ovo je zakonom zasticen text - žozi na BITEF-u(BILTEN)

Odrasla sam u pozoristu. To je za mene druga kuca.
Kada sam bila mala, pa malo veca, pa poveca, znala sam napamet sve hodnike starog i novog Ateljea..i tako, ziveci okruzena ljudima - "pozorištancima" kako nas Jovan Ć. zove, logican sled bio je da nesto i radim u pozoristu. Sa 17 godina delila sam i prodavala(ne secam se da li su 80-tih bilteni bili besplatni, a mislim da jesu)biltene BITEF-a.
Potom, godinama kasnije, kao prosveceni gledalac i osoba koja poznaje svet pozorista, dobila sam od jednog od svojih mentora, Joce Ćirilova, amin da pisem za Bilten! YEAH!
Cak sam pisala i o predstavi koju nisam gledala, pisala sam o putovanju autobusom u Novi Sad na jednu od predstava, pisala sam o svemu...o atmosferi, o tome ko je bio,a ko nije bio, kako je ko bio obucen i cime se izdvajao.,ko je sta rekao..Cesto sam za vreme predstave posmatrala publiku od zavisnosti u kom smo prostoru bili i jako mi je bilo zanimljivo da i o tome pisem.Pisala sam o prestavama, o tome sta me je pokrenulo, a sta uspavalo. Jednom mi je moja draga rodjaka Mme Meme-Mira TRAILOVIC rekla nesto savrseno jednostavno i veoma korisno.Nesto sto ne vazi samo za pozoriste, vec za skoro sve u zivotu!
Bila je te neke..80 i neke jedna uzasno dosadna lutkarska predstava na Bitefu.Madjarska ili Češka ili rumunska...?! tko bi znao... I to se nije dalo izdrzati. Svaka cast, ali morala sam da izadjem i da udahnem vazduh. Te lutkice su me gusile svojim tankim rukama na konce i kanape i odjednom sam ustala i brzinom svetlosti izletela iz Ateljea.
I naravno, prolazim pored "Srpske kafane", a tamo sedi Meme.nijetako smeo svako da je zove. Ja sam smela. Znala je da sam bila na predstavi i da sam sturnula.
Ja stanem(sedeli su napolju u basti)da se pozdravim, a Meme kaze - "A gde si ti mala posla?"
Ja- "Pa..gledala sam onu predstavu, lutkarsku i bila mi je dosadna i morala sam da izadjem..."
Meme-"Dobro, ali da nikada vise nisi izasla sa predstave pre kraja, jer nikad ne znas kako ce se zavrsiti!"
I dan danas drzim se njenog saveta, samo sto ne izlazim sa predstava kad hocu da odlepim, nego spavam. A-ha.
Nadam se da necu spavati na ovom BITEF-u jer kazu, bice-FASCINANTAN!
A ja volim kada ljudi, zivi ljudi, idu i uzdignu se iznad ljudskih mogucnosti. A to je moguce u pozoristu.Na Bitefu sam gledala neverovatne stvari tokom 25 godina, a svake godine odem na bar 4 predstave.Desavalo se da idem i na sve.stajala sam, cucala, visila sa stubova. ali, gledala sam cudesne prikaze koje cu pamtiti do kraja zivota. kada smo radili bilten, pisali bismo te iste veceri po gledanju predstave tekst, pa ga odmah slali u redakciju. A kad je u najtezim godinama redakcija bila u Bitefu-u, u direkciji, pisali bismo odande. Pa se posle preselilo u Bitef teatar. volim sto sam pisala za bilten nekoliko godina i drago mi je sto su to citali umni ljudi cija mi je rec znacila.I misljenje. Kao i publike. Jer, bez publike i bez VOX POPULI nema cesto ni odjeka reci nas-prosvecenih.A Bitef ima vernu publiku i dolaze svake godine nove generacije koje treba da znaju istoriju ovog festivala.
I tako, cekajuci to divno SUTRA da BITEF pocne uz fanfare prilazem svoj skromni tekst iz jednog od biltena Bitefa.
Moja rubrika zvala se "ŽOZI U POZORIŠTU" i podrazumevala je sve, bukvalno sve sto vidim, osetim, primetim, sto mi se dopadne ili ne dopadne u vezi sa predstavom i zivotom oko nje. I nikada, nikada, necu zaboraviti nesto sto je za mene veliki kompliment.A to Uros Djuric cesto pomene, pa je cak i emisiju tome posvetio-kako sam jos pre 20 i vise godina hrabro pohodila predstave u visokim papucicama na stiklu i mojim francuskim haljinicama.Drugi autfit bio je za hladnije dane, egzistencijalisticki-crne 501, visoke cizmice od antilopa na visooooku stiklu, crni zenski smoking sa velikim sedefnim pravim Chanel dugmadima i u tada cuvenom i za svaku devojku koja je drzala do sebe i do svojih grudi, a imala priliku da to kupi u Italiji, "Wonderbra" body-ju koji je moj renesansni dekolte cinio jos lepsim.
A sada, evo jednog simpaticnog osvrta iz biltena Bitefa:
ŽOZI U POZORIŠTU
A S O C I J A C I J E

1. WE ARE THE ROBOTS. . Ovo je naziv pesme vec istorijski priznate grupe Kraftwerk. minimalizam i pretece cyber sveta.
2.RANDOM DANCE COMPANY - London, Velika Britanija
trilogija
rezija - Wayne McGregor
3. Ovaj moderan balet koji nose snazni i akrobatski vesti igraci proneo nas je od nastanka sveta i magme, kroz dvopolnost i androginost sve do ljubavnog zanosa i klasicne muzike i baleta.
4. Ova Trilogija pravi je primer kako se u istinskom smesli te reci pravi savrsen PROJEKAT koji se moze izvoditi i u prostorima koji nisu pozorisni, ali su adekvatni (galerije, brisani prostor, hale, velike aule...9
5. Ko zeli da se bavi performance artom mogao je pazljivo gledajuci mnogo da nauci iz "Trilogije". Savrseno svetlo. Minimalisticka kompjuterska muzika(bolje reci zvuci-9 koja utice na nervni sistem posmatraca, sugestivna igra izvodjaca i sigurnost da savrseno improvizuju..., sugestivno svetlo+ ultra moderni kostimi.
6. Kada su se pojavili u jarko crvenim kostimima igraci su me asocirali na crvena krvna zrnca koja prolaze kroz nas krvotok pracena muzikom mkoja lici na sustanje u bubnjanje srca.
7. Kada se pojavio igrac u crnom trikou, iza njega je na bimu bilo neverovatno prelamanje svetla i oblika. Podsetio me je na Mefista.
8. Iako je ova predstava kao zivi kompjuter ovog Bitefa, nasla sam u njoj neizbrisive korene Marte Gre(j)em, Elvina ejlija i naravno - Lindzi Kempa. I Vorhol negde...
9. Beba u stomaku osmomesecne trudnice do mene pocela je da igra. Beba u plodovoj vodi je osetila vibracije i one su zauvek zapisane u njen mozdani kod.
TA BEBA JE NAJZNACAJNIJI "POSMATRAC" "Trilogije".