ovo je zakonom zasticen text.

Nastavak jucerasnjeg texta o povratku sa gostovanja predstave Ateljea 212 "Korespodencija".Godina 2000.Noc.Madjarsko-srpska granica ili kako nam se vec zemlja tada zvala - NE SECAM SE! I glumci su ljudi.To je fenomenI dekorateri su ljudi, i muzicari i sminkerke i sofer sutobusa. Dosta je bilo policijskog zaustavljanja i tamo i 'vamo.Pa nije vise rat.Zapamtite, pisem o 2000.godini! Gde cemo, sta cemo..zaustavljeni na granici zbog jednog, ali jednog , 1 dela dekora koji nije bio slucajno na listi dekora naveden. Mi mladji uputismo se na cudno mesto, u cik zore, kad se i vampiri klone medjunarodnih granica. Tada otkrih "Speditersku kasinu". Pored prepune sale u Becu koja je odusevljeno prihvatila predstavu, Sezanove izlozbe(koju smo obisli tako sto sam ja glumce i ostale sprovela kao grupu, ne plativsi ulaznice, a uz pomoc moje medjunarodne press kartice Udruzenja nezavisnih novinara sveta - DA SE ZNA).Ta nadrealna ugostiteljska tvorevina ostace mi u secanju iako je kratko trajalo(u odnosu na zivot).To je mesto van prostora i vremena, kao iz pozorisnih predstava "Cudo u Sarganu" ili "Protuve piju caj". Sojka-devojka, folk zvezda u najavi, al' u svojim snovima, odusevljeno je sluzila glumce koji su se seretski, pospani i izmrcvareni iz autobusa, ipak naslonili na sank.Sedoh za sto da posmatram ostalo drustvo:kamiondzije, gastarbajteri, sverceri, makroi, "bizmismeni-nepismeni", carinici i policajci.Neki bi da zatraze autograme, al' se ustezu. Kasina mi se tako jako urezala u pamcenje, ali, verujte mi - ko to video i spoznao nije, o nasoj zemlji mu nedostaje bar jos jedna lekcija!Posto je pozoriste vise od zivota.A mozda je to ipak film?!A pozoriste je onda sam zivot, sve je postalo moguce.Koliko smo u Becu bili, toliko i nismo.Materija se ne moze unistiti, a ni ljudska snaga, volja, potreba za lepsim i boljim, pa se tako cela nasa trupa u Becu i okolini, na granicama - dematerijalizovala, nestala, dobivsi ogroman aplauz i uzvrativsi dubokim poklonom. Zatim smo seli u rasklimatani bus i vratili se, doduse u autobuskim mukama i u neizdrzu u voljeni nam Beograd. Kao i na svakoj ekskurziji i na ovom putovanju je bilo sitnih zavodjenja, malih pozajmica, treznjenja, bezanja, kupovanja, nadanja, razocaranja, zimskih kobasica..Jos jednom - godina 2000! Bilo je trzenja da se autobus duz madjarskog auto-puta zaustavi kod nekih, kao cuvenih diskonta.Ali, bilo je i finijih kupovina u fri-sopu:maskare, parfemi, sminka, pica..kreme i dileme.Ruzi Sokic i Miri Banjac sam preporucila Lancome mascaru EXTENCILS i INTENSULS, koju ja koristim, pa sam jurila u fri-sop da kupim i njima.Zene su ...ZENE!Draga mi je ova ekskurzija u Bec koja sad puni desetogodisnjicu.Ionako sam u skoli zapadala u najnemirnije razrede i nikada nisam bila na pravoj ekskurziji.Ovako, s pozoristem, imala sam car otkrivanja neceg sto nisam imala u detinjstvu igrom slucaja.Bilo je ovo putovanje u Bec puno zacikavanja cuvenih glumackih, razbarusenih kosa i izguzvanih pantalona, barenih jaja i sokova na slamcicu, nutkanja slatkisima, deljenja toalet papira(WC u autobusu se naravno zapusio jer su se mnogi napili i povracali, a i ono drugo).Bilo je hrkanja i bespotrebnog zdranja cim je autobus krenuo put Beca.Ljudi k'o ljudi - LUDI! I jos da dodam u prilog tome da su glumci ljudi, a i deca:u busu smo gledali dva filma - "Poslednji krug u Monci" i "Heat-vrelinu" s Al Pacinom i Robert de Nirom.Debata o tome koji je bolji glumac od njih dvojice trajala je sve vreme zastoja u spediciji.Kao Srbi najcesce - do zakljucka nismo dosli!