ovo je zakonom zasticen text

Na vec pozuteloj razglednici koju gledam s druge strane pise KOMIZA - ljeto u Komizi 1975.-1984. Foto - ZELMANOVIZ. Cuveni hrvatski fotograf Andrija Zelmanovic, zatim pise - tisak Stefanovic, ixdavac:MKSSO. Bila su to lepa vremena , i kuca na moru, terasa, limunovi. "Daj mi jedan lemon"!-govorili bi mestani. Postojao je komiski jezik kojim su se sluzili starosedeoci. Otok Vis-Komiza. To malo mesto znam napamet, a iznad gradica su bile kasarne jer je Vis bio vojno ostrvo, ali to nije imalo nikakve veze. I drug Tito je imao svoju spilju na Visu, u kojoj je kako legenda kaze, tako osamario Davorjanku Paunovic...no, djeco...Na razglednici se vidi tvrdjava - kako su je mestani zvali KOMUNA. To je neverovatno zdanje od uglacanih kamenih ploca, slican rusticnom renesansnom odbranbenom vidikovcu. Na vrhu tvrdjave bio je sat, veliki da cilo misto moze od pocetka do kraja rive procitat koja je ura! Na zidicu Komune predvece je bilo, pa sve do 9, 10 uvece ako je tog dana pripeklo, jako prijatno sedeti na kamenu koji je jos uvek bio topao i svilen od sunca. U isto vreme Komuna je imala monumentalne stepenice za tako malo mesto pa me je nekad podsecala na katedralu. Sa Komune se videlo ko dolazi ili silazi sa trajekta, ali se mnogo bolje ipak videlo sa mola-sa parapeta. Komuna je jedne godine, uverena sam sa je bila 1986 ili 5-ta, sigurno bila jedno od centara zabave planete tog leta. Iz Beograda je na celu sa Grgom, Srdjanom, Gerom, Rketom, Perom i bulumentom beogradskih faca, sizika i nocobdija, rokera i umetnika stigao ROCKand ROLL. Ta godina bila je godina moje inicijacije u "ekipu" i prvi susret sa marihuanom.U Komizi sam upoznala neverovatne ljude. Npr. Piku Stancica..i mnoge druge, ali to je druga prica. Cak je par godina kasnije tamo doktor bio Nebojsa Krstic(ex VIS Idoli).Lecio je i mene. Neko bi rekao - morsko letovaliste, pa sta!? Ali, nije bilo tako. Komiza je bila na najdaljem ostrvu, prema pucini , ka Italiji. Ludovalo se i na Hvaru, u Dubrovniku, Rovinju, na Mljetu, u Bolu na Bracu.....Ali Komiza je imala jos nesto, neku tajnu...Jednokratne goste, mi starosedeoci ceso smo posmatrali s nekim blaziranim smesno je reci - stavom, pogledom. Tamo sam letovala skoro 15 godina, dok prokletnici nisu sve upropastili...Vec posle mesec dana postajali ste domorodac. Ja sam jednom ostala 3 meseca, cak pocrnela i pocela da govorim dijalektom stalno! Postojao je KAFIC KOD BANETA, na pola puta izmedju plaze i rive. Ispred kafica, uz zidove starih kuca, bile su naslonjene tri ogromne, dugacke greda - u funkciji klupa. Tu smo sedeli, gluvarili po fjaci, a kad dune onaj ludi jugo. Bilo je i dana velikih talasa, oluja, suse. U kaficu kod Baneta glavni frajer bio je jedan iz Splita - Hartija. Meni se mnogo svidjao. U kaficu je bio fliper, pustala se rege muzika, Stonesi, Leonard Koen...sve sto treba. Ja sam narocito volela kad puste Marlija i kad zamirise dim. Kod Baneta je bilo strasno cool, niste morali ni sa kim da razgovarate, a opet - svi smo bili zajedno!Kao spisateljica u najavi - ja sam na plazu isla veoma kasno, a kasno se i budila - shodno nocnom zivotu i mon urodjenom bioritmu. Na plazi sam sedela u hladovini na zidicu kod crkvice, ispod borova, kvasila se samo dok plivam, a plivam veoma dobro. Plaza kao mesto za druzenje na suncu mi nije bila primamljiva, jos nekako sam prihvatala malo igranje remija u hladu ili po koju koka kolu u kaficu, ali mi je najlepse bilo da ako vec sedim na plazi, iz hladovine posmatram ljude i crpim inspiraciju za moje buduce ljubavne triler romane u nastavcima.Jednom sam pristala na nocno kupanje sa jednom poznatom licnoscu koja je sada bliska predsednickim krugovima, pa ga necu imenovati. Volela sam da se kupam u moru po kisi. Tada je voda topla. I kad su veliki talasi. Na jednom kraju plaze bila je fabrika sardina sa koje su decaci sa tek izraslim brcicima skakali u vodu sa 10m visine u plicak i time, po nekom nepisanom kodeksu plaze postajali muskarci!S druge strane plaze bio je kafic, ozidana frozna betonska ploca na sprat i tusevi. Tu je glavni bio potpuni lokalni ludak zvani Crni Roko. Ah, na pocetku plaze bio je hotel Bisevo, jer poznato je da je preko puta Visa magicno malo ostrvo Bisevo gde nema hladovine uopste, ali postoji cuvena prelepa MODRA SPILJA! U Komizi sam dozivela divne avanture, igrala bilijar prvi put, stekla prijatelje iz cele YU. Mnoge generacije iz Komize zivele su u Americi. Dolazili bi leti i ..bilo je tu zgodnih momcica.Volela sam da idem sama, cesto bosa, od kuce do plaze i obrnuto. Komize se secam kao morskog bisera, ciste i sicilijanski putene, kicaste kao u Almodovarovim filmovima. Sve se znalo i nista nije moglo da se sakrije. A u stvari, NIKO NISTA NIJE NI ZELEO DA KRIJE! Jedna posta, dve samousluge, jedan bioskop, jedna poslasticarnica kod Abdule Trovaca, jedna pekara Kod Siptara. Bilo nam je lepo.