среда, 21. децембар 2011.

ovo je zakonom zasticen text/Preletov "PROBISVET"i moja prica u njemu...

Godine 1999. Dusan Prelevic Prele pokrenuo je casopis "PROBISVET". U vremenu smutnom nasla se grupa odabranih Beogradjana i bilo bi nas iz broja u broj jos vise da vreme nije stalo. I da je Pera ranije otisao u policiju.
Ali nije.
Jebem ti zivot.
Sedela sam kod Preleta na gajbi par puta pre izlaska drugog broja koji nikada izasao nije.Izuzetan dzentleman. Uvek.Prema meni i mojoj mami.A kada smo dovele princezu Jelisavetu Karadjordjevic u "Atelje", u bifeu su je docekali Prele(u odelu), a kroz novi "Atelje" proveli su je Muci, Caci(obojica imaju staro beogradsko poreklo i znamenitepretke) i dara.o tome neki drugi put.sutra...za par dana...postoji fotografija.Princeza i Prele u odelu.Sjajna fotka.Puna duše i soka.
Rekoh!..drugi put o tome!
A ovo je manifest "Probisveta " i sadrzaj prve stranice:
PRO BI SVET
Da se RAZUMemo
ZA BEOGRADSKI SVET ili jednostavno PROBISVET
KAko Vam drago.Pred Vama je katalog beogradskog duha. glasnik bg zavicaja. novina koja ce, nadamo se, predstavljati novinu u poplavi glasila beogradske varosi.
Nema sumnje, opredelili smo se za prostor nestajuceg Grada. novinu ce praviti ljudi koji vole grad i koji tu ljubav dele sa nama. Beogradjanima u Beogradu i Beogradjanima kojima nedostaje Beograd. Sa svim svojim manama i nedostacima.
Ljubavima i uspomenama. Grehovima i zanosima.
Pokazalo se da Beograd sve ubrznanije i sigurnije nestaje.
Izasao je iz svojih gabarita s jedne strane, sa druge je nseljen ljudima koji su doneli svoje obicaje i svoju folklornu civilizaciju.
U SUDARU TE DVE STVARNOSTI, gradska logika je nemocna.
ZELJA NAM JE DA PONOVO PROBUDIMO BEOGRADSKI DUH.
tog posla se niko nije prihvatio.
Evo nas pred Vama
BUDITE UZ NAS, da bi nas(Vas) uopste(jednog dana) bilo!


Ne nesrecu, stiglo je te godine bombardovanje, probisveti su se rasuli, a mnogo godina posle, neki salabjazeri, upeglani prevaranti i umisljeni filozofi sa sumnjivom prosloscu pokusavaju da kompiliraju ovaj manifest.Ali, datum sve govori-ovo je napisano pre skoro 13 godina i tako je, otada pa do sada, niko se zaista nije latio pravog BEOGRADSKOG casopisa.Bez trikova iz strane stampe, bez tudjih ilustracija ili losih klonova jedinstvenog hronicara Amerike Normana _Rokvela!Ne fanzin, ne kopija mishelinovog bedekera,ne ilustrovana revija, no tracevi i silikonske sike,lazni patritizam i ostala sranja...!
Beograd jos uvek nema svoj pravi pravcati casopis-totalno beogradski.Ceo sadrzaj "PROBISVET"-a, od likovnih resenja do ilustracija i tekstova plod je nas samih."PROBISVET" ce oziveti ponovo i posle vise od jedne decenije izaci ce i drugi broj.
Kako?! Pa, pomocu trika koji znaju samo neki tamo probisveti!
Nukleus "PROBISVETa" cinili SMO i cinimo i dalje:
Tirke, Prele, Mikica Bobic, mika oklop, Ana rodic, Jeca Rankovic, Peca Popovic, Bozo koprivica, Z.M.Lorenco,Velja Pavlovic, duska Cavic zozi, Goran _divac, Džoni Rackovic, Nebojsa Babic, Aca Dragutinovic, Ivan Šijak,Slavimir sly Stojanovic sada Futro, Sasa miric, &JWT, Dule, Marin, Nesko milicevic, Deeejooo Kesar

Ne znaci da nisu TU oni kojih NEMA.Uz podrsku jos probisveta krecemo uskoro!
just think twice, that's my only advice !
DANASNJA "POLITIKA", 21.decembar 2011.
PECA POPOVIC pise u feljtonu "MANGUPSKA CAST STARE BEOGRADSKE SKOLE"
"Prele je ostao usamljen Nepopravljiva bitanga s dusom mnogo vecom od kruga dvojke.Prele je rekao-"Ponosim se sto sam odavde, ali me je sramota kad vidim kakva je bagra zavladala mojim gradom. Kao, bre, beogradski "fasista" to ne mogu da gledam i zato nigde ni ne izlazim"!
Peca dalje pise danas u "Politici" o Preletu:"Kao vlasnik velikog srca, usput je, sto primeti njegova ispisnica, pobacao ruke, noge i oci, ali je do samog kraja sacuvao srce i mangupsku cast stare beogradske skole. Kao prijatelj Najgorih doziveo je postovanje i strahopostovanje Najuglednijih. Neponovljivi dupljak:u isplativoj hiperinflaciji dogadjanja naroda koje je donelo višak istorije, a manjak zivotnog prostora u samom Beogradu, kad se šljam osetio pozvanim u politici i nacionalnim stvarima, Prele je ostao usamljen - nepotkupljiva bitanga sa dusom mnogo vecomod "kruga dvojke".Rekao je-"Kada sam shvatio da to nije vise moj nivo, da ne mogu da se druzim s ludacima, otisao sam u penziju".
PREPORUKA:Nastavite da citate feljton Pece Popovica u "Politici"
"PROBISVET"II is on the way!

петак, 09. децембар 2011.

ovo je zakonom zasticen text/"Dobar dan, Zovem iz kompanije..."

Fiksni telefon je i dalje moja omiljena sprava. Kad se njega dohvatim vreme prestaje da struji, reci se mnoze bez obzira na vreme.Minuti se ne broje. Naravno, zovem sa fixnog na fixni. Dok sam zvala sa fixnog na mobilni, racun je bio ogroman. Ljudi su se krstili, zgranjavali, a njihov je racun, verujem bio jos veci. Narocito mi se dopao fazon kada je sa fixnog mogao da se puni mobilni. Pritisnem broj 2, pa onda ukucam sumu i tako svakog dana. A na kraju meseca havarija. Nekoliko tih racuna omelo me je u razvoju.
Ometena sam u razvoju. U svom razvoju prema karminu i cizmama. Neki fantom me je kao, opomenuo da sam u selftripu.Pa, naravno.U svom, a ne u njegovom.
Na fixni moze da me zove samo odredjeni broj ljudi.Nemam zivaca vise da dugo razgovaram, sem kad imam. Uglavnom tracevi i pogled na nasu stvarnost.I svetsku.A nasa se stvarnost zove NOCNA MORA. Bolje reci-MOĆNA MORA.
Ne mogu da podnesem razne glasove koji se katkad umilno, a cesto veoma drsko i bezobrazno, javljaju da bi nas prozivali da li se zovemo tako i tako.
Moram da naglasim da ih duboko zalim zbog tog radnog mesta,ali, ako dobijaju platu redovno, nekako ih i razumem.U zemlji u kojoj ce uskoro stanovnici poceti da bez pitanja i bez skrivanja uzimaju hranu sa rafova, jer-NEMAJU,moram da budem toliko humana i da sebe ubedim da oni to moraju da rade, a verovatno vecina i mrzi sto to radi.Jer, naslusaju se najstrasnijih reci, psovki, saveta i najedu govanaca svakog dana.Treba to trpeti.A opet, zasto bismo mi trpeli da nam ponekad po 3 puta dnevno zvoni telefon u najnezgodnije vreme i da me Janko, Marko, Stamenko i Stojanka, Buba ili Dobrica pitaju da li se grejem na struju, da li zelim da smrsam 60kg za 15 min. uz pomoc kremacije, da li zelim "super steznik" za mozak, da li se brijem i kojim ziletom, da li sam tog i tog sexualnog opredeljenja, da li zelim garavu kasiku, da li vise volim "Zvezdu" ili "Partizan"...Uglavnom, mislim da svaka opstine, deo grada, kraj, ima svoje "telefonske zivače", cija je firma tu negde u blizini..
Nemam dete, ne prokisnjava mi tavanica, nisam se nasla u situaciji da mi toliko gori pod nogama,pa da moram TO da radim.
Da, daa..neka rade oni to,ali neka mene ne zovu.Nekoliko puta cak su iz razlicitih firmi zvali uporno po nekoliko puta za redom , jer sam se malo igrala sa njima.Sve fino i uctivo. Pa na jednom jeziku, pa na drugom. Jednom sam rekla da sam, vencano-Robespijer.Znaci, Duška Čavić Robespijer.Pitali su sta je to! AAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAA!
Takodje, umem da budem jako sarkasticna, potpuno imuna na njihove fuš nagrade i deljenje istih u nekim kafanama i hotelima.Javlja se zelja i da ih kinjim.Iskrena sam.
Ali, ima ljudi koji se primaju.Ima usamljenih, naivnih, sasvim dobrocudnih...Greota.I onda odu na taj skup, a vrate se kao pokisli.Jer, tamo im objasne da u stvari, nisu dobro razumeli i da ce nagradu tek dobiti, ako...to, to i to!Onda sledi lista uputstava za upotrebu npr."magicne palice". Njom mozete da majete i pajete svuda po kuci i po komsiluku,ali ona ce uvek biti "kao nova".Pa onda, ko prvi stigne da dodje u roku od 7 dana, a komisija pritom utvrdi da mu je/joj palica kao nova i dalje - DOBICE MAGICNO JASTUCEEEEEEEEE!
"Magicno jastuce" vodi stanovnike u novi krug pakla i tako u nedogled.A samo se primaju.A sada digresija.Najludja je ona gdja Ciganka koja bez zuba reklamira "Cosmo disc".Kaze da je sad kao nova..A, mogu tek da zamislim kakva je bila kad je bila kao stara.Pakao.
DISCO INFERNO.
I tako, vezbam ja kod kuce, istezem se, sve radim pravilno, pijem vodu..Zazvoni FIKSNI telefon.Javlja se zenski glas na moje izrazito damski umorno, cak i malo blazee-"Haaloo.."
-Ovde J.K. iz kompanije "Mi ne postojimo", da li ste vi DČ?"
Odgovaram-"Ne.Ja sam njena kcerka i nemojte molim vas, vise zvati".Spustim slusalicu.
Ponovo kroz par minuta zvoni telefon.
E , sad mi toliko zvoni mobilni..sto poziva i sms-ova..poludecu..izgubicu nit..
Dakle, zvonilo je ponovo i opet isto pitanje.Ja sad odgovaram da jesam ta i ta,ali da prestanu da zovu jer me to apsolutno Ne zanima.I naglasavam da im je moja kcerka to vec lepo kazala.
Treci put zvoni telefon.Teram je u p.m.Vise se ne javlja.
Dpbijem zelju da se poigravam sa njima, da ih lozim, da im pricam bajke.S druge strane, zasto bih gubila vreme na klinacke gluposti.Samo hladno-"NE.DOVIDJENJA."
Bez HVALA. Zasto jos i da se zahvaljujem nekom ko me davi i kobajagi daje pusto obecanje da me iz firme "Mi ne postojimo" vise niko zvati nece.
Mozda su neki ostvarili ljubav preko zice bas putem ovih slucajnih susreta.A da li oni to ipak zovu prema nekoj ciljnoj grupi!?Da li jedan ogranak kozorcijuma "Mi ne postojimo" zove intelektualce , drugi seljake, a treci-radnike?!
Da li postoji teorija zavere.Da li to sve vodi do "DA Vincijevog koda"?!!!!!!!!!
ZASTO BAS JA, pita se stariji gospodin uzbudjen glasom mladjane telefonistkinje koja ga pita da li pije samo obrano mleko ili od soje ili direktno iz vimena..
Ha, zove ili musko ili zensko. Ona se, eto, zove-MLADJANA, a on TRPKO.
Decu jos nisu angazovali.
Nego, znate li sta je zanimljivo u svemu tome? Eto, neko zivi u iznajmljenom stanu koji glasi na ime vlasnika.Vlasnik je gospodja Mila Jovanovic, a stan je iznajmio gospodin Velibor Tijosevic. Ali, ne lezi vraze.Zvoni telefon. Fixni.Trpko pita da li je to gospodin Tijosevic.Kako sad to..hmm..hmm..HM.
I danas su se javljali. Zeleli su da predstave svoj novi predizborni izbor vesa za muskarce. Usudili su se da pitaju koliko suprug ima kilograma.
Rekla sam im da moj suprug radi trenutno u Otavi.
Na to je Mladjana rekla cak veselo,-"Aa, znaci, u Japanu"!Vesela sto zna ono sto uopste ne zna.Kazem-"Mlada damo,OSAKA je u Japanu, a OTAVA u Kanadi..znate..."boli nju uvce neoprano zuto svo od slusalice.Crveno i upaljeno. To bi trebalo da bude erogena zona. Pa, kako da ocekuje da se nekom dopadnu njena ušesa kad ih klempavi na fonu.Mada, setih se sada, ima onih drzaca izmedju uha i ramena.Prosto neopisivo!
Ja sam je onda odjednom pitala kako brije noge.Spustila je slusalicu uz - "Izvinite, imam drugi poziv".U stvari, Trpko i Mladjana su on the line.
Zovu kad sam u toaletu.
Zovu kad spavam.
Opet zovu kad spavam.
zovu kad se skidam ili oblacim.
Zovu kad jedem.
Zovu kad sa dve ruke radim nesto jako pipavo i, taman da zavrnem papiric-kad ono-ZVONO!
Ja sva srecna poletim prema fixnom, kao u dobra stara vremena i, zamalo da prospem sve..Ali, iskusne su ruke moje, a reflexi dobri.I sta da joj kazem..sem da se nosi ko vetar u kosi.
Probala sam da se salim sa Trpkom i Mladjanom.Ne vredi.Imaju amove.Bar da su roboti.Al' nisu. To su ljudi od kojih pokusavaju da naprave robote.Obrni okreni, nije ni Frankenstajn bas najbolje ispao iako su zelje bile na visokom naucnom nivou.
Oni ce i dalje zvati.
Na nama je da ih 'ladimo. Jer, firma "Mi ne postojimo" nema broj.
Na fixnom imam identifikaciju. Kada sam pitala preko informacija, takodje putem fixnog, da li mi mogu reci cenjenu adresu kompanije te i te, rekli su da je na toj adresi deciji vrtic "Kamenko i Kremenko", a da svi brojevi u tom kraju pocinju na 3.
Trpko i Mladjana su svuda oko nas, a konzorcijum "Mi ne postojimo " delice tokom novogodisnjih praznika poklon paketice u samačkim hotelima.
Savrseno. Saljem skript Polanskom!
Zvoni fixni. Ceeeekajte..samo trenutak..pa, sacekajte..OK..brzo cu.
"Dobar dan.Zelimo da Vas obavestimo da je firma "Mi ne postojimo" zahvaljujuci uspesima na stranom trzistu...."
Prekidam je:"Mladjana, pogresili ste broj.Dobili ste kancelariju direktora.Otpusteni ste".
Mala stanka.
Spustam slusalicu.
To je tako pateticno. sedeti u nekom 1X1 sobicku sa resoom i ceo dan daviti ljude.Ili sedeti u kancu sa osmoro istih takvih.Pitam se da li svi njihovi prijatelji,drugari,porodica,komsije znaju cime se Trpko i Mladjana bave. Moguce je da su ih bar jednom oterali tamo.U p.m.
Totalno opskurna stvar.
Ne mogu vise da se njima bavim. NO TIME TO LOSE! Tako kaze moj stari drugar Sale Denic.
A taj vreme ne gubi.
A Mladjana i Trpko imaju svo vreme ovoga sveta, Jer, u stvari-nista ne rade, sem sto gnjave ljude.
A TO NIJE LEPO!

среда, 30. новембар 2011.

ovo je zakonomzasticen text/ZARKO LAUSEVIC

Samo sam se dva puta okrenula za muskarcem na ulici. Jedan je od njih bio Zarko Lausevic. Pre 20 godina.
Brzo je hodao Terazijama. Mislim da je prethodno bio u Udruzenju dramskih umetnika. Izasao je iz te zgrade. Sada je Udruzenje smesteno u zgradi Etnografskog muzeja u Uzun Mirkovoj.Tada, zurno je hodao.Duvao je neki vetar i sirio mu mantil kozni.Nezakopcan, koji je pokazivao njegovo visoko i stasito telo. Imao je duzu kosicu koju je imao obicaj, sto se vidi i u filmovima, da rukom pomera, sto bi rekli, da prodje rukom kroz kosu. Da, imao je jahace cizme, crne, do kolena.Od savrsene koze.Ili su to bile obicne vojnicke koje je moja masta pretvorila u savrsenstvo. Mogao je da ih uzme od vojske ili ih je zadrzao iz vojske ili sa nekog snimanja.Mogao je sve. Bio je savrseno nesavrsen.A video me je i znam da je znao da sam se okrenula za njim.Kako bih volela da ga upoznam.Da sednem i da razgovaram sa njim. I da posle nikom ne ispricam nista sto mi je rekao. Da to bude samo moja tajna. O najvecem glumcu srednje genracije, sex simbolu i glumcini.Bio je brz..prebrz..I sad osecam neki trzaj u stomaku kad nekad na njega pomislim.
Iako mi je otac glumac i okruzena sam glumcima citavog zivota, Zarka srecu da upoznam nisam imala. A bila sam klinka i divila sam mu se. Frajer. Frajercina. So sexy.
G L U M Č I N A..Da se ZNA.
I onda je opalio pistolj. Da li je bio automatik..revolver..tetejac.Ne secam se.pisalo je u novinama koji je kalibar bio. Zelim da verujem i verujem da je nevin. Bas . Branio se.
Kazu da ko god nosi utoku, kad tad iz nje opali. Mislim da je i to tacno. Skoro sasvim. Jednom sam u zivotu drzala pistolje. Veoma teske, velike, lepe i opasne i odmah sam pozelela da pucam.
Zarko je morao da zna da puca. Prvo, zato sto je bio u JNA i zato sto je glumac i zato sto je snimao filmove u kojima je itekako pucao.I zato sto je verovatno voleo da puca.
Imam tendenciju da pisem o svemu i svacemu jer me zanima mnogo toga,ali u zivot ovog coveka ne zelim da ulazim. Previse bi bilo.
A on stoji tako na mostu i gleda u daljinu.Gleda u sebe.Ne smeje se. Ne smeje se ni meni.
Knedla mi je u grlu dok pisem ovo.Knedla mi je u grlu jer sam besna i jer mi se place, tj. placem sto nisam bila na promociji njegove knjige u "Kinoteci" i sto to nije bilo vise, jace, glasnije i gromglasnije oglaseno u medijima.Nasi mediji stalno u svemu kasne,sem kad je rec o novom tracu o nekoj pevaljki.
I kako su ga tumbali od Amerike ovamo, pa tamo-vamo, sa lisicama na rukama, iz aviona u avion.
God bless America.Zbog Zarka jer je tamo nasao utociste.I posao. Jer je vredan.
Kazu svi da je u Spužu najteze robijati.Oduvek.Sve od kamena.
Pa moras da se boris da ti srce kamen ne postane.
Jer-"godina prodje, a dan nikako".
E, sad mogu knjigu da procitam.

петак, 25. новембар 2011.

ovo je zakonom zasticen text/kad nema hleba, jedite kolace!

KAD NEMA HLEBA, JEDITE KOLACE!
Ova je izreka pripisana franscuskoj kraljici Mariji Antoaneti i jedna je od najlosije, najzlonamernije i najpakosnije izvrnutih.
Da budemo posteni.Da budem postena!
Koliko sam samo puta, nemavsi bas nista u frizideru, pronasla u kuhinjskom ormancicu brasno, secer, cimet,pirinac, vanilu, pozajmila od komsinice par jaja i solju mleka. Ili sam ta jaja i mleko, eto, imala u frizideru. Ili sam imala bar 100, 200 dinara da to kupim.Ili cokoladu.Ili parce pizze.Pizza ce dobiti posebnu blogostoriju.
Cokolada-juce sam zivela na 3 morska ploda od najfinije belgijske cokolade. I bilo mi je sasvim dovoljno.I secera i slatkoce i kakaa inedorfina. Ah da! Pila sam belu cokoladu.Zapravo, u srpskoj verziji to je ugrejani puding od vanile ili ono iz kesice.Zasto kod nas stosta NIJE kako treba?! Tj.-u originalu. Belgijska je cokolada najbolja na svetu.Isto tako dobro prezivela bih na "Crunch Nestlee" ili na "Najlepsim zeljama".."Mars" ne volim."Twix " volim. "Milku" ne volim.
Sta nam nudi kucna radinost u mojoj verziji, a prema receptu "kad nema hleba jedite kolace":
a)sutlijas.Par mi je muskaraca reklo da pravim najbolji sutlijas na svetu.Tacno.
b)Palacinke.Gole.Znala sam najbolji recept na svetu.Obican recept sa jednom cakom moje bake i njenih 5 sestara sa Neimara.Pekla sam k'o luda za vreme sankcija.Toliko sam ih pekla cesto da sam posle odjednom zaboravila recept i nikada ga se vise necu moci setiti.Znam da necu.Ali,imam onaj specijalni tiganj koji se umače u specijalno smuljano testo prema specijalnom receptu iz zemalja Beneluxa.Drzite lepo tu napravu za drsku, zagnjurite je u smesu i palacinka je gotova.Al' nije to to. Usijano ulje nista ne moze da zameni.I plotnu..A sve one su umrle i tajna je otisla sa gdjicama, devojacki-Knoll.
c)cokoladica na ler na kiosku na cosku ili u sopstvenoj reziji sa poslednjih 100 dindzi
d)kolač.PRAVI.Iz poslasticarnice.Na foru.
Omiljene radnje u italiji,Austriji, Belgiji su prave, starostavne šokolaterije gde se cokolada svih vrsta prodaje na grame i kilograme u kockama.Sece se satarom i ostalim napravama(maybe Zepter?!), a posto je najveca kocka od ponudjenih koje kupujem,velicine "rubikove kocke"-glodjem je.
Celog zivota zudim da napravim party by the pool.WHY?
Zbog toga sto je tamo glatko i lako za ciscenje.Tako da se gadjanje tortama u facu moze realizovati bez ikakvih problema.Na tom cuvenom zuru, nismo se bas gadjali kolacima, nego smo ih jeli, ali su zato pune flase "Absolut" vodke pretvorene u cunjeve.aloptu smo negde nasli ili je umesto lopte posluzila neka okruglasta flasa od debbbbelllog stakla.
I bilo je to kod gospodina Benoa Žunoa, jednog od najvecih kolekcionara ex librisa na svetu.Svajcarac naklonjen umetnosti.By d way, vodili smo ga pocetkom 90-tih i na "Akademiju" koje vise NEMA.Mada, odavno vise nije bila ono pravo,ali trebalo ju je sacuvati. I niko me nece razuveriti da zaista postoji direktiva kao u najgore vreme agitpropa, ideja i namera da se zatre sve staro i beogradsko.Da se parkovi presecaju straftama od betona.Sada su se okomili na Studentski park.Bojim se da ne uniste onu divnu ogradu.Jaooooooooooooooo...a taman je drvece postalo toliko slobodno i razgranalo se u svim pravcima.I taj park je tako diskretan.Strepim za njega.Ne daj se,parku studentski.Mozda posle krecu na Kalemegdan.AAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAA...
Da se vratim na zur.Tamo je msje Zuno-Žuno=Junot pravio Dinosaur party.A posto rezidencija svajcarska ima nekoliko bazena, u svima su plutali dinosaurusi na napumpavanje.
Te divlje i divne zurke kod Engleza, Svajcaraca, Indonezana, Italijana, Svedjana... bile su super.Te veceri bio je tu ceo grad.90 i neke.Trece il' cetvrte.Bas.Dule Glavonja usao je u bazen, a msje Žuno mu rece-"U can swim, but gently."OK..i zaplivasmo.S.&M. kresali su se u jednoj lezaljci dobro skrivenoj izmedju simsira i raznog drveca.Al' mi ne bi bili MI, da nismo to provalili.Nema veze.To je cool.Dekadencija, kolaci, vodka, bazeni, stilletos...c'est la vie en rose.
Jednom je Vladan maznuo citavog lososa, ogromnog i teskog, zaledjenog ga strpao u kola.Losos je poceo da se cedi od vrucine.Da, marnuo je i neki ogroman parmezan u komadu.Sedim ja pored njega i vidim nesto glodje kao lud.Pitam ga-"Sta zderes sad?"
"P_-r'm--zz'n",odgovara on punih usta i nabija sve prste u teglu sa susenim maslinama.Ee..tako je to bilo.
A Bora je kod Engleza vozio u basti deciji automobilcic.
A ja sam volela da na diplomatskim zurkama flertujem do granice flerta,pa posle nesto jos sa jednim svojim omiljenim drugom.
A sta bi sa kolacima i tortama i pitama...?!
Najvise sam volela, a i sada je najvise volim, ali nema ko da mi spremi,tortu od oraJa(oraha), kako je moja baka Lula govorila.Najbolja torta na svetu.
Osecam joj i sada ukus.Sanjam ga.Sanjam baku.Zelim nazad svoju baku koja je umrla kada sam imala samo 11 godina.
Zelim svoje bake i deke.Da im sednem u krilo i da se isplacem, a oni da me tese.
Nema vise ni tih kolaca, ni te cokolade...
A bila sam na jednom zuru proslog vikenda.Hvala na gostoprimstvu, ali crkla sam od dosade.Bilo je svega u izobilju.I pica i sendvica, tj.kanapea.I kolaca.
Ali, duha nije bilo.Mada, videla sam neke cike iz gradske vlade ili neke skupstine, uglavnom-iz neke od stranaka.Bila je to, u stvari, zurka posvecena poslovnim partnerima i tim stranackim drugovima, a licilo je na proslavu mature by the force.Super gajba, salonski stan od 200 kvadrata.Preko dana to je decija igraonica, a uvece se iznajmljuje za razne prigode.Taj stan spada u silesiju konfiskovanih stanova posle II sv.rata.Oduzeli su ih gospodi, da bi ih dali seljacinama.Pa su onda te komunjare izumrle, a stanovi su se vratili u vlasnistvo opstinama koje njima manipulisu kako im drago.Tako nekako.Svakako nepravedno.
A htela sam samo da pisem o kolacima.O torti koju potpuno u polusnu, somnabulna kao mesecar, jedem prstima direktno iz frizidera, a i dalje spavam.Te noci, pre skoro godinu dana, zaspala sam bukvalno na nogama, oko 5 ujutru.Nekako sam dobauljala do kreveta i legla sa sve parcetom torte negde izgubljenim izmedju moje sake i usta.
I tako sam zaspala.U snu sam pojela ostatak iz ruke.
Mozak je savrsena masina za usmeravanje zaspalih kolaca.
Ne volim mnogo krema, a i volim.
Volim pravi patispanj,a ne onaj mokri sundjer iz novo-elitnih poslasticarnica.Tamo ni ne idem.Ali, vidim.I nikada nisam pretendovala na to da se usavrsim dalje od sutlijasa.
Mada, znam gospodju koja je iz ljubavi prema gospodinu u petoj deceniji naucila da kuva i sprema najbolje na svetu.I to je cool.
A ja necu to.Ne verujem da ljubav ulazi na usta sem ako nije francuski poljubac u pitanju. Verujem i znam iz iskustva da je klopati sa nekim koga volite istinsko iskreno zadovoljstvo i bliskost. U dvoje je mmmmmmmmmmmmmmmmmmmmm.A TAJNE VECERE koje organuzuje moje drustvo su nesto najlepse u nasem druzenju.Svi jedemo sve,svi delimo sve i sve svi pojedemo.Najbolji sitni kolaci koje sam jela u zadnje vreme jesu iz poslasticarnice kojoj zaboravih ime.Nalazi se na bulevaru, pored "Vladimira" i zaista svaki kolac ima razlicit ukus.Nisu stancovani, a najjaca je bomba.Tako i izgleda.
I bez sve sale, ja hleb ne jedem, ali kolace-DA!

петак, 18. новембар 2011.

ovo je zakonom zasticen text/ona ga voli,a on je bije!

ONA GA VOLI, A ON JE BIJE!
Jedno nedelju dana posto je izvesna Buba, voditeljka sa neke TV stanice, zbog batina i zlostavljanja od strane voljenog joj, izgubila dete, drugarica ,veoma bliska, zamolila me je da napisem jedan tekst.Ona nije u stanju to da uradi.Ni da ga napise ni da se od njega otkaci. Od koga?!
Pa- od njega. Od tog tipa koji je lema i iskoriscava.
Pitam se pitam, da li bi Buba(sorry ako gresim ime),koju sam veoma kratko,ali pazljivo gledala kod omrazene mi Bacic-Alimpic, imala dovoljno hrabrosti da TO SVE JAVNO KAZE, da iza nje ne stoji mocna TV stanica, lova i medijsko iskustvo. Zao mi je sto joj se to desilo.Pardon-desavalo.Ne-opet vreme sadasnje.Jer,ona to i dalje prozivljava.Jer, to je trajalo i trajalo. Sve dok jednog dana lemanje i svadja nisu dostigli takav stepen-da je prokrvarila i izgubila bebu u trecem mesecu.Bubi zameram jedno.Nije trebalo da dodje u emisiju toliko nasminkana.Sa tako pink usnama koje su se bukvalno topile od tona ruzicastog sjaja, karmina, olovke..Mlada, lepa i nafrakana.Plakala je malo u emisiji.Znam sta je htela da poruci-da je i u bolu dostojanstvena i lepa.To je cool.Ne volim zene koje zapadnu u ocaj i odmah deluju kao da oplakuju 10 Jugovica.Onda je rekla da ide na psihoterapiju, da je tip prijavljen kod sudije za krvne i sexualne delikte i zlostavljanja(ne znam bas tacno-ne volim da se druzim ni sa policijom, ni sa njihovim zakonikom,tj.pravilnikom, ni sa odeljenjima, ni sa sudom).A onda je kazala da ce ici na sud kada se bude osetila dovolnjo jakom da to pregura zajedno sa njim u sudnici.Ja bih to nazvala "odlaganjem",mada je gospodja iz "Sigurne kuce" rekla da je to OK.Ne znam.Ali znam da zene cesto ODLAZU konacni raskid sa takvom situacijom kada su zlostavljane na razne nacine-verbalno, fizicki, novcano,pa sve zajedno ili kombinovano, nekad garnirano i sa decom u paketu..pa onda,kad se vise ne zna da li taj tipus vise cepa zenu ili decu ili sve zajedno ili sa brljom ili bez brlje. Takodje moz' biti i da je mozda poslanik u skupstini, sve se sija od politure i na giljama i na kolima.A onda kad dodje kuci,cepne ogroman burbon, pa je prilepi-tu neku-zenu,gospdodju,ljubavnicu, devojku, eto tako, iz cista mira-ZA DOBAR DAN!
A omrazena mi Bacic-Alimpic sve vreme je bila na ivici suza,placa, padanja u totalnu agoniju od tuge i zalosti,a sve to da nekako ukalupi da deluje spontano, da nakupi sto vise dodatnih poena za svoja literarna ceda.Da se bolje prodaju. A tu je dosla i gospodja iz sigurne kuce.I njoj svaka cast.Spasla je mnoge zene i otvorila jos kuca.Moram nesto da primetim-sve gospodje koje rade u raznim fondovima i nevladinim organizacijama, kako vreme odmice sve bolje i bolje i stilizovanje izgledaju,a njihovih musterija,tj.nesrecnih zena i priloga za iste sve je vise.Pa racunam,ako se pomaze tim nesrecnim zenama, zasto one koje im pomazu ne bi dale savrsen primer kako zena u finalnom proizvodu treba da deluje-samouvereno,skupo, negovano.A kako se dele plate u tim fondovima?!Mozete vi sta god zelite da pricate o Angie,mojoj drugarici jer smo obe imale zajeban odnos sa caletom i od toga je svo ludilo proizaslo.Ali, Angie daje SVOJE pare.Onda ce neki da kazu-"od toga joj se smanjuje porez".Pa i treba da joj se smanji.ali, koliko god joj se smanjio, ona ce jos vise da da.
I pomogla je mnogima(gospodja koja vodi "sigurnu kucu") koje bi jos uvek cutale i trpele da se jave, da odu od tih kretena koji posle placu za njima, seku se nozevima, tetoviraju na celu imena zena koje su u dertu tukli i sekli im kosu i gurali pistolje u usta i terali na sex pred pijanim soferima i sve tako.A imaju u steku i svoje pare i ko zna cije sve pare, a guraju prste u zenin novcanik i otimaju i poslednji dinar koji je ista mozda odvojila da bi konacno nesto SEBI I SAMO SEBI priustila.
A ima i muskaraca koji prijavljuju zlostavljanje od strane zena.Zamislite kad se neka velika kao Queen Latifah ustremi na neznog tipa a la Vudi Alen.Pa, to je tek bubetanje.A ima i finih profesora, glumaca, reditelja, pisaca, kuvara, sefova, kelnera koji trpe nevidjen teror od raznih zenturaca.Znam slucaj:zaveden je u policiji koja ga naravno iz lenjosti NECE resiti.Radi se o gospodinu, veoma poznatom u onom finom, starom Beogradu.Radi se o gospodinu iz stare porodice, sa imetkom,neprikosnovenom u poslu/zanatu kojim se bavio,visoko obrazovan, koji je bio jako dobrodusan i eto, poverovao je jednom cudovistu, monstrumu od zene, bas nekoj babuskeri-tetki u malo finijem kostimcicu koja ga je sistematski trovala i na kraju uspela da mu mazne l.k.Zatim se na foru dok je bio u bolnici udala za njega, da bi pomocu nekih opskurnih tipova koji nisu ni mafijasi nego razbojnici, prodala i njegovu kucu-staru vilu i njegov stan.Tako otprilike.Da hocu, a hoce mi se-napisala bih sada ime tog divnog gospodina, koji je poverovao kretencini zloj,ona ga je zbog manje prehlade strpala u bolnicu, tamo na silu drzala, jer-ko zna sta je sve doktorima napricala, tipa-"On, preklinjem Vas, treba ipak duze da ostane zbog srca" i sl,posle ga prebacila kod sebe u stan gde ga je trovala obicnim tabletama za smirenje i ko zna cime.Porodica bi trebala da trazi obdukciju.Jos uvek moze da se iz tela nadje otrov i ko zna kakve supstance,pa cak i u crevima sta je zadnje jeo.Ali,ako je kremiran,a mislim da jeste-onda nista!
Morala sam da ubacim ovu pricu.jer, nisu sve zene svetice.
Daleko od toga.D A L E K O!!!
moram da se vratim obecanju datom drugarici.
"Zozi, molim te, napisi, samo ti to tako umes da napises."Slikovito.
Evo Vam slike.
ona ima 54 kilograma i divnu plavu kovrdzavu kosu.ona svira.ona je fantasticno obrazovana.ona je jedna od najpametnijih osoba koje znam.
znam da ga je negde i navukla na sebe.Najstrasnije je kada zena ucini muskarca zavisnim od sebe.on se tada vraca u stanje adolescencije i za svako resenje ponovo trazi mamu, tj-Vas.on kaze da nema pare-optimalno,takvim tipovima je jedna crvena oduvek bila merilo.od kada je SFRj pa do danas kad se njima amhne crbvenom-oni kevcu,lapcu,bacaju se od srece, predu, govna ako hocete jedu.
ako vam je mama slucajno bolena, a vi treba da joj kupite lekove, on ce reci-"Pa, nece keva bas danas da odapne, daj da kupim pljuge, mislim "Marloboro2 i da hasam nesto"...i sve tako.ako tog dana ona nema, ako mu se film nije dovolnjo dopao,ako nije htla da mu da otpozadi,ako ima mala usta,pa ne mmoze njegov da joj stane,a on joj gura glavu,a ona se odmice.
E onda njemu prekipi preko glave, pa je gurne, aona ga izazova, jer je verbalno nadmocna,pa mu kaze-"Sta je mucenice, idi pogledaj kako je Henri VIIi zavrsio."A Henri III je umro mnogo brze nego sto je trebalo jer ga je u lovu vepar ubo u butinu,pa se to iskoplikovalo,,pa secer, pa srce, sepsa..kazu da kakva je ljudina bio da bi poziveo 100 godina.A kcer ga je nasledila, Elizabeta I-KRALJICA CELOG SVETA.Najveca,oduvek i zanavek.I za sada.
Uopste nisam feministkinja.To me jako nervira.Klara Cetkin i te(a volele su ..ufff,mislim-onu stvar,bas su je volele, onako muski..hehe)jako su nas presle.sta ce menizenska prava.I time su zauvek napravile jos vecu razliku izmedju dva pola.
I onda on jioj polomi rebra,pa dodje policija, pa se ona predomisli, pa oni odu.
sledeci put, ko zna zbog koje zvake,on ponovo nsrne na nju.Iako je konjina(konji-izvinite) ona uspe nekamo da ga prevali na drugu stranu prostorje jer zna borilacke vestine.Ali ipak-nije iz "Carlijevih andjela",nije ni Lusi Liu iako zna kineski,nije ni Crna Mamba iako voli Tarantina.
Ona je i majka.Da li je njena kcer gledala neku od tih scena?Kakva elegantna rec-scena.Mislim da jeste,iako mi to nije priznala.Ja tipa ne poznajem.Ne znam ni kako izgleda, ni sta radi,ali znam da je privlacni skot koji joj se i dalje negde dopada, Jer,molila je ipak sudiju da ne pise zapisnik.
Nema tu levo-desno.Il ga otkacis zauvek ili ce to uvek visiti za vratom.Ako se takvima neda noga u dupe i to jako, oni se kao jo-jo vracaju i odlaze kako im drago.Cepaju vam nerve pateticnim sms-ovima,peckaju mobom(jer kakva je svrha da govore sa svog broja kad mu vi placate i kredit.Ovako bar-trosite svoj.Svoj sa svog fona,a ne svoj kredit sa njegovog) naturaju misao kako nece vise nkad biti nevaljali, kako nece vise cirkati, kako nece vise biti-ONO STO JESU.
Na Golom otoku morali bi da "revidiraju stavove".Da se odreknu svega u sta veruju,a to je da je devojka/zena samo tu da bi bila lep dekor, cvrkutavi stvor koga uglavnom ne slusaju sta govori, sem kada je to njima od vaznosti.Zasto si ti, drugarice moja, spremna da ides i po kisi i po hladnom vetru njega da servisiras?
Jel ga volis.Ne volis ga.
jel on nesto posebno?.."Pa,jeeeeeste,ali.."
Stavite jednom na papir sta ste vi sve njemu cinile/cinite, a sta on Vama.
Koliko je puta digao ruku na Vas.
Ako se neko prepozna u ovom textu to nije moja krivica, vec-njegova/njena(VASA)-ISTINA!
Na srecu, nemam takva iskustva.Nista nije med i mleko, pa ni moji odnosi sa muskarcima.
Ali, ovo nije moja prica.
Pitam se , pitam sta taj njen radi kad nje nema par dana.Jel onda umire od gladi, jel prosi, jel ima neku drugu koju mazi&maltretira.Uopste ne sumnjam u to da ume da bude neodoljiv.I da ona po navici spava u njegovoj majci.
Ne sumnjam da im je cesto bas super i da sve ide po planu.Ali,onda ona nesto kaze ili uradi ili on posto mislim da je ipak malo ogranicen, ne ukapira sta je gdjica htela da kaze ili da uradi,pa je onda slucajno cusne u prolazu, a ona odleti 2 metra, pa je iz zezanja cusne jos jace,pa jos jednom jos jace.Pa, ona padne.a on se smeje i ona ga gleda iz zablje perspektive.I on joj pruza ruku da ustane..i kad ona pruzi svoju,on svoju izmakne,a ona padne na dupe i udari se u rep.A to boli.I onda mu ona kaze-"Pa, sto mi to radis..."
A on-"sta ti bre radim..samo se zezam,mojne da me provociras",pa je onda stvarno dune i ona odleti..a ti fizicki okrsaji ne znam koliko su cesti,ali tu se trosi i njena lova, na detinjarije koje mu u stvari uopste ni ne trebaju..
I tako u nedogled.
A moja je ovde zadnja, jer ja pisem ovaj blogotext.Zajebantski mracan i posve tacan.
Zeno-ODJEBI GA!

уторак, 08. новембар 2011.

ovo je zakonom zasticen text/OOŠ"V.Ribnikar", II deo

Kada sam isla u osnovnu skolu, to je jos uvek bilo vreme kada smo domara zvali cikica, a spremacice-tetkice. Da se slucajno neki bukvalista ne oseti uvrednjenim misleci da mu pominjem rodjenu tetku. Bila je jedna tetkica koja je nosila periku,a i nadimak joj bejase-Perika. Uspeli smo jednom da joj je skinemo drskom od metle.Sada ce neki puritanac reci da sam bas velika kucka jer se time hvalim, a ja bih mu onda odgovorila da ko takve dogodovstine u skoli nije imao, ko u njima nije ucestvovao, nego je uvek i samo -POSMATRAO, da je takav neko verovatno i u potonjem zivotu ostao samo suvi posmatrac koji kobajagi otire nesto sa mantila dok se oko njega, -nje desava-ZIVOT!
U skolu upisana 1977.
Veliku zanimaciju predstavljalo je VAĆARENJE.Tako se to rada zvalo.'vatanje je doslo kasnije.U srednjoj skoli. Malo sam isla u srednju skolu, a malo kasnije u gimnaziju.III,pa VIII,pa III, pa VIII..Velika skola, ona divna zgrada u klasicistickom stilu sa glavnim ulazom iz Njegoseve,a bocnim iz Svetozara Markovica i kroz ogradu i preko iste iz Kralja milutina.Mala Osma bila je u Dadovu.Dobice i ona svoju pricu.
ali, prvo treba da zavrsim osnovnu skolu!
Dakle-VACARENJE..mmmmmmmmmmm..mhm
Strah i trepet zanata zvanog vacarenje bili su Cvika i Marko milojkovic.Oni nisu isli u moj razred. Najvise su operisali u dugackom, podzemnom hodniku, tj. tunelu koji je vodio u salu za fizicko. Tamo su se Cvika i Marko udruzivali sa nasim vacatorima, medju kojima je najlepsi bio Sasa Maricanovic, zvani Mali. San svake devojcice bio je da je Mali bar jednom u'vati. U tunelu je zatim nastajala neopisiva vriska, a nije se imalo gde pobeci. Na odmoru kroz prolaz, u tunelu bi se susretala u stvari 4 odelenja:2koja su zavrsavala cas fizickog u paru i 2 koja su dolazila na cas u paru.Totalno ludilo.A dok smo se presvalcile za cas fizickog citale smo najpikantnije clanke iz "ITD"-a.Tu se budila sexualnost i latentna naklonost prema polu,bilo kojem polu..naklonost prema ljudskom bicu, mirisima i oblicima, a da toga nismo bili ni svesni. Decaci su se u svojim svlacionicama bavili rucnim radom vise nego teorijom.
Odmori, veliki i mali ..nikad se nije znalo sta ce to slobodno vreme doneti!
Bile su u modi tapke sa slicicama, a na velikom odmoru decaci su obavezno igrali GLAVIŠ.
to je ovako: 4 decaka stoje u uglovima kvadrata i dobacuju se izandjalom teniskom loptom.sada svi zele da igraju tenis,ali ne znaju sta bi sa lopticom.Zato im ipak preporucujem stari, dobri glavish!Mi smo igrale lastis-"Ema esesa, esesa pipija, Pipi duga CaraPa" i sve tako...
Kada je padao sneg, a tada su padali posteni snegovi.Grudvali smo se, a decacvi su lomili velike ledenjake i njima pokusavali da se probiju u bolju buducnost. U ucionici je bilo aktuleno stavljanje leda za vrat.
Jedna od najjezivijih stvari bio je sistematski pregled.Mrzela sam ga ne zbog toga sto se bojim doktora. Vaspitavana sam tako da znam da se kod doktora ide sa osmehom i bez straha.Na vreme.Mrzela sam sistematski pregled zbog toga sto je koncipiran tako da ukida svako pravo na privatnost pacijenta.Bili smo samo zamorcici za popunjavanje formulara,a kada su zavladale vaske velicine omanjeg propelera svi su se cudili. mrzela sam sistematski jer nije bilo vazduha, jer je bilo pretoplo, jer se mnogi djaci, a vala ni doktorke i sestre-nisu kupali i osecali su se na znoj. sistematski pregled izgledao je isto kao priprema logorasa zabi usli "cisti" u kabine sa tusevima za smrt.
Glavna stvar bili su lexikoni. U stvari, od prvog do petog razreda bili su spomenari, a posle zrelije nesto-LEXIKON!
Tu su se sifrovano odavale najvece tajne, otkrivale pikanterije, upucivale smrtne pretnje. Jedan od najmracnijih ucitelja, Konjina Sindja koji je predavao OTO, jednom je uz kidisanje, bacanje i cerecenje rasturio preslatki lexikon Milice Melic, devojcice koja je dosla iz Francuske i koja je navikla na umerenije, ne manje zlokobne pokatkad, ali sigurno-mnogo svedenije izlive negodovanja frustriranih ,bljak-"prosvetnih RADNIKA".Kakav grdoban naziv.WHY?! Da bi ucitelj bio blizi lozacu!? Duboki su koreni onoga sto danas zovemo zivotom, a tada se zvao socijalizam.
Milica je, naravno, vec sledeceg dana imala novi lexikon!URAAAAAAAAA...
Iz OTO-a imali smo jos jednog monstruma, Kljaica, zvanog Gicko koji mi je jednom rekao da se smejem kao aligator..haaaaaaaaaaaaaaaaa..hahahahHA!
Iz OTO-a smo imali i CRNOGORKU.Tako se zvala i tako smo je zvali.Bila je dobra.Uber seljanka. Imala je ogromne grudi i svi smo joj se stalno smejali. Nosila je stalno, ali S T A L N O(mozda ih je imala 10)majicu na kojoj je pisalo F E S T. Jednom se toliko iznervirala da je iz nje prosto izbila recenica upucena celom razredu-"A sta vama smetaju moje sise?" Posle toga nam je bilo zao da je vise zezamo i imali smo odlican odnos sa njom.
Moja bolna tacka.Posle skole isli smo skoro svakog dana da se igramo na Tasmajdanu. Mame su sedele kod Sanse. vozili smo se automobilcicima, u gusenici, isli na ljuljaske.Postojao je i veliki vozic.Ja sam najvise volela tobogan gusenicu.-bio je neverovatno sladak, lajm zelene boje i..nikada ga necu zaboraviti.
I modu smo pratili.itekako.Najupecatljivije su uvek bile cipele, jedno vreme hit su bile lakovane, pa spenserice, pa gumene cizme u svim bojama , do kolena, sa blagom ortopedskom stiklom.Jako elegantne i prakticne..starke i Kikers cipele.Kakav sam model imala-da su mi sad jedne bas takve bila bih najsrecnija na svetu.Nosile smo skotske suknje,somotske pantalone..Beneton je resavao sve odevne potrebe!
Takodje, hit su bile jakne sa kojih su mogli da se skinu rukavi. Ja sam tako jedne moje rukave izgubila.Bas u onom gorepomenutom hodniku "za vacarenje" i, zamislite, tetkica ih je pronasla i sacuvala.A meni je u medjuvremenu kupljena nova jakna,pa sam imala 2.Ludilo.
Iako sam to detaljno opisala u blogu "Slatkisi detinjstva mog" moram da pomenem opet-PKB virsle sa senfom, cips, smoki, sendvice i sok na slamcicu, grisine, poslasticarnicu kod Lubardica/Jovanovica , Pec bonbone iz kutijica koje su izbacivale predtrip iz njuskice Silje, Plutona, Paje ili Mikija...
Od prskanja jogurtom svi su bezali kao djavo od krsta, jer bi se usled brze fermentacije na vazduhu jogurt strahovito brzo stezao i pocinjao da smrdi..uuuu..tako jako da i sad osecam taj smrad...
Tetkice su ordinirale, mi smo tu bili da bismo im smetali.ja sam bila umesna i upisivala sam vrlo vesto i sebi i drugima ocene u dnevnik kod likova koji su to najverovatnije primecivali,ali im je bilo potpuno svejedno.samo znam da sigurno nije kapirala Kaćica iz geografije.ona je predavala i u osnovnoj skoli i u gimnaziji i bila je olicenje dobrote.Gegala se sa jedne nogice na drugu i prerano je ostarila.
Bilo je prepisivanja, plakanja, skandala i da me pitaju da li bih jos jednom prozivela sve to i u nekom drugom zivotu...-BIH!

ovo je zakonom zasticen text/OOŠ"V.Ribnikar"II deo

недеља, 06. новембар 2011.

ovo je zakonom zasticen text/OOŠ"Vladislav Ribnikar",Ideo

skontala sam da mi je mnogo prijatnije da pisem blogotextove vezane za lepe uspomene, trenutne srecne trenutke, sex, modu i hranu..ali, vreme u kome zivim postalo je nepodnosljivo.mogu da zauzmem dva stava:a)ili da me bude savrseno bas briga za sve i svakog doli mene same i mojih cizama, macke i ruza, Tajnih vecera i dogadjaja javnih i privatnih gde se okuplja meni srodan svet..
b)da pisem angazovane textove zroz koje cu se nervirati.ali-ne mogu ipak biti otudjena od te i takve stvarnosti i imuna na nju!
c)pisati o svemu kroz sve.
Za danas i sledecih par blogotextova odabrala sam mali feljton o Oglednoj osnovnoj skoli "Vladislav Ribnikar" koju sam imala srece da pohadjam..blizu kice, mnogo casova francuskog i neki od prijatelja za ceo zivot.I dan danas ponekad prodjem kroz svoju skolu.Jer, moze da se udje u ulici svetozara Markovica, a izadje kroz vrata u Kralja Milutina i obrnuto.
OVO JE PRVI DEO TEXTA O MOJO OSNOVNOJ SKOLI!
U prvi razred krenula sam sa punih 7 godina, rodjena 1970,7.7.A u skolu posavsa 1.septembra 1977.
Nas su mame zajedno vodile u park Tasmajdanski mnogo pre polaska u skolu, a potoom su se dogovorile da nas sve upisu u isti razred. Postojifotografija koja je izasla u "Politici2, snimljena prvog dana skole.Na njoj su Lara, Saska, Tanja, Marija, Marijina 2 godine mladja sestra Milica(takodje isla u R.)Nasa lica zbunjena su i ocajna i bila su u neskladu sa Milicinim ozarenim liscem , na istom mestu uplakanom, 2 godine kasnije!
Jedno vreme sa nama u razred isao je i Mane koji je promenio sva moguca odeljenja jer je bio veciti buntovnik sa razlogom!
moj razred oduvek je bio ozloglasen.Deca fina, finih roditelja.ali, nikda nismo otisli ni na jednu exkurziju.Jos bolje-jednoj su se tako vezala creva jer nije na exkurziji zbog pozurivanja agitpropovske gulag tipa uciteljice, uspela da stigne ni jednog jutra da se iskaki i jedva joj spasoce zivot na klinici po povratku.direktno sa exkurzije istovarila je pomocu nekih pomagala na infektivnoj klinici 10 kg govana.govana koje je trebalo da pojede uciteljica-komunjara!.Devojcici se to desilo na ekskurziji na cuvenoj Supljoj steni, a za kataklizmu bila je kriva cuvena kapo(pripadnice logora koje su rihtale zatvorenice na nacine gore od nacista)uciteljica SLAVICA. 10 dana-do 14 nije stigla na red do WC-a.supljeg.Hvala Nebesima-bez trajnih posledica.ž "Vladislav R." bila je francuska skola.imali smo 9 casova francuskog nedeljno, a mnogi od nas pre skole isli smo u Francusko zabaviste. Zahvaljujuci tome svi uglavnom imamo jako dobar france accent, a terali su nas da mnogo ucimo napamet i tako su nam se citave recenice primenljive u svakodnevnom govoru urezivale u pamcenje.-radili smo mnogo i conversations.
Francuski su predavale MADAMME, medju kojima je bilo i rodjenih Francuskinja, ali i nasih gospodjica. Madam su po pravilu cesto plakale jer smo bili nesnosni.
Mislim d A je moja prva madam bila gospodja Vesna fila, koja je pored glume, a tamo je bila na klasi sa Aljosom Vuckovicem, zavsila i francuski jezik i knjizevnost i kao vrlo mlada i jako lepa(nosila je telefone od kose)zaposlila se u nasoj skoli.Potom nam je predavala i fantasticna zena, stroga, veliki intelektualac-Branka Jakovljevic i jos neke potpuno nebitne pominjanja persone.Hvala Vesni i Branki.One su u dubini duse Francuskinje,kao i madamme Jehlicka koja meni nije predavala,ali, danas je mozete sresti na izlozbama, predavanjima, koncertima... kao jednu od najbolje obucenih i najfinijih beogradskih dama srednjih godina,a poznata je po kapicama i sesiricima koje specijalno za nju kreira jedan francuski dizajner!
Odjednom, kako je situacija u zemlji postajala sve strasnija, madamme su prestale da budu tako pozeljne po sustav i odjednom je dosla PAHULJICA! Zena patuljak, pravi mops od metar i zilet, koja je govorila francuski sa tvrdim r, bez rotiranja na koje smo navikli.Oblacila se grozno, nija bila dama uopste.a mi smo navikli da u skoli uglavnom sve uciteljice budu dame.Pahuljica je imala pregorelu natapiranu kosu, jezive kostimcice, ogromne fals stikle i strasno se trudila da bude madamme.Ali, ne moze od brlje viski da se pravi!Na njenim casovima bilo je urlikanja, pljuvanja, plakanja, tu se stao kako je ko hteo. U sustini dobra zena, ali nesreca za sve nas.Zbog nje smo jako stagnirali u franncuskom koji je u trenutku kada je postavljena za uciteljicu znala slabije od ucenika.
Na njenim casovima, Martinovic, zvani-Pacvćina, sa Ć, vadio je vlaznu zemlju iz saksija i u vidu brabonjaka lansirao je do Titove slike.Tito s svima smesio.Kod Pahuljice smo izigravali zemljotres:poceli bismo kolenima da odizemo klupe, svi odjednom na oba kolena X 35 djaka.Tada se klupe talasaju. Proveren metod.Kada uciteljica pocne da se dere, onda se klupe uz strahovit tresak spustaju na tlo. Proveren metod,a uciteljica od dranja sigurno gubi glas!
Od zanimljivih uciteljica, tu je bio i Ilija ilic iz biologije. Imao je jedan dugacak stap kojim je cesao uvo i pritom pravio majmunske face. Kada smo imali kontrolne vezbe govorio je-"Pisi, brisi i uzdIsi", s akcentom na i.imali smo fintu i za njega.Za svakog.Pola lekcija nabubamo napamet(oko 5), a pola napisemo na vec spremnim listovima, sve sa imenomi lekcijom.Jer, po zakonu verovatnoce, morala vam je pripasti sigurno jedna od deset,ali za drugu niste mogli znati koja ce biti.
U V razredu isla sam u Dramsku sekciju i zao mi je sto to nisam MNOOOGO ozbiljnije shvatila, jer bih danas bila slavna, uspesna, talentovana i dobro placena glumica.Javno priznajem da se kajem sto nisam zalegla u tom smislu isto iz inata to nisam uradila.a inat je moj veliki pokretac.znam da nije dobro to priznati,ali bas me brigha-to sam ja.
Madamme Vesna fila vodila je Dramsku sekciju.Igrali smo i "Visnju sa Tasmajdana".Gala je bila visnja i bila je najbolja riba u skoli, a ja sam igrala neku..ne secamse vise...Bila sam zaljubljena u Marka Kruskui to sam javno ispoljavala, a u predstavi koju smo posle igrali u "Dadovu" igrala sam njegovu mamu i to je bio potpuni-incest!!
Sto se Tita tice, najomiljenija bila mi je sirena u 15.o4 ili u 14.05(kako god..).
Taj zvuk nas je probadao i nagonio na smeh, dok su setne oci uciteljice(ne svake)bludele kroz prozor u veeeliko dvoriste puno drveca.E vala, imali smo bukvalno park unutar skole, a gornja terasa gledala je na VIII i uzivale smo u prizoru-Perva, Gutese etc.itd.
Slusati sirenu kod kuce nije imalo nikakvog smisla.trebalo je biti na ulici u zaledjenomkadru, a u skoli je to bilo fenomenalno.Jedan se za vreme minuta cutanja od smeha bukvalno usrao u gace.Legenda zivi do danas!
U moj razred islo je nekoliko cuvenih antihrista. Izdvojila bih Gregorija kao divan slucaj enfant terrible-a,koji se potom otisnuo u Francuski jer i jeste Francuz koliko i Beogradjanin i danas je uspesan covek i suprug i otac dvoje dece.I druzimo se opet posle toliko godina.kada smo se prvi put posle mnogo vremena videli nije bilo nikakvih pitanje tipa-"a sta ti radis, a posao..a ovo..a ono.."To su prava prijateljszva.Samo smo nastavili kao da smo se juce pozdravili na coskicu i svako otsao svojoj kuci.Razumemo se savseno.
I za kraj ovog prvog dela male sage o OOŠ VR, pomenucu jos neke srasne i kaznjavane izgrednike-Bjelicu, Pacovcinu, Vladu, Stojketa, Nenada,poreklom iz Vranja, pa smo ga zvali Simpo-seljak.Bio je tu i Ratkovic i imao je najvise nadimaka na svetu-Bik, Bikcina, bojler, Rade koncar, Ratko Patko itd.Znojio se i curile su mu slime.
Voleo je da maltrtira izvesnog Nauma, da mu uvrce ruke putem indijanske vatre, nasta je ovaj ispustao natcovecanske krike, a nasa je surovost isla dotle da je Naum jednog dana otisao samo sa jednom cipelom kuci. ali, posle mucenja nauma, Ratkovic-koga smo podbrckivali da Nauma muci, dobijao je jos suroviju kaznu.
Od velikih sefova u razredu bila je Beka, devojcica drujara po naravi, skoro je niko nije simpatisao i uvek je sedela sam u klupi pored vrata. Ona je bila nas spejs drajver i zvali smo je debela Džena jer je tada bila aktuelna serija "Blejkova sedmorka"
Mnogi se sa mrznjom secaju svoje skole, a moji drugari i ja, moji najblizi prijatelji dan dans i ja-sa ljubavlju.svako od nas popio je i saku soli.Pa i ja.
niko nikada nije bio postedjen.
To jeste elitna skola u onom starom, dobrom smislu-vrhunska.Mesao se zapadni sistem-francuski i kanoni komunizma.Secam se kada mi je razredna Ruzica Sokic koja se fenomenalno oblacila, kao Gucci kostimi iz 80-tih*cipela sa jako visokom slaganom stiklom na pertlanje i cizmice cist fetish.Bila je jako vitka i visoka.e ona mi je jednom rekla da vise nikada ne dodjemu skolu tako udesena kao tog nekog dana,a ona se picanila samo tako.a tog nekog tako divnog dana, pravog prolecnog..ili mozda jesenjeg..kada je bilo toplo i sveze..-obukla sam svoje sandalice broj 35, lakovane sa kaisicima i sa maleckom ortopedskom petom i somotske ljubicaste pantalone i neku bluzicu i mali jorgovan pulover.A ona mi je to zamerila, jer-kao druga deca nemaju..Isla je u nas razred i Elizabeta Serif i niko joj nikada nije nista ruzno rekao ni uradio jer je bila tamnija i siromasnija od nas..
U SLEDECEM BROJU - VAĆARENJE!

среда, 02. новембар 2011.

ovo je zakonom zasticen text/Bgd.ALIVE

Ovo je vreme zluradih, zlih, pakosnih..ovo je vreme rodjeno za govnare, prevarante, licemere, dupljake, lose pandure i lose glumce.Nema postenih pljackasa banaka, nema finih escort dama, nema prave belgijske cokolade.
Anonimni pametnjakovic pakosno je napisao komentar ispod mog jucerasnjeg bloga-"toliko pisanije, a ni jedan komentar".
Jezivo.Nije me iznerviralo, nije me iznenadilo, ali mi se zgadilo do kosti.Ta nesrecna osoba misli da su komentari i njihov broj ogledalo kvaliteta i kvantiteta mojih textova.Da li je taj neuki svet svestan da su neki od najvecih umetnika 20 veka crtali portrete prolaznika da bi preziveli, da li taj neki anonimni komentator zna ko je Nizinski, ko je Džagiljev, ko je uopste veliki Bata Stojkovic sa kojim sam imala srecu da putujem na ta silna gostovanja.I da pisem textove o tome!S punim pravom i apsolutno istinite.
Ljubomora mozda.Ljubomora sto retko ko moze da stane na scenu(sada je to nemoguce zbog zivota koga vise nema)na kojoj su u istom trenutku Ruzica Sokic, Bata Stojkovic, Mira Banjac, Aljosa Vuckovic, Caci Mihailovic, Dejan Cavic, Zoran Cvijanovic, Baja Bacic,Mladja Andrejevic...
Transparentna sadasnjost dovela je glumice treceg reda, bubuljicave voditeljkice i babuskere pretegnute do bola da vladaju.Tamo gde mogu.Nasla se vila u cem nije bila.
Premijera "Parade".Odlican film.Srdjan to ume tako vesto-duhovito i do bola RANJIVO.Svaki njegov film bode u zivu ranu nase sadasnjosti.I zato su ga ispalili neki koji su obecali da ce mu pomoci.Sve su nas ispalili.Vreme u kome su ispale nesto cime se treba diciti bedno je vreme.
A onda, na koktelu tom ili npr.na koktelu posle revije Darka Kostica ili na nekom trecem koktelu, zateknu se osobe zeljne zivota.Zeljne da izadju iz svojih memljivih stanova i pokazu jedinu kreaciju za koju ih je inspirisala "vecito mlada", citiram-"sam' da ne is'p'dn'm deb'la na fotograf'ji" Neda Ukraden.To je zalosno.
I stalno mi koji stvaramo ovaj grad iz generacije u generaciju treba da se pravdamo nekim cudnim bicima koja nas ne shvataju, a stalno se osecaju pogodjenim.Ako su zbog svega pogodjeni, to znaci da se pepoznaju u svakoj kritici loseg i da su zaista losi.
Razmisljaju uskogrudo, boje se i kuca i maca, u stanju su da vriste ako ih neko slucajno uz izvinjenje zamoli da se pomere, ne vole otvorene prozore u busu jer se od vazduha umire.Misle da je Profesorska kolonija naziv za novi strajk prosvetnih radnika(odvratna kategorizacija ostala i zapatila se jos iz doba teskog komunizma), a ne deo Beograda malo ispod Postanske stedionice.Predlog :pogledati Plan plus!
Ne mogu da podnesem kada procitam da je neka neuka budala u novinama napisala da su Vracar, Dorcol ili Senjak-NASELJA!To su delovi grada, a naselje je Visnjicka banja!
Pritom,zaista je doslo vreme da se karte poloze na sto.Da prestane svesna amnezija pojedinih koji su tu u pogresno vreme.
Kao gospodja koju sam postovala, a sad dostojna nije da joj ime pomenem - borac za prava zivotinja.Provodila sam noci sa njom hraneci kuce sa jednim drugom, da bi se ta ista gospodja pravila kako ne moze da me se seti jer ima toliko ljudi koje poznaje.Ma nemoj!Kad joj je odgovaralo da joj se pricuvaju kible sa poparom za lutalice o kojima se zaista brine i na tome joj svaka cast-onda je vrlo dobro znala ko sam!A na skupu za zastitu pasa i usaglasavanje zakona o lutalicama i azilima znala je samo za sebe.
Mada-neki se mnogo prepuste tremi kada treba TV da ih snima, tako da cu tu slabost pripisati svetlima reflektora!
Mene cesce snimaju pa sam navikla.
Skup je bio sve-samo ne prioduktivan!Naravno-tu se nasao neki dobar djak sa očalama koji nam je citao poduzi referat o tome kako treba da volimo pse, pa onda neke viceve i sve tako.
Tu je bilo i citanja poruka vaskolikih ne poznatih, vec hiper poznatih, koji, eto-nisu mogli doci, ali su poslali svoju podrsku.
I ljudi su poceli da se razilaze razocarani, glavom bez obzira, a kucici posebno odeveni za tu priliku dostojno su se pokakili i popiskili gde je trebalo.
Niko nije rekao ni jedan konkretan predlog.Covek kao Goran Paskaljevic radi-on ne drzi predavanja o milo milo milovanju ljubimaca.On kupi 123345 dzakova hrane i razdeli kucama.
I vozi se tramvajem.Da-i macama!Ima toliko ljudi koji daju i pomazu i ljudima i zivotinjama, a ne laprdaju o tome.
Mislim da je protest trebalo odrzati ispred nekog od Ausvic azila.Trebalo je pitati policiju kako i koliko obucava pse i koristi ih u rasvetljavanju slucajeva.mislila sam da ce vlasnici pet shopova doneti dzakove hrane da se razdele azilima.nikom to iz organizacije palo napamet nije,a verovatno je skupooooooo!
Doslo je vreme za velike istine zbog kojih ce mnogi imati probleme.
Generacije maloletnika su zaglupljene, na exkurzijama ispadaju kroz prozore..Ovde je vlast odlucila da sprovodi mini zakone tipa-zatvaranje kafica zbog buke, ubijanje pasa, ridze..A gde su pravi zakoni?Ozbiljni, teski.
naravno-jos nisu usaglaseni.
A predsednik drzave je bukvalno propao , a figurativno svaki put propada u zemlju kad nam govori novu "utesnu" misao, protkanu filosofskim srpljenjem i mudroscu..haha..ha!
I da bih se utesila-kupicu sebi nove cizme, svojoj maci i macama iz kraja brdo hrane.Deo besa mozda sam oduvala kroz ovaj text.
Ali pisanje o umetnosti, modi, ljubavni triler roman u nastavcima,film i putovanja cine me mnogo srecnijom.
I jos jedan blam ovog vrlog Beograda.
Mislim da sam prva i mozda jedina koja se setila da za 15-to godisnjicu smrti Nebojse Djukelica napisem post na FB-u.Sramno-reagovalo je samo 15 ljudi.Njima svaka cast, a ostali nek se stide.Namerno nisam htela "share"(da napisem "serujem",zaista ne mogu-to je izvan mog poimanja normalnog jezika).Spremam se da o gospodinu djukelicu napisem ne blogotext, ne clanak, nego esej.Jer-to je najmanje sto mogu da uradim za coveka koji nam je otvorio vrata mnogih svetskih festivala.dobijao je "pogače" na poverenje da bi se neki filmovi prikazali na FEST-u i licno ih vracao.RTS nije mu se dostojno oduzio svih ovih godina, a kamoli neka druga TV stanica..ako se takvima uopste mogu nazvati primitivci koji su dobili i platili frekvencije, satelite i ostalo.U jednom magazinu izacice notica.U svakom slucaju izboricu se da taj moj text o gospodinu Djukelicu dopre do mnogo veceg broja citalaca!
Kada jedna ulica u strogom centru grada bude nosila ime Nebojse Djukelica tada cu mozda sa vise volje ici...tamo.Stalno vecaju kako da nazovu koje mesto.Evo im ideja!Samo da to ne bude neki zabaceni sokak, sramotna slepa ulica koju zapisavaju.Mnoge takve dobili su neki od nasih najvecih ljudi.I to se zna.Sve se zna.Samo se prave ludi.
I ako nekima jos nije jasno zasto je Bata Zivotinja bio u SPS, evo odgovora:pored nekih romanticnih uverenja koje je gajio, a brzo izgubio, uclanio se i nasao na poziciji SA KOJE JE MOGAO MNOGO LAKSE DA POMAZE LJUDIMA!Svakog dana, celog zivota, nesebicno, a narocito tada kada je mnogima gorela guzica, a trcali su sve udarajuci se nogama u dupe.
CIKA BATO,ZELIM VAM DA SASVIM OZDRAVITE I DA ZIVITE ZAUVEK, IAKO JE TO MOGUCE SAMO NA FILMU!

понедељак, 31. октобар 2011.

ovo je zakonom zasticen text/Atelje 212,IIIdeo.Beč-gostovanje

III deo.
Exkurzija zvana gostovanje= mucenje glumaca siromasne 2000. u Becu, do njega autobusom i nazad.Sve sporije i sporije.
2000.
Kao i na svakoj ekskurziji, i na ovom putovanju bilo je sitnog zavodjenja, malih pozajmica, treznjenja, bezanja, kupovanja, nadanja, razocaranja, zimskih kobasica, diskonta i free shopova-maskara, parfema i dilema.ali, poriv za hranom neutaziv je.I to je fatalno i strano lose.Taj veciti strah od gladi i da ce se ostati gladan.E pogotovo sto smo u Becu bukvalno gladovali.Zahvaljujuci kretenskom stekarskom hotelcicu gde vas konobarica gleda popreko ako uzmete 2 zemicke.U Becu se ne mogu pohvaliti mestascima na kojima 24h mozete da kupite cokoladu ili chips.robotici spavaju i ne jedu nocu.ali, u Becu postoji jedan divan kafic u kome sam bila jos '90.Nalazi se u delu grada za koji turisti ni ne znaju da postoji, narocito oni koji idu u grupama i cude se grifonima na crkvama i palatama.A ja volim,kao sto sam naucena od malena-da istrazujem, da se setam sama.Takvi su i prijatelji kod kojih putujem u goste ili sa kojima putujem.Svako ima pravo da se rasporedi u slobodne strelce.
Cesto mi to najvise odgovara.Niko me ne gnjavi zasto ne kupujem na rasprodajama i zasto jedem sama u restoranu na Siciliji u kome sede samo poslovni ljudi i citaju novine drzeci starinske trscane drzace.
Posle mozemo svi da se nadjemo..
2000.Atelje 212.gostovanje."Korespodencija".Vienna.
U skoli sam ionako zapadala u najgora i najbesnja odeljenja, pa smo samo isli u Jajince.Ja ni tamo.nononon!
Ovako, sa pozorisnom trupom imala sam car otkrivanja i ponovnu lepotu secanja na detinjstvo-zacikavanje, razbarusena kosa i izguzvane pantalone, barena jaja i skovi na slamcicu, deljenje rolni toalet papira, nutkanje slatkisima i bespotrebno zdranje cim se krene na put.I to kobajagi u "svetskom" autobusu, mozda je bio i na sprat, samo je taj sprat negde usput nestao, a toalet koji ionako nije bio u redu sada je postao potpuno uneredjen. bilo je i hrkanja tokom gledanja 2 filma:a)"Poslednji krug u Monci" i b)"Heat" sa Al Pacinom i Robertom de Nirom. Rasprava o tome koji od njih je bolji glumac trajala je tokom celog povratka.
Srbima svojstveno-do zakljucka NISMO dosli!
A trenutak kada smo izasli iz autobusa posle jezivo napornog putovanja zauvek cu pamtiti.momenat kada noge konacno mogu da se protegnu, kada mogu da ih ispravim i da hodam!
Stvari koje su glumci godinama dozivljavali na raznim gostovanjima, koja odavde deluju tako zamano i vecina ljudi misli da se glumci sire po najskupljoj klasi u avionu i da jedu racice cak i u autobusu.to je samo Mira Trajlovic mogla da izvede.Glumci su mnogo puta jeli u fabrickim menzama, dobijali dnevnice u vrednosti 2 kineske loptice za decu.
Dnevnica je 90-tih iznosila 1 turu ne alkoholnih pica u kaficu, nego 1 turu kisele vode i kafe za DVOJE.Presvlacili smo se u SVLACIONICAMA-ne garderobama.Te prostorije bile su carsavima pregradjene na muski i zenski deo.
Danasnji glimcici i izmisljene glumicice, uglavnom jato Sotrinih golupcica-oni nemaju pojma sta znaci glumacki zanat.Ja nisam glumica, ja sam rodjena glumica-to su mi iskreno rekli neki od najvecih glumaca u ovoj zemlji.no, to je druga prica...
ali, glumac nikada nece biti pravi ako mu se koza na snimanju nije toliko smrzla kao koza na ruci mire Banjac kada je snimala cuvenu seriju o logorasici "Marija".70-tih.Postoji scena u kojoj se Marija=Mira hvata rukom po velikom mrazu za sipku.Sipku toliko ledenu da joj je bukvalno koza ostala na njoj.
ili kada vam partner,-ka slucajno stane na slep na krinolini, a vi cujete zvuk cepanja materijala..ili kada...
Shvatate-glumac nema pravo da umre.Jer, predstave onda nece biti.

субота, 29. октобар 2011.

ovo je zakonom zasticen text/Atelje 212 u Beču,2000

Predstava "Korespodencija" igrana je 2000. u Becu u "Akcent teatru" u kome se izvode samo gostujuce predstave.Sada se desilo nesto nezapamceno, za rigidne Austrijance presedan: pustili su vise ljudi no sto je predvidjeno.
Odseli smo u finom, malom hotelu, ususkanom i toplom, cist minimalizam i "svedski sto".Bec mi nikada nije bio posebno zanimljiv, sem secesije i art-deco gradjevina, zgrada, vila, palata i brojnih dvoraca.Zanimljivo, ali vec dosadno i ocekivano-u svakom skoro kaficu, restoranu, klubu, radi bar po jedan Yugosloven, bivsi ili tadasnji, sadasnji-sta god izabere.moze da bude bosnjak, slovenac, srbin iz RS, Srbin iz S,Makedonac...tone i tone ljudi...
Tamo nam je bilo "lepo k'o u Becu".
A u povratku?!
POSEBNA PRICA:Zbog banalne administrativne grescice zadrazali smo se na "nasoj" granici nekoliko sati, usred tavne noci zime 2000-te, proklinjuci i Austro-Ugarsku monarhiju i dekor-uzrok spediterske greske.
DA LI SMO BILI U BEČU?!
I glumci su ljudi.to je fenomen..i dekorateri su ljudi i muzicari i garderoberke i sminkerke i soferi autobusa.Dosta je bilo policijskog zaustavljanja i tamo i 'vamo! nije vise rat!..ili...Gde cemo, sta cemo, mi mladji uputismo se na cudno mesto, u cik zore, kad se i vampiri klone medjunarodnih granica.Pored prepune sale u Becu koja je odusevljeno prihvatila predstavu, zatim, Sezanove izlozbe koju smo grupno posetili, a ja sam trupu uvela besplatno pod pokroviteljstvom svoje International Federation of Independant journalists(free lance)clanske kartice, malog poasosa koji mi je pomogao i pomaze i dalje da putujem lakse..no, to je sad druga prica...
ŠPEDITERSKA KASINA-nadrealna ugostiteljska tvorevina ostace mi u pamcenju i secanju iako je kratko trajalo,ali se nama neispavanim, gladnim, nervoznim od neudobnog busa, generalno-dekintiranim, ostalo mi je to mesto sumnjivog morala-steciste za sve izgubljene i nadjene na nicijoj zemlji.Kratko je trajalo u odnosu na zivot, jer-to je mesto van prostora i vremena, bas pozorisno, kao scena iz legendarnog komada sa repertoara PRAVIH godina Ateljea 212, "Cudo u Sarganu".
Sojka-devojka, folk zvezda u najavi, odusevljeno je sluzila glumce koji su se seretski, pospani i izmrcvareni, ipak..ha..naslonili na sank.Sedoh za sto da posmtram ostalo drustvo takodje sa merom da se napijem.Kamiondzije, gastarbajteri, svercri, makroi, "bizmismeni", ,nepismenicarinici i policajci-koji bi da traze autograme, al se sve nesto ustezu.u ovoj se sredini ljudi od normalnih stvari ustezu, a od sramote ne zaziru.
Ne znam , a znam, zasto mi se "Špediterska kasina" toliko urezala u pamcenje, ali, verujte mi, ko to nije video i spoznao , o nasoj stvarnosti i o vrloj nam zemljici nedostaje mu velika zivotna lekcija, a deluje-kafana,pa sta...nije tako!
Posto je pozoriste vise od zivota(ili je to mozda film, a pozoriste je onda sam zivot)-SVE JE POSTALO MOGUCE.
Koliko smo u Becu bili toliko i nismo.Materija se ne moze unistiti, a ni ljudska snaga, volja i potreba za lepim i boljim, pa se tako cela nasa trupa tada u Becu i okolini na granicama-dematerijalizovala, nestala, dobivsi ogroman aplauz i uzvrativsi dubokim poklonom, sela u svemirski bus i vratila se srecna i zadovoljna u Beograd.
A "Špediterska" kasina sluzi da se ljudi koji zbog glupavih banalnosti tipa-zasto nije slucajno prijavljen jedan praktikabl iz ionako krs dekora, tu odmore, napiju, plate 'ravu ako ima i ko hoce i da se daju u tutanj cim se obavi ta uzasna administrativna grseka+novac!
NASTAVAK SUTRA!

ovo je zakonom zasticen text/Atelje 212 u Beču,2000.

петак, 28. октобар 2011.

ovo je zakonom zasticen text/do k. i nazad

Zasto nikada necu biti ocvala tetka?
Zato sto sam obrazovana, misicava, hitra, a uspavana..nista njima nije jasno.Resila sam danas da cu blog napisati iako vec dva dana sedim kao idiot i posmatram i komentarisem postove vezane za skup za kuce koji se odrzava sutra.Simptomaticno je da tamo delaju samo zene, vecina su i majke.Na svom tananom bremenu one su izabrale da nose i teret svojih pasa, pasa lutalica i svoje nejaci.Nisu sve takve,JUJUJUJU.Pa imam ja drugarice i prijateljice, poznajem i zene koje ne poznajem koje u isto vreme kuvaju, farbaju kosu, citaju i rade kalenetix!
A kako sve to da postignu, kada su mnoge siromasne i duhom i tijelom, a o cvetnom budjelaru iz Lillyja da i ne govorimo.Bice tu i dobrih faca.Kao Tijana Pavlov i Sladjana Milosevic.Bice zena pravih beogradskih koje se razumeju pogledom jer se u zivotu nisu plasile da menjaju ljubavnike, da putuju same, da uce jezike na licu mesta.One su se sa zivotom suocavale tete a tete, hrabre, jakokose i setne.Beogradjanke moga vremena i vremena moje mame i bake.
I majke moga brata.Takve zene volim i one vole mene.Mi se razumemo.Cak smo delile i neke muskarce.Nikada mi se nisu dopadale feministicke ideje, a smatram da su sifrazetkinje svojim delovanjem napravile veeeliko sranje.I smeta mi sto nemam sluzavku da mi donosi i prinosi,jer cesto kasnim,a imam nezgodan orman.Ameri kazu-closet.To je prava stvar._Vec imam toliko garderobe da stvarno ne znam sta cu sutra da obucem.
Pomislila sam u jednom momentu da obucem fenomenalan monton koji je od tako dobre fake fure&leather da bi se one tamo upiskile od zavisati.Jer-zene zele bunde vrlo cesto, a vrlo cesto im je izgovor da ne bi htele da nose neciji zivot na svojim ledjima.Tako da svi hoce da nose kozne jakne i da jedu Tartar i da imaju najbolje kozne cipele i cizme,ali bunde nikako!
Zato je "napoleon" kaput-mesavina marinskog sinjela i mundira nesto najsavrsenije.
Da li da to bude Dsquared-sljokice+booty leg jeans+long sleves benkica -punk benkica.
I te crvene usne..i-koje cizme od 10?i koja kozna jaknica.mozda suknja..Casual..ZARA!?Rinascimento? Tasna-Guess ili Kookai ili David jones ili Feragamo..ili miss 60.jos uvek zelim da biram tasne,a ne pelene za malo dete.
Ja sam vrlo iskrena i to mora da se postuje.Mislili su da cu da radim za neki internet radio neke stranke.Obecali-jos se nisu javili.
Ma, nemam vise vremena za poslove koje se ne placaju.
Svi su se nesto cudili kada je Kaya zutic rekla kako od "sada"-tada naplacuje intervjue.
Ona je nasa mala Kejt Hadson, nasa Vinona----why not?!
Njena cela porodica je royal family naseg glumista,filma,pozorista.Ceca je diva!A muzevi su joj divovi bili!
milos i muci.
I naravno-ne mogu ja bez pozorista.
I sada cu Vam isporuciti prvi deojedne bas zabavne price od pre vise od 10 godina koja se zove-"LEPO K'O U BECU"!
To je vezano za gostovanje Ateljea 212 2000.u Austriji.
Cudan je posao glumacke trupe, a cak ponekad moze da se meri sa kamiondzijskim.Sticajem okolnosti, nasla sam se davno, slucajno na putovanju, a ispalo je gostovanje u Pirotu i postala sam treca unuka Simeuna Njegovana i zapleh se u Zlatno runo.Proputovah s drevnom Korespodencijom Ateljea 212 tokom 10 godina od Pirota do Beča, a usput tokom godina-Pancevo, Zajecar, novi Sad, Leskovac, Krusevac, Obrenovac...-sve klaj klaj autobusom.
Ovaj do Beca imao je toalet.Vrlo brzo zapusen, a inace zapusten.
U Bec stigosmo pocetkom 2000.
NASTAVAK U SLEDECEM BROJU!

понедељак, 24. октобар 2011.

ovo je zakonom zasticen text/KOŠAVA i jos ponesto...

Dragi blogocitaoci,
veoma zurim te se necete ljuti sto necu moci da ispravljam greske.
Do 17h moram da napisem blogotext, jedem ,postavim post na fucking FB-u i daa-moram da 'navatam brata koji mi uporno lepo govori da neke stvari moram konacno da naucim, moram da ga zamolim da mi nakaci reklame na blog..Kazu da od toga moze da se dobije..ne znam valjda oko 50 evra mesecno..videcu.jel vi znate!?a meni 50 evra pokriva razne troskove.Npr.-internet za mesec dana+3 feniranja+hrana..ili..toalte papir..ali.ja sam resila da pisem o kosavi.
Beograd ne postoji bez kosave.Srbi se strahovito plase promaje koja nigde na svetu ne postoji.Zamislite kako ce biti tek jezivo u prevozu-najavili su air condiot koji NECE..hm raditi, zamandalice prozore i ukljucice grejanje. Vec sam jednom naletela na "voz za logor".Scene kao iz "Šindlerove liste"..face izbezumljene..znoj lipti ispod vec obucenih tona i slojeva odece , kao da je Jovanski mraz ili Igmanski mars..grr..i kako onda covek da ne pozeli KOŠAVU!?.I onda,ako je tu iko vise normalan, pozelece da sto pre izadje napolje, da ga kosava malo procisti.
Vise nema godisnjih doba.Vise nema dana za lepo laneno odelo i zenski kostim od zorzeta.U paru.I jednog cveta.Mozda istetoviranog.Uuu-kako mi je dobro bilo kada je moj najbolji prijatelj pre nekoliko godina,dosao sav lep i "obnovljen "posle Londona, pozvao me je i rekao -"Zozi, spremaj se, za sat vremena sam ispred tvooje zgrade":I onda smo po kisi i kosavi isli u grad, lunjali, vrteli se u napoleon kaputima,on u engleskim cipelama, antilop-pravljene po meri i u prugastim Valentino pantalonicama..A ja u dugom, kao mornarskom mornarickom sinjelu ili NApoleon kaputu "Massimo Danelli", plavim antilopskim cizmama, vrlo sexy, kao za kan-kan.i suknja Ive stefanovic, ljubicasto-suro sivo-plava, secenja kao kafanski stolnjak=kvadrat sa krugom u sredini za tijelo i kada pada- pada asimetricno.Naravno, imali smo oboje egzizatencijalisticke crne rolke i jaknice.A ja-natukla na crvenu mi kosu i kaubojski sesir.Bilo je tu odjednom i dosta para, tako da smo mogli sve sto smo hteli pa smo to i uradili.Sad sam otisla..
Daa-KOŠAVA.kosava bas pasuje uz takve drugarsko-romanticne akcije.Mora da se hoda brzo, bolje sitnim koracima nego juriti.Kosava uglavnom dolazi odjednom, zahuktava se i traje u nekim intervalima, pa cak i do dve nedelje.Ubija.koliko sam samo puta osecala kako mi bridi lice, kako ram cvikera za sunce postaje sve hladniji, kako mi kosa leti u bicevima i kako me povremeno tako sevne u usima..do malog mozga...Novine lete po ulicama, sve manje gospode i s ve manje dama sa sesirima.A oni mladi, mastoviti, mladi uvek, bez obzira na godine, nose neke super kackete, kapice, krznene stitnike, grejace.Klinci giljaju džadom potpuno upleteni u silne gajtane-od moba, muzike, compa..ja se u to nista ne razumeme.Eheeej-ima klinaca koji vec __R----U, a nikad nisu osetili pravu beogradsku kosavu.Kada stigne-ona vlada.covek mora ili da je prihvati i da nastavi da izlazi napolje redovno ili da se zacementira na gajbi, a to je mnogo gore.Jednom i zauvek Sale Denic dao mi je najbolji savet, kada smo jedne zime 89./90.-on, Dimić, Teodora i ja imali jedra u ledja. Ja se tresem i tolko stegnem onda ledjim misicima kicmu, da sve pocne jos vise da boli i tako ukocena sva se jos jace tresem.Rekao mi je da se potpuno opustim i pravilno disem.Bilo je tesko i u prvom trenutku neopisivo hladno, ali i dan danas cesto uspem ovo da primenim i deluje.
Postoje cistine oko zgrada oko kojih se vetar vrti, kako me je deda Mile naucio, stvara se i to je "ruža vetrova".Tamo vetar pici i zaista milost nema, tamo haljine dopbijaju jos duze sliceve, jer zene trce da s e sklone, a muskarci stezu okovratnike i brane se novinama, sada laptopovima.
Koliko se samo desilo puta da Beograd promeni raspolozenje.Jer, Beograd je veliki zezator.Namucen, namazan,iskusan,ali jos uvek dostojanstven, mada prima teske udarce i treba jace da uzvrati.BEOGRAD CEKA.A KOSAVA CE BRZO DOCI I RASTERATI PIČKE!

Desavalo se i desavace se da krenem negde obucena tako i tako, a da se vratim cvokocuci jer sam totalno promasila.Pa, naucih se slojevitoj modi jos odavno.A zabavno je kombinovati i smisljati razne stvari.Morate imato svoju omiljenu kombinaciju za kosavu.Za dan i za izlazak.Kosava ne pita.Ili se borite s njom dostojanstveno, jer ravnopravno ne mozete.Ona uvek pobedjuje.Zato treba da se osecate snazno, samouvereno, privlacno.Gde god sam bila, svuda je duvao neki vetar.Vetar na moru ili na plainini jedino po jacini moze da se meri sa beogradskom, gradskom kosavom.Vetrovi koji duvaju u gradovima sveta su slabiji.Mada, u NEw yorku siba.
Eto, pomislila sam juce..prekjuce da pocinje kosava,ali, toplo je previse.Cekam resku, pravu zimu.Kada izlazi para iz usta, a nebo je kristalno plavo ili puno zvezda.Flash.Da! Sada je 10 do 5.
Nemam vise vremena.

петак, 21. октобар 2011.

ovo je zakonom zasticen text/pismeni iz daktilogrfije-89.

Dragi citaoci,
text koji sledi prekucan je pismeni zadatak iz daktilografije.Potpuno je apsurdnog i neupotrebljivog sadrzaja, jadan do besvesti, a govori o nasem , tada jos uvek-samoupravnom drustvu.
Imali smo divnu profesorku daktilografije u VIII-oj, Gospodju Kupinac, mamu mog druga.
Greske u kucanju ovog texta leze uglavnom u izdrndanoj tastaturi i mojoj lenjosti da koristim slova š,ć,č,ž,đ,čžćšđćčđšćžčžšć.
Naucila sam da kucam na obicnoj pisacoj masini, kao i da pisem na cirilici i latinici jos pre polaska u osnovnu skolu, u koju sam posla sa punih 7.Takodje, celog zivota kucam i na elektricnoj pisacoj masini, a computer me odbija u svakom obliku, formi i potrebi.Osecaj koji imate sa masinom je prijateljski.Hemingvej je kucao stojecki, mnogi su nosili svoje masine svuda sa sobom-najveci pisci ovog sveta...Kucali su u zabitima, dzunglama, pa i na Mont Everestu...
Paradox texta koji cu preneti lezi u njegovoj ne-sadrzini.Pritom, uspevala sam da otkucam pismeni i sebi, a potom i drugarici koja je sedela pored mene.Bila je velika bubalica, slihtara,losa riba..a takva je ostala sve do danas.Samo sto se sad lepi uz dame bliske vlasti, vecitim gensecima i nesrecnim udovicama.
Za tu malu i dalje kuca neko drugi.
ja-za sebe sama!
Imam malu ruku, duge prste i negovanu kozu.ali, to ne znaci da nisam na sve 4 ribala pod i da ne perem sudove..ne, ne i ne.ali, to bi bila duga i neka druga prica s obzirom da sam odrasla u porodici u kojoj smo imali zusku- nasu Anu, koju volim kao tetku.Ne, volim je mnogo vise nego tetke.
Ana je cesto spavala kod nas, a kada bi uvece sela umorna da gleda televiziju , ja sam volela da je ususkam, da joj spremim da jede i dobijala je najlepsi i najveci stilski krevet u kuci.Tako je i danas.
Ta ista moja Ana radila je kod nekih cuvenih beogradskih gospodja koje su je po preporuci moje mame uzele i kad bi Ana o svima nama napisala knjigu bez zazora i ne stedeci nas-to bi bio bestseler.Mozda cemo Ana i ja to i da uradimo...
Nego, evo tog pismenog zadatka!

BEOGRAD, 18. 05. 1989.
Čavić Duška, IV 1
Mašina br.32

IV PISMENI ZADATAK
Merenje brzine i tačnosti kucanja prepisa 3X5 minuta

1.
Neposredna veza izmedju obrazovnih centara i radnih organizacija u materijalnoj proizvodnji i drugim delatnostima ima tako značajno mesto u reformi obrazovanja da, kad ona izostane, ili kada je slaba, tesko je ostvariti neke osnovne društvene ciljeve u ovoj oblasti....i tako dalje i tako dalje

2.
Poznato je da smo se svesno odlučili za samoupravljanje i društveno dogovaranje, čime smo stvorili proces prerastanja samopupravljanja u intgralni sistem socijalističkih odnosa. Samoupravno sporazumevanje i društveno dogovaranje predstavlja onaj oblik delovanja radnika kojim oni mogu da ostvaruju svoj....aaaaaaaa-dosta!

3.
Izbor škole, fakulteta i opredeljivanje za odredjenu profesiju predstavlja prvi korak srednjoškolca u doba zrelosti(majkooooooooooooooooooo) i dugo očekivani novi život(qrac).Po mišljenju mnogih, to je jedan od najvažnijih i najpresudnijih perioda u životu, jer nema lepšeg zadovoljstva od bavljenja poslom koji se voli.Poznato je, medjutim, da je nezadovoljstvo činilac od bitnog značaja za nastanak i razvoj emocionalnih kriza, koje život i delatnost otežavaju do NEPODNOŠJIVOSTI...i tako ubeskraj..
Naravno, dobila sam cistu peticu, a debilusa do mene..pa skratila sam je do cetvorke.JBG. I dan dans kada se sretnemo i kada me bubalica iz vladinih(ne nekog Vlade, nego Vlade Srbije.Ovo dodajem zbog bukvalista kao sto je ona) kancelarija pogleda u oci i dalje se krije iza necijih ledja crveneci od sramote sto je celog zivota samo bubala, a zivotu se uspela nauciti nije. A kucanju pogotovo.

субота, 15. октобар 2011.

ovo je zakonom zasticen text-nemam pojma....

Cao svima,
prehladila sam se jako, sva se tresem, tresu mi se ruke i hladne su kao led..boli me glava, nervozna sam..sta god da konzumiram znam da mi pomoci nece. Spavala sam od juce u 22h do danas u 4 popodne.
Samo tako.Cele nedelje sam isla kod zubara koji je vise pacer nego zubar, ali sta da radim-morala sam privremeno da resim nesto i da ne izgledam kao baba - sera dok cekam na konacni rezulatat. Pritom, mislim da su baba-sere jako dobre zene, jer takav posao ne moze da radi los covek, ali imaju lose zube.Fakat.
Razmisljala sam i o cemu bih mogla da pisem.Volim da pisem o ljudima koje poznajem ,a poznajem veoma mnogo ljudi. Imam bliske prijatelje, drugare, poznanike, ljubavnike, veliku ljubav, svoje drugarice, najbolje drugarice i svoje devojke.Moje devojke su zene koje su mi po snazi jako slicne.Po snazi unutarnjoj i spoljasnoj koje se preplicu.
Razmisljala sam o tome da napisem kakava je koja riba od tih mojih raznih drugarica._Uglavnom su sve dobre ribe, nema veze da li su mrsave, srednje, starije, mladje, uspesne ili neuspesne. Takodje, postoje i zle osobe. One su ruzne i kada su najlepse.Eto-sad bih bas mogla da imenujem par takvih, ali-necu.Ne bi bilo fer.
Mada, u ovom gradu u krugu u kom se krecem skoro se sve zna, a ko nesto ne zna-sazna pre ili kasnije.Tako da-ogovaranja u stvari vise nisu ogovaranja i tracevi, nego prepricavanje zanimljivih istina i neostvarenih neistina.
Jer, trac je uglavnom istina.Sem kad Dobrica ceka na uranku!SONCE....
Verovatno ste i o meni culi razne price, ovakve ili onakve-nije me briga, ali znam da niko nikad nije rekao da sam losa i zla osoba.NIKAD.Ja sam dobra, neverovatno drska i bezobrazna, ali pravedna. U stanju sam da prebijem nekog ako mi stane na zulj(mada, zuljeve nemam, nego imam stopala koja cesto zavrse kao lilihip u necijim ustima).
Tako sam na Cvetnom trgu pre mesec dana lemala jednu budalu koja je nesto pokusala da me zajebe.Cekala sam ga na zicer i docekala.Muski.Posto je on ruzan, smrdljiv, pritom-nema pisu, morala sam da ga naucim pameti.Dama sam toliko da necu reci kako se zove, a mnogi od vas koji su moji prijatelji ili poznanici, poznaje i tog skota.A prevario je mnoge od vas i nece se na tome zaustaviti.
Dovoljno sam otvorena da mogu da napisem SVE sto mi se desavalo u zivotu i da napisem SVE sta sam radila, ali mrsko mi je da svojim prijateljima, jebacima, drugovima, sponzorima, drugaricama iz detinjstva i njihovim muzevima, nekim malo daljim mi zenama i njihovim momcima i muzevima dajem pseudonime.Takodje-firmama, posrednicima, sefovima, urednicima, artistima i modelima, pa cak i svojim roditeljima i njohovim prijateljima i poznanicima, takodje uglavnom poznatim i priznatim osobama...Jer-ovako ili onako.Sve se uglavnom zna.
postoje neke price o meni koje fasciniraju ljude.
Razvrstala bih ih pod siframa.
a)cosmo disc
B)ma ti nisi covek, ti si djubre!
C)ovo vam svesno tvrdim, a vecinu sam zivota provela u nesvesnom stanju i tako mogu u nedogled
..
D) sifra Ruzvelt
e) zelena Camuga negoduje
F)"necete vi meni sedeti vise po foteljama"
G)HOCES SOKIC
h)"Majmuncicu"
i) SVE ZOZINE papucice, stikle, cizme, platforme i ostalo....
j)red lips feat.C.DIOR i samo DIOR
Ako bi neko pazljivije analizirao ovaj text shvatio bi da je on introspekcija i zaista mislim da su Japanci izmislili haiku poeziju jer nisu imali sta pametnije da kazu u datom trenutku.
Kad god Japanac ne zna sta bi da kaze, on lupi haiku i to je kao vrhunac literarne vrednosti.Odgovorno tvrdim da haiku ima istu vrednost kao i odglumljeni orgazam.Onaj ko je kao svrsio odradio je sta treba da bi onaj koji dovodi tog drugog do vrhunca bio happy.cist apsurd.
I onda dodje Srbin i kaze "ko zna zasto je to dobro"!?
PA NIJE DOBRO BUDALO!

четвртак, 06. октобар 2011.

ovo je zakonom zasticen text/rece mi pametan covek-pisi vesele stvari,ljudi zele da putuju,odvedi ih ponovo TAMO!

I rece mi pametan covek da pustim budale i da pisem vesele textove, jer-ljudi zele da putuju, a ja cu ih odvesti ponovo - TAMO!
To su vec davna vremena, kada sam bila majusna, a sto se nekih storija tice i-nerodjena jos.Ili sam se buckala u plodovoj vodi?!
Oduvek su me odusevljavale nase estradne zvezde.KOJE.ESTRADNE!? Iz Jugoslavije.Vecina njih je-VECNA!
Sada vise zvezda nema, a sve je pocelo jos mnogo, mnogo ranije, kada je cuvena jazz mama Ella Fitzgerald gostovala u Beogradu. To je bio veliki podstrek za nase pevacice.Da kazem odmah na pocetku, posto se nekoliko puta nasao zlobnik koji je komentarisao kako je neki moj blog bio prepisan.Pa nisam ni copm ni robot, a ni enciklopedija da bih sve znala,Bozeee...kakvi ljudi su oko nas!
Svi moji textovi potpuno su autorski, a samo ce uobrazena, glupa i samoziva osoba pisati bez slusanja lepih prica, bez konsultacije literature i drugih izbora.ali, to je vec druga tema.I to za podebeo osvrt.A osvrt moze biti samo na cas.Tako da sam napisala apsurdnu recenicu...hehehehehehE!
E!
E pa ovako-ovo mi je pricala moja gospodja mamman, a citala sam i u ilustrovanim revijama i nekim dragim mi knjigama, kao ona-"Bolja proslost" Petra Lukovica.
"Vecernje novosti" su pisale da je 21. marta 1961. bar hotela "Mazestik" bio pretesan da primi oko 500 ljudi posle koncerta u Domu sindikata. Udruzenje jazz muzicara priredilo je jam session sa grupon Normana Grentsa. dok je Ela jela nase specijalitete, Sedmorica mladih bili su najenergiciniji. Prva dama dzeza ih je pazljivo slusala, a onda je pocela da se pomera u ritmu i da pevusi. Za klavirom, bubnjevima i basom bili su Amerikanci, a na trubi i saksofonu beogradski jazzeri Predrag Krstic i milan Stojanovic. Ela je te noci ostala do 5 ujutru.
Moja mama Zora Cavic ilic bila je tada menadzer u "Jugokoncertu", najvecoj jugoslovenskoj mocnoj koncertnoj agenciji. Docekala je Elu u Beogradu, prevodila joj i sprijateljile su se.To je privatna nasa stvar i vas to ne mora da zanima, ali mi smo ponosne sto imamo plocu elinu sa posvetom i potpisom, a ploca je jos uvek vrela od njenog crnog glasa.
Kazu da samo "crni glas" moze istinski da peva jazz. I ja u to verujem.
Bio je to pocetak.
Kasnije, odrastali smo uz festivale: Beogradsko prolece, Zagrebacki festival, Splitski Festival, Opatijski...sou "Sedmorice mladih", "Obraz uz obraz"...
Lola novakovic izjavila je za stampu:" Posle 5 godina braka zelim da budem sama".Zalila se kasnije da je nepravedno zaboravljena, ali NIJE!
Jos 1961. dobitnice Zlatnog mikrofona bile su Lola Novakovic, Nada Knezevic i Anica Zubovic.
70-tih i 80-tih YU estrada bila je raskosna, vesela, ne bi se moglo reci puna traceva, ali-"govorkanja", kako se tada nezno govorilo, je bilo.Zajedno sa celom YU moja baka Lula- Julijana, dvojnica Marlene D. i ja pratile smo srecne ljubavi i razvode, uspone i padove, srecne ljubavi i razvode, dijete i kilograme nasih miljenica. A baka je Arsenu kuvala supu kad dodje u belo-sivi grad!
Raskosni glasovi Nade Knezevic, Radojke Sverko, Zdenke Vuckovic, Josipe Lisac i Olivere Katarine odzvanjali su kroz prozore devojackih soba i momackih stanova dok su starije domacice sanjarile tupkajuci nogom po papucici "Singerice" u taktu muzike.ZA PLES I PLAKANJE.
A pre toga zapalile su SSSR sa Djokicom Marjanovicem, mikijem Jevremovicem, Radmilom _Mikic i Radmilom Karaklajic.
U severnim krajevima grejao je naciju vokal Majde Sepe, crvenokose dame iz cuvenih "Pepel in kri". Tereza je menjala frizure i tonalitete i muzeve. Ljupka Dimitrovska Kalodjera rodila je dvoje dece...Nikica se hvalio svojom krhkom suprugom-"Kad sam bio na MIDEM-u 1970. moja pesma "Ćibu ćiba" bila je sampion festivala.
BRAVO LJUPKA.Pesma je prepevana u izvodjenju 23 tadasnje evropske pevacice.
Eto, dala sam vam deo kolaca koga nema vise.Nije se ubajatio.

понедељак, 03. октобар 2011.

ovo je zakonom zasticen text - 20 minuta

Imam 20 minuta da napisem blog.U pola devet je "minority report".obozavam filmove o policajcima junkyjima i ribama sa upalim ocima.
da, a sve zamisljamm-kad obucem sive skinny jeans farmerke, novu koznu jaknu-kao Balmain, Wermacht cizme i posh punk dux..kad zabacim kosu svoju lepu crvenu, kad napuiderisem belo lice i krvavo usne namazem kad zacrnim svoje trepavice da budu snene kao da su prekrivne ugljenom i kad stavim svoje kozne narukvice sto mi blago gleznjeve stezu i kad krenem medju ljude koji me ne zanimaju kao oturacem pokupicu ih sve jer mi smetaju jer ja hocu da bude kako ja hocu.SVE.ali da bude lepo svima do kojih mi je stalo.
Cek da vidim koliko je sati.
Ma da-taman da mi se pahuljice omeksaju i da pojedem svoju petu saku hrane.Kao Viktorija.
Kraljica Viktorija-ona je jela kad je htela.
vivienne Westwood-ona jede kapriciozno, a sigurno voli i junk food
Victoria Abril - voli salate i meso.Vrlo ljuto
Vanesa Paradi-u svakom slucaju jede malo i voli slatko, a johnny joj jede iz ruke
Violeta, kuca stara- jede uglavnom ono sto umesi
Venera- plodovi mora
Vesna Zmijanac-dobro jede
Victoria Bekam - jede 5 saka hrane.to uopste nije malo.
sledeci put neko drugo slovo.ovo je bio brzopotezni trening.i sasvim cudan blog.

уторак, 27. септембар 2011.

ovo je zakonom zasticen text:ŽOZI za FAAR-20.god.CLICK-a

Ove godine navrsva se 20-ti rodjendan nase najbolje i najprofesionalnije modne agencije.
Imali smo "priredbu" u subotu 24. septembra tamo gde je sve i pocelo , u SKC-u, a o tome cu napisati poseban blog.
Ovo je text koji je objavljen u pocasnom 009 broju "FAAR"-a i cast mi je sto sam deo tog zaista casno, lepo, moderno i svedeno, ali beskrajno mastovito stvorenog magazina-knjige.
Takve stvari i pojave nazivam "natprirodnim pojavama u kulturi" , jer je u to na posten i dostojanstven nacin ulozen trud i profesionalizam bez pompe, a veoma jasno i dovoljno za gradjanske, damske i gospodske zelje i potrebe-glasno!
Kroz ovih 20 godina utkana je borba koja je sada najzesca-borba protiv nuvorisa, neznanja, primitivizma, novoelite i njenih postulata, mada oni verovatno ne znaju ni sta to znaci.
konacno, evo texta! FAAR 009
V E T A R U K O S I
by
DUŠKA ČAVIŽ ŽOZI

"CLICK" je hrabro krenuo sumornih i teskih 90-tih. I agencija i mi - fanovi, publika, blagonakloni novinari(jer, ima i onih drugih), umetnici svih fela, znani i neznani..svi smo pohodili revije. to je zaista u to vreme bilo malo hodocasce u svet stila, mere, sika...
Secam se kada smo snimali spot za "Plejboje" ljutih 90-tih. Spot je rezirao vuk Velickovic. Cele noci momci su prasili "..gadan bicu jaaA...Mlade, tanusne manekenke i moja malenkost koja loize sladoled u zoru. Krem mi se cedio niz prste i clanak na ruci, a poznati beogradski frizer Bobo me je tako temperamnentno natapirao da sam posle ispirala i otpetljavala kosu celomflasom balsama. Jelena Maćić je sminkala kao na pokretnoj traci.
Secam se kada je na Adi bojani leta 1993. bio, po ugledu na "Club Mediteranee" organizovano letovanje. Smestili smo se na Autobuskoj stanici Beograd u otprilike 7(my lucky nzmber) autobusa i krenuli putem jedne nezaboravne avanture. Nasa mala enklava postala je vec za par dana svetsko cudo. Spoj najludjih beogradskih faca, DJ-evi, ekipa sa "B92", "Playboy", "EKV" i naravno, Click-ove devojke i pokoji mladic koji su nam uprilicili revije.
Secam se ikad se Mira udavala, a Marija i ja smo se borile oko bidermajera. Ona se udade, a ja jos nisam.
Ivanovic, Tesla, Paunovic...,iza scene uvek smirena Goga, jedan od "the best backstage managera" Natasa, Nenadova sestra..Lukjacenko, Maja Pink.
Prvu generaciju Clicka cine meni bliski ljudi. Ne mogu a da ne pomenem kokija-kokoskova, boska i stanka. Oni su dostojno nastavili put Benje Martinovica, Nevena Boskovica, Djoke Cortine, pravih Beogradjana i dzentlmena.
moje "sveto trojstvo" i tada je bilo "kitch-trash-kemp". Izlazili smo u klubove koji su izgledom, muzikom i ostalim sredstvima prkosili turbo naletu. Voleli smo "buhu", "Soul food", "omen, "Akademiju", "Industriu"
Secam se prve revije nase najuspesnije, najlepse, decentne, ali probojne Roksande Ilincic. Pa sad, posto smo Lada i ja ucestvovale na toj reviji, mozemo da pijemo kafu gospodja Obama, rosin Marfi i nas dve ili da organizujemo "chit-a-chat" cajanku o modi. Na njenoj reviji u okviru FW-a u "Hyatt"-u pre X godina, sedela sam pored Alberta Tombe.
Vidim ja-nesto mije poznat frajer. Pa vidim-dobro je pocrneo. Pomislim:"Da nije to neki od onih dubrovackih likova". Pa sam onda htela da ga pitam da nije slucajno isao u moju skolu. I na kraju se opsetim da je to Alberto Tomba. Malo smo popricali. Simpatican cool tip ipravi veseo, optimistican Italijan.
DANAS, kad u EXPO centru stanem i posmatram ljude, a to mi je omiljena zabava - sve je tako dobro organizvano, vlada bon-ton, nema ludackog guranja. Na FW-u mogu i da stojim. Stajala sam i na BITEF-u 100 puta i na nekim premijerama i koncertima svim skoro. Volim taj uzavreli zivot.
Muzika je veliki faktor u svetu mode, pa i na "Click"-ovim revijama. Ona pokrece, motivise, ona moze da oraspolozi uplakanu manekenku, nervoznog modela ili dizajnera tremarosa. Mnogo puta se desilo da svi cupkamo i djuskamo na stolicama gledajuci revije.
I aplauz je vazan. Ne aplaudira se samo dizajneru i manekenima, nego i ljudima iz organizacije i tehnike...i, naravno-DJ-ju, a to je najcesce-Willy.
Jednom sam u Njegosevoj, dok je od kafica figurirao samo "Cvetic" cuveni, cula komentar dok sam prolazila:"Zar joj nije dosadno da se svaki put presvlaci!?". Pa, u tome i jeste caka. Cuvam i negujem svoju garderobu, milujem je, cetkam kapute i bundu...Sve sto moze na hemijsko, ide na hemijsko. Moja je baka govorila-"Moram da imam lep ves ako se onesvestim na ulici" i "Uvek biram dobar kaput umesto lose bunde po svaku cenu. Bunda moze da bude stara, ali NIKADA i NIKAKO ofucana".
I sada, 20 godina posle, stasava generacija mnogo mladjih, lepih, interesantnih, egzoticnih ili klasicnom lepotom obdarenih devojaka. Visoke, vitke, sa sjajem i nadom u ocima. I VETROM U KOSI.

уторак, 20. септембар 2011.

ovo je zakonom zasticen text-slatkiši detinjstva mog! .deo

SLATKISI DETINJSTVA MOG! (1.deo)
Ovo su nazivi nekih od prehrambenih proizvoda koji su obelezili jedno drugo vreme. Neki su ostali na pozicijama sve do danas, drugi nepovratno nestali, treci se vratili u izmenjenom obliku ili petnaestim imenom..pete ili sedme uvozimo iz nekadasnjih delova jugoslavije. Ja sam jos uvek Jugoslovenka i to cu ostati do kraja zivota
U skoli sam obozavala "Moto keks","Pec" bonbone, jeli smo virsle sa senfom u zemicki.One iz crvenih PKB kioska.I bolje su bile od njujorskog hot-doga! Ti crveni kiosci sredinom 70-tih bili su jedini kiosci pored "Borbinih", "Politikinih" i "Duvan" trafika.
Mi iz skole "Vladislav Ribnikar" i VIII gimnazije(Njegoseva)jelismo u poslasticarnici preko puta kod Lubardica-Jovanovica, preko puta skole. Tamo su bile najlepse slatke kifle sa pravim slagom i sham rolne. kokice su se prodavale na Kalemegdanu, na Tasmajdanu kod Sanse, tamo prema bazencicu.Ne bazencicu Tasmajdan sportskog centra, nego bazencicu izmedju "Sanse" i stepenica koje vode prema "Radovicu". Ko zna zna i taj je pravi Beogradjanin. Ko ne zna i ne treba da zna.ako su mu tata i mama Beogradjani nek njih pita.Uostalom, ja se ne bavim izbeglickim migracijama i peripetijama novodosavsih u potrazi za uspehom i prvom plocom, tj diskom.to nek pise neko drugi.
Ja sam APSOLUTNO BEOGRADSKO DETE IZ KRUGA DVOJKE, ELITISTA SA VRACARA!
to je moje pravo.Tesko zalazim na druge teritorije.uvazavam dorcol...nenene sada-to je druga prica-prica za neki drugi text.Za text o delovima Beograda.Neka neko napise odu blokovima.Nemam nista protiv.
Dakle, mi-deca sa Vracara bili smo na Tasmajdanu blizi prorodi vise nego ova deca sada u mauzoleju od parka(jos uvek ponekad gorko placem zato sto Tas nije ono sto je bio)- mnogo cesce jeli smo peceni i kuvani kukuruz nego danas, a takodje i kestenje.
Dali ste ikada kupili svojoj deci kestenje ili kukuruz.Mi smo kao deca to kupovali kod proverenih siptara i voleoi smo sladoled kod "Pelivana", a moja je baka, inace velika dama, imala svog vernog Siptara koji je trckao i zavrsavao joj teske poslove i ciganku Milicu, lepu kao dan, koja je posle otisla u Pariz 60-tih sa svojim ciganinom i vratila se jednog dana u belom "Mercedesu" da vodi i baba Lulu u Pariz.
Postoje mnogo ludji,lepsi,prosveceni i zanimljiviji Cigani nego sto to prikazuju Kusturica, Bregovic i braca trubaci gucanski zajedno!
Ah.DA-KESTENJE! A sad niko vise nece da vadi kestenje iz vatre.Prc.
I dok su brujale price o igrama zvanim "lepeze" i "kamena lica" koje su stvarno decija igra u poredjenju sa sadasnjom zabavom maloletnika, mi smo zvakali "Bondi" i "Bazooka" zvake, otkidali plombe "Kiki" bonbonama, "Lili" i "Lada" keks, "Munchmalow's", bobi stapice, "Chips", "Smoki", "Gricko" i pili smo samo "FRUCTAL"-ove sokove.Najbolje na svetu. Lucenje pljuvacke i strecanje iza usiju razvijali smo zelenim cudom hemije zvanim "fla-wor-aid", nesto kao trip za maloletnike ,tj.chrystal met. Ta cudesna tvar koja je krckala i krckala dok je nestajala susteci u dodiru sa pljuvackom, istresala se iz kesice i stavljala na dlan.Tako da je nas nekoliko moglo da to polize sa dlana.Kao i popers,samo malo naivnije!..he he he.Puritanciiiii-bež'te kod mame!
Grickali smo i brasnjave tablete "Dextroza" da budemo jaci i pametniji. Deca su dobijala karijes bukvalno preko noci zbog tona jedinih kod nas na svetu.JEDINSTVENIH I NEPONOVLJIVIH "Cokoladnih bananica2 koje je moj brat(jedan od)zvao..i zove ih dan dans i nosi celo fabricko pakovanje u Svedsku-"CAKUM-PAKUM BANANICE".Moj Juuuško!
Razvaljivali smo se od "Bajadera"-zvanicno proglasenim kao jedan od d best konditorskih proizvoda na svetu. Voleli smo i ratluk, zele bonbone u raznim oblicima. Ja ih ne volim .
I tada je postojala "Bonzita2, a ko nije hteo zdravo, mogao je od ranog jutra da kontemplira dok poluspava na prvom casu i da polako skida koricu po koricu sa pogacice. Dole zagorele. "Kreker vic" je bio hit, a "Vegeta zacin" dodatak svakom jelu.I STEVO KARAPANDŽA!
dok nismo jeli "Nestlee crunch2 bila nam je cool i ona nasa china pre najezde ovih fuš Kineza. Ja je volim jos uvek=stiropor pirinac i malo crne cokolada, pa se prsti slepe i to je mmmmmmmmmmmmmmmmmmm! Dokazano je da su zbog brtskih pirincano-cokoladnih omota sa stapicima u kosi neke prostitutke sa kosim ocima ustanovljeni bilateralni odnosi izmedju nas(to MI-nisam i -JA)i da su se zbog toga naselili ovde.
Cokolada smiruje, tesi, sluzi i kao zemena za sex.Kinezi ne.
Zato su neki tugu utapali objedinivsi ljubav za alkoholom i cokoladokm u griotama-cokoladnim bonbonama sa likerom i visnjom u sredini.
Idealan poklon i dans je "Rafaello", "Mozzart"kugle i nus proizvodi. Obozavala sam bonbonjere sa koker spanijelima na kutiji, pa sa cvecem ili nekom uspavanom lepoticom ili pticicom na grani. To je umetnost kitcha.
dok su vas bake stavljale na muke pijuci "Frank kavu" dok su vam kuvale "Podravka juhu", krišom ste jeli čokoladu okruglu, uvijenu u zlatni papir..zlatnike i zamišljali "kad bi bar 1 bio pravi"!
U nekim lokalima kad narucite "Coca colu" kelner bi se hladno okrenuo na peti i bez mrdanja bezobrazne vostane face doneo bi "Apa kolu" ili postovanu i danas "Coctu"-pice "nase i Vase mladosti"!Posle velikog odmora na kome bismo se prejeli toblerona, jaffa keksa(nemam snage za navodnike vise-oduzimaju vremena mnogo),medenog srca, belih medenjaka,gricka i grisina, a to mesanje slatkog i slanog, pa jos jogurt i sok....m..bilo je divno za prdenje i podrigivanje pojedinaca u razredu.Zeludac i uciteljice/profesorke dalje bismo iritirali zvakama u obliku cigarete ciji se omot jedva skidao trljanjem iste medju sakama. bile su cuvene i pljosnate zvake u crnom papiru sa slicicom pantera.
kod kuce smo hasali bebecu hranu, Benko i Kras express, a potom je u zrelim godinama usledila mlevena PLAZMAAAAAAAAAAAAAAAA!A Medolino, Frutolino i Rizo-rizolino?!
Da, raskosno-nego sta-pa Tommy senf i majonez, artičoke u tegli i ananas na kolutove. Grickali smo holipe i Zele zeku...
Neko je vise voleo LEDO sladoled..ja-kako mi dune.A znate li da je Dragan Sakan kao mlad mag reklame i copy writinga dao imena sladoledima- Cmok, Sarenko, Rumenko, Coko-moko, Hladisa, Kapri, kola hit, Korni jagoda, lesnik, vanila i cokolada. Pili smo Mirindu i mutili Tang, a Narelu je reklamirao Veljko rogosic-veliki junak, plivac i Jugosloven, ljudina,a tek sardine-EVAAAA i MIRNA ROVINJ! Grickali smo keks Domacica, jeli Bakin kolac(mekan kao dekin...hehehehehehe) i pili sokove na slamcicu iz sjajnih tetrapaka kakve sanjam da ce uvesti ponovo.to bi bio nevidjeno dobar marketinski potez, a ako vidim da je neko to uradio posle ovog texta, naravnpoo-sledi RANSOM(pogl.Mel Gibson). sokovo su bili Srbijanka valjevo i valjda je to obelezilo moje cameo pojavljivanje u "MUNJAMA" sa scenom sa Sergejom zvanom u Beogradu-"HOĆEŠ SOKIĆ"!Ja-legenda.Valter brani Sarajevo, a ja Beograd.Poredjenje jeste grandiozno, al je simpaticno.
nismo mogli bez kifli i jogurta, a kad bi doslo do prskanja jogurtom on bi na vazduhu od fermentacije u roku od par mina strahovito smrdeo.
Kindr lada, Cipiripi, Ledene kocke i na tronu-EURO KREM+secerne table.Jeli smo ponekad i sendvice spremljene kod kuce ili se gadjali njima dok druga deca gladuju.uzas.Bez zezanja.Deca su surova.
Bakalnica je bila i ostala cudo, cuvena RUŽA kod DADOVA.Tamo se stavljao parizer u suv lebac, pa 505 sa crtom(posle su se vukle druge crte), pa Visoko C bonbone i fenomenalna reklama sa operskom pevacicom kao crtani film.
Boze, da li ce sloboda umeti da peva kao sto su suznji pevali o njoj?!
Ovaj blogotext uopste nije naivan.

понедељак, 12. септембар 2011.

ovo je zakonom zasticen text - žozi na BITEF-u(BILTEN)

Odrasla sam u pozoristu. To je za mene druga kuca.
Kada sam bila mala, pa malo veca, pa poveca, znala sam napamet sve hodnike starog i novog Ateljea..i tako, ziveci okruzena ljudima - "pozorištancima" kako nas Jovan Ć. zove, logican sled bio je da nesto i radim u pozoristu. Sa 17 godina delila sam i prodavala(ne secam se da li su 80-tih bilteni bili besplatni, a mislim da jesu)biltene BITEF-a.
Potom, godinama kasnije, kao prosveceni gledalac i osoba koja poznaje svet pozorista, dobila sam od jednog od svojih mentora, Joce Ćirilova, amin da pisem za Bilten! YEAH!
Cak sam pisala i o predstavi koju nisam gledala, pisala sam o putovanju autobusom u Novi Sad na jednu od predstava, pisala sam o svemu...o atmosferi, o tome ko je bio,a ko nije bio, kako je ko bio obucen i cime se izdvajao.,ko je sta rekao..Cesto sam za vreme predstave posmatrala publiku od zavisnosti u kom smo prostoru bili i jako mi je bilo zanimljivo da i o tome pisem.Pisala sam o prestavama, o tome sta me je pokrenulo, a sta uspavalo. Jednom mi je moja draga rodjaka Mme Meme-Mira TRAILOVIC rekla nesto savrseno jednostavno i veoma korisno.Nesto sto ne vazi samo za pozoriste, vec za skoro sve u zivotu!
Bila je te neke..80 i neke jedna uzasno dosadna lutkarska predstava na Bitefu.Madjarska ili Češka ili rumunska...?! tko bi znao... I to se nije dalo izdrzati. Svaka cast, ali morala sam da izadjem i da udahnem vazduh. Te lutkice su me gusile svojim tankim rukama na konce i kanape i odjednom sam ustala i brzinom svetlosti izletela iz Ateljea.
I naravno, prolazim pored "Srpske kafane", a tamo sedi Meme.nijetako smeo svako da je zove. Ja sam smela. Znala je da sam bila na predstavi i da sam sturnula.
Ja stanem(sedeli su napolju u basti)da se pozdravim, a Meme kaze - "A gde si ti mala posla?"
Ja- "Pa..gledala sam onu predstavu, lutkarsku i bila mi je dosadna i morala sam da izadjem..."
Meme-"Dobro, ali da nikada vise nisi izasla sa predstave pre kraja, jer nikad ne znas kako ce se zavrsiti!"
I dan danas drzim se njenog saveta, samo sto ne izlazim sa predstava kad hocu da odlepim, nego spavam. A-ha.
Nadam se da necu spavati na ovom BITEF-u jer kazu, bice-FASCINANTAN!
A ja volim kada ljudi, zivi ljudi, idu i uzdignu se iznad ljudskih mogucnosti. A to je moguce u pozoristu.Na Bitefu sam gledala neverovatne stvari tokom 25 godina, a svake godine odem na bar 4 predstave.Desavalo se da idem i na sve.stajala sam, cucala, visila sa stubova. ali, gledala sam cudesne prikaze koje cu pamtiti do kraja zivota. kada smo radili bilten, pisali bismo te iste veceri po gledanju predstave tekst, pa ga odmah slali u redakciju. A kad je u najtezim godinama redakcija bila u Bitefu-u, u direkciji, pisali bismo odande. Pa se posle preselilo u Bitef teatar. volim sto sam pisala za bilten nekoliko godina i drago mi je sto su to citali umni ljudi cija mi je rec znacila.I misljenje. Kao i publike. Jer, bez publike i bez VOX POPULI nema cesto ni odjeka reci nas-prosvecenih.A Bitef ima vernu publiku i dolaze svake godine nove generacije koje treba da znaju istoriju ovog festivala.
I tako, cekajuci to divno SUTRA da BITEF pocne uz fanfare prilazem svoj skromni tekst iz jednog od biltena Bitefa.
Moja rubrika zvala se "ŽOZI U POZORIŠTU" i podrazumevala je sve, bukvalno sve sto vidim, osetim, primetim, sto mi se dopadne ili ne dopadne u vezi sa predstavom i zivotom oko nje. I nikada, nikada, necu zaboraviti nesto sto je za mene veliki kompliment.A to Uros Djuric cesto pomene, pa je cak i emisiju tome posvetio-kako sam jos pre 20 i vise godina hrabro pohodila predstave u visokim papucicama na stiklu i mojim francuskim haljinicama.Drugi autfit bio je za hladnije dane, egzistencijalisticki-crne 501, visoke cizmice od antilopa na visooooku stiklu, crni zenski smoking sa velikim sedefnim pravim Chanel dugmadima i u tada cuvenom i za svaku devojku koja je drzala do sebe i do svojih grudi, a imala priliku da to kupi u Italiji, "Wonderbra" body-ju koji je moj renesansni dekolte cinio jos lepsim.
A sada, evo jednog simpaticnog osvrta iz biltena Bitefa:
ŽOZI U POZORIŠTU
A S O C I J A C I J E

1. WE ARE THE ROBOTS. . Ovo je naziv pesme vec istorijski priznate grupe Kraftwerk. minimalizam i pretece cyber sveta.
2.RANDOM DANCE COMPANY - London, Velika Britanija
trilogija
rezija - Wayne McGregor
3. Ovaj moderan balet koji nose snazni i akrobatski vesti igraci proneo nas je od nastanka sveta i magme, kroz dvopolnost i androginost sve do ljubavnog zanosa i klasicne muzike i baleta.
4. Ova Trilogija pravi je primer kako se u istinskom smesli te reci pravi savrsen PROJEKAT koji se moze izvoditi i u prostorima koji nisu pozorisni, ali su adekvatni (galerije, brisani prostor, hale, velike aule...9
5. Ko zeli da se bavi performance artom mogao je pazljivo gledajuci mnogo da nauci iz "Trilogije". Savrseno svetlo. Minimalisticka kompjuterska muzika(bolje reci zvuci-9 koja utice na nervni sistem posmatraca, sugestivna igra izvodjaca i sigurnost da savrseno improvizuju..., sugestivno svetlo+ ultra moderni kostimi.
6. Kada su se pojavili u jarko crvenim kostimima igraci su me asocirali na crvena krvna zrnca koja prolaze kroz nas krvotok pracena muzikom mkoja lici na sustanje u bubnjanje srca.
7. Kada se pojavio igrac u crnom trikou, iza njega je na bimu bilo neverovatno prelamanje svetla i oblika. Podsetio me je na Mefista.
8. Iako je ova predstava kao zivi kompjuter ovog Bitefa, nasla sam u njoj neizbrisive korene Marte Gre(j)em, Elvina ejlija i naravno - Lindzi Kempa. I Vorhol negde...
9. Beba u stomaku osmomesecne trudnice do mene pocela je da igra. Beba u plodovoj vodi je osetila vibracije i one su zauvek zapisane u njen mozdani kod.
TA BEBA JE NAJZNACAJNIJI "POSMATRAC" "Trilogije".