III deo.
Exkurzija zvana gostovanje= mucenje glumaca siromasne 2000. u Becu, do njega autobusom i nazad.Sve sporije i sporije.
2000.
Kao i na svakoj ekskurziji, i na ovom putovanju bilo je sitnog zavodjenja, malih pozajmica, treznjenja, bezanja, kupovanja, nadanja, razocaranja, zimskih kobasica, diskonta i free shopova-maskara, parfema i dilema.ali, poriv za hranom neutaziv je.I to je fatalno i strano lose.Taj veciti strah od gladi i da ce se ostati gladan.E pogotovo sto smo u Becu bukvalno gladovali.Zahvaljujuci kretenskom stekarskom hotelcicu gde vas konobarica gleda popreko ako uzmete 2 zemicke.U Becu se ne mogu pohvaliti mestascima na kojima 24h mozete da kupite cokoladu ili chips.robotici spavaju i ne jedu nocu.ali, u Becu postoji jedan divan kafic u kome sam bila jos '90.Nalazi se u delu grada za koji turisti ni ne znaju da postoji, narocito oni koji idu u grupama i cude se grifonima na crkvama i palatama.A ja volim,kao sto sam naucena od malena-da istrazujem, da se setam sama.Takvi su i prijatelji kod kojih putujem u goste ili sa kojima putujem.Svako ima pravo da se rasporedi u slobodne strelce.
Cesto mi to najvise odgovara.Niko me ne gnjavi zasto ne kupujem na rasprodajama i zasto jedem sama u restoranu na Siciliji u kome sede samo poslovni ljudi i citaju novine drzeci starinske trscane drzace.
Posle mozemo svi da se nadjemo..
2000.Atelje 212.gostovanje."Korespodencija".Vienna.
U skoli sam ionako zapadala u najgora i najbesnja odeljenja, pa smo samo isli u Jajince.Ja ni tamo.nononon!
Ovako, sa pozorisnom trupom imala sam car otkrivanja i ponovnu lepotu secanja na detinjstvo-zacikavanje, razbarusena kosa i izguzvane pantalone, barena jaja i skovi na slamcicu, deljenje rolni toalet papira, nutkanje slatkisima i bespotrebno zdranje cim se krene na put.I to kobajagi u "svetskom" autobusu, mozda je bio i na sprat, samo je taj sprat negde usput nestao, a toalet koji ionako nije bio u redu sada je postao potpuno uneredjen. bilo je i hrkanja tokom gledanja 2 filma:a)"Poslednji krug u Monci" i b)"Heat" sa Al Pacinom i Robertom de Nirom. Rasprava o tome koji od njih je bolji glumac trajala je tokom celog povratka.
Srbima svojstveno-do zakljucka NISMO dosli!
A trenutak kada smo izasli iz autobusa posle jezivo napornog putovanja zauvek cu pamtiti.momenat kada noge konacno mogu da se protegnu, kada mogu da ih ispravim i da hodam!
Stvari koje su glumci godinama dozivljavali na raznim gostovanjima, koja odavde deluju tako zamano i vecina ljudi misli da se glumci sire po najskupljoj klasi u avionu i da jedu racice cak i u autobusu.to je samo Mira Trajlovic mogla da izvede.Glumci su mnogo puta jeli u fabrickim menzama, dobijali dnevnice u vrednosti 2 kineske loptice za decu.
Dnevnica je 90-tih iznosila 1 turu ne alkoholnih pica u kaficu, nego 1 turu kisele vode i kafe za DVOJE.Presvlacili smo se u SVLACIONICAMA-ne garderobama.Te prostorije bile su carsavima pregradjene na muski i zenski deo.
Danasnji glimcici i izmisljene glumicice, uglavnom jato Sotrinih golupcica-oni nemaju pojma sta znaci glumacki zanat.Ja nisam glumica, ja sam rodjena glumica-to su mi iskreno rekli neki od najvecih glumaca u ovoj zemlji.no, to je druga prica...
ali, glumac nikada nece biti pravi ako mu se koza na snimanju nije toliko smrzla kao koza na ruci mire Banjac kada je snimala cuvenu seriju o logorasici "Marija".70-tih.Postoji scena u kojoj se Marija=Mira hvata rukom po velikom mrazu za sipku.Sipku toliko ledenu da joj je bukvalno koza ostala na njoj.
ili kada vam partner,-ka slucajno stane na slep na krinolini, a vi cujete zvuk cepanja materijala..ili kada...
Shvatate-glumac nema pravo da umre.Jer, predstave onda nece biti.
понедељак, 31. октобар 2011.
субота, 29. октобар 2011.
ovo je zakonom zasticen text/Atelje 212 u Beču,2000
Predstava "Korespodencija" igrana je 2000. u Becu u "Akcent teatru" u kome se izvode samo gostujuce predstave.Sada se desilo nesto nezapamceno, za rigidne Austrijance presedan: pustili su vise ljudi no sto je predvidjeno.
Odseli smo u finom, malom hotelu, ususkanom i toplom, cist minimalizam i "svedski sto".Bec mi nikada nije bio posebno zanimljiv, sem secesije i art-deco gradjevina, zgrada, vila, palata i brojnih dvoraca.Zanimljivo, ali vec dosadno i ocekivano-u svakom skoro kaficu, restoranu, klubu, radi bar po jedan Yugosloven, bivsi ili tadasnji, sadasnji-sta god izabere.moze da bude bosnjak, slovenac, srbin iz RS, Srbin iz S,Makedonac...tone i tone ljudi...
Tamo nam je bilo "lepo k'o u Becu".
A u povratku?!
POSEBNA PRICA:Zbog banalne administrativne grescice zadrazali smo se na "nasoj" granici nekoliko sati, usred tavne noci zime 2000-te, proklinjuci i Austro-Ugarsku monarhiju i dekor-uzrok spediterske greske.
DA LI SMO BILI U BEČU?!
I glumci su ljudi.to je fenomen..i dekorateri su ljudi i muzicari i garderoberke i sminkerke i soferi autobusa.Dosta je bilo policijskog zaustavljanja i tamo i 'vamo! nije vise rat!..ili...Gde cemo, sta cemo, mi mladji uputismo se na cudno mesto, u cik zore, kad se i vampiri klone medjunarodnih granica.Pored prepune sale u Becu koja je odusevljeno prihvatila predstavu, zatim, Sezanove izlozbe koju smo grupno posetili, a ja sam trupu uvela besplatno pod pokroviteljstvom svoje International Federation of Independant journalists(free lance)clanske kartice, malog poasosa koji mi je pomogao i pomaze i dalje da putujem lakse..no, to je sad druga prica...
ŠPEDITERSKA KASINA-nadrealna ugostiteljska tvorevina ostace mi u pamcenju i secanju iako je kratko trajalo,ali se nama neispavanim, gladnim, nervoznim od neudobnog busa, generalno-dekintiranim, ostalo mi je to mesto sumnjivog morala-steciste za sve izgubljene i nadjene na nicijoj zemlji.Kratko je trajalo u odnosu na zivot, jer-to je mesto van prostora i vremena, bas pozorisno, kao scena iz legendarnog komada sa repertoara PRAVIH godina Ateljea 212, "Cudo u Sarganu".
Sojka-devojka, folk zvezda u najavi, odusevljeno je sluzila glumce koji su se seretski, pospani i izmrcvareni, ipak..ha..naslonili na sank.Sedoh za sto da posmtram ostalo drustvo takodje sa merom da se napijem.Kamiondzije, gastarbajteri, svercri, makroi, "bizmismeni", ,nepismenicarinici i policajci-koji bi da traze autograme, al se sve nesto ustezu.u ovoj se sredini ljudi od normalnih stvari ustezu, a od sramote ne zaziru.
Ne znam , a znam, zasto mi se "Špediterska kasina" toliko urezala u pamcenje, ali, verujte mi, ko to nije video i spoznao , o nasoj stvarnosti i o vrloj nam zemljici nedostaje mu velika zivotna lekcija, a deluje-kafana,pa sta...nije tako!
Posto je pozoriste vise od zivota(ili je to mozda film, a pozoriste je onda sam zivot)-SVE JE POSTALO MOGUCE.
Koliko smo u Becu bili toliko i nismo.Materija se ne moze unistiti, a ni ljudska snaga, volja i potreba za lepim i boljim, pa se tako cela nasa trupa tada u Becu i okolini na granicama-dematerijalizovala, nestala, dobivsi ogroman aplauz i uzvrativsi dubokim poklonom, sela u svemirski bus i vratila se srecna i zadovoljna u Beograd.
A "Špediterska" kasina sluzi da se ljudi koji zbog glupavih banalnosti tipa-zasto nije slucajno prijavljen jedan praktikabl iz ionako krs dekora, tu odmore, napiju, plate 'ravu ako ima i ko hoce i da se daju u tutanj cim se obavi ta uzasna administrativna grseka+novac!
NASTAVAK SUTRA!
Odseli smo u finom, malom hotelu, ususkanom i toplom, cist minimalizam i "svedski sto".Bec mi nikada nije bio posebno zanimljiv, sem secesije i art-deco gradjevina, zgrada, vila, palata i brojnih dvoraca.Zanimljivo, ali vec dosadno i ocekivano-u svakom skoro kaficu, restoranu, klubu, radi bar po jedan Yugosloven, bivsi ili tadasnji, sadasnji-sta god izabere.moze da bude bosnjak, slovenac, srbin iz RS, Srbin iz S,Makedonac...tone i tone ljudi...
Tamo nam je bilo "lepo k'o u Becu".
A u povratku?!
POSEBNA PRICA:Zbog banalne administrativne grescice zadrazali smo se na "nasoj" granici nekoliko sati, usred tavne noci zime 2000-te, proklinjuci i Austro-Ugarsku monarhiju i dekor-uzrok spediterske greske.
DA LI SMO BILI U BEČU?!
I glumci su ljudi.to je fenomen..i dekorateri su ljudi i muzicari i garderoberke i sminkerke i soferi autobusa.Dosta je bilo policijskog zaustavljanja i tamo i 'vamo! nije vise rat!..ili...Gde cemo, sta cemo, mi mladji uputismo se na cudno mesto, u cik zore, kad se i vampiri klone medjunarodnih granica.Pored prepune sale u Becu koja je odusevljeno prihvatila predstavu, zatim, Sezanove izlozbe koju smo grupno posetili, a ja sam trupu uvela besplatno pod pokroviteljstvom svoje International Federation of Independant journalists(free lance)clanske kartice, malog poasosa koji mi je pomogao i pomaze i dalje da putujem lakse..no, to je sad druga prica...
ŠPEDITERSKA KASINA-nadrealna ugostiteljska tvorevina ostace mi u pamcenju i secanju iako je kratko trajalo,ali se nama neispavanim, gladnim, nervoznim od neudobnog busa, generalno-dekintiranim, ostalo mi je to mesto sumnjivog morala-steciste za sve izgubljene i nadjene na nicijoj zemlji.Kratko je trajalo u odnosu na zivot, jer-to je mesto van prostora i vremena, bas pozorisno, kao scena iz legendarnog komada sa repertoara PRAVIH godina Ateljea 212, "Cudo u Sarganu".
Sojka-devojka, folk zvezda u najavi, odusevljeno je sluzila glumce koji su se seretski, pospani i izmrcvareni, ipak..ha..naslonili na sank.Sedoh za sto da posmtram ostalo drustvo takodje sa merom da se napijem.Kamiondzije, gastarbajteri, svercri, makroi, "bizmismeni", ,nepismenicarinici i policajci-koji bi da traze autograme, al se sve nesto ustezu.u ovoj se sredini ljudi od normalnih stvari ustezu, a od sramote ne zaziru.
Ne znam , a znam, zasto mi se "Špediterska kasina" toliko urezala u pamcenje, ali, verujte mi, ko to nije video i spoznao , o nasoj stvarnosti i o vrloj nam zemljici nedostaje mu velika zivotna lekcija, a deluje-kafana,pa sta...nije tako!
Posto je pozoriste vise od zivota(ili je to mozda film, a pozoriste je onda sam zivot)-SVE JE POSTALO MOGUCE.
Koliko smo u Becu bili toliko i nismo.Materija se ne moze unistiti, a ni ljudska snaga, volja i potreba za lepim i boljim, pa se tako cela nasa trupa tada u Becu i okolini na granicama-dematerijalizovala, nestala, dobivsi ogroman aplauz i uzvrativsi dubokim poklonom, sela u svemirski bus i vratila se srecna i zadovoljna u Beograd.
A "Špediterska" kasina sluzi da se ljudi koji zbog glupavih banalnosti tipa-zasto nije slucajno prijavljen jedan praktikabl iz ionako krs dekora, tu odmore, napiju, plate 'ravu ako ima i ko hoce i da se daju u tutanj cim se obavi ta uzasna administrativna grseka+novac!
NASTAVAK SUTRA!
петак, 28. октобар 2011.
ovo je zakonom zasticen text/do k. i nazad
Zasto nikada necu biti ocvala tetka?
Zato sto sam obrazovana, misicava, hitra, a uspavana..nista njima nije jasno.Resila sam danas da cu blog napisati iako vec dva dana sedim kao idiot i posmatram i komentarisem postove vezane za skup za kuce koji se odrzava sutra.Simptomaticno je da tamo delaju samo zene, vecina su i majke.Na svom tananom bremenu one su izabrale da nose i teret svojih pasa, pasa lutalica i svoje nejaci.Nisu sve takve,JUJUJUJU.Pa imam ja drugarice i prijateljice, poznajem i zene koje ne poznajem koje u isto vreme kuvaju, farbaju kosu, citaju i rade kalenetix!
A kako sve to da postignu, kada su mnoge siromasne i duhom i tijelom, a o cvetnom budjelaru iz Lillyja da i ne govorimo.Bice tu i dobrih faca.Kao Tijana Pavlov i Sladjana Milosevic.Bice zena pravih beogradskih koje se razumeju pogledom jer se u zivotu nisu plasile da menjaju ljubavnike, da putuju same, da uce jezike na licu mesta.One su se sa zivotom suocavale tete a tete, hrabre, jakokose i setne.Beogradjanke moga vremena i vremena moje mame i bake.
I majke moga brata.Takve zene volim i one vole mene.Mi se razumemo.Cak smo delile i neke muskarce.Nikada mi se nisu dopadale feministicke ideje, a smatram da su sifrazetkinje svojim delovanjem napravile veeeliko sranje.I smeta mi sto nemam sluzavku da mi donosi i prinosi,jer cesto kasnim,a imam nezgodan orman.Ameri kazu-closet.To je prava stvar._Vec imam toliko garderobe da stvarno ne znam sta cu sutra da obucem.
Pomislila sam u jednom momentu da obucem fenomenalan monton koji je od tako dobre fake fure&leather da bi se one tamo upiskile od zavisati.Jer-zene zele bunde vrlo cesto, a vrlo cesto im je izgovor da ne bi htele da nose neciji zivot na svojim ledjima.Tako da svi hoce da nose kozne jakne i da jedu Tartar i da imaju najbolje kozne cipele i cizme,ali bunde nikako!
Zato je "napoleon" kaput-mesavina marinskog sinjela i mundira nesto najsavrsenije.
Da li da to bude Dsquared-sljokice+booty leg jeans+long sleves benkica -punk benkica.
I te crvene usne..i-koje cizme od 10?i koja kozna jaknica.mozda suknja..Casual..ZARA!?Rinascimento? Tasna-Guess ili Kookai ili David jones ili Feragamo..ili miss 60.jos uvek zelim da biram tasne,a ne pelene za malo dete.
Ja sam vrlo iskrena i to mora da se postuje.Mislili su da cu da radim za neki internet radio neke stranke.Obecali-jos se nisu javili.
Ma, nemam vise vremena za poslove koje se ne placaju.
Svi su se nesto cudili kada je Kaya zutic rekla kako od "sada"-tada naplacuje intervjue.
Ona je nasa mala Kejt Hadson, nasa Vinona----why not?!
Njena cela porodica je royal family naseg glumista,filma,pozorista.Ceca je diva!A muzevi su joj divovi bili!
milos i muci.
I naravno-ne mogu ja bez pozorista.
I sada cu Vam isporuciti prvi deojedne bas zabavne price od pre vise od 10 godina koja se zove-"LEPO K'O U BECU"!
To je vezano za gostovanje Ateljea 212 2000.u Austriji.
Cudan je posao glumacke trupe, a cak ponekad moze da se meri sa kamiondzijskim.Sticajem okolnosti, nasla sam se davno, slucajno na putovanju, a ispalo je gostovanje u Pirotu i postala sam treca unuka Simeuna Njegovana i zapleh se u Zlatno runo.Proputovah s drevnom Korespodencijom Ateljea 212 tokom 10 godina od Pirota do Beča, a usput tokom godina-Pancevo, Zajecar, novi Sad, Leskovac, Krusevac, Obrenovac...-sve klaj klaj autobusom.
Ovaj do Beca imao je toalet.Vrlo brzo zapusen, a inace zapusten.
U Bec stigosmo pocetkom 2000.
NASTAVAK U SLEDECEM BROJU!
Zato sto sam obrazovana, misicava, hitra, a uspavana..nista njima nije jasno.Resila sam danas da cu blog napisati iako vec dva dana sedim kao idiot i posmatram i komentarisem postove vezane za skup za kuce koji se odrzava sutra.Simptomaticno je da tamo delaju samo zene, vecina su i majke.Na svom tananom bremenu one su izabrale da nose i teret svojih pasa, pasa lutalica i svoje nejaci.Nisu sve takve,JUJUJUJU.Pa imam ja drugarice i prijateljice, poznajem i zene koje ne poznajem koje u isto vreme kuvaju, farbaju kosu, citaju i rade kalenetix!
A kako sve to da postignu, kada su mnoge siromasne i duhom i tijelom, a o cvetnom budjelaru iz Lillyja da i ne govorimo.Bice tu i dobrih faca.Kao Tijana Pavlov i Sladjana Milosevic.Bice zena pravih beogradskih koje se razumeju pogledom jer se u zivotu nisu plasile da menjaju ljubavnike, da putuju same, da uce jezike na licu mesta.One su se sa zivotom suocavale tete a tete, hrabre, jakokose i setne.Beogradjanke moga vremena i vremena moje mame i bake.
I majke moga brata.Takve zene volim i one vole mene.Mi se razumemo.Cak smo delile i neke muskarce.Nikada mi se nisu dopadale feministicke ideje, a smatram da su sifrazetkinje svojim delovanjem napravile veeeliko sranje.I smeta mi sto nemam sluzavku da mi donosi i prinosi,jer cesto kasnim,a imam nezgodan orman.Ameri kazu-closet.To je prava stvar._Vec imam toliko garderobe da stvarno ne znam sta cu sutra da obucem.
Pomislila sam u jednom momentu da obucem fenomenalan monton koji je od tako dobre fake fure&leather da bi se one tamo upiskile od zavisati.Jer-zene zele bunde vrlo cesto, a vrlo cesto im je izgovor da ne bi htele da nose neciji zivot na svojim ledjima.Tako da svi hoce da nose kozne jakne i da jedu Tartar i da imaju najbolje kozne cipele i cizme,ali bunde nikako!
Zato je "napoleon" kaput-mesavina marinskog sinjela i mundira nesto najsavrsenije.
Da li da to bude Dsquared-sljokice+booty leg jeans+long sleves benkica -punk benkica.
I te crvene usne..i-koje cizme od 10?i koja kozna jaknica.mozda suknja..Casual..ZARA!?Rinascimento? Tasna-Guess ili Kookai ili David jones ili Feragamo..ili miss 60.jos uvek zelim da biram tasne,a ne pelene za malo dete.
Ja sam vrlo iskrena i to mora da se postuje.Mislili su da cu da radim za neki internet radio neke stranke.Obecali-jos se nisu javili.
Ma, nemam vise vremena za poslove koje se ne placaju.
Svi su se nesto cudili kada je Kaya zutic rekla kako od "sada"-tada naplacuje intervjue.
Ona je nasa mala Kejt Hadson, nasa Vinona----why not?!
Njena cela porodica je royal family naseg glumista,filma,pozorista.Ceca je diva!A muzevi su joj divovi bili!
milos i muci.
I naravno-ne mogu ja bez pozorista.
I sada cu Vam isporuciti prvi deojedne bas zabavne price od pre vise od 10 godina koja se zove-"LEPO K'O U BECU"!
To je vezano za gostovanje Ateljea 212 2000.u Austriji.
Cudan je posao glumacke trupe, a cak ponekad moze da se meri sa kamiondzijskim.Sticajem okolnosti, nasla sam se davno, slucajno na putovanju, a ispalo je gostovanje u Pirotu i postala sam treca unuka Simeuna Njegovana i zapleh se u Zlatno runo.Proputovah s drevnom Korespodencijom Ateljea 212 tokom 10 godina od Pirota do Beča, a usput tokom godina-Pancevo, Zajecar, novi Sad, Leskovac, Krusevac, Obrenovac...-sve klaj klaj autobusom.
Ovaj do Beca imao je toalet.Vrlo brzo zapusen, a inace zapusten.
U Bec stigosmo pocetkom 2000.
NASTAVAK U SLEDECEM BROJU!
понедељак, 24. октобар 2011.
ovo je zakonom zasticen text/KOŠAVA i jos ponesto...
Dragi blogocitaoci,
veoma zurim te se necete ljuti sto necu moci da ispravljam greske.
Do 17h moram da napisem blogotext, jedem ,postavim post na fucking FB-u i daa-moram da 'navatam brata koji mi uporno lepo govori da neke stvari moram konacno da naucim, moram da ga zamolim da mi nakaci reklame na blog..Kazu da od toga moze da se dobije..ne znam valjda oko 50 evra mesecno..videcu.jel vi znate!?a meni 50 evra pokriva razne troskove.Npr.-internet za mesec dana+3 feniranja+hrana..ili..toalte papir..ali.ja sam resila da pisem o kosavi.
Beograd ne postoji bez kosave.Srbi se strahovito plase promaje koja nigde na svetu ne postoji.Zamislite kako ce biti tek jezivo u prevozu-najavili su air condiot koji NECE..hm raditi, zamandalice prozore i ukljucice grejanje. Vec sam jednom naletela na "voz za logor".Scene kao iz "Šindlerove liste"..face izbezumljene..znoj lipti ispod vec obucenih tona i slojeva odece , kao da je Jovanski mraz ili Igmanski mars..grr..i kako onda covek da ne pozeli KOŠAVU!?.I onda,ako je tu iko vise normalan, pozelece da sto pre izadje napolje, da ga kosava malo procisti.
Vise nema godisnjih doba.Vise nema dana za lepo laneno odelo i zenski kostim od zorzeta.U paru.I jednog cveta.Mozda istetoviranog.Uuu-kako mi je dobro bilo kada je moj najbolji prijatelj pre nekoliko godina,dosao sav lep i "obnovljen "posle Londona, pozvao me je i rekao -"Zozi, spremaj se, za sat vremena sam ispred tvooje zgrade":I onda smo po kisi i kosavi isli u grad, lunjali, vrteli se u napoleon kaputima,on u engleskim cipelama, antilop-pravljene po meri i u prugastim Valentino pantalonicama..A ja u dugom, kao mornarskom mornarickom sinjelu ili NApoleon kaputu "Massimo Danelli", plavim antilopskim cizmama, vrlo sexy, kao za kan-kan.i suknja Ive stefanovic, ljubicasto-suro sivo-plava, secenja kao kafanski stolnjak=kvadrat sa krugom u sredini za tijelo i kada pada- pada asimetricno.Naravno, imali smo oboje egzizatencijalisticke crne rolke i jaknice.A ja-natukla na crvenu mi kosu i kaubojski sesir.Bilo je tu odjednom i dosta para, tako da smo mogli sve sto smo hteli pa smo to i uradili.Sad sam otisla..
Daa-KOŠAVA.kosava bas pasuje uz takve drugarsko-romanticne akcije.Mora da se hoda brzo, bolje sitnim koracima nego juriti.Kosava uglavnom dolazi odjednom, zahuktava se i traje u nekim intervalima, pa cak i do dve nedelje.Ubija.koliko sam samo puta osecala kako mi bridi lice, kako ram cvikera za sunce postaje sve hladniji, kako mi kosa leti u bicevima i kako me povremeno tako sevne u usima..do malog mozga...Novine lete po ulicama, sve manje gospode i s ve manje dama sa sesirima.A oni mladi, mastoviti, mladi uvek, bez obzira na godine, nose neke super kackete, kapice, krznene stitnike, grejace.Klinci giljaju džadom potpuno upleteni u silne gajtane-od moba, muzike, compa..ja se u to nista ne razumeme.Eheeej-ima klinaca koji vec __R----U, a nikad nisu osetili pravu beogradsku kosavu.Kada stigne-ona vlada.covek mora ili da je prihvati i da nastavi da izlazi napolje redovno ili da se zacementira na gajbi, a to je mnogo gore.Jednom i zauvek Sale Denic dao mi je najbolji savet, kada smo jedne zime 89./90.-on, Dimić, Teodora i ja imali jedra u ledja. Ja se tresem i tolko stegnem onda ledjim misicima kicmu, da sve pocne jos vise da boli i tako ukocena sva se jos jace tresem.Rekao mi je da se potpuno opustim i pravilno disem.Bilo je tesko i u prvom trenutku neopisivo hladno, ali i dan danas cesto uspem ovo da primenim i deluje.
Postoje cistine oko zgrada oko kojih se vetar vrti, kako me je deda Mile naucio, stvara se i to je "ruža vetrova".Tamo vetar pici i zaista milost nema, tamo haljine dopbijaju jos duze sliceve, jer zene trce da s e sklone, a muskarci stezu okovratnike i brane se novinama, sada laptopovima.
Koliko se samo desilo puta da Beograd promeni raspolozenje.Jer, Beograd je veliki zezator.Namucen, namazan,iskusan,ali jos uvek dostojanstven, mada prima teske udarce i treba jace da uzvrati.BEOGRAD CEKA.A KOSAVA CE BRZO DOCI I RASTERATI PIČKE!
Desavalo se i desavace se da krenem negde obucena tako i tako, a da se vratim cvokocuci jer sam totalno promasila.Pa, naucih se slojevitoj modi jos odavno.A zabavno je kombinovati i smisljati razne stvari.Morate imato svoju omiljenu kombinaciju za kosavu.Za dan i za izlazak.Kosava ne pita.Ili se borite s njom dostojanstveno, jer ravnopravno ne mozete.Ona uvek pobedjuje.Zato treba da se osecate snazno, samouvereno, privlacno.Gde god sam bila, svuda je duvao neki vetar.Vetar na moru ili na plainini jedino po jacini moze da se meri sa beogradskom, gradskom kosavom.Vetrovi koji duvaju u gradovima sveta su slabiji.Mada, u NEw yorku siba.
Eto, pomislila sam juce..prekjuce da pocinje kosava,ali, toplo je previse.Cekam resku, pravu zimu.Kada izlazi para iz usta, a nebo je kristalno plavo ili puno zvezda.Flash.Da! Sada je 10 do 5.
Nemam vise vremena.
veoma zurim te se necete ljuti sto necu moci da ispravljam greske.
Do 17h moram da napisem blogotext, jedem ,postavim post na fucking FB-u i daa-moram da 'navatam brata koji mi uporno lepo govori da neke stvari moram konacno da naucim, moram da ga zamolim da mi nakaci reklame na blog..Kazu da od toga moze da se dobije..ne znam valjda oko 50 evra mesecno..videcu.jel vi znate!?a meni 50 evra pokriva razne troskove.Npr.-internet za mesec dana+3 feniranja+hrana..ili..toalte papir..ali.ja sam resila da pisem o kosavi.
Beograd ne postoji bez kosave.Srbi se strahovito plase promaje koja nigde na svetu ne postoji.Zamislite kako ce biti tek jezivo u prevozu-najavili su air condiot koji NECE..hm raditi, zamandalice prozore i ukljucice grejanje. Vec sam jednom naletela na "voz za logor".Scene kao iz "Šindlerove liste"..face izbezumljene..znoj lipti ispod vec obucenih tona i slojeva odece , kao da je Jovanski mraz ili Igmanski mars..grr..i kako onda covek da ne pozeli KOŠAVU!?.I onda,ako je tu iko vise normalan, pozelece da sto pre izadje napolje, da ga kosava malo procisti.
Vise nema godisnjih doba.Vise nema dana za lepo laneno odelo i zenski kostim od zorzeta.U paru.I jednog cveta.Mozda istetoviranog.Uuu-kako mi je dobro bilo kada je moj najbolji prijatelj pre nekoliko godina,dosao sav lep i "obnovljen "posle Londona, pozvao me je i rekao -"Zozi, spremaj se, za sat vremena sam ispred tvooje zgrade":I onda smo po kisi i kosavi isli u grad, lunjali, vrteli se u napoleon kaputima,on u engleskim cipelama, antilop-pravljene po meri i u prugastim Valentino pantalonicama..A ja u dugom, kao mornarskom mornarickom sinjelu ili NApoleon kaputu "Massimo Danelli", plavim antilopskim cizmama, vrlo sexy, kao za kan-kan.i suknja Ive stefanovic, ljubicasto-suro sivo-plava, secenja kao kafanski stolnjak=kvadrat sa krugom u sredini za tijelo i kada pada- pada asimetricno.Naravno, imali smo oboje egzizatencijalisticke crne rolke i jaknice.A ja-natukla na crvenu mi kosu i kaubojski sesir.Bilo je tu odjednom i dosta para, tako da smo mogli sve sto smo hteli pa smo to i uradili.Sad sam otisla..
Daa-KOŠAVA.kosava bas pasuje uz takve drugarsko-romanticne akcije.Mora da se hoda brzo, bolje sitnim koracima nego juriti.Kosava uglavnom dolazi odjednom, zahuktava se i traje u nekim intervalima, pa cak i do dve nedelje.Ubija.koliko sam samo puta osecala kako mi bridi lice, kako ram cvikera za sunce postaje sve hladniji, kako mi kosa leti u bicevima i kako me povremeno tako sevne u usima..do malog mozga...Novine lete po ulicama, sve manje gospode i s ve manje dama sa sesirima.A oni mladi, mastoviti, mladi uvek, bez obzira na godine, nose neke super kackete, kapice, krznene stitnike, grejace.Klinci giljaju džadom potpuno upleteni u silne gajtane-od moba, muzike, compa..ja se u to nista ne razumeme.Eheeej-ima klinaca koji vec __R----U, a nikad nisu osetili pravu beogradsku kosavu.Kada stigne-ona vlada.covek mora ili da je prihvati i da nastavi da izlazi napolje redovno ili da se zacementira na gajbi, a to je mnogo gore.Jednom i zauvek Sale Denic dao mi je najbolji savet, kada smo jedne zime 89./90.-on, Dimić, Teodora i ja imali jedra u ledja. Ja se tresem i tolko stegnem onda ledjim misicima kicmu, da sve pocne jos vise da boli i tako ukocena sva se jos jace tresem.Rekao mi je da se potpuno opustim i pravilno disem.Bilo je tesko i u prvom trenutku neopisivo hladno, ali i dan danas cesto uspem ovo da primenim i deluje.
Postoje cistine oko zgrada oko kojih se vetar vrti, kako me je deda Mile naucio, stvara se i to je "ruža vetrova".Tamo vetar pici i zaista milost nema, tamo haljine dopbijaju jos duze sliceve, jer zene trce da s e sklone, a muskarci stezu okovratnike i brane se novinama, sada laptopovima.
Koliko se samo desilo puta da Beograd promeni raspolozenje.Jer, Beograd je veliki zezator.Namucen, namazan,iskusan,ali jos uvek dostojanstven, mada prima teske udarce i treba jace da uzvrati.BEOGRAD CEKA.A KOSAVA CE BRZO DOCI I RASTERATI PIČKE!
Desavalo se i desavace se da krenem negde obucena tako i tako, a da se vratim cvokocuci jer sam totalno promasila.Pa, naucih se slojevitoj modi jos odavno.A zabavno je kombinovati i smisljati razne stvari.Morate imato svoju omiljenu kombinaciju za kosavu.Za dan i za izlazak.Kosava ne pita.Ili se borite s njom dostojanstveno, jer ravnopravno ne mozete.Ona uvek pobedjuje.Zato treba da se osecate snazno, samouvereno, privlacno.Gde god sam bila, svuda je duvao neki vetar.Vetar na moru ili na plainini jedino po jacini moze da se meri sa beogradskom, gradskom kosavom.Vetrovi koji duvaju u gradovima sveta su slabiji.Mada, u NEw yorku siba.
Eto, pomislila sam juce..prekjuce da pocinje kosava,ali, toplo je previse.Cekam resku, pravu zimu.Kada izlazi para iz usta, a nebo je kristalno plavo ili puno zvezda.Flash.Da! Sada je 10 do 5.
Nemam vise vremena.
петак, 21. октобар 2011.
ovo je zakonom zasticen text/pismeni iz daktilogrfije-89.
Dragi citaoci,
text koji sledi prekucan je pismeni zadatak iz daktilografije.Potpuno je apsurdnog i neupotrebljivog sadrzaja, jadan do besvesti, a govori o nasem , tada jos uvek-samoupravnom drustvu.
Imali smo divnu profesorku daktilografije u VIII-oj, Gospodju Kupinac, mamu mog druga.
Greske u kucanju ovog texta leze uglavnom u izdrndanoj tastaturi i mojoj lenjosti da koristim slova š,ć,č,ž,đ,čžćšđćčđšćžčžšć.
Naucila sam da kucam na obicnoj pisacoj masini, kao i da pisem na cirilici i latinici jos pre polaska u osnovnu skolu, u koju sam posla sa punih 7.Takodje, celog zivota kucam i na elektricnoj pisacoj masini, a computer me odbija u svakom obliku, formi i potrebi.Osecaj koji imate sa masinom je prijateljski.Hemingvej je kucao stojecki, mnogi su nosili svoje masine svuda sa sobom-najveci pisci ovog sveta...Kucali su u zabitima, dzunglama, pa i na Mont Everestu...
Paradox texta koji cu preneti lezi u njegovoj ne-sadrzini.Pritom, uspevala sam da otkucam pismeni i sebi, a potom i drugarici koja je sedela pored mene.Bila je velika bubalica, slihtara,losa riba..a takva je ostala sve do danas.Samo sto se sad lepi uz dame bliske vlasti, vecitim gensecima i nesrecnim udovicama.
Za tu malu i dalje kuca neko drugi.
ja-za sebe sama!
Imam malu ruku, duge prste i negovanu kozu.ali, to ne znaci da nisam na sve 4 ribala pod i da ne perem sudove..ne, ne i ne.ali, to bi bila duga i neka druga prica s obzirom da sam odrasla u porodici u kojoj smo imali zusku- nasu Anu, koju volim kao tetku.Ne, volim je mnogo vise nego tetke.
Ana je cesto spavala kod nas, a kada bi uvece sela umorna da gleda televiziju , ja sam volela da je ususkam, da joj spremim da jede i dobijala je najlepsi i najveci stilski krevet u kuci.Tako je i danas.
Ta ista moja Ana radila je kod nekih cuvenih beogradskih gospodja koje su je po preporuci moje mame uzele i kad bi Ana o svima nama napisala knjigu bez zazora i ne stedeci nas-to bi bio bestseler.Mozda cemo Ana i ja to i da uradimo...
Nego, evo tog pismenog zadatka!
BEOGRAD, 18. 05. 1989.
Čavić Duška, IV 1
Mašina br.32
IV PISMENI ZADATAK
Merenje brzine i tačnosti kucanja prepisa 3X5 minuta
1.
Neposredna veza izmedju obrazovnih centara i radnih organizacija u materijalnoj proizvodnji i drugim delatnostima ima tako značajno mesto u reformi obrazovanja da, kad ona izostane, ili kada je slaba, tesko je ostvariti neke osnovne društvene ciljeve u ovoj oblasti....i tako dalje i tako dalje
2.
Poznato je da smo se svesno odlučili za samoupravljanje i društveno dogovaranje, čime smo stvorili proces prerastanja samopupravljanja u intgralni sistem socijalističkih odnosa. Samoupravno sporazumevanje i društveno dogovaranje predstavlja onaj oblik delovanja radnika kojim oni mogu da ostvaruju svoj....aaaaaaaa-dosta!
3.
Izbor škole, fakulteta i opredeljivanje za odredjenu profesiju predstavlja prvi korak srednjoškolca u doba zrelosti(majkooooooooooooooooooo) i dugo očekivani novi život(qrac).Po mišljenju mnogih, to je jedan od najvažnijih i najpresudnijih perioda u životu, jer nema lepšeg zadovoljstva od bavljenja poslom koji se voli.Poznato je, medjutim, da je nezadovoljstvo činilac od bitnog značaja za nastanak i razvoj emocionalnih kriza, koje život i delatnost otežavaju do NEPODNOŠJIVOSTI...i tako ubeskraj..
Naravno, dobila sam cistu peticu, a debilusa do mene..pa skratila sam je do cetvorke.JBG. I dan dans kada se sretnemo i kada me bubalica iz vladinih(ne nekog Vlade, nego Vlade Srbije.Ovo dodajem zbog bukvalista kao sto je ona) kancelarija pogleda u oci i dalje se krije iza necijih ledja crveneci od sramote sto je celog zivota samo bubala, a zivotu se uspela nauciti nije. A kucanju pogotovo.
text koji sledi prekucan je pismeni zadatak iz daktilografije.Potpuno je apsurdnog i neupotrebljivog sadrzaja, jadan do besvesti, a govori o nasem , tada jos uvek-samoupravnom drustvu.
Imali smo divnu profesorku daktilografije u VIII-oj, Gospodju Kupinac, mamu mog druga.
Greske u kucanju ovog texta leze uglavnom u izdrndanoj tastaturi i mojoj lenjosti da koristim slova š,ć,č,ž,đ,čžćšđćčđšćžčžšć.
Naucila sam da kucam na obicnoj pisacoj masini, kao i da pisem na cirilici i latinici jos pre polaska u osnovnu skolu, u koju sam posla sa punih 7.Takodje, celog zivota kucam i na elektricnoj pisacoj masini, a computer me odbija u svakom obliku, formi i potrebi.Osecaj koji imate sa masinom je prijateljski.Hemingvej je kucao stojecki, mnogi su nosili svoje masine svuda sa sobom-najveci pisci ovog sveta...Kucali su u zabitima, dzunglama, pa i na Mont Everestu...
Paradox texta koji cu preneti lezi u njegovoj ne-sadrzini.Pritom, uspevala sam da otkucam pismeni i sebi, a potom i drugarici koja je sedela pored mene.Bila je velika bubalica, slihtara,losa riba..a takva je ostala sve do danas.Samo sto se sad lepi uz dame bliske vlasti, vecitim gensecima i nesrecnim udovicama.
Za tu malu i dalje kuca neko drugi.
ja-za sebe sama!
Imam malu ruku, duge prste i negovanu kozu.ali, to ne znaci da nisam na sve 4 ribala pod i da ne perem sudove..ne, ne i ne.ali, to bi bila duga i neka druga prica s obzirom da sam odrasla u porodici u kojoj smo imali zusku- nasu Anu, koju volim kao tetku.Ne, volim je mnogo vise nego tetke.
Ana je cesto spavala kod nas, a kada bi uvece sela umorna da gleda televiziju , ja sam volela da je ususkam, da joj spremim da jede i dobijala je najlepsi i najveci stilski krevet u kuci.Tako je i danas.
Ta ista moja Ana radila je kod nekih cuvenih beogradskih gospodja koje su je po preporuci moje mame uzele i kad bi Ana o svima nama napisala knjigu bez zazora i ne stedeci nas-to bi bio bestseler.Mozda cemo Ana i ja to i da uradimo...
Nego, evo tog pismenog zadatka!
BEOGRAD, 18. 05. 1989.
Čavić Duška, IV 1
Mašina br.32
IV PISMENI ZADATAK
Merenje brzine i tačnosti kucanja prepisa 3X5 minuta
1.
Neposredna veza izmedju obrazovnih centara i radnih organizacija u materijalnoj proizvodnji i drugim delatnostima ima tako značajno mesto u reformi obrazovanja da, kad ona izostane, ili kada je slaba, tesko je ostvariti neke osnovne društvene ciljeve u ovoj oblasti....i tako dalje i tako dalje
2.
Poznato je da smo se svesno odlučili za samoupravljanje i društveno dogovaranje, čime smo stvorili proces prerastanja samopupravljanja u intgralni sistem socijalističkih odnosa. Samoupravno sporazumevanje i društveno dogovaranje predstavlja onaj oblik delovanja radnika kojim oni mogu da ostvaruju svoj....aaaaaaaa-dosta!
3.
Izbor škole, fakulteta i opredeljivanje za odredjenu profesiju predstavlja prvi korak srednjoškolca u doba zrelosti(majkooooooooooooooooooo) i dugo očekivani novi život(qrac).Po mišljenju mnogih, to je jedan od najvažnijih i najpresudnijih perioda u životu, jer nema lepšeg zadovoljstva od bavljenja poslom koji se voli.Poznato je, medjutim, da je nezadovoljstvo činilac od bitnog značaja za nastanak i razvoj emocionalnih kriza, koje život i delatnost otežavaju do NEPODNOŠJIVOSTI...i tako ubeskraj..
Naravno, dobila sam cistu peticu, a debilusa do mene..pa skratila sam je do cetvorke.JBG. I dan dans kada se sretnemo i kada me bubalica iz vladinih(ne nekog Vlade, nego Vlade Srbije.Ovo dodajem zbog bukvalista kao sto je ona) kancelarija pogleda u oci i dalje se krije iza necijih ledja crveneci od sramote sto je celog zivota samo bubala, a zivotu se uspela nauciti nije. A kucanju pogotovo.
субота, 15. октобар 2011.
ovo je zakonom zasticen text-nemam pojma....
Cao svima,
prehladila sam se jako, sva se tresem, tresu mi se ruke i hladne su kao led..boli me glava, nervozna sam..sta god da konzumiram znam da mi pomoci nece. Spavala sam od juce u 22h do danas u 4 popodne.
Samo tako.Cele nedelje sam isla kod zubara koji je vise pacer nego zubar, ali sta da radim-morala sam privremeno da resim nesto i da ne izgledam kao baba - sera dok cekam na konacni rezulatat. Pritom, mislim da su baba-sere jako dobre zene, jer takav posao ne moze da radi los covek, ali imaju lose zube.Fakat.
Razmisljala sam i o cemu bih mogla da pisem.Volim da pisem o ljudima koje poznajem ,a poznajem veoma mnogo ljudi. Imam bliske prijatelje, drugare, poznanike, ljubavnike, veliku ljubav, svoje drugarice, najbolje drugarice i svoje devojke.Moje devojke su zene koje su mi po snazi jako slicne.Po snazi unutarnjoj i spoljasnoj koje se preplicu.
Razmisljala sam o tome da napisem kakava je koja riba od tih mojih raznih drugarica._Uglavnom su sve dobre ribe, nema veze da li su mrsave, srednje, starije, mladje, uspesne ili neuspesne. Takodje, postoje i zle osobe. One su ruzne i kada su najlepse.Eto-sad bih bas mogla da imenujem par takvih, ali-necu.Ne bi bilo fer.
Mada, u ovom gradu u krugu u kom se krecem skoro se sve zna, a ko nesto ne zna-sazna pre ili kasnije.Tako da-ogovaranja u stvari vise nisu ogovaranja i tracevi, nego prepricavanje zanimljivih istina i neostvarenih neistina.
Jer, trac je uglavnom istina.Sem kad Dobrica ceka na uranku!SONCE....
Verovatno ste i o meni culi razne price, ovakve ili onakve-nije me briga, ali znam da niko nikad nije rekao da sam losa i zla osoba.NIKAD.Ja sam dobra, neverovatno drska i bezobrazna, ali pravedna. U stanju sam da prebijem nekog ako mi stane na zulj(mada, zuljeve nemam, nego imam stopala koja cesto zavrse kao lilihip u necijim ustima).
Tako sam na Cvetnom trgu pre mesec dana lemala jednu budalu koja je nesto pokusala da me zajebe.Cekala sam ga na zicer i docekala.Muski.Posto je on ruzan, smrdljiv, pritom-nema pisu, morala sam da ga naucim pameti.Dama sam toliko da necu reci kako se zove, a mnogi od vas koji su moji prijatelji ili poznanici, poznaje i tog skota.A prevario je mnoge od vas i nece se na tome zaustaviti.
Dovoljno sam otvorena da mogu da napisem SVE sto mi se desavalo u zivotu i da napisem SVE sta sam radila, ali mrsko mi je da svojim prijateljima, jebacima, drugovima, sponzorima, drugaricama iz detinjstva i njihovim muzevima, nekim malo daljim mi zenama i njihovim momcima i muzevima dajem pseudonime.Takodje-firmama, posrednicima, sefovima, urednicima, artistima i modelima, pa cak i svojim roditeljima i njohovim prijateljima i poznanicima, takodje uglavnom poznatim i priznatim osobama...Jer-ovako ili onako.Sve se uglavnom zna.
postoje neke price o meni koje fasciniraju ljude.
Razvrstala bih ih pod siframa.
a)cosmo disc
B)ma ti nisi covek, ti si djubre!
C)ovo vam svesno tvrdim, a vecinu sam zivota provela u nesvesnom stanju i tako mogu u nedogled
..
D) sifra Ruzvelt
e) zelena Camuga negoduje
F)"necete vi meni sedeti vise po foteljama"
G)HOCES SOKIC
h)"Majmuncicu"
i) SVE ZOZINE papucice, stikle, cizme, platforme i ostalo....
j)red lips feat.C.DIOR i samo DIOR
Ako bi neko pazljivije analizirao ovaj text shvatio bi da je on introspekcija i zaista mislim da su Japanci izmislili haiku poeziju jer nisu imali sta pametnije da kazu u datom trenutku.
Kad god Japanac ne zna sta bi da kaze, on lupi haiku i to je kao vrhunac literarne vrednosti.Odgovorno tvrdim da haiku ima istu vrednost kao i odglumljeni orgazam.Onaj ko je kao svrsio odradio je sta treba da bi onaj koji dovodi tog drugog do vrhunca bio happy.cist apsurd.
I onda dodje Srbin i kaze "ko zna zasto je to dobro"!?
PA NIJE DOBRO BUDALO!
prehladila sam se jako, sva se tresem, tresu mi se ruke i hladne su kao led..boli me glava, nervozna sam..sta god da konzumiram znam da mi pomoci nece. Spavala sam od juce u 22h do danas u 4 popodne.
Samo tako.Cele nedelje sam isla kod zubara koji je vise pacer nego zubar, ali sta da radim-morala sam privremeno da resim nesto i da ne izgledam kao baba - sera dok cekam na konacni rezulatat. Pritom, mislim da su baba-sere jako dobre zene, jer takav posao ne moze da radi los covek, ali imaju lose zube.Fakat.
Razmisljala sam i o cemu bih mogla da pisem.Volim da pisem o ljudima koje poznajem ,a poznajem veoma mnogo ljudi. Imam bliske prijatelje, drugare, poznanike, ljubavnike, veliku ljubav, svoje drugarice, najbolje drugarice i svoje devojke.Moje devojke su zene koje su mi po snazi jako slicne.Po snazi unutarnjoj i spoljasnoj koje se preplicu.
Razmisljala sam o tome da napisem kakava je koja riba od tih mojih raznih drugarica._Uglavnom su sve dobre ribe, nema veze da li su mrsave, srednje, starije, mladje, uspesne ili neuspesne. Takodje, postoje i zle osobe. One su ruzne i kada su najlepse.Eto-sad bih bas mogla da imenujem par takvih, ali-necu.Ne bi bilo fer.
Mada, u ovom gradu u krugu u kom se krecem skoro se sve zna, a ko nesto ne zna-sazna pre ili kasnije.Tako da-ogovaranja u stvari vise nisu ogovaranja i tracevi, nego prepricavanje zanimljivih istina i neostvarenih neistina.
Jer, trac je uglavnom istina.Sem kad Dobrica ceka na uranku!SONCE....
Verovatno ste i o meni culi razne price, ovakve ili onakve-nije me briga, ali znam da niko nikad nije rekao da sam losa i zla osoba.NIKAD.Ja sam dobra, neverovatno drska i bezobrazna, ali pravedna. U stanju sam da prebijem nekog ako mi stane na zulj(mada, zuljeve nemam, nego imam stopala koja cesto zavrse kao lilihip u necijim ustima).
Tako sam na Cvetnom trgu pre mesec dana lemala jednu budalu koja je nesto pokusala da me zajebe.Cekala sam ga na zicer i docekala.Muski.Posto je on ruzan, smrdljiv, pritom-nema pisu, morala sam da ga naucim pameti.Dama sam toliko da necu reci kako se zove, a mnogi od vas koji su moji prijatelji ili poznanici, poznaje i tog skota.A prevario je mnoge od vas i nece se na tome zaustaviti.
Dovoljno sam otvorena da mogu da napisem SVE sto mi se desavalo u zivotu i da napisem SVE sta sam radila, ali mrsko mi je da svojim prijateljima, jebacima, drugovima, sponzorima, drugaricama iz detinjstva i njihovim muzevima, nekim malo daljim mi zenama i njihovim momcima i muzevima dajem pseudonime.Takodje-firmama, posrednicima, sefovima, urednicima, artistima i modelima, pa cak i svojim roditeljima i njohovim prijateljima i poznanicima, takodje uglavnom poznatim i priznatim osobama...Jer-ovako ili onako.Sve se uglavnom zna.
postoje neke price o meni koje fasciniraju ljude.
Razvrstala bih ih pod siframa.
a)cosmo disc
B)ma ti nisi covek, ti si djubre!
C)ovo vam svesno tvrdim, a vecinu sam zivota provela u nesvesnom stanju i tako mogu u nedogled
..
D) sifra Ruzvelt
e) zelena Camuga negoduje
F)"necete vi meni sedeti vise po foteljama"
G)HOCES SOKIC
h)"Majmuncicu"
i) SVE ZOZINE papucice, stikle, cizme, platforme i ostalo....
j)red lips feat.C.DIOR i samo DIOR
Ako bi neko pazljivije analizirao ovaj text shvatio bi da je on introspekcija i zaista mislim da su Japanci izmislili haiku poeziju jer nisu imali sta pametnije da kazu u datom trenutku.
Kad god Japanac ne zna sta bi da kaze, on lupi haiku i to je kao vrhunac literarne vrednosti.Odgovorno tvrdim da haiku ima istu vrednost kao i odglumljeni orgazam.Onaj ko je kao svrsio odradio je sta treba da bi onaj koji dovodi tog drugog do vrhunca bio happy.cist apsurd.
I onda dodje Srbin i kaze "ko zna zasto je to dobro"!?
PA NIJE DOBRO BUDALO!
четвртак, 6. октобар 2011.
ovo je zakonom zasticen text/rece mi pametan covek-pisi vesele stvari,ljudi zele da putuju,odvedi ih ponovo TAMO!
I rece mi pametan covek da pustim budale i da pisem vesele textove, jer-ljudi zele da putuju, a ja cu ih odvesti ponovo - TAMO!
To su vec davna vremena, kada sam bila majusna, a sto se nekih storija tice i-nerodjena jos.Ili sam se buckala u plodovoj vodi?!
Oduvek su me odusevljavale nase estradne zvezde.KOJE.ESTRADNE!? Iz Jugoslavije.Vecina njih je-VECNA!
Sada vise zvezda nema, a sve je pocelo jos mnogo, mnogo ranije, kada je cuvena jazz mama Ella Fitzgerald gostovala u Beogradu. To je bio veliki podstrek za nase pevacice.Da kazem odmah na pocetku, posto se nekoliko puta nasao zlobnik koji je komentarisao kako je neki moj blog bio prepisan.Pa nisam ni copm ni robot, a ni enciklopedija da bih sve znala,Bozeee...kakvi ljudi su oko nas!
Svi moji textovi potpuno su autorski, a samo ce uobrazena, glupa i samoziva osoba pisati bez slusanja lepih prica, bez konsultacije literature i drugih izbora.ali, to je vec druga tema.I to za podebeo osvrt.A osvrt moze biti samo na cas.Tako da sam napisala apsurdnu recenicu...hehehehehehE!
E!
E pa ovako-ovo mi je pricala moja gospodja mamman, a citala sam i u ilustrovanim revijama i nekim dragim mi knjigama, kao ona-"Bolja proslost" Petra Lukovica.
"Vecernje novosti" su pisale da je 21. marta 1961. bar hotela "Mazestik" bio pretesan da primi oko 500 ljudi posle koncerta u Domu sindikata. Udruzenje jazz muzicara priredilo je jam session sa grupon Normana Grentsa. dok je Ela jela nase specijalitete, Sedmorica mladih bili su najenergiciniji. Prva dama dzeza ih je pazljivo slusala, a onda je pocela da se pomera u ritmu i da pevusi. Za klavirom, bubnjevima i basom bili su Amerikanci, a na trubi i saksofonu beogradski jazzeri Predrag Krstic i milan Stojanovic. Ela je te noci ostala do 5 ujutru.
Moja mama Zora Cavic ilic bila je tada menadzer u "Jugokoncertu", najvecoj jugoslovenskoj mocnoj koncertnoj agenciji. Docekala je Elu u Beogradu, prevodila joj i sprijateljile su se.To je privatna nasa stvar i vas to ne mora da zanima, ali mi smo ponosne sto imamo plocu elinu sa posvetom i potpisom, a ploca je jos uvek vrela od njenog crnog glasa.
Kazu da samo "crni glas" moze istinski da peva jazz. I ja u to verujem.
Bio je to pocetak.
Kasnije, odrastali smo uz festivale: Beogradsko prolece, Zagrebacki festival, Splitski Festival, Opatijski...sou "Sedmorice mladih", "Obraz uz obraz"...
Lola novakovic izjavila je za stampu:" Posle 5 godina braka zelim da budem sama".Zalila se kasnije da je nepravedno zaboravljena, ali NIJE!
Jos 1961. dobitnice Zlatnog mikrofona bile su Lola Novakovic, Nada Knezevic i Anica Zubovic.
70-tih i 80-tih YU estrada bila je raskosna, vesela, ne bi se moglo reci puna traceva, ali-"govorkanja", kako se tada nezno govorilo, je bilo.Zajedno sa celom YU moja baka Lula- Julijana, dvojnica Marlene D. i ja pratile smo srecne ljubavi i razvode, uspone i padove, srecne ljubavi i razvode, dijete i kilograme nasih miljenica. A baka je Arsenu kuvala supu kad dodje u belo-sivi grad!
Raskosni glasovi Nade Knezevic, Radojke Sverko, Zdenke Vuckovic, Josipe Lisac i Olivere Katarine odzvanjali su kroz prozore devojackih soba i momackih stanova dok su starije domacice sanjarile tupkajuci nogom po papucici "Singerice" u taktu muzike.ZA PLES I PLAKANJE.
A pre toga zapalile su SSSR sa Djokicom Marjanovicem, mikijem Jevremovicem, Radmilom _Mikic i Radmilom Karaklajic.
U severnim krajevima grejao je naciju vokal Majde Sepe, crvenokose dame iz cuvenih "Pepel in kri". Tereza je menjala frizure i tonalitete i muzeve. Ljupka Dimitrovska Kalodjera rodila je dvoje dece...Nikica se hvalio svojom krhkom suprugom-"Kad sam bio na MIDEM-u 1970. moja pesma "Ćibu ćiba" bila je sampion festivala.
BRAVO LJUPKA.Pesma je prepevana u izvodjenju 23 tadasnje evropske pevacice.
Eto, dala sam vam deo kolaca koga nema vise.Nije se ubajatio.
To su vec davna vremena, kada sam bila majusna, a sto se nekih storija tice i-nerodjena jos.Ili sam se buckala u plodovoj vodi?!
Oduvek su me odusevljavale nase estradne zvezde.KOJE.ESTRADNE!? Iz Jugoslavije.Vecina njih je-VECNA!
Sada vise zvezda nema, a sve je pocelo jos mnogo, mnogo ranije, kada je cuvena jazz mama Ella Fitzgerald gostovala u Beogradu. To je bio veliki podstrek za nase pevacice.Da kazem odmah na pocetku, posto se nekoliko puta nasao zlobnik koji je komentarisao kako je neki moj blog bio prepisan.Pa nisam ni copm ni robot, a ni enciklopedija da bih sve znala,Bozeee...kakvi ljudi su oko nas!
Svi moji textovi potpuno su autorski, a samo ce uobrazena, glupa i samoziva osoba pisati bez slusanja lepih prica, bez konsultacije literature i drugih izbora.ali, to je vec druga tema.I to za podebeo osvrt.A osvrt moze biti samo na cas.Tako da sam napisala apsurdnu recenicu...hehehehehehE!
E!
E pa ovako-ovo mi je pricala moja gospodja mamman, a citala sam i u ilustrovanim revijama i nekim dragim mi knjigama, kao ona-"Bolja proslost" Petra Lukovica.
"Vecernje novosti" su pisale da je 21. marta 1961. bar hotela "Mazestik" bio pretesan da primi oko 500 ljudi posle koncerta u Domu sindikata. Udruzenje jazz muzicara priredilo je jam session sa grupon Normana Grentsa. dok je Ela jela nase specijalitete, Sedmorica mladih bili su najenergiciniji. Prva dama dzeza ih je pazljivo slusala, a onda je pocela da se pomera u ritmu i da pevusi. Za klavirom, bubnjevima i basom bili su Amerikanci, a na trubi i saksofonu beogradski jazzeri Predrag Krstic i milan Stojanovic. Ela je te noci ostala do 5 ujutru.
Moja mama Zora Cavic ilic bila je tada menadzer u "Jugokoncertu", najvecoj jugoslovenskoj mocnoj koncertnoj agenciji. Docekala je Elu u Beogradu, prevodila joj i sprijateljile su se.To je privatna nasa stvar i vas to ne mora da zanima, ali mi smo ponosne sto imamo plocu elinu sa posvetom i potpisom, a ploca je jos uvek vrela od njenog crnog glasa.
Kazu da samo "crni glas" moze istinski da peva jazz. I ja u to verujem.
Bio je to pocetak.
Kasnije, odrastali smo uz festivale: Beogradsko prolece, Zagrebacki festival, Splitski Festival, Opatijski...sou "Sedmorice mladih", "Obraz uz obraz"...
Lola novakovic izjavila je za stampu:" Posle 5 godina braka zelim da budem sama".Zalila se kasnije da je nepravedno zaboravljena, ali NIJE!
Jos 1961. dobitnice Zlatnog mikrofona bile su Lola Novakovic, Nada Knezevic i Anica Zubovic.
70-tih i 80-tih YU estrada bila je raskosna, vesela, ne bi se moglo reci puna traceva, ali-"govorkanja", kako se tada nezno govorilo, je bilo.Zajedno sa celom YU moja baka Lula- Julijana, dvojnica Marlene D. i ja pratile smo srecne ljubavi i razvode, uspone i padove, srecne ljubavi i razvode, dijete i kilograme nasih miljenica. A baka je Arsenu kuvala supu kad dodje u belo-sivi grad!
Raskosni glasovi Nade Knezevic, Radojke Sverko, Zdenke Vuckovic, Josipe Lisac i Olivere Katarine odzvanjali su kroz prozore devojackih soba i momackih stanova dok su starije domacice sanjarile tupkajuci nogom po papucici "Singerice" u taktu muzike.ZA PLES I PLAKANJE.
A pre toga zapalile su SSSR sa Djokicom Marjanovicem, mikijem Jevremovicem, Radmilom _Mikic i Radmilom Karaklajic.
U severnim krajevima grejao je naciju vokal Majde Sepe, crvenokose dame iz cuvenih "Pepel in kri". Tereza je menjala frizure i tonalitete i muzeve. Ljupka Dimitrovska Kalodjera rodila je dvoje dece...Nikica se hvalio svojom krhkom suprugom-"Kad sam bio na MIDEM-u 1970. moja pesma "Ćibu ćiba" bila je sampion festivala.
BRAVO LJUPKA.Pesma je prepevana u izvodjenju 23 tadasnje evropske pevacice.
Eto, dala sam vam deo kolaca koga nema vise.Nije se ubajatio.
понедељак, 3. октобар 2011.
ovo je zakonom zasticen text - 20 minuta
Imam 20 minuta da napisem blog.U pola devet je "minority report".obozavam filmove o policajcima junkyjima i ribama sa upalim ocima.
da, a sve zamisljamm-kad obucem sive skinny jeans farmerke, novu koznu jaknu-kao Balmain, Wermacht cizme i posh punk dux..kad zabacim kosu svoju lepu crvenu, kad napuiderisem belo lice i krvavo usne namazem kad zacrnim svoje trepavice da budu snene kao da su prekrivne ugljenom i kad stavim svoje kozne narukvice sto mi blago gleznjeve stezu i kad krenem medju ljude koji me ne zanimaju kao oturacem pokupicu ih sve jer mi smetaju jer ja hocu da bude kako ja hocu.SVE.ali da bude lepo svima do kojih mi je stalo.
Cek da vidim koliko je sati.
Ma da-taman da mi se pahuljice omeksaju i da pojedem svoju petu saku hrane.Kao Viktorija.
Kraljica Viktorija-ona je jela kad je htela.
vivienne Westwood-ona jede kapriciozno, a sigurno voli i junk food
Victoria Abril - voli salate i meso.Vrlo ljuto
Vanesa Paradi-u svakom slucaju jede malo i voli slatko, a johnny joj jede iz ruke
Violeta, kuca stara- jede uglavnom ono sto umesi
Venera- plodovi mora
Vesna Zmijanac-dobro jede
Victoria Bekam - jede 5 saka hrane.to uopste nije malo.
sledeci put neko drugo slovo.ovo je bio brzopotezni trening.i sasvim cudan blog.
da, a sve zamisljamm-kad obucem sive skinny jeans farmerke, novu koznu jaknu-kao Balmain, Wermacht cizme i posh punk dux..kad zabacim kosu svoju lepu crvenu, kad napuiderisem belo lice i krvavo usne namazem kad zacrnim svoje trepavice da budu snene kao da su prekrivne ugljenom i kad stavim svoje kozne narukvice sto mi blago gleznjeve stezu i kad krenem medju ljude koji me ne zanimaju kao oturacem pokupicu ih sve jer mi smetaju jer ja hocu da bude kako ja hocu.SVE.ali da bude lepo svima do kojih mi je stalo.
Cek da vidim koliko je sati.
Ma da-taman da mi se pahuljice omeksaju i da pojedem svoju petu saku hrane.Kao Viktorija.
Kraljica Viktorija-ona je jela kad je htela.
vivienne Westwood-ona jede kapriciozno, a sigurno voli i junk food
Victoria Abril - voli salate i meso.Vrlo ljuto
Vanesa Paradi-u svakom slucaju jede malo i voli slatko, a johnny joj jede iz ruke
Violeta, kuca stara- jede uglavnom ono sto umesi
Venera- plodovi mora
Vesna Zmijanac-dobro jede
Victoria Bekam - jede 5 saka hrane.to uopste nije malo.
sledeci put neko drugo slovo.ovo je bio brzopotezni trening.i sasvim cudan blog.
Пријавите се на:
Постови (Atom)
