ovo je zakonomzasticen text/ZARKO LAUSEVIC

Samo sam se dva puta okrenula za muskarcem na ulici. Jedan je od njih bio Zarko Lausevic. Pre 20 godina.
Brzo je hodao Terazijama. Mislim da je prethodno bio u Udruzenju dramskih umetnika. Izasao je iz te zgrade. Sada je Udruzenje smesteno u zgradi Etnografskog muzeja u Uzun Mirkovoj.Tada, zurno je hodao.Duvao je neki vetar i sirio mu mantil kozni.Nezakopcan, koji je pokazivao njegovo visoko i stasito telo. Imao je duzu kosicu koju je imao obicaj, sto se vidi i u filmovima, da rukom pomera, sto bi rekli, da prodje rukom kroz kosu. Da, imao je jahace cizme, crne, do kolena.Od savrsene koze.Ili su to bile obicne vojnicke koje je moja masta pretvorila u savrsenstvo. Mogao je da ih uzme od vojske ili ih je zadrzao iz vojske ili sa nekog snimanja.Mogao je sve. Bio je savrseno nesavrsen.A video me je i znam da je znao da sam se okrenula za njim.Kako bih volela da ga upoznam.Da sednem i da razgovaram sa njim. I da posle nikom ne ispricam nista sto mi je rekao. Da to bude samo moja tajna. O najvecem glumcu srednje genracije, sex simbolu i glumcini.Bio je brz..prebrz..I sad osecam neki trzaj u stomaku kad nekad na njega pomislim.
Iako mi je otac glumac i okruzena sam glumcima citavog zivota, Zarka srecu da upoznam nisam imala. A bila sam klinka i divila sam mu se. Frajer. Frajercina. So sexy.
G L U M Č I N A..Da se ZNA.
I onda je opalio pistolj. Da li je bio automatik..revolver..tetejac.Ne secam se.pisalo je u novinama koji je kalibar bio. Zelim da verujem i verujem da je nevin. Bas . Branio se.
Kazu da ko god nosi utoku, kad tad iz nje opali. Mislim da je i to tacno. Skoro sasvim. Jednom sam u zivotu drzala pistolje. Veoma teske, velike, lepe i opasne i odmah sam pozelela da pucam.
Zarko je morao da zna da puca. Prvo, zato sto je bio u JNA i zato sto je glumac i zato sto je snimao filmove u kojima je itekako pucao.I zato sto je verovatno voleo da puca.
Imam tendenciju da pisem o svemu i svacemu jer me zanima mnogo toga,ali u zivot ovog coveka ne zelim da ulazim. Previse bi bilo.
A on stoji tako na mostu i gleda u daljinu.Gleda u sebe.Ne smeje se. Ne smeje se ni meni.
Knedla mi je u grlu dok pisem ovo.Knedla mi je u grlu jer sam besna i jer mi se place, tj. placem sto nisam bila na promociji njegove knjige u "Kinoteci" i sto to nije bilo vise, jace, glasnije i gromglasnije oglaseno u medijima.Nasi mediji stalno u svemu kasne,sem kad je rec o novom tracu o nekoj pevaljki.
I kako su ga tumbali od Amerike ovamo, pa tamo-vamo, sa lisicama na rukama, iz aviona u avion.
God bless America.Zbog Zarka jer je tamo nasao utociste.I posao. Jer je vredan.
Kazu svi da je u Spužu najteze robijati.Oduvek.Sve od kamena.
Pa moras da se boris da ti srce kamen ne postane.
Jer-"godina prodje, a dan nikako".
E, sad mogu knjigu da procitam.