ovo je zakonom zasticen text

Jos dok sam isla u Oglednu Osnovnu Skolu aka OOS"Vladislav Ribnikar" pametniji decaci su 1983. poceli da beze sa casova i spustaju se dole u Njegosevu u neki bar,Zvao se "Cvetni trg".Tamo je postojala neka masina sa igricama, kako ja to laicki opisujem.Pored lokalaca koji su se rusili uz cuveni metalni sank klinci su bili sasvim dobar i kao prirodan - dekor.niko tamo ni na koga narocito nije obracao paznju.Ja sam rodjena 1970. i bila sam bas klinka da bih isla u legendarni "Papagaj",ali cak sam i tamo isla ponekad slepujuci se uz neke starije i iskusnije.Na moju ne veliku zalost,jer to zvuci ofucano, nego zbog tragedije koju je dozivelo nebrojeno mnogo ljudi i umrlo od droge,AIDS-a ili otislo iz zemlje,nikog od tih ljudi nema medju zivima.Amen.Hey man!Posle osnovne samo sam se sa starom ekipom iz osnovne preselila u gimnaziju,nekoliko desetina metara nize.cuvena OSMA,pa TRECA,pa OSMA,pa TRECA....Gimnazija je bila skoro skroz zenska.Najbolji frajer u njoj bio je naravno,Mane Sakic, ali on je ubrzo izbacen iz skole.tako da je XIV gimnazija postala moje utociste kad bezim iz skole.ili odem kod ekipe u Cetrnaestu i tamo blejim snjima na casovima ili odem da se vacarim s nekim u bioskopu.najvise sam volela da to radim u lozama bioskopa "BEograd",sadsnjeg Pozorista na Terazijama.Da se razumemo, tacno se zna ko je bio ko u Cveticu.Tamo sam upoznala pola Beograda.ako neko kaze da je Cvetic bio tesjko foliranje, mozda je u pravu.ali,ja sam se oduvek osecala tamo potpuno opusteno i kao kod kuce.Jer,to je moj kraj,moja skola i moj kafic, a stanovalo mi je celo drustvo, njih 90% na 200m vazdusne daljine od tog kafica.I gde da idem.Na Cordol.Tamo tada nista nije ni postojalo.ali,po starom beogradskom obicaju, ne zadirem u tudj kraj.RESPECT DORCOL.Sad kad pocinjem ovaj blogofeljton o "Cveticu" koji je ujedno i hronika jhednog vremena i jednog grada,razmisljam da li da pominjem imena.pa,moracu da ih pominjem.trudicu se da to budu lepa secanja,a ono ruzno ne mora da se zaboravi, ali necu nikoga da JA stavljam u nezgodnu situaciju i da prozivam ljude.Zna se dobro u Beogradu ko je ko i sta je sta i gde je ko poceo, a gde zavrsio i obrnuto.U Njegosevoj jedno vreme nije moglo kolima da se prodje krajem osamdesetih od guzve koja se pravila.Islo se pre toga u Sansu i u Vladimir, a posle su nikli na uglu sa Smiljanicevom kafic cije ime sad na pravdi Boga zaboravih u sekundi.Tamo su bile najbolje palacinke na svetu, a kafic je jedne noci odleteo u vazduh.bio je u Kneginje Zorke i kafic "Top ten".Ali, niko nikada nece pomraciti slavu "Cvetica" i generacije i generacije ljudi koji su se tamo "skolovale".Ja sam bila isto toliko spremna da se druzim s ekipom sa coskica...U mom kraju ima vise cuvenih coskica, a najcuveniji grafit je bio "OVDE PIRTA CEKA SEMU".I sve se u kaficu vrtelo oko sema.Sema za gudru, sema za kresanje, sema za zavodjenje, sema za repa, sema za putovanje....BEOGRAD JE JEDNA VELIKA SEMA, a ko nikad nije radio semu ni jedne vrste,izvinjavam se-al taj nema pojma o zivotu!Toliko za prvi deo blogofeljtona o "Cveticu".Al,koliko vidim bice to ipak malo sira prica.PRICA O MOM ODRASTANJU ..i ne samo mom..VIDIMO SE U IDUCEM BROJU!

ovo je zakonom zasticen text

Zarekoh se da cu i treci blog o bioskopu da napisem.Pa, evo!To je neiscrpna tema i stalno mi naviru secanja na neke bioskopske trenutke, a sad sedoh da kucam, a glava-nece sad da radi!E, sto su teski ti mozdani putevi?!Poludecu vise od hiper #D filmova, pa svemirskih akcionih.A kad se skupilo drustvo Svarceneger,Stalone, Stetam,Vilis to je postalo nemoguce.zvuci simpaticno, ali je za klince, decake u pubertetu i u trajnom pubertetu=infantilizmu.Posto su kod nas muskarci decaci skoro do smrti.Tako su ih bake naucile.i mamice.Da ne skrenem sad u pisanje o muskarcima.ali, cinjenica je da bioskop vole ljudi svih fela.Kladim se.I rudari i doktori nauka.Secam se da sam poslednji dan osnovne skole provela sa celim razredom.moje 8/7 iz OOS "Vladislav Ribnikar" pobeglo je iz skole i gledali smo u XX oktobru nesto.ja mislim da je to bilo "Galipolje".Divan film sa mladim i lepim Mel gibsonom o bitci kod Galipolja u Turskoj.bio je I svetski rat i Englezi su pozvali Australijske trupe da im se pod moranje pridruze i to je Sremski front I sv.rata.Izginuse.Inace, postoji teorija da je Cercil svesno zrtvovao Australijance, a da su na Sremskom frontu svesno zrtvovani Srpski mladi intelektualci i deca iz boljih kuca.Nalazeni su lesevi sa rupama od metaka u ledjima poginulih,ali ne prostrelne rane, nego bas s ledja-sto znaci da je pucano na Sremskom frontu svesno u nase ljude od strane partizana.Da se satre plava krv.I tako,zivim u svetu beskrajnih asocijacija.Zato bioskop i filmovi imaju magicnu moc jer nas vode daleko,u druge svetove i u neke sire price.Secam se da sam bila klinka od 16,17 i sa drugaricama otisla u "Odeon" da gledamo...ne mogu da se setim.Uglavnom, bio je mnogo lep dan i termin od 4 ili 5, a isti film je gledao i Andrija Draskovic sa drugarima.Ja kad kazem ljudima da ga poznajem iz tog vremena i da je bio decko koji je nosio starke i indijske pantalone, ljudi se kao zgranu i pitaju kako je postao drugaciji?Pa postao je.Ljudi se menjaju.neki odu jednom stranom ulice, a drugi skacu naglavacke i jure macke.ali i dalje zelim da verujem da Andrija voli bioskop.i verujem da voli.Bioskop je ljubav za ceo zivot.mada, desi se ljudima da u nekom periodu zivota prestanu da idu u bioskop.nemaju vremena, ne mogu da se usaglase sa kim ce da idu.Pa, idite sami.ko ja.samo zgrabim pare, cvikere i nesto da ogrnem i jurnem u bioskop.to se obicno desava u zadnjem trenutku.uglavnom odgledam skoro sve filmove na rpertoaru i to je moja psihoterapija.mada,idem ponekad kod srinka da pricamo.to je sasvim cool.imati srinka.Koliko je samo filmova snimljeno o psihijatrima i njihovim slucajevima.Obicno je to neki odbegli stari pacijent koji se otrgnuo kontroli i sad kasapi striptizete.eto, to je najprosecniji holivudski scenario.i to prolazi.a ja zelim da gledam neki pravi, dubok i istinit ljubavni film ,kao sto je bio "Zaljubljivanje" sa Meril strip i Robertom de Nirom.Oni su tada imali i aferu.A zena koja smuva bukvalno svakog filmskog partnera, mada je sad skoro 20 godina u braku sa glumcem James Brolinom je Barbra Streisend.bila je sa Don Dzonsonomcak su i snimili neku sentis pesmu zajedno.Dzef Bridzis-moj omiljeni i voljeni glumac je prevario zenu zbog nje,bila je sa Kris Kristofersonom.Obozavam film i muziku iz istog-"Zvezda je rodjena'.A postoji i stara holivudska verzija.Neraskidivi su film i muzika.Tarantinovi filmovi, pa onda cuvene teme iz filmova:Roki, Kum,Scarface,Kosa,Poslednji tango u Parizu, Ratnici podzemlja, u Galipolju Albinonijev"Adadjo",Petak 13,Odiseja, kompozicije Enio Morikonea i Bil Kontija.kod nas su neprikosnoveni muzicki autori Zoran simjanovic i Voki kostic, koi nas je nedavno napustio.Pa onda divna pesma iz filma s Stiv Mekkvinom "The windmillls of your mind"iz "Afere Tomas Kraun", svi James Bondovi.Ehej,izvinjavam se sto cas pisem na engleskom speling a cas na srpskom, ali mrzi me danas da udaram navodnike i pisem engleski.Hvala na razumevanju.Prvi put Bob dilan se pojavio u epoizodnoj ulozi u filmu "Prijatelji-Pit Garet i bili D Kid",rezirao Sem Pekinpo,a instrumental je bio "Knocking on heavens door".To sam gledala u staroj Kinoteci, a ovu novu nikad nisam mogla da prihvatim.Trebalo je da ostave one divne drvene stolice, ali da ih strucno restauriraju, a to je bilo skuplje od novih i losijih.Po sistemu "sagradicemo Dubrovnik noviji i lepsi".Strasno.A ja?Ja cu mozda bas veceras u bioskop!Mada, ne...nedelja je.A nedelja uvece mi nije cool termin nikako.guzva je, prepuno ljubavnih parova i histericnih klinki u kratkim jaknicama, mini farmerkama i golim krstima i iskrivljenim stiklama.al ih nagrdih.olupace mi se to jednom o glavu.ali, istina je,te klinke tako ludacki idu u formacijama od 4,5,6 i inda dobiju snagu grupe i glasno cice i vriste i kao da traze da ih neki sponzor prozdere, svari i ispljune.Laki je malo nervozan, tj.ja sam nervozna i nemam vise nerava da danas pisem.Sad je 19h i da je leto,mogla bih cak da kazem da dan pocinje,a ovako kad je mrakcina.....Eto,bioskop je u Beogradu uvek bio ozbiljna kategorija.Pisacu ja o tome jos.Uvek se vracam omiljenim stvarima u zivotu i volim da pisem o njima s vremena na vreme.A,I ZIVOT MOZE NEKAD DA BUDE KO FILM.CAK MNOGO,MNOGO ZAJEBANIJI!

ovo je zakonom zasticen text

Dragi moji citaoci, zelela bih da vas zamolim, mada zanm da vas mrzi da se registrujete i napisete ponekad komentar,?Imam obicaj da napisem - vas nista ne kosta, a meni znaci mnogo. U proslom blogu..hm..blogu.ja u stvari ne pisem klasican blog.Moji su tekstovi predugacki.oni su vise kao eseji.no, nije bitno.Vazno mi je da je ljudima zanimljivo.Dakle, u proslom blogu resila sam da pisem o mojoj velikoj pasiji - BIOSKOPU. Napisala sam mali bioskopski putopis, jer sam putujuciEvropom nasla vremena i u bioskope da idem. Nije lose.ali, U BEOGRADU JE BIOSKOP POSEBNA KATEGORIJA.U Beogradu je oduvek idenje u bioskop smatrano vrhunskom zabavom, delom urbanog raspolozenja i ucenja.Ljudi su putovali u druge zemlje, vremena i svetove pomocu mracne sale i velikog platna. sa dolaskom filma "na svet" promenio se pogled ljudi na svet.Shvatili su da on istinski, a i kobajagi moze da bude potpuno drugaciji.Ljudi se vezuju za filmove, za muziku, replike glumaca. Jedna od mojih najomiljenijih filmskih rcenica je ona koju izgovara Kepten Amerika-"Najvise volim miris napalma ujutru kada se probudim".Covek koji zna genijalne stvari o filmovima, pa tako i replike i muziku i tacno vreme, je Mane Sakic.On toliko obozava filmove , da kako sam kaze-"Duki, to se vise ne moze izdrzati"!U Beogradu volim da idem sama u bioskop i to sam cini mi se, oduvek i radila.Odavno je pocelo da me nervira visednevno unapred dogovaranje i beskrajni telefonski razgovori oko toga kad cemo ici u bioskop, da li u subotu u 5 ili u 7 i da li cemo gledati opet "Devet ipo nedelja" ili novog James Bonda. E idemo ovako:u Domu sindikata podnosim samo Veliku salu.tu mi je omiljeno mesto sredina nize desno i naravno, podrazumeva sed a sve filmove gledam sto je ranije.Znaci, u 3, 4, 5, 6 i tacka.Strasna je situacija sa bioskopima u Beogradu.Sramna.i Ministarstvo kulture i ne znam koga jos sve ne , treba da bude sramote.OK-Cinemania, FEST....ali, ici u bioskop obican, to je divno.Tako smirujuce, starinski.a opet, svaki put kad idem u bioskop u stanju sam blage euforije.Jer, ocekujem CUDO. Navikli smo i volimo da filmovi budu cudesno dobri i d se posle gledanja drugacije osecamo.i da ako treba gledamo taj film jos 10puta.Ja sam "Americkog zigola" gledala skoro, ako ne i celih 50 puta.Mnogo sam volella stari bioskop "Beograd" u kome su se prikazivali filmovi Soje Jovanovic.Imao je divne , stare loze koje su bile idealne za vatanje.pa sta, iskrena sam. Kozara je bila najveca.Onako ljubicasta, na pocetku, kad je tek otvorena, delovala je skroz futuristicki.tu sam gledala divne filmove:"Exkalibur-mac kralja Artura"< "E.T.", "Cat people".Mnogo volim i 20.OKTOBAR. To je bas smekerski-raspad bioskop kakvih ima u Berlinu, Lisabonu ili New Yorku.Oni uvek treba da budu on the edge, sa lokalnim ludakom koji gleda svaku projekciju i dobacuje, dok se neki kresu tamo negde u sredini dole levo.A u "Domu sindikata" sam cak i duvala.Posto je sala ogromna, a malo je ljudi bilo nije bilo sanse da iko provali.U staru Kinoteku sam obozavala da idem iako su babasvabe tutnjile okolo."Kinoteka" je imala svoju lokalnu dvorsku ludu, jednu debelu zenu u klompama sa pundjom i cegerom."Balkan" je uvek bio otmeniji od drugih bioskopa."Sava C." nikad nisam volela i ne volim ga ni sad.Nervira me ono paradiranje mase od 3500 ljudi i razmetanje odecom, glasnim pozdravljanjem sa prijateljima gistro i poznatim facama.A onda se odjednom sve boje pomesaju i sva mi lica postanu ista.Strasno je sto je svuda gde se nesto dogadja, neka manifestacija sa mnogo ljudi, strasno je sto ne moze da se dise.ONI.Uvek neki ONI.E pa, ONI ZELE DA BUDE SVETSKI, A NIKAD NE DAJU BUDZET ZA VENTILACIJU> Zato sam ja samo kednom bila u "Kolosej USCE" bioskopu i tom shoppping molu i necu tamo vise nikada da idem .Preskupo, prevruce, puno skorojevica, histericnih klinki koje sa dva soma hoce da kupe nesto EXTRA-VRH.Mrzim te izraze.Volela sam da idem u Dvoranu Kulturnog centra.Tamo se godinama dvao drugi film svakog dana, kao i u Maloj sali Doma Sindikata.Secm se kad smo za neki partizansko-komunisticki praznik u 8.osnovne kao za nagradu isli u Sava Centar da gledamo "Flashdance".Imali smo plisirane suknjice, bele rolkice i bluzice, lakovane cipele i pionirske marame.Ali smo vec tada shvatale da je riba u filmu dobo prosla, s obzirom da je hevimetalka=zavarivacica=high class denserka 4 rich boss.I BI THE END.Iz tog filma najvise volim onu pesmu "Gloria","Flashdance"-"And I was a..." i "Man hunt".BIonja je stari dobri izraz za beogredske bioskope.Dobro je ako drustvo spontano ode u bioskop.tako smo u vreme ravova, posle suludog rucka i tartar bifteka kod mog tate, gde sam ja najavila i povela 15 ljudi...e sad, zamislite koliko je to tartar bifteka=15 gladnih usti zivog mesa..elem, mi smo posle potpuno ludiotisli da igramo bilijar u Dom omladine.bilo je toplo i suncano.kao prognoza iz "Dnevnika", a posle smo otisli da gledamo triler-krimi-horor=katastrofa film sa Richardom Gereom i Edvardom nortonom.AAAAAAAAAAA, Takvud.Pa, moze da prodje, s obzirom da do njega peske i nazad imam i dobru setnju.Tamo volim da jedem, a cesto mi se desava ako je film previse agrsivan i turbo za oci da zaspim, jer ne mogu da gledam vise nikave parafraze na super heroje tipa Brus vilisa i Tom kruza.Zanima me novi film Dejvida Fincera o klincima s faxa koji su smislili FB ili tako nesto.Takodje, poznato je odavno da su toaleti uvek bili u beogradskim bioskopima na "granici moguceg", ali cesto su imali i baba-seru.Cak su jedno vreme i u Mek uveli baba-seru sto se jos moze eventualno videti u Almodovarovom filmu.Nekom koji jos nije snumio, al hoce.?A baba-seru ce da igra Rozi de Palma.Evo, ja cu svim nasim reziserima koje pozanjem da predlozim da imam cameo u nekom buducem filmu kao sexy-kitch-trash-kemp baba-sera!Od stranih glumaca trenutno preferiram i zbog tela i zbog talenta i duha:Robert Downey jr,Erica Banu, Ralf/mozda Rajf/,Raejf Fajnsa, Jamie Foxa,Collin Farela i Firta, naravno Andjelinu Dzoli s kojom mislim da bih bila odlicna drugarica posto se druzim sa zenama koje su atipicne i ima ih malo.Daaaaaaa, volimMajkl Medsena.On je mnogo jak lik.Zao mi je sto nisam u bioskopu uspela da odgledam "Rvaca".Miki Rork.Kazu-"pa, nema veze, gledaces na dvd-ju.."Ali, nije isto.NIJE ISTO.Text vec postaje po citanje pogubno dugacak.ali, nisam ja ni trecinu napisala o beogradskim bioskopima, ritualu oko njega koji se sastoji u jednostavnoj odluci'"Idem sad da gledam XZ.Necu da sedim u glupavoj kuci".Ili ako idete sa nekom simpatijom.budite cool sexy.Da vam sedenje bude udobno, a opet-da svi otvori na odeci za vacarenje budu lako dostupni.Ako idete sami, i ako imate love,pustite sebi na dusu, sto kazu.kupiteneku debelu i masnu pljesku i usmrdite celu salu.Ne, salim e.Kupite KOKICE i coca-kolu i mirno i skoncentrisano gledajte film.Ja sam godinama redovno gasila mob u bioskopu, ali vise ne, posto se ni ne cuje.ionako idem kad skoro nikog nema.Mada, zadnjih godina sve vise Beogradjana ide solo u bionju.Ljudima je dosta svega i hoce da budu na miru.Ja volim da vidim ljubavne parove koji su se tek prvi put poljubili mozda bas na "Spidermenu ili "Betmenu"E, sto je zgodan i nekao tajanstven taj Kristijan Bejl.ali, u isto vreme je i pervrzno mracan.I don t know.Volela bih da probam to.Mozda je S/M K.mister Bejl.Moram da zavrsim text.Da, da ne zaboravim.Neke dobre filmove mnogo kratko drze na repertoaru.Zato "Rvaca" i nisam uspela da vidim.Eto THE END 4 THIS TIME! NEXT TIME MORE ...

ovo je zakonom zasticen text

Zdravo svima, dragi moji citaoci. Nisam bas bila vredna sto se tice pisanja ovih dana. Vreme je lepo, ali sparno i nervozno.Ipak, trudila sam se da sto vise budem napolju i pozavrsavam obaveze-po sistemu: sto mozes danas, ne ostavljaj za sutra. Zivot nas nemilice samara, pa nas onda pomazi po glavi.Kao da nista nije bilo. Hladno. U medjuvremenu, napisala sam dva toliko dugacka texta o Vracaru - KRUNSKA I NJEGOSEVA ZALJUBLJENI PAR, da njihova duzina nadoknadjuje broj textova.Ovde je mera: 1moj blog+ 3 do 5 normalnih. Pa vi vidite sad koliko ja daleko idem kad pisem. Ne mogu da stanem.Au.Au.Au.Au.Sto bi Oliska otpevao! Onda mi je napamet pao bioskop.to je kod pravih Beogradjana uvek bila cenjena, smekerska zabava.U bioskop se u Beogradu ide vise nego svetski.Ide se beogradski.Lezerno i najcesce bez prethodnog plana. Danas je tragedija sa bioskopima u Srbiji i to je sramno. Ici u bioskop je stvar odrastanja, sazrevanja, posmatranja slika, prica, govora i radnji koji su vise od zivota. Platno nam omogucava da odemo u nepoznate svetove, u proslost i buducnost. Triler, ljubavni film, akcioni, ljubavna drama, krimic, melodrama, humoreska, komedija, omnibus, crno-beli film, sinemaskop, u koloru....U Trstu sam prvi put u zivotu kao klinkaklinka basbas isla u 24ORE CINEMA. To su oni bioskopi gde film pocinje opet cim se zavrsi. Mi smo bili u gostima u Trstu kod prijatelja nekoliko dana i ja i moj brat Joca, koji sada srecno zivi u Zimbabveu...dakle, Joca i ja se zalepimo za James Bonda-"MOONRAKER(valjda se ovako pise) i usli smo na pola filma, al nam to nista nije smetalo. Onda isla sam u bioskop u Diseldorfu. Bio je multuplex, a gledala sam s mamom drugi deo "Otimaca...",inace totalno sranje. tu je Spilberg ubacio "In the temple of doom" svoju novu plavokosu zenu, anti-talenta i losu ribu-Kate Capshow.I Spilberg gura familiju,al prva zana ga je odrala u razvodu pre 20-tak godina, UZELA JE 360 MILIONA DOLARA! Bila sam u bioskopu, bionja vazi samo za Beograd, i u Lisabonu.Marija Pesic Andrejevic, moja kuma i ja gledale smo "Mostove okruga Medison".Bilo je to u shopping molu gde smo se sklonile mokre do gole koze od monsunske kise.Jos je bilo 8 zena u sali i sve smo izasle toliko uplakane..u stvari,vec na pola filma pocelo je grupno jecanje=katarza.A da, u Lisabonu sam bila sa Marijom, njenim muzem Sasom i Djenkom,fotografom da gledamo kemp krimic hickokovskog stila u kome je Nikol Kidman ubila muza Met Dilona, a navela Joaqiun Fenixa tinejdzera da on to uradi umesto nje. Bioskop je bio iz fazona "20-og oktobra".Setih se kako sam u tom bioskopu iskamcila plakat "Galipolja", jednog od najboljih filmova na svetu. Bila sam i u Parizu u bioskopu, al se ne secam sta sam gledala,a mozda u Parizu u bioskopu uopste nisam ni bila. Ma ne, nisam bila.Da.A u Lisabonu, sad se setih, isto smo Mara i ja mokre gledale=spavale nekog groznog "James Bonda" sa onim diletantom Daltonom koji je stvarno totalno neupotrebljiv cak i za Hollllmark vise!Bila sam u bioskopu u Sarajevu.Bila sam jako mala. Neki nas fil je bio u pitanju. Bila sam i u Bordou u bioskopu sa drugom. Sve su to bili multiplex bioskopi, sem onog jednog u Lisabonu.U Bordou sam gledala neki psiho-triler, grozno los film, ali tada sam se rastajala od Ricarda Gira i morala sam to da pogledam:neke 2 lude sestre ga vataju u masinu, Kim Basinger i Uma Thurman.Bila sam u bioskopu u Bolu na Bracu, u Komizi na otoku Bracu, u Dubrovniku, u Opatiji. Zimi je moja porodica sa jos jedno 5 prijateljskih nam familije i djuture nama, decom koji smo svi isli u isti razred,elem-grupno smo putovali u Opatiju, redje Porec ili Portoroz,Opatija izgleda kao odmaraliste pored mora iz romna Agate Kristi.Ona je provereno i boravila u Opatiji koja jeste banja, a tu je pre rata napravljen prvi Institut za talasoterapiju dr.Plavsica.Au, gde ja odoh!E pa, u Abaciji smo gledali grupno "Zaljubljivanje"="Falling in love" sa Meril Strip i Robertom de Nirom.Plakanje neprkidno.Al film je mnogo jak.Mnogo.Eto, ako se setim jos neke zemlje,dodacu u sledecem blogu kad budem pisala o beogradskim bionjama.To je stvarno posebna prica.A poslednji put sam bila u bioskopu, ali ja takvu salu ne mogu da nazovem bioskopom, ne raspada se ili nema smeka ili zagusljivo je i toplo.ma, sve to i nije mi bilo udobno.Ja sam volela drvenu "Kinoteku".Pa u tom Usce-"KOLOSEJU"sam bila na premijeri nekog omnibusa i necu vise nikad tamo otici u bioskop jer ne moze da se dise.A i sta cu ja sa Vracara u bioskpu na Novom Beogradu.To deluje kao otmica.Tolika je razdaljina. U svemu.Ja volim bre, "Kosmaj".I "Balakan" i..ne,ne, ne smem sad da pocnem o Beogradu.Next time.Vec je text poveci.Cao!

ovo je zakonom zasticen text

Napisah ja...ja pa ja! Dakle, napisah ja u proslom blogu da cu izneti neke zanimljive cinjenice o Krunskoj i Njegosevoj ulici. Pocela sam sentimentalno, a danas evo nekih zanimljivih informacija o Krunskoj ulici i njenom predratnom zivotu. Krunska pocinje kod juzne kapije dvorskog kompleksa. U prvom delu, do raskrsnice sa Beogradskom, ulica je uvek bila uza. Malo nize, na raskrsnici sa Svetozara Markovica nalazi se radnja carobnjaka-sustera Cvetka. Njega ceo kraj obozava, a on od starih cipela-pravi NOVE! Na raskrsnici sa Beogradskom nekada se nalazila kafana "Barajevo", a poslednjih nekoliko decenija tu je bila prvo cuvena picerija "Cortina", manekena i gradske face Djoke Cortine, a posle restoran "Na cosku". U srednjoj skoli, pa i na pocetku faxa, sa drugaricama sam uglavnom petkom isla tamo na rucak ili veceru-pizza naravno. Ili u cuveni "Knez".Polovina Krunske ulice ima dve kolovozne trake izmedju kojih je pre vise od veka ipo posadjeno dva reda stabala. Na uglu sa Prote Mateje je cuvena vila ministra Gencica - danas "Muzej Nikole Tesle", a malo iznad je nekadasnje porodiliste, a vec dugo studentska poliklinika. U toj omrazenoj poliklinici mi je doktorka Frankenstajn posle bolnog pregleda praistorijskim instrumentima pogresno utvrdila trudnocu. Dan posle pregleda sam dobila. Imala sam tada 18. A u osnovnoj skoli u istoj poliklinici mojoj, vec tada kumici Mariji s kojom sam isla u razred, vestica zubarka je izvadila odjednom 3 zuba. Marija se odmah onesvestila, a njena mama, kuma Milena, je napravila s pravom haos, jer je cin bio zaista neljudski. Po partizanskom sistemu -ajd vadimo sve zube! Vila ministra i industrijalca u penziji, gospodina Djordja Gencica znamenita je i voljena gradjevina nastala 1929. Nju je projektovao cuveni arhitekta, jedan od tada i zauvek najuglednijih graditelja u Beogradu. Vila svojim kubicnim volumenom spaja tradiciju renesansnih vila i bogatih evropskih gradjanskih vila 18. i 19. veka. Fasade su lisene preterane dekoracije, ali su ozivljene kolosalnim polustubovima-pilastrima, podeljene prema renesansnim pravilima. Kruna zdanja je balustrada. 1952. tu je osnovan Muzej Nikole Tesle prema odluci Vlade FNRJ. Zanimljivo je da je Teslin sestric i jedini pravni naslednik preneo zaostavstinu velikog Tesle u Beograd. I neke njegove licne stvari se tamo mogu videti. Godinama i decenijama taj je muzej bio pokriven velom tajne..pa sta se tu sve nalazi, a sta se krije, a sta je ukradeno, a tek sta je sve pohranjeno u Americi i to stiti njihova vlada. Secate se mozda i afere sa suludim Japancima koji su bili deo monstruozne grupe koja je bacila sars-nervni gas u japanski metro. Elem, oni su hteli da otmu neki neverovatan Teslin izum i projekte..i ne secam se tacno, ali prica je kao za film. Eto ideje za nekog mladog rezisera i scenaristu da nprave film,npr. "Japanci i misterija Teslinog muzeja".U Muzeju je transformator koji proizvodi 500 000 volti. Kada sam pre x godina pisala za jedan casopis text o Teslinom muzeju, pustili su me da pogledam, navodno, a mozda i stvarno sve sto ima tamo. bilo je dirljivo preci rukom preko Tesline snezno bele kosulje, videti kako je skroman bio, a voleo najfinije stvari. Tone spisa koje je genije napisao, a mnoga se jos desifrovati ne mogu...Zaneh se ja Teslom.Pa da, uvek je bio vise nego interesantan i inponovao je zenama koje su bile njegove mecene u Americi, ali to je sad druga prica, a bila bi i poprilicno dugacka. sad se spustamo malo nize, na ugao Knjeginje Zorke=Zorine ulice i Njegoseve. Tu je Prirodnjacki muzej. Vila je podignuta 1904. Do 1911. tu je bila Privatna gimnazija profesora Vladimira Zdelara, pa do 1938 -Prva zenska gimnazija, a zatim Prirodnjacki muzej.Prirodnjacki muzej ponikao je iz fundusa kabineta nekadasnje Velike skole i vremenom je obogacen novim zbirkama. Medjutim, nisam primetila da je bilo koja vlast ulagala u ovaj zanimljivi i takodje tajanstveni muzej koji bi bio prava radost za skolarce koji gledaju filmove o raznim misterijama i decu tamo treba voditi kroz celo skolovanje.Ovo su samo neke crtice iz zivota Krunske ulice, jer nemoguce je smestiti sve u jedan, dva, tri...pet tekstova. Za to je potrebna knjiga koja bi u isto vreme bila istorijska, edukativna, ali i o ljudima koji su tu ziveli i gradili vile. Komunisti su se potrudili da nacionalizuju i konfiskuju sto je vise bilo moguce vila i kuca duz Krunske, Njegoseve i poprecnih ulica. I za kraj, evo jos nekih interesantnih informacija! Kraj oko danasnje Kaleniceve pijace....a da! Moram da kazem da je DANAS KRAJ OKO KALENICEVE PIJACE NEUREDAN,BLAGO RECENO.a pijacu kao da inspekcija nikad ne posecuje. Ma, oni se tale sa nakupcima i to je to! Dakle, to se zvalo Krunski venac. Retko naseljen pre Prvog sv.rata, potom je brzo naseljen, razvijao se i na nekadasnjem Kalenica gumnu je 1.9.1926.OTVORENA KALENICEVA PIJACA!Nosi ime po Vladimiru Vlajku Kalenicu, vestom obucaru i dobrom ekonomu, koji je za zivota stekao bogat imetak. Njegovim imanjem je raspolagala zaduzbina, a on je mnogo novca ostavio u dobrotvorne svrhe, za sirotu i napustenu decu i njihovo skolovanje, Drustvu za ocuvanje zdravlja, Trgovackoj Akademiji itd.Posle Prvog sv.rata ovaj deo Vracara naselili su ljudi razlicitih profesija gradeci porodicne kuce.Javnih gradjevina nije bilo. ali je zato, 1924. osnovano Drustvo za ulepsavanje i uredjenje Krunskog venca, a osnovali su ga sami GRADJANI.Ono je delovalo u ulicama:Nevesinjskoj, Milesevskoj, Makenzijevoj. Zalaganjem Drustva sa Krunskog venca izgradjena je 1939. i PostaI na kraju nalazi se Gosvordijeva ulica, ranije Stiska.Danas je puna butika, radnjica, kafic, ex knjizara Macado=DomaceTu se nalazi na uglu Gosvordijeve palata koju je dvadesetih godina prosloga veka sagradio Rados Nedic. To je bila poslovno-stambena palata. Eto, dragi moji citaoci, potrudila sam se da iznesem neke crtice iz zivota svog kraja. Ima jos mnogo vila i zdanja o kojima ce slediti prica koju krije Krunska Ulica. Pa onda Njegoseva i poprecne. Potrudicu se da o tome napisem,ne svakog dana zaredom ,ali ipak u nekom kontinuitetu jedan mali feljton. Jer, ove ulice tu stoje decenijama i stajace jos, ali ZASLUZUJE VRACAR DA SE ZNA ISTINA O NJEGOVOJ ISTORIJI, A JA SAM PREUZELA DA PISEM O KRUNSKOJ, NJEGOSEVOJ I OKOLNIM ULICAMA. Trudim se da budem sto kraca, ali to je nemoguce. U intermecu izmedju aktuelnih tema i dogadjaja u gradu, nacice se itekako mesta za jos prica o senovitim ulicama mog zivota.

ovo je zakonom zasticen text

KRUNSKA ULICA, EX PROLETERSKIH BRIGADA, PRVOBITNO I ZAUVEK - K R U N S K A ! NJEGOSEVA. Kako su mi drage te dve ulice. Svaka na svoj nacin.Pola zivota provela sam sto metara blize Krunskoj, a drugu polovinu sto metara blize Njegosevoj.Ko razume shvatice. A ja volim da kazem - ko shvata razumece! To su ulice za postovanje. I naravno, sve poprecne ulice:od Bulevara Kralja Aleksandra, paralelno se spustajuci popreko preko Krunske i Njegoseve do Makenzijeve, Slavije(i Ohridska, Svetog Save putem Slavije), sve do Srpskih vladara.Ja tako i dalje zovem Marsala Tita. Trebalo je da ostane Marsala Tita i gotovo. Sve rade pogresno. Nazivi ulica bar nikog ne ubijaju, ali ubijaju secanja..ili ih bude, te ulice su vene grada.Njegoseva ulica je mala avenija Vracara.Tu su banke, kafici, trafike besprekorno snabdevene, nekoliko radnji-galerija, zatim JEDINA GALERIJA ,ALI PRAVA GALERIJA NA VRACARU-Njegoseva 72.U basti je GALERIJA "UROBOROS" i njihov pas Kosta. Kroz Njegosevu se hoda ponosno i uzurbano, ali u isto vreme lezerno, nonsalantno i smekerski. U Njegosevoj i Krunskoj ljudi ne bacaju djubre .Te ulice ulivaju postovanje. Krunska je puna vila predratnih Beogradjana, u njima su sada npr. :Spanska ambasada, Demokratska stranka, club-caffee "Quarantin, Muzej Nikole Tesle. Nigde kao na tom delu Vracara, cini mi se, ljudi nisu tako ponosni na kraj u kome stanuju. On je oaza mnogih, koji ponekad godinama, mesecima ili danima ne izbijaju iz ovog dela grada. Mogu da se kladim da je u ovom delu Vracara skoncentrisan najveci broj bidermajer fotelja po glavi stanovnika. Zovemo Dorcol na crtu! Nikad ne idem sljampava po svom kraju...sem kad idem, ali trudim se da i to- trenerka-t shirt-dux-farmerke-polujakna-polupidzama deluju gradjanski. Krunska me podseca na Klisi bulevar u Parizu. Onaj zadimljeni, puteni Klisi o kome sam citala u knjigama Henrija Milera i setala se sama celog jednog dana u Parizu. Ali, Krunska je mirnija. Drvored je sada bogat.Dani su prelepi i to drvece crpe toplotu za zimu.Uvek sam se bunila kada su ga sekli. jedne godine mucki. Svadjala sam se sa "sekacima" do suza.Ali, drvece je pobedilo. Krunska ulica je ulica u kojoj ima najvise hlorofila u Beogradu. Njegoseva ulica je ulica kojom idu najlepse zene i najbolje ribe. One su uglavnom na putu ka kaficima preko puta III Gimnazije. Njegosevom brzo promakne po koji stranac. Pegav, u zumbanim cipelama i sakoom u ruci, jer - jos uvek je leto. U njihovim skandinavskim zemljama nema tog sarma Krunske ili Njegoseve. To su ulice grafita, tu se snimalo "Grlom u jagode". Pored te zgarde u Krunskoj mislim da sam prosla tokom 30 godina, pa svaki dan, u proseku 2 puta dnevno. Najmanbje. Na zidicu na uglu Njegoseve i Kursuline sedeli su pocetkom osamdesetih novotalasni mizicari.Dobra ekipa. Tada. Mnogi su porasli i postali nesto. Nesto drugo. Mnogi su otisli u Vecna lovista. Ekipa koja je sedela u Krunskoj, kod Dadova, preko puta bakalnice"Kod Ruze" izabrala je kraci put.Krunska je ulica kojom sam se ponekad setala od pocetka, kod kafane "Kalenic", pa do kraja-kod Turske ambasade, ugao sa Kneza Milosa. Posle bih u povratku sisla i prosetala se kroz celu Njegosevu, sve do Opstine. U Krunskoj i Njegosevoj redovno sretnem u aller-retour fazi bar dvoje poznanika, prijatelja, drugara..Al izraz komsija nikako ne volim. Ne mogu da kazem - "On je moj komsija iz Krunske".Ne mogu. Rec komsija je tako meni rogobatna i jadna prizemno nesrecna i podseca me na zaprsku, cipele ispred vrata stana i slicno. AAAAAAAaaaaaaaa, ostavljanja cipela nema u zgradam pored drvoreda u Krunskoj i u mini-aveniji Njegosevoj. I poprecne ulice su podjednako vazne:Resavska, Svetozara Markovica, Djure Salaja, Beogradska, Prote Mateje,Kralja Milutina, Kumanovska, Smiljaniceva, Alekse Nenadovica, Hadzi Djerina, Hadzi Prodanova, Koce Kapetana, Molerova,Kumanovska, Dusana Bogdanovica, Kicevska, Zorina..Da ide:Bulevar pa paralelno jednim delom Kicevska, gore Krunska i dole Njegoseva do Slavije-levo Makenzijeve, desno Spskih vladara ili je zovite vec kako vam drago. Uvek sam volela Krunsku kad pada kisa. Nema nikog na ulici.Predvece.Pada kisa, al ne mnogo.Oblacim kabanicu, trenerku, patike, nosim kisobran i idem da se setam po kisi. U srednjoj skoli kad sam naveliko pocela da pisem najvise sam volela da to radim kucajuci na masini.Bilo je nekog trans smirujuceg za mene ritma u zvuku kise i mojoj spoznaji da je Krunska tada jako romanticna, a Njegoseva je pomalo stroga. Ovih dana sam mnogo puta prosla ovim ulicama i dobila inspiraciju da pisem o njima. Ulice mog odrastanja. Zatvorenih ociju ZNAM DA ZNAM da se snadjem u kraju. U KRAJU.KAKO TO DOBRO ZVUCI. I uvek se zna koju teritoriju "KRAJ" podrazumeva.Bice jos blogova o ovi ulicama. Ovo je nalet inspiracije i ljubavi prema njima. Slede dogodovstine, vracanja kuci setajuci ovim ulicama u 7 ujutru, ljubljenje dok mi se kosa mrsi o ruze naslonjena na zivicu jedne vile u Krunskoj..slede biografije znamenitih i gospodskih porodica iz cak xix, pa XX veka. Nazalost otete i konfiskovane skoro svima od strane komunista. Pa tako i kuca, Zuta vila, na uglu Zorine ulice i Krunske. Sad bih ja tu zivela da je pravde bilo i za moju porodice.Pa, za pocetak-dovoljno. A uspela sam da napisem kraci text.