ovo je zakonom zasticen text/KOMIŽA-OTOK VIS

Na TLC-ju sam gledala prave, kobajagi, ghostbusters-e koji su u Sloveniji bili u dvorcu Predjama, kako ga starosedeoci zovu.I ja sam bila u tom zamku, a i u Postojinskoj jami, jednoj od najneveovatnijih pećina u kojoj živi malecka Čovečija ribica. U zamku nadjoše odjeke duha viteza starog. o tome drugi put.I o tome kako sam ostala ja živa, a mama mi jedva živa u Škocjanskoj jami. Zaslužuje dužu priču.
verujem da će mnogi otići ovog leta na jadransko more. Planiram to i ja. dubrovnik, Brač, možda odem na svoj stari dobri Vis, u KOMIŽU. Beogradjanima najpoznatiju po tome što je Krle tamo bio kao mlad doktor nekoliko godina. mlad je Krle i sad. pun ideja.Ha, i to je druga priča!
Na već malo požuteloj razglednici koju svakog dana gledam jer je okačena na zidu mojih najdražih sličica, uspomena, fotografija, ruža sasušenih naopačke, , dakle, gledam razglednicu na čijoj poledjini piše: Komiža - ljeto u Komiži 1975.-1984.
Foto-ZELMANOVIĆ. Pretpostavljam da je tu fotkumožda uradiojedan od najpoznatijih hrvatskih fotografa..i najboljih, jet seter Andrija Zelmanović.
Zatim piše: tisakŠtefanović, izdavač MKSSO
Bila su to lepa vremena. kuća na moru, terasa sa koje puca pogled na otvoreno more i mali otok biševo..limunovi. Lemoni, kako ih je zvao deda Martinis.

OTOK VIS - KOMIŽA
To malo mesto znam napamet, a iznad mista bile su kasarne jer je Vis bio vojno ostrvo. ali, nije nam smetalo. niti je vojska vršila ikakve pritiske na razvoj turizma sem što stranci nisu mogli da dolaze. sem Amerikanaca ili Francuza ili.. sa viškim, tj.hrvatskim podrijetlom. Kad je "stari YU svet2 nestao-došli su turisti sa svih strana. a bilo je lepše kada je ostrvo bilo naše-skroz hipi.Svako je ostrvo svet za sebe.
Tvrdjava koja se ponosno vidi na razglednici-Komuna, kako su je meštani nazvali, zdanje je od uglačanih kamenih ploča i mermera, sličan rustičnom renesansnom odbrambenom vidikovcu. Na vrhu Komune bio je sat, veliki da cilo misto može od početka do kraja rive pročitat' koja je ura.
Na zidiću Komune predveče je bilo, pa sve do 9, 10 uveče ako je sunce baš pripeklo, jako prijatno sedeti jer je kamen još uvek bio topao. U isto vreme Komuna je imala relativno monumentalne skaline za tako malo mesto, pa me je čak pokatkad podsećala i na katoličku crkvu. Sa Komune se videlo kada stiže trajekt-vapor, ali se mnogo bolje ipak videlo sa mola, sa parapeta. tu je i katun i stih-"Sedim na katunu, glava u balunu, a gdje si ti?".Pevao je Neno Belan i njegova grupa-sorry,stade mi mozak!
Komune je jedne godine, pa i potonjih nekoliko, bila epicentar zabave planete tog leta. mislim da je to bilo '85. ili 86'.Tada je došla cela luda undegraund-overgraund ekipa iz Beograda na čelu sa Grgom, Srdjanom v, Gerom i bulumentom beogradskih šmekera i mudrih,zgodnih riba, šizika, noćobdija, rokera, tehnike...
možda neki klinci danas ne znaju ko je bio piko stančić. ne znam ni ja ko je XYSXCYXYXYX. Njega sam upoznala u Komiži. I mnoge druge zanimljive ljude, muzičare, umetnike, putnike, zavodnike..Piko stančić jedan je od najboljih muzičara ex-XU scene. long story for some other blogotext.
Morsko mestašce kao morsko mestašce...ali, Komiža je imala nešto posebno, nešto više, tajnu. "Jednokratni2 gosti=pravi turisti za 1 letovanje, posmatrani su sa blagim prezrenjem nas stalnih-već domorodaca. Volela sam da posle otprilike 2 nedelje(rekord su mi skoro 4 meseca-tada sam jedino i pocrnela u životu), kada mi komiški govor udje u uvo, da razgovaram domorodački. Mi, koji smo imali kuće, stanove itd. i dolazili svake godine, a zimi je nadrealno, svrstavani smo u domorodce. Sedeći na klupi i gluvareći..čista fjaka i siesta. A tek kad dune onaj luuudi vetar.
Na početku, pored fliper-igraonice kod Komune, postojao je čuveni kafić "Kod Baneta", na kraju rive, a na početku duge ulice koja je vodila do glavne,javne plaže gde je bio i hotel "Biševo". Kod Baneta je bio pravi pab..i džubox i fliperi. Kafić je bio mali, tako da su ljudi većinom sedeli na dve jako dugačke grede postavljene na kamenje i oslonjene o bočne zidove susednih kuća.
Kao većina mondiš spisateljica, odlazila sam na plažu jako kasno, a kasno se i budila. Ako dodjem ranije..ma, kad god da dodjem na plažu sedela bih na zidu oko crkvice sa zvonikom i kao nekim zazidanim bunarom u okviru zidića. a okolo-padina sa klupama,kao japanski vrt, borovina i miris leta. Mnogo plivam, kad god za to imam priliku.a tamo sam to mogla ponekad mesecima. Kvasila sam se samo dok plivam i prosušim se na suncu i opa-već sam u hladovini kroz koju se dobija lepa boja.Bakarno-rumena. Ja sam mala škampa!
Plaža kao mesto za druženje nikada mi nije bila omiljena, bilo mi je najvažnije da mnogo i što bolje plivam, a plaža, korisna-zbog zdravlja! ha..ha..zašto ha-ne znam.
Dakle-može plivanje, buljenje u lepote mora, zelenilo, kamenje i nebo. A sa nekim momcima i noćno kupanje i brojanje zvezda.Bez slušanja ploča.
Na jednom kraju plaže bila je bivša fabrika sardina sa koje su dečaci sa tek izraslim pokojim nagoveštajem brčića, skakali u vodu sa 10 metara u plićak(2m je nekada plitko za skok) i time prema nekom nepisanom plaženskom kodexu postajali muškarci.Ali, samo-plaženski!
Sa druge strane plaže bio je kafić.grozan. Ozidana betonska kućica-tvorevina sa terasom i tuševima. dole je bila klizava mahovina, a pojedini likovi degutantno su se tuširali. ne znam od kada,tj.od vajkada-muškarci misle da im je dozvoljeno da s češu na javnim mestima po onoj stvari i vade je dok se tuširaju.Sramota i dan danas moderna na plažama sa tuševima bez pregrada.
Tu je glavni baja bio čvrknuti tip Crni Roko.
I da ne zaboravim-na početku plaže bio je simpa hotel biševo, a pored njega bilijar sala, igrice i soda-pića.
Komiža je super iz nebrojeno mnogo razloga-ako ovog leta kontate gde biste, a ide vam se na ostrva u Jadranskom moru-eto, preporučujem Komižu i bol na braču. Obišla sam skoro sva ostrva i ova 2 najviše volim.Vaš izbor i afiniteti možda su drugačiji. Zato je priroda stvorila mnooogo ostrva! Hm-kad bi to tako išlo...
Imala sam avanture, javne i tajne, stekla prijatelje za ceo život, a sa nekim višanima koji danas žive sto i dalje u komiži ,što širom sveta-dopisujem se od kada sam tamo bila last time-1988. ići ću opet.Zaklinjem se svojom pionirskom časću.Tamo je i titova špilja u kojoj je bio sa Davorjankom Paunović i svojim vučjakom. Opet-to je neka treća priče. Ili četvrta...peta..
Komiža je biser, čista i kako je ja pamtim i osećam-sicilijanski puteno konzervativna.a malo-malo, pa neka meštanka u drugom stanju."A di je muž?"
Odgovor: "Pa, plovi na brodu."
Tamo se sve dogadjalo, kao u Almodovarovom filmu-sećam se jedne krupne Perižane,ista Rozi de Palma. Svako je sve morao da cuje i sazna.Čak i kad ne bi hteo, jednostavno-to bi se pre il' kasnije u nakom ćakulanju pomenulo!
Jedna pošta(govorim o vremenu do 1988.kada sam tamo bila poslednji put), 2 samousluge, 1 poslastičarnica,zvana "Kod Abdule trovača2.A tamo sam se jednom valjano otrovalaod sladoleda zbog prokislog mleka, par doktora(2), 1 bioskop veliki letnji+zatvorena velika odlična stara sala.
Komiža, na otoku Visu! A ja sad idem ća, tj.napolje da se lomatam po ulicama umesto da PLIVAAAAM. Reci ce neki-"Idi na bazen". Da je bazen more tako bi se i zvao.ende.