петак, 05. новембар 2010.

ovo je zakonom zasticen text

KRUNSKA ULICA, EX PROLETERSKIH BRIGADA, PRVOBITNO I ZAUVEK - K R U N S K A ! NJEGOSEVA. Kako su mi drage te dve ulice. Svaka na svoj nacin.Pola zivota provela sam sto metara blize Krunskoj, a drugu polovinu sto metara blize Njegosevoj.Ko razume shvatice. A ja volim da kazem - ko shvata razumece! To su ulice za postovanje. I naravno, sve poprecne ulice:od Bulevara Kralja Aleksandra, paralelno se spustajuci popreko preko Krunske i Njegoseve do Makenzijeve, Slavije(i Ohridska, Svetog Save putem Slavije), sve do Srpskih vladara.Ja tako i dalje zovem Marsala Tita. Trebalo je da ostane Marsala Tita i gotovo. Sve rade pogresno. Nazivi ulica bar nikog ne ubijaju, ali ubijaju secanja..ili ih bude, te ulice su vene grada.Njegoseva ulica je mala avenija Vracara.Tu su banke, kafici, trafike besprekorno snabdevene, nekoliko radnji-galerija, zatim JEDINA GALERIJA ,ALI PRAVA GALERIJA NA VRACARU-Njegoseva 72.U basti je GALERIJA "UROBOROS" i njihov pas Kosta. Kroz Njegosevu se hoda ponosno i uzurbano, ali u isto vreme lezerno, nonsalantno i smekerski. U Njegosevoj i Krunskoj ljudi ne bacaju djubre .Te ulice ulivaju postovanje. Krunska je puna vila predratnih Beogradjana, u njima su sada npr. :Spanska ambasada, Demokratska stranka, club-caffee "Quarantin, Muzej Nikole Tesle. Nigde kao na tom delu Vracara, cini mi se, ljudi nisu tako ponosni na kraj u kome stanuju. On je oaza mnogih, koji ponekad godinama, mesecima ili danima ne izbijaju iz ovog dela grada. Mogu da se kladim da je u ovom delu Vracara skoncentrisan najveci broj bidermajer fotelja po glavi stanovnika. Zovemo Dorcol na crtu! Nikad ne idem sljampava po svom kraju...sem kad idem, ali trudim se da i to- trenerka-t shirt-dux-farmerke-polujakna-polupidzama deluju gradjanski. Krunska me podseca na Klisi bulevar u Parizu. Onaj zadimljeni, puteni Klisi o kome sam citala u knjigama Henrija Milera i setala se sama celog jednog dana u Parizu. Ali, Krunska je mirnija. Drvored je sada bogat.Dani su prelepi i to drvece crpe toplotu za zimu.Uvek sam se bunila kada su ga sekli. jedne godine mucki. Svadjala sam se sa "sekacima" do suza.Ali, drvece je pobedilo. Krunska ulica je ulica u kojoj ima najvise hlorofila u Beogradu. Njegoseva ulica je ulica kojom idu najlepse zene i najbolje ribe. One su uglavnom na putu ka kaficima preko puta III Gimnazije. Njegosevom brzo promakne po koji stranac. Pegav, u zumbanim cipelama i sakoom u ruci, jer - jos uvek je leto. U njihovim skandinavskim zemljama nema tog sarma Krunske ili Njegoseve. To su ulice grafita, tu se snimalo "Grlom u jagode". Pored te zgarde u Krunskoj mislim da sam prosla tokom 30 godina, pa svaki dan, u proseku 2 puta dnevno. Najmanbje. Na zidicu na uglu Njegoseve i Kursuline sedeli su pocetkom osamdesetih novotalasni mizicari.Dobra ekipa. Tada. Mnogi su porasli i postali nesto. Nesto drugo. Mnogi su otisli u Vecna lovista. Ekipa koja je sedela u Krunskoj, kod Dadova, preko puta bakalnice"Kod Ruze" izabrala je kraci put.Krunska je ulica kojom sam se ponekad setala od pocetka, kod kafane "Kalenic", pa do kraja-kod Turske ambasade, ugao sa Kneza Milosa. Posle bih u povratku sisla i prosetala se kroz celu Njegosevu, sve do Opstine. U Krunskoj i Njegosevoj redovno sretnem u aller-retour fazi bar dvoje poznanika, prijatelja, drugara..Al izraz komsija nikako ne volim. Ne mogu da kazem - "On je moj komsija iz Krunske".Ne mogu. Rec komsija je tako meni rogobatna i jadna prizemno nesrecna i podseca me na zaprsku, cipele ispred vrata stana i slicno. AAAAAAAaaaaaaaa, ostavljanja cipela nema u zgradam pored drvoreda u Krunskoj i u mini-aveniji Njegosevoj. I poprecne ulice su podjednako vazne:Resavska, Svetozara Markovica, Djure Salaja, Beogradska, Prote Mateje,Kralja Milutina, Kumanovska, Smiljaniceva, Alekse Nenadovica, Hadzi Djerina, Hadzi Prodanova, Koce Kapetana, Molerova,Kumanovska, Dusana Bogdanovica, Kicevska, Zorina..Da ide:Bulevar pa paralelno jednim delom Kicevska, gore Krunska i dole Njegoseva do Slavije-levo Makenzijeve, desno Spskih vladara ili je zovite vec kako vam drago. Uvek sam volela Krunsku kad pada kisa. Nema nikog na ulici.Predvece.Pada kisa, al ne mnogo.Oblacim kabanicu, trenerku, patike, nosim kisobran i idem da se setam po kisi. U srednjoj skoli kad sam naveliko pocela da pisem najvise sam volela da to radim kucajuci na masini.Bilo je nekog trans smirujuceg za mene ritma u zvuku kise i mojoj spoznaji da je Krunska tada jako romanticna, a Njegoseva je pomalo stroga. Ovih dana sam mnogo puta prosla ovim ulicama i dobila inspiraciju da pisem o njima. Ulice mog odrastanja. Zatvorenih ociju ZNAM DA ZNAM da se snadjem u kraju. U KRAJU.KAKO TO DOBRO ZVUCI. I uvek se zna koju teritoriju "KRAJ" podrazumeva.Bice jos blogova o ovi ulicama. Ovo je nalet inspiracije i ljubavi prema njima. Slede dogodovstine, vracanja kuci setajuci ovim ulicama u 7 ujutru, ljubljenje dok mi se kosa mrsi o ruze naslonjena na zivicu jedne vile u Krunskoj..slede biografije znamenitih i gospodskih porodica iz cak xix, pa XX veka. Nazalost otete i konfiskovane skoro svima od strane komunista. Pa tako i kuca, Zuta vila, na uglu Zorine ulice i Krunske. Sad bih ja tu zivela da je pravde bilo i za moju porodice.Pa, za pocetak-dovoljno. A uspela sam da napisem kraci text.

1 коментар: