ovo ja zakonom zasticen text

Amore mio- saputao mi je na uvo dok mi je mrsio kosu. Za njega sam postojala sam ja. I moj dekolte - baklonce sa kog je video ceo svet. Kao krv crveni nokti zarivali se u savrsenu tkaninu njegovog Cerutti sakoa. U Portofinu bila je noc. Nalazili smo se u najskrivenijem apartmanu jednog malog hotela za VIP goste.Kolutala sam ocima, posmatrajuci mesec kako blesti okupan sjajem hiljada zvezda, koje su padale samo zbog mojih zelja. Jedna za drugom.Kako li ce uspeti da mi ispuni tolike zelje? Jedva sam cekala da mi pocepa grimizno zelenu haljinu posutu bisernim prahom. Haljina je kostala 2000dolara.Bilo me je bas briga.Imala sam jos mnogo lepsih haljina koje sam cuvala za nove veceri. Za svako vece po jednu.Sedme veceri bicu bez haljine. Polako je razvezao kravatu i pali smo na krevet. Pred ocima mi je sve prstalo, kakav fles! U tom trenutku osvestih se. Prvo onesvestila, pa osvestila. Sve je trajalo samo nekoliko sekundi. Nalazila sam se sa drugaricama u vozu, na relaciji Venecija - Linjano. Sve je to bio samo san. Kako uhvatiti bohatog muza na letovanju u Italiji?!Ako mi se nije tad desilo, uskoro ce sigurno! Godine 1990. posle Firence i kursa jezika i ostalih zanimacija i dogodovstina, Marija Pesic i ja krenule smo na more. U vozu je bila strahovita guzva, jer- svi su hrlili na obalu. Lignano Pigneta i Lignano Sabbiadorro, nalaze se izmenju Trsta i Venecije. Obala i nije neka. Beskrajan pesak, poneki vrbak, zipcite 200 metara da bi vam voda dosla tek do pupka, ali nema veze, mesto je tako sarmantno. Italija je kao kolac, s koje god strane ga zagrizete uvek je podjednako sladak. U kuci smo se nalazili Marijini roditelji, ona i ja, Ivana Jelinek i njen tata. Marija i ja smo spavale do 2 popodne i tako nadoknadjivale besane noci iz Firence. U Firenci je s nama bio i Srdjan Joksic, cuveni Kule. Ivana je ustajala u deset. Uredno se suncala i kupala. Ja se uopste nisam suncala. Jedan Italijan me je pitao kojim se sportom bavim. Bila sam veoma ponosna. Uvece smo isli u tres diskoteku sa bazencicima, vodoskocima i disko kuglama. Pili smo koktele. Svet je mali, pa smo tako naletele na Dejanu Vucicevic, koja je iz Rima prispela sa nekim prijateljima Italijanima. La vita bella! Nosili su roze kosulje i bili uredni kao iz apoteke. Njihov tata bio je biznismen. U Linjanu sam se prvi put vozila na ubistvenom rolerkousteru. Strasno sam vristala! Mislim da je ceo gradic za ta 2 minuta naucio sve srpske psovke, koliko sam se drala! Ipak to me nije odvratilo da nastavim sa Marijom u Kucu strave specijalnog tipa. Izmedju ostalog tamo se pomeraju tlo i zidovi u mraku. Kroz pomrcinu kuce strave sproveo nas je krsan Svedjanin u papucama. I dalje sam vristala. Pri izlasku iz Kuce strave, skriveni ventil u podu zadize suknje preko glave. U tom casu vas fotografisu i poklone vam sliku. Srecom, nisam imala suknju. U luna parku, u akvarijumu je patila ajkula u ogromnom kamionu. Nisam imala srca to da gledam i verovala sam da je ipak preparirana. Linjano je divno letovaliste, mogu da se iznajme kucice sa bastom. To bi i danas manje kostalo nego dve nedelje u hotelu u Budvi.Mi smo se onda popodne cesto nalazili sa signor Fakinijem, gospodinom od preko 70 godina i svi smo zajedno vozili bicikle. U Linjanu sam cak voyila bajs i po auto-stradi iako sam kratkovida. Tamo su vozaci naviknuti na bicikliste i bykere. U ovoj storiji nema niceg ekskluzivnog. Ovo je samo prica o jednom od niza putovanja u devedesetim, secanje na bezbrizno vreme. Covek koji nema proslost nemoze da ima ni buducnost jer za njega vreme ne znaci nista. Nek vam bude lepo i sad da biste imali cega da se secate u buducnosti.