ovo je zakonom zasticen text

Ovaj clanak napisan je za M magazin 1998. godine i dragoceno je svedocanstvo o STAROM DOBROM ATELJEU 212 i njegovim clanovima, ali ne samo glumcima. Zato sam odlucila da ga prenesem u vidu feljtona, jer ovaj danasnji Atelkje vise nema ni toplinu pozorista, ali "duh iz boce"starih ateljeovaca nikad nece ispariti. NASTAVAK VI - Branko Plesa je bio poznat kao pravi, starinski glumac. Uvek je dolazio sat i po pre predstave, da se nasminka, obuce i skoncentrise.Pre vise od 20 godina nije se pojavio u uobicajeno vreme na predstavi "Tigar i daktilografi". Nastala je opsta panika, a Muci je telefonom pozvao Plesinu majku. Gospodja rece dajoj je sin otisao u kupovinu. Kakvu kupovinu? Pa, verovatno u bakalnicu. I Muci skonta da je najblizi supermarket kod JDP-a "Cvetni trg" i on okrene tamo telefonom, potrazi poslovodju i upita da li je tu negde, mozda, gospodin Branko Plesa. Poslovodja kaze da imenovani upravo placa racun.Na Mucijev nagovor, dobrocudni poslovodja supermarketa, u kome su mufloni virili iz friza, zajedno sa divljim patkama, pozva Plesu na telefon. Muci mu je takticno objasnio da cegere prepusti zeni i brzo stigne na predstavu, jer kasni samo 10 minuta. I tu su se opet poklopili zivot i pozoriste. Mira Trailovic je vec bila spremna i cekala iza zavese da otkaze predstavu, a onda je Muci viknuo:"Nadjen je?" Svi su uzdahnuli i odahnuli, a Plesa je uleteo na scenu, u kancelariju, zadihano govoreci prvu repliku u komadu-"Izvinite, ja sam malo zakasnio i dobio je ogroman aplauz. Atelje je pozoriste u kome je jugoslovenska "najveca zvezda svih vremena" Olivera Katarina raskosnim glasom i stasom pratila Dragana Nikolica sve do scene jer nije hteo da udje na svoj "ulaz", kako se strucno zove izlazak na scenu. U onim vremenima koja su bila prava, Atelje je probijao granice i barijere, prvo naseg sistema, pa onda svih ostalih. Politicari su ga se uvek klonili, a kada bi dosli, delovali bi potuljeno i frustrirano. U pozoristu ih, zaista, niko nije posebno fermao, osim ambicioznih koji su kasno shvatili da je politika za one sto ne umeju lepo da crtaju, recituju i da se smeju. A kamoli da glume! Kroz Atelje su delovali nadrealisti, hipici, rokeri, avangardisti, konceptualisti, tradicionalisti i za svakog je bilo mesta. Nacin je bio nov i moderan-stil poseban-GLAVOM KROZ ZID! Kad svi koce, Atelje dodaje gas.Vest prijatelja Ateljea iz Njujorka glasi da u cuvenom baru O Nils, koji se nalazi izmedju Linkoln centra i Metropolitena i dan danas stoji fotografija Zorana Ratkovica, Taska Nacica i Milutina Butkovica. Za sankom.Dvadeset i vise godina proslo je od cuvenog njujorskog gostovanja, a fotografija Buleta, Taleta i Raleta ponosno visi pored najznamenitijih licnosti svetskog sou-biznisa i dzet-seta.Bar O Nils nalazi se u podnozju Empajer hotela tako da drustvo nije moralo mnogo da se udaljava od svog hotela, vec da se samo liftom dogega do udobnih soba. O Nils je bio bivsi glumac, a u svom lokalu do dana danasnjeg, zaposljava glumce bez posla. Tu su se nasi ateljeovci spajtali sa sankerom koji im je placao svaku trecu turu. Tamo je ovekovecena trojka ostajala svake noci do zore, a medju redovnijima iz ansambla bili su i Zoki Radmilovic i tadasnji sef tehnike Mica Markovic(ne onaj Mica).Od kada je Borislav Pekic umro, Atelje zavrsava letnju sezonu svakog drugog jula Pekicevim tekstom po motivima "Zlatnog runa", u reziji Arse Jovanovica. To je najstarija predstava u Ateljeu u kojoj igraju Bata Stojkovic, Ruzica Sokic, Mira Banjac, Milan Caci Mihajlovic, Aljosa Vuckovic, Erol Kadic, Dejan Cavic i Miroslav Zuzic, a pre njega Bardolf i Djuza Stojiljkovic. U komadu su predvidjene 3 kceri Mire Banjac i tako sam ja uskocila u taj komad porpuno neocekivano, posavsi jednom pre 6 godina na gostovanje u Pirot.Usred puta autobusom, Mira Banjac se okrene prema meni i kaze-"Pa ti mozes da budes treca kci". I tako se sada redovno, sa tom velicanstvenom druzinom, nalazim na scni. A kao drugu cerku ubacila sam svoju drugaricu Ladu Momirovic-Zivkovic. Fantastican je osecaj stajati sa tim ljudima na sceni. Paznju koju su mi poklonili posle mog vatrenog krstenja nikad necu zaboraviti. Tako sam postala deo podele "Korespodencije", a Banjac mi je poklonila buket njoj namenjen! Na kraju "Korespodencije" Bata Stojkovic veli;"Nikome ne verujte do sebi, sebi samima, a i sebi napola. Zelim vam da ovu noc mirno prespavate, a ujutru na posao krenete. Ne lenjite se. Zbogom. Deda."