ovo je zakonom zasticen text/stvarnost...

Danas je..ppp..ah-DA! PETAK.
nadam se da će vreme prestati da bude neraspoloženo i da stalno menja mišljenje-te kiša,pa vatar, vlaga neverovatna..onda dune neki ludi vetar..Na Dedinju pada kiša, a u Zemunu prže jaja na betonu.Ili:na Zvezdari sija,pa upeklo, a na Obilićevom vencu-tmurni oblaci.
Pa se otkazuju i ponovo zakazuju razni dogadjaji koji treba da proizvedu u nama nekakve doživljaje-senzacije.Danas, da bih izbegla bilo kakvo pitanje i pisanje o našoj surovoj stvarnosti, podsetiću se nekih netipičnih sećanja sa putovanja!
..i DA - treba da putujem.Neću objavljivati nikome ni gde ni kada. Samo ću lepo da otputujem, a vratiću se još lepša.A onda, uz raznorazne poslove koji me čekaju, prepustiću se čika zubi.I kada se ti zidarsko-zubarski poslovi budu završili stalno ću da se smejem.Nek se vidi da su veštaci, nek budu beli kao sneg, možda stavim i dragi kamen u keca.Najozbiljnije.
Kad konačno budem imala sredjene zube prestaću da grizem!
Ko shvata - razumeće.Ko razume-shvatiće1
To me je podsetilo na onu čuvenu priču oko veša. Bude riba..ili frajer, tip top od glave do pete, a kad se skinu-KATASTROFA! Veš ispran, poluodrpan, froncle tu i tamo, rupica na gaćama od češkanja. Nemam problem s tim, ali dešavalo se da se skinem vešto i brzinom svetlosti..sad sam prešla na drugu temu, tj.na veš,a rekla sam da ću preneti malo slatkih sećanja sa putovanja.Takav tekst neće nikog zaboleti, neću apostrofirati negativne ličnosti i pojave u društvu.A opet, ne mogu a da ne primetim da bi mnogi voleli potpuni utopizam i cenzuru.Čak i u sopstvenim časopisima koje imaju "iz hira i kaprica", a saradnicima ne plaćaju članke uz lakonski odgovor i opravdanje da "jednostavno nemaju pare".Pa nek onda prave fanzine i prestanu da zajebavaju ljude koji provedu nekoliko dana..ili noći..ili sati, pripremajući i pišući jedan tekst, pa čak i 2. A tekstovi, iako naručeni - ne budu objavljeni. Nema izvinjenja, a kam'li honorara!
Naravno, sada je moja ideja i želja da pišem o putovanjima splasnula kao loše testo.
Činilo mi se zadnjih 15-tak dana da mi se mozak od vreline topi.Oči su me pekle, computer je isijavao neku maglenu toplotu..Ja sam rak, rodjena 7.7.'70. 7 is my lucky number.Ja sam rak.Voda je moje stanište i utočište.Reke ne fermam za kupanje.SAMO MORE!A kada je MESEC pun ili sam potpuno luda ili sam mirna kao bubica.Meteoropata sam. Imam nizak pritisak i volim kišu, ali od kada idem kod frizera i ispravljam kosu vlaga i kiša mi smetaju. Opet sam se vratila loknama. O tome je već bilo reči u prethodnom blogu. Oblaci prolaze i kako koji predje preko SUNCA razbije mi koncepciju o tome šta ću da obučem za večerašnji garden party na kome će biti onaj PRAVI under-over-ground Belgrade!
Obožavam da spavam.Iskreno-život bih prespavala.Ne verujem da nešto mnogo propuštam zato što mnogo spavam?! Čitala sam više studija vrhunskih profesora sa svetskih univerziteta. Studije o spavanju. Čak sam pre X godina na nagovor moje drage Vanje Govorko otišla na par seansi kod uvaženog Ivana Nastovića koji se snovima bavi,ali mi se nije doipalo to izvlačenje zaključaka iz snova.Na seansi je bilo više žena i iskreno-bilo mi je dosadno.
Više volim jungovski prilaz profesora Vladete Jerotića.
Da se vratim spavanju.Lepo kaže jedan američki profa da je mnogim ljudima potrebno od 8-12 sati sna,a da je nekima dovoljno od 4-8 sati i da su neki ljudi jednostavno noćne ptice, a drugi nisu.Simpa je,ali i glupava podela na te ptice.Jer, NIKO ne kaže-"DNEVNE PTICE".
Kao, npr-"Aaaaa, pa da draga Žozi, ti si noćna ptica"!
Nisam aman,nikakva ptica.Ja sam mačka.I TAČKA.
.