петак, 06. август 2010.

ovo je zakonom zasticen text

Godine 1998.napisala sam jedan od najboljih clanaka u zivotu. Bilo je to za M Magazin, o onom cuvenom "starom",Ateljeu 212. Clanak je zabavan i zanimljiv i prenecu ga putem bloga u nekoliko nastavaka. Ovo je pisanije o izvofjacima glumackih radova i sire! JUN 1998.I deo _ Kada jednog dana budem pisala biografiju ona ce verovatno poceti podatkom da je moje rodjenje 7.jula 1970.godine objavljeno uzivo preko Drugog Programa Radio Beograda, dok je moj otac, glumac Dejan Cavic sedeo u studiju. Glumica Maja Cuckovic, njen tadasnji suprug Muci Draskic i moj otac, odmah su uhvatili taxi i doleteli u Zemunsku bolnicu. Tako je pocela moja neraskidiva veza s Ateljeom 212. Mi, takozvana-pozorisna deca, smeli smo da trckamo po sceni, setamo hodnicima, zavirujemo u garderobe, u fundus, krojacnicu i da slusajuci matorce mnogo vidimo i naucimo.Tako su mnoga pozorisna deca i postali glumci: Kaja Zutic, Zika Todorovic, Isidora Minic, Vladislav, Mihajlovic, a i ja sam mnogo zelela da postanem glumica, ali...Mikrob mi je govorio da sam za njega-GLUMICA! Nas dobri Mladozenja.Jos kao malu, dok sam se igrala na Tasmajdanu, prisla mi je gospodja Rahela Ferari, upitavsi "A jel si ti Dejanova"?. Isto to pitanje uputila mi je i kad sam je poslednji put videla, na glumackom ulazu Ateljea 212, zivahnu i pronicljivu, jos uvek punu zivota, nekoliko dana pred njenu smrt. Kako Jovan Cirilov kaze, istorijska podela bi mogla da se napravi na osnovu zgrada u kojima je pozoriste delovalo - najpre u biblioteci Borbe, zatim u novoj, pa srusenoj - opt novoj(posle 25-godisnjice) u ulici Lole Ribara, danas Svetogorskoj. Periodizacija bi mogla da se napravi i na osnovu upravnickih mandata - Radosa Novakovica, Bojana Stupice i Mire Trailovic, pa do v.d.upravnika Cavica, upravnika Draskica, Bradica i Cvetkovica. Cak i moji sagovornici iz Ateljea te godine vise ne pamte. Vise racunaju po decenijama, cuvenim gostovanjima, velikim zafrkancijama i ozbiljnom i teskom radu. Kako Nenad Ciric kaze - "Atelje je kuca gde se ozbiljno radi, ali i ozbiljno zajebava".Iako u bifeu stoji ona cuvena tabla s psihijatrije: F odeljenje, tvrde da Atelje 212 nije luda kuca! Zoran Ratkovic Rale, zvani Picojko, reditelj, seca se situacije iz Ateljea kad je zaselo celo dobro raspolozano drustvo, naravno, na celu sa Zoranom Radmilovicem, koga su u doba cuvenih BITEF-a i Teatra La Mamma, zvali LA TATA. Jedne sasvim tipicne veceri u bifeu je sedeo i sve vreme cutke posmatrao jedan gospodin, veoma zamisljen u cudnom odelu. Kad je ocenio da je trenutak da krene, uctivo se obratio drustvu, predstavivsi se kao psihijatar i rekao - "Svi ste vi za ludnicu". Maher za karte bila je zena-kompjuter bez kompjutera, cuvena Pavica Gartner koja je pomocu samo svog trika svima nalazila ulaznice. U rangu institucija Ateljea 212 je i Zora Kolakovic, dezurna na telefonu, brizna i spretna, tako da je na jednom Bitefu , u izvodjenju Boba Vilsona, na daskama svog pozorista zablistala i na tronu, kao Kraljica Viktorija! NASTAVAK U SLEDECEM BROJU,SLEDE SVE VRATOLOMNIJE PRICE!

Нема коментара:

Постави коментар