петак, 27. август 2010.

ovo je zakonom zasticen text

Veoma sam nervozna, besna, placljiva, ali imam potrebu da ovo nekako izbacim iz sebe. Trudicu se da text bude sto kraci i da sazmem ova osecanja kroz njega kao neki katapult. Moj najbolji prijatelj je danas izgubio pare. Mnogo za nekog, za drugog malo. Zavisi. Za nas i njegovu spokojnost bilo je puno. ali, on godinama odbija da nosi ranac..bilo kakvu torbicu. Naravno, onu za "pod misku"-novu vrstu pederuse nikako. Ima hiljadu dzepova uvek. Raznorazne maskirne pantalone i bermude. Bajkerska torbica za oko butine je mnogo sexy i prakticna, ali i to mu je smetalo. Muskarci misle da su cesto iznad svega. Muskarcima mnogo cesce kradu novcanije iz dzepova i torbi u prevozu nego zenama. Muskarci, narocito mladji, frajeri, mangupi, nose sve po dzepovima. Jeste, i sexy je negde. I odlepila sam danas. To je i moj gubitak. Ne moram ja da imam nista od tog novca, vazno mi je da moj prijatelj ima. Nek trosi kako hoce. NAJVREDNIJE I NAJLEPSE JE IMATI NAJBOLJEG PRIJATELJA SA KOJIM MOZETE DA DELITE SVE. CAK I ONO CEGA NEMA. LJUBOMORA I POSESIVNOST UBIJAJU PRIJATELJSTVO. NAJBOLJI PRIJATELJI NE MORAJU DA BUDU NUZNO STALNO ZAJEDNO. SVAKO IMA PRAVO NA SVOJU SLOBODU. IZMEDJU NAJBOLJIH PRIJATELJA CESTO POSTOJI PLATONSKA LJUBAV. I sad kao najbolji prijatelji delimo ono cega NEMA! LOST MONNEY.

петак, 20. август 2010.

ovo je zakonom zasticen text

Potrudicu se da ovaj blog bude kratak, posto je prethodni tekst prevrsio sve mere i granice. Danas sam prosla svojom ulicom levo-desno, tamo-vamo, napred-nazad(lici na aerobni sex, jel da?)sigurno 8 puta. U zadnjem vracanju, kad je sunce vec zaslo vidim ja jednu suvu, ali po nekim novim merilima zgodnjikavu zenu, tipa Verice Rakocevic, ali mladju. Bila je u roze sa printovima haljini, kladim se - Cavalli, a pozadi su se ocrtavale tange. To u kaciperkinom slucaju nije bilo nikako sexy jer ima ravnu i spustenu malu suvonjavu zadnjicu. Zasto je kaciperka saznacete uskoro! Pored nje stajase dve starije gospodje, sveze nafrizirane. Jos uvek su mirisale na svez lak za kosu i tipicno bapski parfem koji ima miris pudera. Bile su veoma udesene, ali obucene u svilene komplete sto je po vrucini fatalna greska. Svila greje. Gospodje su svetlucavim, razrogacenim pogledom gledale prema asfaltu, da bi im se pogled zaustavio na predivnoj maloj, premalenoj pudlici koja nema pojma da je i ona firmirana. Bas kada sam prolazila kaciperka sifra Cavalli-tange, izgovorila je fatalnu recenicu po moj BES:" ...pa, platili smo je nesto preko 500 eura". Gospodje su slihtarski cijukale kako je kao pufna, divan, secerna kocka, a dal grize, a jel dise, a dal jede skampe, a koje inekcije je dobila...u nedogled. Kaciperka je cutala i smeskala se zbog pohvala. Ja sam odslusala tu tiradu kobajagi gledajuci u izlog "Hleba i kifli", a onda nisam izdrzala i vratila sam se . "Mogu li nesto da vas pitam. Nemojte da me shvatite pogresno. I ja imam macku.Obozavam pse..ali, smem li da vas pitam zasto niste udomili nekog psa iz prihvatilista? Imaju divne pse, svih rasa, bebe, odbacene...Cula sam da ste rekli da je kostao 500 evra..razumem da je to fino, pedigrirano leglo, ali ipak, pored toliko nesrecnih pasa. Izvinite, na kraju krajeva, novac je vas i mozete s njim ciniti sta zelite?" Gospodje u svili, vec preznojene iznad usana, orosene po tankim brcicima, zgranuto su me gledale. Ali, kaciperka nije bila agresivna i kao da joj je ipak bilo malkice neugodno. "Pa, znate...to je moj muz zeleo. Da imamo psa koji ce ici na izlozbe." Ja sam se nasmesila i rekla - "OK. Dovidjenja. Zelim mu pobede, zaista je presladak, ali razmislite o ovome sto sam vam rekla ako mozda pozelite jednog dana i drugog psa. A taj malisa ni ne zna da je pedigriran. Ja sam presrecna i mirna u dusi kad znam da zivotinja spokojno i srecno zivi, pa tako i ovaj mali firmirani. Njen muz. Nadoknadjuje svoje poreklo time sto ce pedigriranog psa voditi na izlozbe. Tacno sam osetila da je to u pitanju. Da je u pitanju Srbija danas. I jos sam rekla kaciperki da se nadam da ce mozda pomoci novcano Milinom fondu ili nekom drugom. Mnogo me je razbesnela i jako sam se suzdrzala da ne budem strasno drska i bezobrazna. Ali, ajmo OSMEHOM PROTIV NOUVEAU RISHA!

четвртак, 19. август 2010.

ovo je zakonom zasticen text

RAZMISLJANJA&ASOCIJACIJE Otac, profesor fizickog vaspitanja u jednoj beogradskoj osnovnoj skoli, honorarno se bavi ugradjivanjem svajcarskih brava, a zivi jos u braku jer nema novca da plati razvod, pa potom alimentaciju. "Bas sam cekao mog malog Miska ispred skole. Pojavila se i ta gospodja. Njena kcerka, svi je u skoli znaju i znaju da je od mog sina starija 3 godine.Znaci, ima 14. Svi znamo da je gospodjin muz, znate...bavi se privatnim biznisom...znate..uvoz-izvoz. Gospodja je bila u krznu od glave do pete. Kazu i da je ekolosko toplije, sta ja znam. Moja baba je imala ceo zivot gunj i bila je zdrava ko dren. Gospodju uvek doveze sofer. Al, bilo je mnogo klizavo. Ipak, nije za stikle. A ona, molim vas, obukla salonke kao Lepa Brena, pa nemojte molim vas...da ja nisam bio ti Gospodja sad ne bi bila ziva. Jer, kako je prosla dva koraka, okliznula se, letela je 7 metara. Usput je proklizala totalno i spala joj je i bunda. Zena se sva odrala po ledu. Imala je skotsku mini suknjicu i kozni prsluk na golo telo. Uveren sam da su to silikoni. Ne, ne, necu nista vise da govorim za novine, pa ipak moj sin ide s njenom kcerkom u skolu. Deca su to, znate..."Misko, sin - "Zao mi je sto je zena pala, ali sta sad. I njena cerka cesto pada. Ona nosi one sa velikim spicevima, busbetonke. Ali tog dana je bila ko avion. Farmerkice, pa se vidi tangica. Pa jaknica, vonderbra. Sve Ripley, Diesel. To su super firme..Adidas, Puma. Ali, stvarno, sve objektivno. Ni ja kao musko(14 god.ono gore bila je greska da je razlika 3 godine)ne volim kad se sve nazire i vidi. Ove sve iz moje skole robuju modi. Stalno nesto, ja jedva ustanem i ovako, a kad one ustanu kad idemo pre podne u skolu. Kad se tako namontiraju, meni nije jasno...mada dodju u skolu i nemontirane i onda se sredjuju, i tako sve do sestog casa.Robuju modi. Posle idu u ficka sa onim starijim iz gimnazije, a neke cak imaju i frajere starije od 20 godina. Ludilo." OVO JE,U STVARI - ANKETA! Knjizevni kriticar, visiting proff. na Univerzitetu u Modeni, zivi u Italiji skoro 40 godina.Ozenjen Italijankom. Rodjeni Beogradjanin:"Ja vise ne prepoznajem svoj grad. Struktura ljudi se izmenila, i njihove fizionomije, nacin hoda, obracanja.Moram da primetim, manira i bon tona kao da nema. A svi bi da budu NEKO.Video sam da velikih razlika kod pojedinih tipova zena nema. Da me ne shvatite pogresno, sad ne govorim o onoj cuvenoj raskosnoj beogradskoj bezobraznoj lepoti, sarmu o kome se pricalo sirom sveta. Ne govorim o amazonkama socijalizma jer istog vise nema. A bile su strasne ribe ma koji politicar bio na vlasti. Nisu se dale - iz inata! Beogradske dame.To su bile svetske zene.I vise od toga!Duhovite, sexy, zavodljive, obrazovane, govorile su jezike, bile politicka opozicija. A ovo sad...pa izvinite sto sam malo opsirniji, ali za vasu emisiju, za vase novine moram da kazem sve.SVE. Iako zivim u Italiji skoro 40 godina. Cini mi se da su patike doprinele neogranicenom rastu stopala, pa u papucama i ovim hit modernim cipelama na spic i platformama, pa okruglim, stopala podsecaju na neke kartonske instalacije sa propalog Bijenala u Veneciji. Primetio sam, zadnjice su razvijenije blago nego kad sam ja bio mlad, a i karlica uvecana. Nisam ja takav estetski puritanac. Zgodna devojka ce se uvek prepoznati, ali treba imati mere. Pola devojaka izgleda ovde kao da ce na neki dogadjaj paradni ili folk koncert. Gospodjice, nemojte prekidati...nism jos sve rekao. Nisam ja toliko surov, ali..ta opterecenost grudima, svuda u svetu, mobilnim telefonima, tetovazama, busenjem, kacenjem pramenova kose. Daleko je to od sinjona iz 60-tih. Tada je to bio stos da se to zna, a sada kosa izraste za mesec dana. Te devojke se prerano lome u kolenima. Steta. Ali nisu samo one kreatori sopstvenog imidza. Da ne govorimo o javnim licnostima. Tacno. Ali, u Italiji je to sofisticirani kic doveden do savrsenstva. Pravi dijamanti, visoka moda....Mislim da sam dovoljno rekao. Hvala." Posle ove male ankete dolazi na red tip zena srednje generacije. Posto gospodja do sad nije ulovila japija hajde da proba da uhvati inspektora za trgovinsko zemljiste.. I oni dobro zaradjuju. Ah, kad bi je neko pitao da se slika za Playboy, a mozda treba da pocne da se oblaci u komplete jedne nase renomirane firme koja radi s kozom. Pa da, kupice pantalone broj manje, da se totalno zategnu, pa jos i strec, a gore-nema veze, nek puca!Ko Srbija. Nece valjda dugme odmah da otpadne. Fuj! Izadjem ja na ulicu kad ono idu petorke, 5 bliznakinja.Pokusavam da se setim jel pre 30 godina bio slucaj nekih petorki. ma kakvi. Ovo su drugarice. Verovatno najbolje, sve iste. Krenule u Takvud. Bez decaka. Valjda ce ih neko tamo startovati, ako uspe da razabere koja je koja. Boze, cega sve ima na ovome svetu i koliko moj mozak ludila proizvodi!

уторак, 17. август 2010.

ovo je zakonom zasticen text

Dragi citaoci, DOSLO JE VREME RASPRODAJA i sad svi treba da istresemo i poslednji dinar da bismo zadovoljili svoju tastinu. Postoje dobre rasprodaje=dobra i kvalitetna roba. Postoje glupave rasprodaje- one u kojima cete dati novac samo zato sto je jeftino, a nikada to necete koristiti. Mozda cete, sedeci u kuci bez dinara, eventualno buljiti u tu prokletu stvar u cupati sebi nokte jer ste potpuno bak(americki izraz kada se ostane bez love). Takodje, postoje totalne rasprodaje = za potpuno simbolicnu cenu tu se moze naci i poneka dobra firmirana stvar. Kad kazem firmirana, ne mislim na kreatore koji su nam nedostizni, vec na slatke male marke, takoreci manufakture koje su u svetu prerasle u konglomerate kao-Sisli, Beneton, Zara, Mango,Miss Sixty. Nisam zagovornik rasprodaja jer one stvaraju histeriju, a jedan cika doktor tvrdi da one muskarcima cak blokiraju mozak. Muskarci ne treba da idu u soping sa zenama. Samo smetaju, nesto lupetaju(izvinjavam se), odmeravaju prodavacice koje su redom krs, neobrazovane, proste i bezobrazne. Cast izuzetcima. Eto, ja priznajem da bih za pristojnu platu radila u nekoj finoj radnji. Da vidim kako je. Nije mi ispod casti. Kada kod nas ljudi kazu KUPOVINA!!!-odmah se pomisli na garderobu i cipele. Pobogu, NACIJO - TREBA I VES DA NOSIS!!! Zasto na rasprodaji ne kupiti nekoliko divnih knjiga, novog misa.Ja imam roze providnog iz Njujorka. Kostao je 10 dolara. Kupite na rasprodaji dobru i kvalitetnu kozmetiku. Ne zalecite se. Morate uvek imati na umu da postoje i RASPRODAJE BEZ STVARI!Sta je to-razmislite sami! I dok se Srbija kupa u znoju prodavnica, a devojke u sortsevima histericno se sastaju u grupicama i onda opsedaju radnje koje su im mahom nedostizne, uprkos rasprodajama. Naravno, kod nas zove i veoma dobrostojeci ljudi, pa bogati ljudi, pa onda prebogati. Zacudili bi se kada biste znali ko sve od njih kupuje od sanera, ko ide kod Kineza, a ko na Bulevar..itditd.etc. Ja ne volim rasprodaje. Dovode me do ludila. Guzva, silan svet koji ne zna sta hoce. Da biste se upustili u kupovinu morate znati sta hocete i krenuti s tim ciljem. Iskombinujte u glavi sami, uz pomoc casopisa, fashion TV-a 2,3 kombinacije i krenite za svojim snom. Nikad ne zaboravite da su cipele najvaznije. Rasprodaje u tom slucaju mogu da budu lekovite. A evo jednog sjajnog saveta za kupovinu svih vrsta obuce. Kupujte kada vam je noga vec malo umorna i razgazena, a to je posle 5 popodne. Uvek sa sobom imajte carapicu-nikad ne probajte obucu na bosu nogu. Ja svu zimsku obucu kupujem za broj vecu jer mi je hladno, pa nosim po 2,3 para carapa. Sta cu kad sam mala bakica! Baka, mamina mama, koja je bila velika dama, rekla mi je na vreme-"nikom nemoj da odajes ko ti je frizerka, snajderka, suster, gde sta kupujes, za koliko novca i zbog cega. U svom ormanu kao dama moras imati dva kostima i lep ves, ako se ju,ju..onesvestis na ulici, pa te odnesu u HP". Ljudi, na rasprodaji mozete da kupite super komad nakita, lepe svece, a ja najvise volim da se opramam za svoje spisateljske pohode)fascikle, blokcici, olovke, flokisi-zipa kakav stari izraz iz skole. table za kacenje poruka i jos sto cuda u dobroj staroj "Savremenoj administraciji". Dolazi jesen, pa zima. Ako je globalno otopljenje tako zastoko, predvidjaju manje hladne dane. A ja sam toliko zeljna hladne zime. Moze da dodje i do stravicnog zahladjenja pa da bude ko "Igmanski mars". Penzioneri kazu, da to oni tamo, u Americi prave experimente na nama. Ali Fox Molder je sada moj idol Frank Mudy, raspojasani pisac i bloger, smrt za zene, neodoljivo pozeljan, sarmantan i mangup.Dovoljno da ga zene obozavaju. I zaboravih-dobar u krevetu. Kako dodjoh od rasprodaja do "Californicationa". Volela bih da sa njim idem na rasprodaju, da zejedno u kabini isprobavamo stvari, ljubimo se i vatuckamo, a posle ono...E to je prava rasprodaja. OD CALIFORNICATIONA do ZOZIFICATIONA! David Duchovny!Ko bi rekao da ce on u srednjim godinama postati tako slastan sex simbol.Posveticu mu jedan blog. Sta sam ono htela da kazem!? Ah, da! Ljudi, okanite se kupovanja letnjih stvari. Suzdrzite se. Znam, to je kao neka droga. I kupoholicari imaju svoje Anonimne sastanke. Kod nas to ne postoji ni za narkomaniju i alkoholizam, a kamoli za shopping addiction. Stedite novac, trebace vam zimske stvari. Nove farmerke mozda, cizme obavezno, neka mala kozna jaknica. Boje su:crna, siva, ljubicasta, roze pinc, prljavo roze, teget, ljubicasta, bez. Zimu i jesen volim jer mogu slojevito da se oblacim. Predjoh u sferu drugog texta. DOK JE VREME, SPUSTITE SE SA KUPOVINE NA LETNJIM RASPRODAJAMA! CUVAJMO LOVU ZA JESEN I ZIMU!

субота, 14. август 2010.

ovo je zakonom zasticen text

Ovaj clanak napisan je za M magazin 1998. godine i dragoceno je svedocanstvo o STAROM DOBROM ATELJEU 212 i njegovim clanovima, ali ne samo glumcima. Zato sam odlucila da ga prenesem u vidu feljtona, jer ovaj danasnji Atelkje vise nema ni toplinu pozorista, ali "duh iz boce"starih ateljeovaca nikad nece ispariti. NASTAVAK VI - Branko Plesa je bio poznat kao pravi, starinski glumac. Uvek je dolazio sat i po pre predstave, da se nasminka, obuce i skoncentrise.Pre vise od 20 godina nije se pojavio u uobicajeno vreme na predstavi "Tigar i daktilografi". Nastala je opsta panika, a Muci je telefonom pozvao Plesinu majku. Gospodja rece dajoj je sin otisao u kupovinu. Kakvu kupovinu? Pa, verovatno u bakalnicu. I Muci skonta da je najblizi supermarket kod JDP-a "Cvetni trg" i on okrene tamo telefonom, potrazi poslovodju i upita da li je tu negde, mozda, gospodin Branko Plesa. Poslovodja kaze da imenovani upravo placa racun.Na Mucijev nagovor, dobrocudni poslovodja supermarketa, u kome su mufloni virili iz friza, zajedno sa divljim patkama, pozva Plesu na telefon. Muci mu je takticno objasnio da cegere prepusti zeni i brzo stigne na predstavu, jer kasni samo 10 minuta. I tu su se opet poklopili zivot i pozoriste. Mira Trailovic je vec bila spremna i cekala iza zavese da otkaze predstavu, a onda je Muci viknuo:"Nadjen je?" Svi su uzdahnuli i odahnuli, a Plesa je uleteo na scenu, u kancelariju, zadihano govoreci prvu repliku u komadu-"Izvinite, ja sam malo zakasnio i dobio je ogroman aplauz. Atelje je pozoriste u kome je jugoslovenska "najveca zvezda svih vremena" Olivera Katarina raskosnim glasom i stasom pratila Dragana Nikolica sve do scene jer nije hteo da udje na svoj "ulaz", kako se strucno zove izlazak na scenu. U onim vremenima koja su bila prava, Atelje je probijao granice i barijere, prvo naseg sistema, pa onda svih ostalih. Politicari su ga se uvek klonili, a kada bi dosli, delovali bi potuljeno i frustrirano. U pozoristu ih, zaista, niko nije posebno fermao, osim ambicioznih koji su kasno shvatili da je politika za one sto ne umeju lepo da crtaju, recituju i da se smeju. A kamoli da glume! Kroz Atelje su delovali nadrealisti, hipici, rokeri, avangardisti, konceptualisti, tradicionalisti i za svakog je bilo mesta. Nacin je bio nov i moderan-stil poseban-GLAVOM KROZ ZID! Kad svi koce, Atelje dodaje gas.Vest prijatelja Ateljea iz Njujorka glasi da u cuvenom baru O Nils, koji se nalazi izmedju Linkoln centra i Metropolitena i dan danas stoji fotografija Zorana Ratkovica, Taska Nacica i Milutina Butkovica. Za sankom.Dvadeset i vise godina proslo je od cuvenog njujorskog gostovanja, a fotografija Buleta, Taleta i Raleta ponosno visi pored najznamenitijih licnosti svetskog sou-biznisa i dzet-seta.Bar O Nils nalazi se u podnozju Empajer hotela tako da drustvo nije moralo mnogo da se udaljava od svog hotela, vec da se samo liftom dogega do udobnih soba. O Nils je bio bivsi glumac, a u svom lokalu do dana danasnjeg, zaposljava glumce bez posla. Tu su se nasi ateljeovci spajtali sa sankerom koji im je placao svaku trecu turu. Tamo je ovekovecena trojka ostajala svake noci do zore, a medju redovnijima iz ansambla bili su i Zoki Radmilovic i tadasnji sef tehnike Mica Markovic(ne onaj Mica).Od kada je Borislav Pekic umro, Atelje zavrsava letnju sezonu svakog drugog jula Pekicevim tekstom po motivima "Zlatnog runa", u reziji Arse Jovanovica. To je najstarija predstava u Ateljeu u kojoj igraju Bata Stojkovic, Ruzica Sokic, Mira Banjac, Milan Caci Mihajlovic, Aljosa Vuckovic, Erol Kadic, Dejan Cavic i Miroslav Zuzic, a pre njega Bardolf i Djuza Stojiljkovic. U komadu su predvidjene 3 kceri Mire Banjac i tako sam ja uskocila u taj komad porpuno neocekivano, posavsi jednom pre 6 godina na gostovanje u Pirot.Usred puta autobusom, Mira Banjac se okrene prema meni i kaze-"Pa ti mozes da budes treca kci". I tako se sada redovno, sa tom velicanstvenom druzinom, nalazim na scni. A kao drugu cerku ubacila sam svoju drugaricu Ladu Momirovic-Zivkovic. Fantastican je osecaj stajati sa tim ljudima na sceni. Paznju koju su mi poklonili posle mog vatrenog krstenja nikad necu zaboraviti. Tako sam postala deo podele "Korespodencije", a Banjac mi je poklonila buket njoj namenjen! Na kraju "Korespodencije" Bata Stojkovic veli;"Nikome ne verujte do sebi, sebi samima, a i sebi napola. Zelim vam da ovu noc mirno prespavate, a ujutru na posao krenete. Ne lenjite se. Zbogom. Deda."

четвртак, 12. август 2010.

ovo je zakonom zasticen text

U vidu feljtona prenosim svoj text, pisan za M Magazin 1998. godine. Clanak o DOBROM STAROM ATELJEU 212 smatram jednim od svojih najboljih i najvoljenijih textova. Mnogi od aktera vise nisu medju nama. Danas to pozoriste vise ne lici na stari Atelje, cak mnogi glumci izbegavaju da dodju u cuveni Bife da bi cakulali. Dodju, odigraju predstavu i odu...Ali, "duh iz boce" Atelje 212 je uvek tu negde, oseca se u pozoristu....Pa da nastavim-V deo:HIROVI KRALJA IBIJA- Zoran Radmilovic je imao svoje velike kaprice i to su mu dopustali, jer je bio jedan, jedini, jedinstven! Jedared se napiju Zoran Radmilovic i pisac RadovanaIII, sto mnogi ne znaju-Dusko Kovacevic i rese da otkazu predstavu. Ni molbe, ni preklinjanja, ni prepuna sala, nisu mogli da ih nateraju da promene odluku. I sta drugo da kaze reditelj Muci Draskic, nego da izadje pred publiku i kaze:"Izvinite, dragi gledaoci, ali veceras Zoran Radmilovic ne moze da igra predstavu jer je indisponiran." Publika je to pozdravila grohotom i aplauzom jer je Zoran, sam pred predstavu izasao na pjacetu i objasnio ljudima da predstave nece biti. Sam taj njegov cin vec je bio pozoriste za sebe i eno ga tamo, i dan danas, opominje nas, kao Otac iliti Kralj Ibi, na apsurdnost ovih nasih Zarijevskih zivota. Jednom drugom prilikom Zorana Radmilovica nije bilo ni od korova! Te veceri dezuran, reditelj Zoran Ratkovic Rale zaputio se po okolnim bifeima i zatekao Zorana za sankom "Raba", u Vlajkovicevoj ulici. Na pitanje zasto nece na predstavu, Zoran je odgovorio:"Ne mogu zbog Dzeme!"-"Kakve to veze ti imas s Dzemom?"- "Aaa,imam i to mnogo. Poginuo je u avionskoj nesreci nas Predsednik Vlade Dzemal Bijedic i ja ga oplakujem i pijem u njegovo ime." Bilo je problema i sa drugim glumcima. Jedne veceri kad je Muci Draskic bio dezuran, Slobodan Aligrudic Alija se nije pojavio na predstavi. Trazili su ga u "Srpskoj kafani" i "Brionima",ali nista. Vreme odmice, sala se puni, a neko se seti da je Aligrudic, kao strastan Partizanovac, mozda na utakmici. Muci pozove dezurnog na stadionu, zatrazi da ga povezu sa obezbedjenjem stadiona i policijom. Objasnio im je da Aligrudic mora stici na predstavu, makar priveden! Zbog takvih glumackih izgreda, legenda Ateljea, Zora Kolakovic, znala je da i u plac brizne i direktno je dobijala male nervne slomove.Ona je bila devojka za sve, sekretarica, rekviziterka, kafe-kuvarica. Znala je svaki kutak pozorista, dolazila je vec u 6 popodne na dezurstvo i podsecala glumce:"Ej, barabo, budi se, veceras imas predstavu!" Cuveni rekviziter Vlada Picek je uvek patio sto rekvizite uopste i postoje. Umesto Gavriloviceve salame kupovao je "psecu radost", "podrigusu", a pile koje je Ruza Sokic u "Cudu u Sarganu" halapljivo jela, i pri tom, podrigivala izazivajuci salve smeha u publici, nije nikako mogao da prezali. Piceka je totalno bacalo u ocaj peceno jagnje koje je donoseno iz "Srpske kafane" za predstavu "Oj Srbijo, nigde lada nema". Glumci su slasno capali nevino srpsko jagnje i pre predstave, tako da je na scenu, ponekad, stizala za srpsku dinastiju Obrenovica samo bleda senka srpskog neduznog jagnjeta. Ruza Sokic, koja obozava zivotinje, umela je setno da uzdahne - "Jao, jadno jagnje", prinoseci zalogaj ustima!

уторак, 10. август 2010.

ovo je zakonom zasticen text

1998. za M Magazin napisala sam jedan od svojih najboljih clanaka. Sada ga, u blogu, prenosim u nekoliko nastavaka ,. Smatram da price o STAROM DOBROM ATELJEU 212 nikada nisu dosadne, a ovaj text pun je dragocenih prica clanova Ateljea, koji nazalost vise nisu medju nama. IV NASTAVAK - U zlatno doba Ateljea bile su popularne "Cabrijade", sahovska takmicenja medju clanovima pozorista. Tasko Nacic se ljutio kad gubi, a pre nego sto dotakne figuru, trljao je palac o srednji prst i tada su kibiceri govorili-"Evo ga, Tasko opet soli".Najbolje je igrao sah Pera Kralj, a suparnici su retko imali priliku da mu pojedu kralja. Jedna od nadrealnih prica je sa gostovanja u Sofiji, 60-tih godina . Tada je u pozoristu radio cika Pera Bozic, predratni berberin, a zatim i garderober. Kad se ansambl iskrcao, na zeleznickoj stanici u Sofiji, tamosnji predstavnici pozorista i vlasti odmah su pritrcali cika Peri. Mislili su da je on upravnik jer je delovao najgospodstvenije. Cika Pera Bozic se u pocetku, kao stari djak, skandalizovao ponasanjem "izvodjaca glumackih radova", ali se kasnije opustio i ravnopravno prikljucio clanovima tima! Kada su Rusi avgusta 1968. okupirali Cesku, Atelje je tamo gostovao vec u septembru. Cuveni cika Milo, koji je drzao stari bife, pitao je:"Kakva revolucija?! Pa u jednju bolju crnogorsku svadbu, ima mnogo vise mrtvih!" Veliki zafrkant, Gaga Nikolic 1987. stigao je tajno, sa dugotrajnog i iscrpljujuceg snimanja "Seoba" Sase Petrovica. U komadu Duska Kovacevica "Sveti Georgije ubiva azdahu", imao je alternaciju sa Nenadom Ciricem. Posto nose razlicit konfekcijski broj, Gaga je obukao svoj kostim i vec se od 6 sati popodne sakrio u pozoristu ,pre toga javivsi Ciri da ce igrati predstavu, ali da se Cira uobicajeno spremi kao da ce igrati on.Naravno, celo pozoriste je znalo za ovu zavrzlamu. Svi, osim Dare Dzokic koja pocinje predstavu okrenuta ledjima svom partneru replikom - "Imas li jos nesto da mi kazes?" U tom trenutku okrece glavu i vidi Gagu koji predstavu nije igrao mesecima. Njena neverica, ali i simpatija prema sali, bila je toliko jaka da glume nije bilo! Muci Draskic je u Ateljeu od 1959 godine. U prilog tezi da je pozoriste sam zivot govori njegovo secanje na Nedu Spasojevic. Bila je velika glumica, plemenita osoba, cvrs karakter. Jednog dana, na sceni, usred probe Babeljeve :Marije" Neda je ustala i rekla da joj je rodjendan. Doneto je pice. Neda je zanosno i strasno pevala i lumpovala na sceni, a onda je snazno, posle pola sata, lupila snezno belom rukom o sto i rekla - "Hajde da nastavimo probu!". Cak su i glumci koji su gledali probu, pomislili da je to deo predstave!.......Imajte na umu, dragi citaoci, da je ovaj clanak u delovima prenet za blog, iz M Magazina, za koji sam ga napisala 1998. godine. Mnogi su preminuli, duh Ateljea nije zaboravljen, ali Atelje 212 promenili su neki sada "pogresni " ljudi.Ali, to je druga i duga prica. Bice i o tome...kad dodje vreme.

недеља, 08. август 2010.

ovo je zakonom zasticen text

1998. napisala sam za M Magazin jedan od svojih najboljih clanaka. Duhovit i dugacak, tako da ga sad prenosim u nekoliko nastavaka - O DOBROM STAROM ATELJEU 212. III NASTAVAK:Autoritet Mire Trailovic bio je ogroman. Secam se kako sam pobegla s jedne predstave na Bitef-u, koja se igrala bas u Ateljeu. Bila je dosadna, nesto izmedju kineske opere i lutkarskog pozorista.Ja izdrzim nekako prvi cin i na pauzi krenem ulicom, mislim tada jos, Lole Ribara. Nadjavola naletim na Meme(tako je Mira volela da je zovu bliske ili drage osobe).Ona, onako s visoka, a i visoka, mada je sedela, kaze "Kud si dete krenula?Zar nisi u pozoristu?" Pocnem nekako da se vadim, ali Meme mi naredi da se vratim i odgledam predstavu do kraja. I do dana danasnjeg uvek kad hocu da izadjem s predstave se tim se njenih reci, mada, s nekih se zaista mora izaci-jer su nepodnosljive. Prica se kako je jednom jedva privolela, u poslednjem trenutku pred predstavu, Zorana Radmilovica, da ipak izadje na scenu. Zoki je pristao, ali nije izdrzao da joj ne odbrusi - "Idem, idem, al cuti zeno, rec da vise nisam cuo!" Legendarno je gostovanje Ateljea u Meksiku kada je kroz Akapulko provela glumacki ansambl, predstavivsi ih kao baletsku trupu, na celu sa primabalerinom Taskom Nacicem. Tada je nastalo ludovanje u bazenu luksuznog hotela, s pogledom na Pacifik. drustvo je vec bilo cvrcnuto, a gospodja Trailovic se, mozda, dobrocudnom recepcionaru, predstavila kao Moris Bezar licno! Svi se secaju Mire kako u avionu, pred poletanje za Minhen, stoji kao perserka na celu hodnika, izmedju sedista, i obraca se ansamblu-"Deco, nema pica! Zabranjujem!" To je postovano dok avion nije poleteo , a onda je duh Ateljea 212 izleteo iz boce! Tokom jednog leta na gostovanje u Ameriku bilo je popijeno sve jos u prvoj polovini leta, pa su se stjuardi izvinjavali glumcima sto pica vise nema. Onda se neko setio fri sopa, pa su pokupovali sva pica, ali ni to nije bilo dosta. Daleko je Njujork.Mira Trailovic je za dvadeset godina, koliko je vladala Ateljeom, a bila prisutna mnogo duze, nacinila od njega svetsko cudo, ravno sljivovici, Titu i Dubrovniku, jedinim pojmovima za koje je svet znao o nama. Sutra sledi novi nastavak, a imajte na umu da je clanak prenet iz M Magazina, u kome je izasao 1998.godine, da su mnogi pomenuti ljudi, nazalost preminuli, a da se Atelje promenio iz korena.

субота, 07. август 2010.

ovo je zakonom zasticen text

Godine 1998. napisala sam jedan od svojih najdrazih i najboljih clanaka u karijeri. ha ha! Sada cete u nekoliko nastavaka citati taj teksto o "dobrom starom' Ateljeu 212, koga nazalost vise nema. Taj duh je odleteo, ali secanje na dobre duhove Ateljea je ostao, smejanje stosovima najpoznatijih , ali skromnih glumaca mnogo drugacijih od ovif danas. koji se utrkuju da budu manekeni na nekoj reviji, odrze nikakav koncert slager muzike i budu u "emotivnoj vezi(jeziv novi izraz za furanje, vezu, ljubav itd.)" sa takodje nekim mladim i pozantim po tome sto je poznat. Ali, ne zanimaju mene oni. Nego, da predjemo na stvar, pritom imajte sve vreme na umu da je clanak, pa samim tim i iskazi intervjuisanih ljudi, iz 1998.M Magazin kostao je 35 dinara. NASTAVAK BROJ II - Medju face iza scene ubrajaju se ton-majstor Djura Sanader, Zika Decko iz operativnog dela, cuveni sef rasvete Pera Struja, neobicni rekviziter Vlada Picek, koji je toliko voleo pozoriste da je i na rekvizitama stedeo da se kuca ne trosi. Pa onda Mile Pile, Ben Kvik, Nikola Krnjulac, Dragan Certic, Jordan i ostala druzina bez koje predstava ne bi mogla tehnicki da funkcionise. Najcuveniji inspicejent je, posle Nele, Olgica Teodorovic, supruga Bate Stojkovica, zena koja strogim glasom profesotke fizike upravlja razularenim razredom. Danas neprikosnoveno mesto zauzima Goca garderoberka. Kako Tanja Boskovic tvrdi, bey Goce nastaje kolaps. Ona bez uvijanja otkriva glumcima koliko su se i gde ugojili, a njene ruke atleticarskom brzinom u stanju su i najotrcaniji kostim da srede u odsudnom casu. Tu je i Steva Makljenovic, majstor-krojac koji za 15 dana sasije 20 muskih kostima!Cesto sam cuveni humor iz Bifea osetila i na svojoj kozi,sedeci u njemu od malih nogu, pa mi je tako jednog dana, s obzirom na razvode, zenidbe i udadbe u mojoj porodici, Bora Cvoka(Todorovic) rekao - "Pa ti mala, vise ne znas ni ko ti je tata , a ko mama"! U Bifeu Ateljea sedeli su ljudi raznih cudi. Bife sa velikim B.Od disidenata do foliranata. Bilo je neverovatnih spojeva, pogotovo ljubavnih.Skandala-malih i velikih. Uspeha i neuspeha. Kada zapocinje prica o famoznom Bifeu, mnogi glumci za prvi i jedini smatraju onaj u staroj zgradi Ateljea, koji je vodio cika Milo Vukanovic,prvo dekorater, pa onda poslovodja. Tu su se predano skupljali cuveni tanjiri sa podacima o svakoj premijeri, ali pola tih tanjira otislo je u paramparcad, svostveno ovom podneblju koje, u bahatom dertu, izjede samo sebe.I dok se narjak komunizma vijorio, ansambl Ateljea izveo je "Kosu" odmah posle Njujorka, prikazivao komade mladih, avangardnih, buntovnih i u svemu hrabrih pisaca. U Bifeu sedeli su svi.Zajedno tehnika i glumci. Danas je to skoro nezamislivo. Sedeli su ljudi koji su krojili pacvork ove zemlje, kao Dobrica Cosic , Brana Crncevic, kasnije i Vucelic. Secam se kako kao mala devojcica , pa devojcica, tinejdzerka, devojka...ulazim u Bife, a tamo sede Mihiz, Pekic, Danilo Kis, Dragoslav Mihajlovic, Ljubomir Simovic.Veliki dramski pisci. Pa glumci - Tasko Nacic, Zoran Radmilovic, Cirilov, Ljuba Moljac, Milutin Butkovic, Cica Perovic, Aligrudic, Gaga Nikolic, Muci Draskic, Voki Kostic, Baja Bacic-medeni kolacic-Super Deka -pesnik i majstor za sinhronizovanje crtanih filmova, Bardolf, moj tata, Djuza Stojiljkovic, Mira Banjac, Ruza Sokic, malo kasnije-Brstina, Cvetkovic, Cvijanovic, Seka Sabljic, slikari Bane Minic i Stole Celic. Ne moze se nabrojiti ko je sve tu dolazio, profesori, akademici, fotogtrafi...deca.Kao sto kaza neverovatno duhovit covek i glumac, Srdjan Miletic, ljudi iz Ateljea nose "dres"tog pozorista i jesu tim. Bife je mesto gde se, ne samo lumpovalo, jelo, pilo, salilo, vec i zavodilo i ozbiljno razgovaralo. Iako nosi tablu "F odeljenje", taj prostor je mesto gde su se stvarale neke od najznacajnijih predstava, dogovori i pregovori. Iz Bifea ljudi su odlazili na put, u sudnicu da bi se razveli, ma..neverovatno mesto! Obozavala sam da sedim sa tim "sarenim"ljudima ,kako ih zove sincic Tanje Boskovic. Danas tu sede Igor Milanovic, direktori, privrednici, sponzori, "izvodjaci glumackih radova",kako je glumce nazvao Zoran Radmilovic, zajedno sa studentima koji imaju vezbe i predavanja u pozoristu. Tu su neprikosnoveni Prele i Tirke, Oliver Mandic...setaci, prolaznici, prijatelji pozorista, traceri, dousnici, oni protiv vlasti, oni za vlast i oni uz vlast, scenski radnici i raznorazni. Svo to raznoliko i kakofonicno drustvo cini Bife jedinstvenim. Kada sam Preleta upitala da kaze nesto o Ateljeu, seretski se nasmejao i promuklo rekao - "Ko prezivi-pricace"! NASTAVAK SLEDI SUTRA+imati na umu da je ovo prenesen clanak iz M Magazina,1998.godine

петак, 06. август 2010.

ovo je zakonom zasticen text

Godine 1998.napisala sam jedan od najboljih clanaka u zivotu. Bilo je to za M Magazin, o onom cuvenom "starom",Ateljeu 212. Clanak je zabavan i zanimljiv i prenecu ga putem bloga u nekoliko nastavaka. Ovo je pisanije o izvofjacima glumackih radova i sire! JUN 1998.I deo _ Kada jednog dana budem pisala biografiju ona ce verovatno poceti podatkom da je moje rodjenje 7.jula 1970.godine objavljeno uzivo preko Drugog Programa Radio Beograda, dok je moj otac, glumac Dejan Cavic sedeo u studiju. Glumica Maja Cuckovic, njen tadasnji suprug Muci Draskic i moj otac, odmah su uhvatili taxi i doleteli u Zemunsku bolnicu. Tako je pocela moja neraskidiva veza s Ateljeom 212. Mi, takozvana-pozorisna deca, smeli smo da trckamo po sceni, setamo hodnicima, zavirujemo u garderobe, u fundus, krojacnicu i da slusajuci matorce mnogo vidimo i naucimo.Tako su mnoga pozorisna deca i postali glumci: Kaja Zutic, Zika Todorovic, Isidora Minic, Vladislav, Mihajlovic, a i ja sam mnogo zelela da postanem glumica, ali...Mikrob mi je govorio da sam za njega-GLUMICA! Nas dobri Mladozenja.Jos kao malu, dok sam se igrala na Tasmajdanu, prisla mi je gospodja Rahela Ferari, upitavsi "A jel si ti Dejanova"?. Isto to pitanje uputila mi je i kad sam je poslednji put videla, na glumackom ulazu Ateljea 212, zivahnu i pronicljivu, jos uvek punu zivota, nekoliko dana pred njenu smrt. Kako Jovan Cirilov kaze, istorijska podela bi mogla da se napravi na osnovu zgrada u kojima je pozoriste delovalo - najpre u biblioteci Borbe, zatim u novoj, pa srusenoj - opt novoj(posle 25-godisnjice) u ulici Lole Ribara, danas Svetogorskoj. Periodizacija bi mogla da se napravi i na osnovu upravnickih mandata - Radosa Novakovica, Bojana Stupice i Mire Trailovic, pa do v.d.upravnika Cavica, upravnika Draskica, Bradica i Cvetkovica. Cak i moji sagovornici iz Ateljea te godine vise ne pamte. Vise racunaju po decenijama, cuvenim gostovanjima, velikim zafrkancijama i ozbiljnom i teskom radu. Kako Nenad Ciric kaze - "Atelje je kuca gde se ozbiljno radi, ali i ozbiljno zajebava".Iako u bifeu stoji ona cuvena tabla s psihijatrije: F odeljenje, tvrde da Atelje 212 nije luda kuca! Zoran Ratkovic Rale, zvani Picojko, reditelj, seca se situacije iz Ateljea kad je zaselo celo dobro raspolozano drustvo, naravno, na celu sa Zoranom Radmilovicem, koga su u doba cuvenih BITEF-a i Teatra La Mamma, zvali LA TATA. Jedne sasvim tipicne veceri u bifeu je sedeo i sve vreme cutke posmatrao jedan gospodin, veoma zamisljen u cudnom odelu. Kad je ocenio da je trenutak da krene, uctivo se obratio drustvu, predstavivsi se kao psihijatar i rekao - "Svi ste vi za ludnicu". Maher za karte bila je zena-kompjuter bez kompjutera, cuvena Pavica Gartner koja je pomocu samo svog trika svima nalazila ulaznice. U rangu institucija Ateljea 212 je i Zora Kolakovic, dezurna na telefonu, brizna i spretna, tako da je na jednom Bitefu , u izvodjenju Boba Vilsona, na daskama svog pozorista zablistala i na tronu, kao Kraljica Viktorija! NASTAVAK U SLEDECEM BROJU,SLEDE SVE VRATOLOMNIJE PRICE!

понедељак, 02. август 2010.

ovo je zakonom zasticen text

Zamislite ovo!!!!Odjednom, zvoni telefon i javlja se izvesna osoba sa kojom vec mesecima vodite ljubav na najneverovatniji, najstrastveniji i sve najnajnaj kao u pesmi Indexa - "Ti si mi bila najnajnaj i u dobru i u zlu..."Sa tim glasom vi se takodje i vidjate, ali ne idete na javna mesta jer on ne zeli vise da bude vidjen medju tim blaziranim svetom. On je iznad toga. On je vasa Zverka! Nezavisno od toga da li je roker, novinar, arhitekta, glumac, pilot, sportista, free lance umetnik i li pisac, taj muskarac vam imponuje i VI se volite. Njegov glas vam preko slusalice.Daaa, zvao je na fixni telefon. Dakle, taj glas vam preko slusalice govori da vas vodi na 10 dana na jedno divno mesto, npr. na Bol na Bracu. Zamalo da zaboravim, znao je da ste na odmoru i da imate toooliko slobodnog vremena da se negujete, citate, sredjujete sobu...jednom recju bavite se sobom i samo sobom. Da bi vam prekratio muke beogradskog letnjeg mikrozivota glas putem slusalice zavodljivo, toplo, ali ozbiljno objasnjava da imate avio sutra i 19h za Split, da cete tamo spavati u jednoj velikoj vili koja je pretvorena u mali hotel i da onda sledeceg podneva sedate na gliser do Bola na Bracu. Vremenska prognoza je rajska, a na Bracu ste vec bili tako da znate da idete na bozanstveno mesto.Vec halucinirate da ste na Zlatnom ratu. Glas vas je avao oko podneva , tako da imate 24 casa da se spremite, nesto pojedete, izvrsite detaljni remont lica i tela pomocu svih sredstava kozmetickih koje posedujete. Zatim, da sutra sto ranije zakazete kod frizera, iako cete se vec prekosutra kupati u MORU i to je to. Vase svreme= start 3.avgusta,sreda u 12.00sharp(zvano-tacno u podne), zavrsnica spremanja tela, duha, nesesera i kofera - 4. avgust u 14h i kretanje na aerodrom istog dana u 17h. Spavanje u Splitu+setnja, skampi, vetar u kosi, a vec bosi, ludi sex do zore i next day via Bol na Bracu! Recite..al imam bujnu mastu. Iskreno volela bih da se meni ovo desi. A u zivotu postoji sansa uvek da se nesto desi ako dovoljno zarko zelite da vam bude DOBRO, i nisam konkretno mislila na bas ovakav splet okolnosti. Optimizam i nada, love and happynes. Odjednom nastaje panika. Glas je rekao da se nece javljati do sutra da bi vam dao instrukcije kada ce tacno zvoniti na vasa cenjena vrata i poneti famozne kofere u taxi. Pazite, mnozina KOFERI trebalo bi da se svede na jedninu=kofer. To je strasno tesko i nije isto kada putujete s drugaricom koja moze da vas gleda u bapskim gacama u kojima se setate po apartmanu jer vam je to cool. Ne, sada ste s muskarcem i ma koliko dobro vas on kapirao i poznavao on zeli i voli da vas gleda koketnu, sexy razbarusenu, izgorelog nosica i cela koje izgleda kao uzareni ekran televizora. Pokusacu na brzinu da vam olaksam muke. To su i moje slatke muke, mada se GLAS jos nije javio. Ovako - verovatno cete uglavnom spavati goli umotani u bele carsave sa cuvenim otockim vezom, ali imajte jednu lezernu slatku spavacicu i casual varijantu - boxerice i belu majicu bez rukava kroz koju se grudi tako lepo ocrtavaju. Sifra-miss mokre majice exkurzija 1986.CIPELE - japankeX2, platforme koje se vezuju oko clanaka i jedne sandale visoke nebu pod oblake, npr. pd crvene koze sa kaisicima oko noge i snalama -stil sado-mazo+jos jedne ravne sandalice. PANTALONE - lanene ,siroke, padaju na kukove, 3 para, farmerke 2 para, mozda neke lude salvare ako vam se svidjaju, ali mnogo naturaju taj stil ovog leta. Ponesite najomiljenije majice, tunike, belu kosulju-7 pari i na kraju 3 suknje i 3 haljine. Kozmetika za plazu,za sobu, za telo, kosu i kozu. Torbe - 2 ogromne, 1 za plazu, a druga za vece mora biti ogromna da u nju stavite ravne sandalice ako ste krenuli u stiklama! Hajde de, moze i jedna tasnica. SESIR, samo ako vam dobro stoji, varijacija na kaubojski ili na Brizit Bardo fazon. Smatram da su cesto saveti u modnim casopisima smesni; da ne treba ici na plazu u obuci sa potpeticom, da ne treba za plazu koristiti waterproof sminku, nego sakriti lice od sunca i mazati ga vrhunskim kremama, npr.Vichy. Na moru volim da pustim da mi kosa cesto bude slana i nekad je ni ne isperem posle plaze, a uvek volim da se cela slana vratim u Beograd. HEj, samo sekund...zvoni telefon..mozda je GLAS! jaooo...CAO!