ovo je zakonom zasticen text/ljubavni triler roman(delovi)

II deo
godina 1974.
Nastavak novogodišnje avanture Jovana Hadži Ilića i Milice Milosavljević koja se zbila na maskenbalu za Srpslu novu godinu kod vajara luke Svetibabe koj je voleo..mnogo voleo žene, meso, pivo, vino i francuske sireve od kojih je prdeo kod svih akademika na večerama. bilo je to u prošlom veku.1974.
danas , retko ko voli da se hvali da ide na večere kod akademika, a i njih retko ko više poziva.Čast izuzecima..haha..da se neko ne uvredi i naravno, ono-"ko zna zašto je to dobro"!?..nije dobro ljudi moji.
Ali, nije sad reč o tome.next time.some other time.OR NEVER!
Šta je Milica obukla, pitanje je sad1 Kao operskoj divi bio joj je dostupan raskošan fundus Narodnog pozorišta. a ,istina je kleta, u Beogradu posle II svetskog rata nije više bilo radnji za iznajmljivanje kostima. Mala šteta naspram velikih.Odabrala je da bude Crni labud. ništa naročito originalno, ali u tome joj je bilo udobno, a nije morala ni štikle da nosi.
Fazon kod Luke bio je sledeći: čim se udje, svako je morao odmah da popije duplu dozu svog omiljenog pića.To nije skoro nikome padalo teško. Jedino se jedan mladi, ali zgodan, hroničar i žigolo iz Milana, koji je do skora vodio emisiju "Od Zlatara, pa do zlatibora", bunio zašto nema njegovog omiljenog vina koje služi samo Contessa di Basi, ali se ubrzo smirio pošto je surduknuo više domaćih rakija od kojih je najbolja i najjača bila izvesna "Milutinovača", koju je forsirao glumac Dragan Ćopić zajedno sa svojom suprugom , spisateljicom Jasminkom Jolić-Ćopić. bili su maskirani kao pilot i stjuardesa. Ćopić je bio već dobrano nacvrcan kada je uštinuo milicu i rekao da će joj skroz razdrpati crnu pačku Crnog labuda.
Milica reče koketno, a zubi joj sinuše kao biseri.Nezaboravan osmeh Beograda...
"Čik me stigni!"
Ćopiću nije tako ucirkanom bilo do jurnjave, pa je nastavio da se kerebeči sa svojim pajtosom, rediteljem Goranom Patkovićem, glumcem Praškom Tašićem i slikarom Branom Trakešom.
Bilo je to raznoliko društvo. Čak je došao i jedan Afroamerikanac, visiting professor na našoj katedri, a redovni profa na Harvardu, odsek-slovenski jezici.Obukao se u Indijanca,a najbolji prijatelj medju lukinom svitom bio mu je naš lingvista Strawinski.
U tom simpatično beogradski blaziranom društvu, izniklom iz zagrebačko-sarajevsko-beogradske scene, izdvajao se mladi homoseksualac iz stare beogradske porodice.Nadimak mu je bio Komarac. Obožavalo ga je celo društvo. Kao nova mačkica, tu se pojavila tek iznikla glimičica Ana Sredojević sa dve neindentifikovane koleginice zvane "drugarice sa Čukarice".
bilo je oko 50 ljudi, krkalo se i pilo.Stara boemčina Luka Svetibaba nije štedeo.A nije se ni štedeo!
Na njihovim žurevima bio je običaj da za klopu svako donese neku svoju gastronomsku umotvorinu ili da, jednostavno, donese dobru količinu vrele klope iz "Kluba književnika","Madere" ili neke od čuvenih beogradskih kafana koje tada ni sanjale nisu da će jednog nesrenog dana biti privatizovane i sravnjene sa zemljom ili pretvorene u drogerije i sumnjive barove.fuj!!!
I dok je ludi ritam bitlsa i stounsa, tina i ajka tarnera pržio, dok su djuskali uz Dajanu ros i suprimse, Demisa Rusosa i Lea martina, praćen podrškom Senke i zafira uživo, te davne 1974. bližila se ponoć na proslavi Srpske nove godine.
Svi su igrali u zaletu, minići su bili najkraći na svetu, butine najčvršće tada i nikada više isto tako..zvoncare su letele levo-desno, a perike, umetci i zulufi bili mokri od znoja!!!
U 10 do 12 Luka Svetibaba prekinu mjuzu i dreknu-"SLUŠAJ 'VAMO! Svima sam vam izvajao maske i..sad da ih lepo metnete, pa, od ponoći, kad se ugasi svetlo..da vidimo KO JE KO!"
Maske su bile razgrabljene za pola minuta.Punktualno. U 10 do 12 svi su još uvek igrali. Kakva "groznica subotnje večeri2 koja tada još nije ni bila snimljena..-ovo je bilo LUDILO LEDILO LEMILO!!!!
Ah, zaboravih da napišem. Žene, svi znamo kakve smo(su), a prva Milica, odmah je rekla za skaredni telefonski poziv .Ali, odmah se ispostavilo da su i druge žene primile slične pozive telefonom. A onda se ispostavilo da se to dogodilo i muškarcima! Svi su bili pozvani i vulgarno vredjani.
"Aaaaaaaaaa", reče Svetibaba Luka:"to nas zajebava neko koga nisam pozvao. Sad ga ni na kajganu neću zvati..mamicu mu mamarsku"..
..i tako, u sveopštem party galimatijasu, društvo je dočekaloi tu srpsku '74-tu.Došlo je vreme da se skinu maske.Bilo je već prevruće.
ali, NEKO JE NEDOSTAJAO.žNedostajao je muž čuvene beogradske arhitekte-tetke, Rade filipović.
Muž je bio obučen kao patuljak jer je inače bio izrazito niskog rasta. Posle čestitanja atmosfera se malo stišala,ali njega nije bilo nigde.Već 20 minuta.
Rada dreknu-"Mićo..dušo..pojavi se..znamo da si mali i da možeš svuda da se sakriješ...Mićoooo..ovo je previše..ljubavi..POJAVI SEEEEEEEE!"
Naš junak, novinar-detektiv reče-"Ma, sa'ću da ga nadjem ne zvao se ja jovan. Sigurno je izašao malo napolje da se prošeta po Kosančićevom vencu i udahne snežni vazduh..mnogo je dima ovde.ipak...".
Jovan izadje napolje i nadje Miću Filipovića, ali NE kako udiše vazduh, većkako leži mrtav na sred Kosančićevog venca i to-BEZ MASKE!
Muž arhitekte Rade Filipović bio je MRTAV. Bio je iz stare familije antikvara. Na njegovom bledom nosu štipaljkom je bila zakačena cedulja s porukom.
"HADŽI ILIĆU-EVO TI JOŠ JEDNOG SLUČAJA, PA SE IGRAJ. SREŠĆEMO SE BILO KAD I BILO GDE.
A ti, Filipoviću, četničko kopile, znaš zašto si umro"

Došla je policija, svi su bili uplakani i u šoku.
Nastavak sledi!