ovo je zakonom zasticen text/kad nema hleba, jedite kolace!

KAD NEMA HLEBA, JEDITE KOLACE!
Ova je izreka pripisana franscuskoj kraljici Mariji Antoaneti i jedna je od najlosije, najzlonamernije i najpakosnije izvrnutih.
Da budemo posteni.Da budem postena!
Koliko sam samo puta, nemavsi bas nista u frizideru, pronasla u kuhinjskom ormancicu brasno, secer, cimet,pirinac, vanilu, pozajmila od komsinice par jaja i solju mleka. Ili sam ta jaja i mleko, eto, imala u frizideru. Ili sam imala bar 100, 200 dinara da to kupim.Ili cokoladu.Ili parce pizze.Pizza ce dobiti posebnu blogostoriju.
Cokolada-juce sam zivela na 3 morska ploda od najfinije belgijske cokolade. I bilo mi je sasvim dovoljno.I secera i slatkoce i kakaa inedorfina. Ah da! Pila sam belu cokoladu.Zapravo, u srpskoj verziji to je ugrejani puding od vanile ili ono iz kesice.Zasto kod nas stosta NIJE kako treba?! Tj.-u originalu. Belgijska je cokolada najbolja na svetu.Isto tako dobro prezivela bih na "Crunch Nestlee" ili na "Najlepsim zeljama".."Mars" ne volim."Twix " volim. "Milku" ne volim.
Sta nam nudi kucna radinost u mojoj verziji, a prema receptu "kad nema hleba jedite kolace":
a)sutlijas.Par mi je muskaraca reklo da pravim najbolji sutlijas na svetu.Tacno.
b)Palacinke.Gole.Znala sam najbolji recept na svetu.Obican recept sa jednom cakom moje bake i njenih 5 sestara sa Neimara.Pekla sam k'o luda za vreme sankcija.Toliko sam ih pekla cesto da sam posle odjednom zaboravila recept i nikada ga se vise necu moci setiti.Znam da necu.Ali,imam onaj specijalni tiganj koji se umače u specijalno smuljano testo prema specijalnom receptu iz zemalja Beneluxa.Drzite lepo tu napravu za drsku, zagnjurite je u smesu i palacinka je gotova.Al' nije to to. Usijano ulje nista ne moze da zameni.I plotnu..A sve one su umrle i tajna je otisla sa gdjicama, devojacki-Knoll.
c)cokoladica na ler na kiosku na cosku ili u sopstvenoj reziji sa poslednjih 100 dindzi
d)kolač.PRAVI.Iz poslasticarnice.Na foru.
Omiljene radnje u italiji,Austriji, Belgiji su prave, starostavne šokolaterije gde se cokolada svih vrsta prodaje na grame i kilograme u kockama.Sece se satarom i ostalim napravama(maybe Zepter?!), a posto je najveca kocka od ponudjenih koje kupujem,velicine "rubikove kocke"-glodjem je.
Celog zivota zudim da napravim party by the pool.WHY?
Zbog toga sto je tamo glatko i lako za ciscenje.Tako da se gadjanje tortama u facu moze realizovati bez ikakvih problema.Na tom cuvenom zuru, nismo se bas gadjali kolacima, nego smo ih jeli, ali su zato pune flase "Absolut" vodke pretvorene u cunjeve.aloptu smo negde nasli ili je umesto lopte posluzila neka okruglasta flasa od debbbbelllog stakla.
I bilo je to kod gospodina Benoa Žunoa, jednog od najvecih kolekcionara ex librisa na svetu.Svajcarac naklonjen umetnosti.By d way, vodili smo ga pocetkom 90-tih i na "Akademiju" koje vise NEMA.Mada, odavno vise nije bila ono pravo,ali trebalo ju je sacuvati. I niko me nece razuveriti da zaista postoji direktiva kao u najgore vreme agitpropa, ideja i namera da se zatre sve staro i beogradsko.Da se parkovi presecaju straftama od betona.Sada su se okomili na Studentski park.Bojim se da ne uniste onu divnu ogradu.Jaooooooooooooooo...a taman je drvece postalo toliko slobodno i razgranalo se u svim pravcima.I taj park je tako diskretan.Strepim za njega.Ne daj se,parku studentski.Mozda posle krecu na Kalemegdan.AAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAA...
Da se vratim na zur.Tamo je msje Zuno-Žuno=Junot pravio Dinosaur party.A posto rezidencija svajcarska ima nekoliko bazena, u svima su plutali dinosaurusi na napumpavanje.
Te divlje i divne zurke kod Engleza, Svajcaraca, Indonezana, Italijana, Svedjana... bile su super.Te veceri bio je tu ceo grad.90 i neke.Trece il' cetvrte.Bas.Dule Glavonja usao je u bazen, a msje Žuno mu rece-"U can swim, but gently."OK..i zaplivasmo.S.&M. kresali su se u jednoj lezaljci dobro skrivenoj izmedju simsira i raznog drveca.Al' mi ne bi bili MI, da nismo to provalili.Nema veze.To je cool.Dekadencija, kolaci, vodka, bazeni, stilletos...c'est la vie en rose.
Jednom je Vladan maznuo citavog lososa, ogromnog i teskog, zaledjenog ga strpao u kola.Losos je poceo da se cedi od vrucine.Da, marnuo je i neki ogroman parmezan u komadu.Sedim ja pored njega i vidim nesto glodje kao lud.Pitam ga-"Sta zderes sad?"
"P_-r'm--zz'n",odgovara on punih usta i nabija sve prste u teglu sa susenim maslinama.Ee..tako je to bilo.
A Bora je kod Engleza vozio u basti deciji automobilcic.
A ja sam volela da na diplomatskim zurkama flertujem do granice flerta,pa posle nesto jos sa jednim svojim omiljenim drugom.
A sta bi sa kolacima i tortama i pitama...?!
Najvise sam volela, a i sada je najvise volim, ali nema ko da mi spremi,tortu od oraJa(oraha), kako je moja baka Lula govorila.Najbolja torta na svetu.
Osecam joj i sada ukus.Sanjam ga.Sanjam baku.Zelim nazad svoju baku koja je umrla kada sam imala samo 11 godina.
Zelim svoje bake i deke.Da im sednem u krilo i da se isplacem, a oni da me tese.
Nema vise ni tih kolaca, ni te cokolade...
A bila sam na jednom zuru proslog vikenda.Hvala na gostoprimstvu, ali crkla sam od dosade.Bilo je svega u izobilju.I pica i sendvica, tj.kanapea.I kolaca.
Ali, duha nije bilo.Mada, videla sam neke cike iz gradske vlade ili neke skupstine, uglavnom-iz neke od stranaka.Bila je to, u stvari, zurka posvecena poslovnim partnerima i tim stranackim drugovima, a licilo je na proslavu mature by the force.Super gajba, salonski stan od 200 kvadrata.Preko dana to je decija igraonica, a uvece se iznajmljuje za razne prigode.Taj stan spada u silesiju konfiskovanih stanova posle II sv.rata.Oduzeli su ih gospodi, da bi ih dali seljacinama.Pa su onda te komunjare izumrle, a stanovi su se vratili u vlasnistvo opstinama koje njima manipulisu kako im drago.Tako nekako.Svakako nepravedno.
A htela sam samo da pisem o kolacima.O torti koju potpuno u polusnu, somnabulna kao mesecar, jedem prstima direktno iz frizidera, a i dalje spavam.Te noci, pre skoro godinu dana, zaspala sam bukvalno na nogama, oko 5 ujutru.Nekako sam dobauljala do kreveta i legla sa sve parcetom torte negde izgubljenim izmedju moje sake i usta.
I tako sam zaspala.U snu sam pojela ostatak iz ruke.
Mozak je savrsena masina za usmeravanje zaspalih kolaca.
Ne volim mnogo krema, a i volim.
Volim pravi patispanj,a ne onaj mokri sundjer iz novo-elitnih poslasticarnica.Tamo ni ne idem.Ali, vidim.I nikada nisam pretendovala na to da se usavrsim dalje od sutlijasa.
Mada, znam gospodju koja je iz ljubavi prema gospodinu u petoj deceniji naucila da kuva i sprema najbolje na svetu.I to je cool.
A ja necu to.Ne verujem da ljubav ulazi na usta sem ako nije francuski poljubac u pitanju. Verujem i znam iz iskustva da je klopati sa nekim koga volite istinsko iskreno zadovoljstvo i bliskost. U dvoje je mmmmmmmmmmmmmmmmmmmmm.A TAJNE VECERE koje organuzuje moje drustvo su nesto najlepse u nasem druzenju.Svi jedemo sve,svi delimo sve i sve svi pojedemo.Najbolji sitni kolaci koje sam jela u zadnje vreme jesu iz poslasticarnice kojoj zaboravih ime.Nalazi se na bulevaru, pored "Vladimira" i zaista svaki kolac ima razlicit ukus.Nisu stancovani, a najjaca je bomba.Tako i izgleda.
I bez sve sale, ja hleb ne jedem, ali kolace-DA!