ovo je zakonom zasticen text/"FRIZERAJ"fenomen

FRIZERAJ..kako to starinski šlagersko-provincijski, a ipak damsko-biržoaski zvuči!
Mislim da ne postoji žena, a bogami nisu retki ni muškarci koji odlazak kod frizera doživljavaju kao opuštanje, ćaskanje i naravno-SAZNAVANJE novih tračeva i novosti.Kulturnih i nekulturnih.
Do svoje 35 godine šla sam samo u osnovnoj školi kod gospodina frizera BATE, pravog majstora koji je imao salon u Krunskoj ulici, preko puta više hiljda puta opljačkane zlatare "Majdanpek" u kojoj sam za inat kevi utopila ogromnu zlatnu narukvicu, totalni kič i kupila tonu super stvari u tada tek otvorenom Čumićevom sokačetu pre zilion godina.Bilo je tamo odličnih i original italijanskih cipela-"Moschino" sa sirovom gumom kakve ima i Isi,a i jedne antilopske braon čizmice koje takodje ima i Isi.inače,Isko i ja volimo mnogo istih stvari.
O tome treći put.pošto mi je ovo već drugi,a možda i peti put da je spominjem u blogu.
Bata je uvek bio namirisan, ruke su mu bile brže od kosilice.Jednom mi je toliko stanjio moju gustu i loknavu kosu da sam htela da ga ubijem.Mamu je frizirao fantastično.Naravno, prelepa brineta ofarbana u žitno plavo, pa pundja..i bila je lepša od Lane Tarner i Kim Novak zajedno.Baka je išla u jedan stari pravi beogradski salon u prolazu kod bioskopa "Kosmaj" i ja sam joj često pravila društvo.A i dan danas nije redak običaj da kod nekih gospodjica i gospodja dodju frizeri, -ke u kuću.AAAAA, sad se setih-baka je imala i svoju kućnu haubu.Američku roze uz koju je išao i roze turban, plavi peškiri i raznovrsni vikleri,četke i ostala zanimacija bez sporta za zube.
Ja sam kao klinka bila bucmasta, htela sam da imam kosu kao princ Valijant,a čak sam jednom gosn Batu naterala da mi napravi neku suludu kratku polu-pank frizuru sa primesama new wave luka. izgledala sam odvratno.
Nikom ne bih poželela takvu ideju.
Sada sam zadovoljna svojim izgledom.Jesen posvećujem brzom torpednom popravljanju zubala i onda mogu da se prijavim i za mankenku over 40!
Uvek sam preopširna.FENOMEN FRIZERAJA!
Posle tih školskih glupiranja sa kosom do 34 godine nisam obraćala pažnju na to da frizeri uopšte postoje.smatrala sam poniženjem za svoju kraljevski bujnu kosu da ode u ruke "nekog tamo"...Koristila sam najbolja sredstva na svetu, stavljala egipatsku kanu i negovala svoje lokne.Trenutak u životu u kome mi je kosa bila najlepša bio je u Lisabonu. Reka, more, monsunske kiše, vlaga maglena....učinili su da moja kosa bukvalno izgleda kao na Botičelijevim slikama.
A onda me je nešto ošinulo da budem strejt i rešila sam da peglam kosu.To ju je spalilo i tek se ovog leta konačno ponovo oporavila posle više od 5 godina nošenja frizure zvane "skvo" koja najbolje na svetu stoji Jeleni Maćić.Ipak, jedna sam i jedina sa baš ovakvom kosom u gradu.
Fenomen "vetar u kosi" je prevagnuo i ponovo imam lokne.naravno, one su sada dizajnerski obradjene.
Išla sam i kod najpoznatijih frizera u gradu, ali i kod onih u kraju.To su najbolji saloni.Na Vračaru ih ima mnogo, a ovaj u koji trenutno idem okuplja odličnu ekipu.A devojke majstorski rade i stalno me pitaju kako to da nemam ni jednu boru.Onda se ja zagledam u ogledalo i pokušavam da nadjem bar tu jednu, al' ništa. NEMA JE. samo od smeha.
Ali, seda sam 90%. Od stresova i besova, a farbanje u crveno pospešuje sede vlasi.
Dok se Vlasi ne sete!Od crne farbe kosa opada.Čak sam i extenzije htela,pa odustala.Imam kod kuće upakovanu pravu smedje-crvenu kosu.Siroka je metar ipo i dugačka pola metra,a pošto je kosa praava i prAva, može da se farba i uvija!
Kod frizera se prepričavaju najneverovatnije priče koje često nisu sasvim istinite,ali kada se saberu informacije sa više strana i iz više salona dodje se uvek do prave storije.
Ipak, Beograd žudi za jednim dobrim zgodnim muškim frizerom ZA ŽENE.Baš kao iz filma "SHAMPOO" kod nas prevedenog kao "Holivudski frizer", a igrao ga je Voren Biti. Biti il' ne biti!
Znam ljude koje su zbog frizera doživljavali frasove i nervne slomove.Žene koje su tražile jednu frizuru,a od umišljenih makazorezaca dobijale nešto sasvim drugo.Frizerski je zanat težak.voda,šamponi..maži ruke, suši fenom, navijaj, seci, račešljavaj, uvijanja, peglaj-ne više! Ako obratite pažnju videćete da su frizerkama ruke odlično definisane.
ipak rešila sam da se odsada farbam sama.Ne zbog 500 din.više ili manje na svake 3 nedelje, nego što kada se farbam sama umuljam farbu u kosu kao šampon i volim da mi bude nejednake boje kosa.Takodje,stavim svoja pakovanja, bolja, ali i skuplja od onih kod frizera i tačno znam šta koliko mojoj kosi odgovara da stoji.
Sa frizerkama, šnajderkama, pedikirkama i maserima treba biti jako obazriv.Ali, oni su u isto vreme sundjeri naših priča.Ja čim sednem na stolicu počnem da govorim.Treba i to trpeti.I budite dame i ostavite ako ne svaki,ali svaki drugi put bakšiš obavezno.Jednom sam jednoj preslatkoj maloj frizerki ostavila bakšiš 400 din.Ona je to radosno priznala vlasnici, a ova joj je oduzela te pare.A mala je radila najbolje od svih.Sad je u 9.mesecu.Mala, srećno!Može i kod frizera da se ima crta, na ler..sve može.Zanati su čudo!
Jedno vreme sam gušila frizerku stalno, ali stalno pričama o show-u Seke Aleksić.
A devojka vidi da sam iz desetog fazona, al' ja o Seki pa o Seki.
Imala sam i jednu ludaču.Opsesivnu nakazu koja je pokušala da mi se ubaci bukvalno u porodicu.Što se tiče muškaraca-Milana Sarića, MISTER X-a i pokojnog Bate - oni su gospoda.
A žene su baš baš raznorazne.Ne mislim sad samo na frizerke, već na žene kao žene.Žene u nekim stvarima apsolutno nemaju granicu i umemo da budemo surove, bestijalne i zlobne ogovaračice do besvesti.
Ali, na Vračaru, u radijusu od 500 metara-SVE se sazna.
Naučnici su zaključili da je odlazak kod frizera za žene učinkovitiji nego odlazak kod šrinka. Ovde dobijemo lepši izgled, a kod potonjeg smo u stanju kose da čupamo.
Nikad nisam bila do onih nervoznih koje tapkaju nogom, lupkaju štiklom, udaraju noktima po stolu ili grickaju kosu i igraju se istom.Ali, iz škole mi je ostao običaj da svakih 7 min. gledam na sat, tj. u mobilni.KAD ĆE KRAJ ČASA!?
PER ME-kosa je snaga i snaga je u kosi!
Ponekad sanjam da mi neko skraćuje kosu totalno.To je baš noćna mora.
U srednjoj školi davio me neki mafijaš u pelenama da će da mi odseče kosu.Kad ono, ubiše ga.Slučajno.A pretio mi je u "Cvetiću" pred gomilom ljudi.Davno.
Sada mi svi govore kako su srećni što ponovo imam lokne.Dizajnirane.A opet-sva ta sredstva, fenovi i četke, ali i ruke devojačke-toliko su jaki, da mogu opet da imam potpuno ravnu kosu u roku od sat vremena.
Pre 2 meseca sam promenila salon.Jer, devojke su prešle iz jednog u drugi i kad sam saznala gde rade te najbolje devojke promenila sam salon.
Sada mi se odjednom čini da niko nema ravnu kosu.Svuda oko sebe vidim samo lokne.
Kažu mi da izgledam manje oštro i "opasno" kad nemam ravnu kosu.A ja sam zaljubljena u taj lenjir fazon.
A volela sam da idem i u jedan salon preko puta "Metropola", kod starog beogradskog majstora Kaćanskog.bio je veliki gospodin i sećam se ogrooooooomnih "L'oreal" lakova za kosu koji su stajali na pultu.To su bile one zlatno- braon boce, a na njima kroki anfas jedne dame.Predivno.Vidim na reklami da su vratili takvu bocu u "L'oreal".Sad cu taj lak da kupujem.
Malo laka čuda čini.
Kad idem da se friziram uvek se udesim.Mislim, sigurno da u podne ne idem sa punom šminkom i na štiklama, ali biram koje ću lanene pantalone da obučem, dal' platforme ili ravne ili dal' T-shirt ili haljinu.
Jeans je najbolje rešenje i naravno, NIKAD ne idem u belom kod frizera.
Ipak se tamo radi sa hemikalijama i farbama.
Jedva čekam da ponovo idem kod frizera!