SVE ŠTO STE IKADA HTELI DA ZNATE O SEXU U BEOGRADU, A NISTE SMELI DA PITATE
... Ko sve posećuje sexy šopove? Možda baš vaš stric, ugledni ekonomista i njegova druga supruga, šira nego duža. Znam, znam. Ona sigurno voli mali bič sa peruškom na vrhu. Da li u ovom gradu ljudi još uvek flertuju, koketiraju, zavode osmehom, načinom na koji drže čašu, hodaju... A pitala jedna gospođa u domu zdravlja da li može da uzme bombonu, a ono bili šareno upakovanji kondomi u ćasi –za poslužiti se! A propos kondoma, objasnio mi jedan mangup kako se kobajagi navlače. Ali to nije fer i nije muški prevariti damu, pa da posle bude samohrana majka. Mada, to je MODERNO!
VODIČ ZA PRAVE BEOGRAĐANE
Ne želim nikome da se pravdam i objašnjavam kako i zašto znam krug dvojke napamet. Nekada, dok nisu bile zaključane kapije, svuda interfoni, garaže... znala sam da prođem peške od Kalenićeve pijace, sa mog Vračara, pa sve do Dorćola Donjeg, idući samo kroz haustore, dvorišta, bašte, garaže... Nije bilo divlje gradnje, a grafiti su bili na „mestu“ i imali su smisla. Ja stvarno ne znam kako ovi klinci danas nemaju štofa za grafite?! Šteta. Elem, da vam ja sad ispričam kuda sam prolazila dok Beograd nije bio „zaključan“...
BIOSKOP
Bioskop je raj za moju ranjenu dušu. Najbolja psihoterapija. Godinama u omiljenim dvboranama imam svoje stalno mesto. Kratkovida sam, sluh mi je malo čudno izoštren od rada na radiju. Da se razumemo, u bionju idem da gledam film a ne tebe ili vas. Imala sam ljubavne izlete u bioskopu. Ali to je bilo super dok je postojao bioskop „Beograd“ (today pozorište na Terazijama) gde su lože bile predratne. Non – stop su se davali filmovi Soje Jovanović. I danas idem u bioskop. Solo. Da gledam „Rvača“ i mnogo se radujem. Miki Rurk i ja. Ima retkih vrsta koje opstaju uprkos svemu. Ko zna – razumeće.
TOALETNE ASOCIJACIJE
Zanimljivo je da su reči za „ono“ mesto stranog porekla: toalet, toalette, WC, LOO, pisoar, klozet, zahod, ćenifa, nužnik, a učtivim rečnikom na nemačkom za gospođu koja posluje u javnom WC-u kaže se klozetfrau. Zbog nedostataka javnih toaleta u našem velegradu mora da se stisne petlja. Muškarcima je lakše. Uz drvo ili zid – pa udri. Nismo ni mi žene operisane od toga. Čučanje s pogledom na zvezde u nekoj lepoj bašti, dovodi do relaksacije... Na razglednicama Beograda iz 30-tih godina prošlog veka vidi se kako Terazijama kruži tramvaj, a ispod su bili dobro održavani toaleti. Zašto neki bogati privatnici, neki neviđen srpski tajkun npr. ne naprave lanac toalet – kabina na novčić. Nedostatak sanitarija u našem gradu je alarmantan, frapantan i blamantan, a ko nije dovoljno snalažljiv da sebi ukaže prvu pomoć vecejskog tipa – nošu u zembil, pa lepo nogu pred nogu!
ŽOZINA MALA ENCIKLOPEDIJA
Tokom protestnog marša 1958, učesnici su nosili novi znak do državnog postrojenja za atomsko naoružanje Velike Britanije. Pre 50 godina Džerald Holtom kreirao je znak PEACE prema znacima pokretima ruku sa zastavicama, za početna slova dve reči – NUKLEARNO RAZORUŽANJE. Nije zaštitio autorstvo i tako i dan danas moja mama nosi prsten sa znakom PEACE. Ne mešajte taj znak sa Mercedesom, mada je Janis Joplin nosila peace nakit i pevalа „Oh Lord, wan’t you bye me a Mercedes Benz“.
NE/ KONTROLISANA BG LUDNICA
Jednom rečju LUDNICA. Svi traže pravdu. Kavga na sve strane. Pljačke. Baezakonje. Izobilje. Nemaština. U međuvremenu čitam Džetovu knjigu „Godine na 6“. Već 30 godina srećem Džeta na Vračaru, u krugu dvojke, najčešće u bioskopu i naravno, na Radio Beogradu. „Hit nedelje“, pa ni „Hit meseca“ ne morate voleti, ali morate poštovati radio voditelja koji je s prepunog stadiona Tašmajdan dve decenije vodio uživo taj čuveni HIT! Džet je roker, građanin, Beograđanin, i gospodin i džentlmen. U našem gradu, između nasilja i ljubavi, jedna žena u trolejbusu nosi majicu sa natpisom „Recite NE nasilju“. Za to vreme na stanici trole, zadnja vrata se ne otvaraju ni posle trećeg obraćanja majstoru. Usijanje je na vrhuncu, i jedna savršeno – mondensko - mornarski obučena devojka, ful kontakt svedenim udarcem štikle, tj. noge razbija prozor na vratima. Staklo se lomi, poprima oblik paukove mreže, kroz centar kao da je prošišao metak. Mlada žena izlazi napolje, sugrađani u troli prvo ćutali zabezeknuti, a onda joj „mladi“ uputili poljupce i mahali iz trole! Pomirimo se da beogradski metro, tube (sem kluba), podzemnu železnicu nikada neće imati, da tramvajem stigosmo u 21. vek, al’ odosmo u ćoravu stranu!
SIMPLY LIFE
U petak sam se super provela u klubu, u pasažu između Doma Sindikata i Bezistana. Dj Brka, sve petice. Bit – disco + 80 + 90 + haus. Gledam na VH1, u stvari slušano gledam spot, čuvenu stvar „Gloria“ Laure Branigan. Sećate li je se? Opasna riba, smeđokosa, hladna, a strasna – kao neprikosnovena Mišel Fajfer kao Elvira u, na skali od 1 do 10 – on je 11 - „Scarfaceu“. Obavezno u Ateljeu gledajte „Bog Masakra“. Naš trenutno, po mom skromnom mišljenju, najveći glumac Tihomir Stanić u još jednoj svojoj bravuri i neverovatno duhovita u blaziranosti Duda Stojanović. U međuvremenu vadim ličnu kartu, novu – bez čipa. Nemojte slučajno ništa da vadite sa čipom, ne prolazi. Ja volim po starinski. Administracija. Horor. Čekanje 4 sata u policijskoj stanici u Božidara Adžije koja izgleda kao iz 1947. Horor. Hodam ulicom. Čovek žurno i grčevito otvara čokoladu, grad neopisivo prljav. A onda u Krunskoj vidim jedno poznato lice, neviđenu facu, Đenku, Boru Todorovića zvanog Čvoka... i dan mi bude lepši. Skrenem u Alekse Nenadovića, kad ono Žika! Šta reći!?
Нема коментара:
Постави коментар