, sa muskarcima..zgodnim muskarcima.Tj. jednim bitnijim. E, kad totalno poludim , stavicu te slike pa cu da imam vise gledalaca i posetilaca i stranih turista koji ce to da gledaju vise nego sve Oktobarske salone zajedno! Ajde, prosle godine je stvarno bilo lepo u Muzeju 25. maj koji je projektovao arh.Mihajlo Mika Jankovic, autor palate Usce, stadiona Partizan, Tasmajdanskog kompleksa.Zasto to pisem? Zato sto ako negde zelite da organizujete izvestan dogadjaj morate da obezbedite ljudima i mogucnost da u taj prostor UDJU dostojanstveno.Bez znojenja, gazenja, guranja, psovanja, podmetanja. Oni, uvek su to neki ONI, kao u mracnim stripovima.Dakle, ONI su smislili da ove godine Salon , tj OTVARANJE...pih..smeste u oronulu, ali divnu, ali neadekvatnu zgradu koja je pripadala zgaradama Generalstaba, tj. Vojne Akademije.Kao, ima unutra 3000 kvadrata. Ali, sta mi vrede ti kvadrati s nekim nebuloznim video-instalacijama, kad nije moglo veceras da se udje.Jer, ulaz na sprat vodi preko realno malih ovalnih stepenica za toliku masu. To je, bre, za vojsku pravljeno.Gde se zna red.U vojsci se zna kad ko silazi i kad se ko penje, ko prvi, a ko potom.A ovde na otvaranje Oktobarskog salona dosli veseli studenti umetnosti.Uglavnom iz provincije. Neka.Samo sto oni ne znaju bas za taj vojnicki red penjanja. A mi sto smo Titovi pioniri bili nama je potpuno odgovaralo otvaranje Salona u Muzeju 25.maj koji ce se uvek za mene i jos mnoge druge ljude, uvek tako zvati.Veliki frontalni ulaz da limuzina moze da pridje sa obe strane, mnogo stakla.Delili su prosle godine i sampanjac, pa ispred 25.maja veliki plato da dekadenti mogu da pricaju.A ove godine prc.Sad sam se vratila.Nema ni sat vremena. I za kraj, jos nesto pametno kao zakljucak.OTVARANJE OVOGODISNJEG OKTOBARSKOG SALONA - ODOH, ZAJEBAH SE, OD GUZVE NISTA NE VIDEH, VRATIH SE. TAKO JE TO KAD SLUSAM MOJU MAMU KOJA MI CESTO KAZE KAD SE NESTO DVOUMIM OKO IZLASKA:"IDI, DA TI DUPE VIDI PUTA"! E PA MAMA, VIDJALO JE MOJE DUPE I LEPSE PEJZAZE!

недеља, 03. октобар 2010.

ovo je zakonom zasticen text

Moram da navedem da je sve sto pisem autorizovano.Ovo su delovi iz ljubavnog triler romana u nastavcima koji ce biti deo knjige koja je u pripremi.O tom-potom.da ne bude-tresla se gora-rodio se mis.Junaci romana su operska primadona, prelepa Milica milosavljevic i njen dragi, novinar, urednik lista "Monden",Jovan Hadzi-Ilic.SFRJ, 70-tih godina proslog veka.Nasi akteri su borci protiv ucmalog komunistickog rezima i svojim kosmopolitskim stavovima i akcijama nebrojeno mnogo puta zapadali su u najneverovatnije avanture. Ovo sto cete citati je deo jedne od njih, a ujedno i kraj iznosenja delova romana u javnost pre izlaska knjige. "Svi su stali u kola.I sofer Lastinog autobusa, Jovan i milica.Uputili su se ka selu u Takovskom kraju u kome je bila zena inspektora Radisica Milesa. suocivsi se sa tim da je oteto dete mali kosooki Japanac pala je u stupor tupilo.Ludilo koje je paralelno obuzimalo i nju i muza joj inspektora moglo je imati samo veze sa dubokom telepatijom koja je vladala izmedju njihovih komunizmom i pionirskom zakletvom ispranih mozgova. U isto vreme, na minus 8 stepeni, kola sa dvojicom milicionera koji su krenuli da uhapse Milesu posto je Radisic u Beogradu agentima Loletu i Boletu priznao otmicu Japanceta i gde se dete nalazi.medjutim, kola su dozivela gumi-defekt.Iako se 70-tih bolje zivelo, Milicija je bila skromna.Kola kojima su krenuli pripadnici unutrasnjih poslova zato su se i pokvarila.Milicioner rece svom kolegi-"Izem ti ja sve ovo.i nase i rusko.Od kada je Tito rekao istorijsko NE prave se da su nam i dalje prijatelji, a vidi, kolega, sta nam podmecu.ako ovo nemos da izdrzi pisljivih minus 8 kako li je izdrzavalo rusku zimu, mamicu im njinu..da im j.." Drugi pripadnik mu odbrusi-"Cut' bre kretenu jedan.Daj da zovemo pojacanje.Ovako nigde stici necemo.I sta onda?! Gubimo slucaj!Daj radio stanicu." Prvi rece-"Nedam.Znas da ja volim da zovem". Njihova imena ne smete znati jer su tada bili vrlo mladi.sada su starci, ali su se progurali kroz sluzbu i u odredjenom trenutku bili i na odgovornim pozicijama. Ovaj poce mahnito da zove Beograd:"Alo, alo-javite se! Skvo jedan zove i skvo dva zove Manitua. Manitu-javi se..Manitu,javi se.." Krcala je veza. "Jel ti, skvo 2, cujes kako ovo krci.Dal' cemo, majku mu, uspostaviti vezu. Cek da zovem opet. Aloooo-skvo jedan i skvo dva na vezi-Manitu, javi se!...al krciiii..." Skvo 2 mu rece-"Cut.evo neko se javlja. Culo se:"Ovde Veliki Manitu.Da li ste stigli na odrediste VIGVAM ghuL?" Lole i Bole pocese da mu histericno sifrovano objasnjavaju svoju poziciju i da su kola u kvaru.Medjutim, bas kad je Manitu potvrdio da im salju pojacanje, pocelo je nevidjeno nevreme i veza se izgubila. to sto se tih 20 minuta desavalo milicajcima loletu i boletu nije vidjeno ni u "Dosijeu X".Ostace misterija do dana danasnjeg...." eto, dragi citaoci to bi bilo sve sto se tice delova iz ljubavnog triler romana! Molim vas, ako zelite-registrujte se ili dajte mali komentar. Meni mnogo znaci, a vas nista ne kosta!

петак, 01. октобар 2010.

ovo je zakonom zasticen text

Ovo je jedna od nasumice izabranih stranica iz ljubavnog triler romana u nastavcima.Nasi junacui su novinar i urednik lista "Monden", Jovan Hadzi-Ilic i njegova ljubav, operska diva Milica Milosavljevic.SFRJ 70-tih.Pa, da krenem! "Njegova potreba za opsecenim bila je stalna i nesaglediva.Iako vezan, pokusavao je da, bez obzira na strahotu trenutka, pomazi Rafaelu po zadnjici, a ona ga je pustala, zeleci bilo kakvu ljudsku toplinu u ledenom strahu koji ju je paralisao, uz balerinu Ninu, koja je mislila o svom bogdanu. Kamera je i dalje zujala i belezila grupicu izgubljenih u casovima ocaja.Da li je bar u nekom ostalo dostojanastva? Milica je sedela obuhvativsi rukama skupljena kolena.Bila je prelepa.U dubini duse osecala je da tu nesto ne stima i da ovi ljudi koji su ih oteli mozda izvode nekakvu saradu.Takav utisak ambasador Trnavac ocigledno nije imao.Brisao je oroseno celo i kajao se po ko zna koji put sto poslednjih dana Drugog svetskog rata, nije, kao mnoge njegove kolege diplomate, pobegao u Afriku."Ima da se izvlacis sada kako znas"-rece sebi i ponudi resenje otmicarima.:"Ja sam ambasador SFRJ u Italiji,Trnavac i licno cu vam ovde na jahti, blanko potpisati da cim predjete na italijansku teritoriju, da vam se izdaju pasosi SFRJ". Posto mu je receno da zacepi, Trnavac je istog momenta od straha cvrsto zaspao i nije se budio sve dok se otmica na jahti nije zabrsuila u pristanistu u Bolu na Bracu.Milici su otmicari naredili da peva i tako je ponosna stajala i svojim glasom parala more, nebo i oblake, nadajuci se da ce je mozda njen Jovan na obali, nekim neverovatnim silama-cuti! Sve je ovo licilo na iscrpljivanje iz filma "I konje ubijaju, zar ne"?.Vreme je prolazilo , i na kraju, posle nekoliko casova, sve je bilo gotovo.Prisutni nisu mogli da veruju sta ih je snaslo. Impresario Panuco, kao pravi renesansni duh, ali i ljubitelj moderne umetnosti i veliki mecena Venecijanskog Bienala, te 1773. dopustio je konceptualnim umetnicima iz Amerike, hipi paru Lili i Serdju Andreju, poreklom Italijanima, da po cenu ljutnje i tuzbi sudu, iskoriste njegovu jahtu, njega, pa samim tim i goste na jahti za svoj umetnicki film. I mada na rubu infarkta, kada se sve zavrsilo-zarad umetnosti, kosmopolitizma i dobre volje, iskoriscena druzina dozvolila je da se film te godine prikaze na Bienalu u Veneciji. Delo je ocenjeno kao kontroverzno sokantno i beskompromisno. Oni koji su se tokom svega poneli kao slabici, kasnije su se pravdali strahom i ucenom. Minja Orlovic je prisustvovao Bienalu, gde je napravio emisiju i cak bio pozvan od jedne italijanske producentske kuce da te godine glumi u cuvenim studijima Cinecita u filmu o otmici samog sebe, a Milica je uzivo u amfiteatru u Veroni izvela ariju sa otete jahte!Kobajagi otete!Ambasador Trnavac se povukao na Bled i vise se nije pojavljivao u javnosti.Panuco i Oxa su se vencali u Bijaricu, a balerina Nina im je bila kuma.Razvela se od Bogdana, a kasnije se govorkalo o njenoj prevelikoj vezanosti za kumu. Disident Borislav Petrovic Cips napisao je novu knjigu-"I posle otoka-otok".Ovo je kraj storije "Otmica na barci".Jovan Hadzi-Ilic nije mogao da prihvati sto je zbog glupave upale uha sve ovo propustio, ali kada se sa Braca vratio u7 Beograd, sve je detaljno napisao u svom veoma citanom listu-"Monden".Bila je to ekskluzivna prica sa fotografijama iz filma kontroverznog naziva "More, ljudi, podvale". Dragi citaoci, odlucicu da li cu nastaviti sa jos nekoliko nasumicno izabranih stranica iz ljubavnog triler romana u nastavcima ili cu preci na druge teme.Mozda malo realnog zivota posle mode i triler-ljubica.Zbog ovakvih nedoumica, molim vas da da jete komentare, a ako zelite, i da se registrujete!