ovo je zakonom zasticen text 8

BridgAnticki e, ponte, brucke,,prevodnica preko vode,doline, useka....drveni, kameni, od lijana, gvozdeni, armirano betonski....Nacin izgradnje mostova pokazuje napredak gradjevinske tehnike u jednoj drzavi, kao i napredak i stepen razvijenosti osecaja za lepotu oblika.Anticki rimski mostovi su stolecima sluzili kao uzor.Trajanov most u Alkantari dug je skoro 200 metara. Vestina izgradnje mostova kao da je u srednjem veku oslabila. Mostovi su grubi, imaju teske gotske svodove raspona do 43 m. i fortifikacije. Najcuveniji je Ponte vechio u Firenci i Karlov most u Pragu. U vreme renesanse mostovi cvetaju. Venecijanski Ponte Riaalto je mesto usreta ljubavnika, macevalaca, trgovaca, zbira, belosvetskih lutalica i prerusenih plemica i prevaranata.Nepregledan spisak mostova bi se tako nastavio kroz vekove, a svaki most ima svoju pricu, trakoreci roman. Mostovi su usli u imena mesta, u nazive romana i filmova , u poeziju i sansone, na slavna slikarska platna. Ispod mostova se voli, prosjaci, meditira, ubija, peca. Najpoznatiji mostovi s kraja dvadesetog veka su Mostovi okruga Medison(Klint Istvud).Beograd se zaista nije spustio do reke. Vereovatno zato imamo tako malo mostova. Kao da su podignuti na silu i da su s mukom odrzavani. u ratovima neprijatelj uvek gadjamostove, kida medjusobne veze ljudi, prevoz robe i saobracaj. Tako je unisten most nad Neretvom, alem-kamen Sinanovog ucenika.Izmedju Usca i Kelemegdana nema mosta. Izmedju starog gradskog jezgra i Ratnog ostrva nema mosta. Bilo bilepo da postoji most setaca - sa klupama,osmatracnicama, s vrucim krofnama i cajem zimi....sa sladoledom i staklenom penom....Kakoto most izdrzi pod vozom, pitaju se deca, da je #lokomotiva preko, na obali, a poslednji vagon na tlu pozadi i tako voz drzzi most#!Brekcu pretrpani autobusi preko ono malo beogradskih mostova koji vibriraju, a putnici valjda zbog uroka ne smeju ni da pomisle sta bi bilo kad bi bilo. Negde u leto 1980.odrzana je optimisticki koncipirana izlozba-Beograd u planovima i izgradnji, u paviljonu Cvijeta zuzoric. Informativni katalog, sa dobro odabranim crno-belim fotografijama zapocinjao je Titovim stavom da je on za -siroke ulice, drvece i znacajnu blizinu parkova-ali, o mostovima ni reci.I danas se od starijih seljaka moze cuti da se ne bi vozili preko mosta ni da im se plati.Neki opet nikad ne gledaju kroz prozor dok preko mosta prelaze. Posto je most saobracajnica mozda bi se od nadlezne sluzbe moglo ponekad cuti u kakvom su stanju gradski mostovi i hoce li ih u doglednom vremenu biti vise, ko ce ih projektovati, kako i gde ce se graditi i zasto neki studiraju mostogradnju kada se mostovi tako retko grade? Mostovi su inace nekada bili lepo odrzavani od mostarine pa su se tako i mnozili. Mozda je nama mostova dovoljno!?? Mnogo mostova - mnogo veza sa svetom, a to mozda, nekada sigurno, nekome i nije tako zgodno.Ovako ljudi vise miruju, teze dospevaju u svet, a i svet ovamo, preko. Nekima mostovi nisu ni potrebni, tu je helikopter, avion...Zasad nam preostaje da se divimo mostovima na Seni, londonskom Taueru, mostovima Beca, Budimpeste, i da sanjarimo da cemo i mi kroz mnogo godina imati uredjene obale kraj reka imostove koji nas spajaju sa svetom. Nas viseci most na Savi podignut je 1934.A otad, cemu nabrajanje-Zeleznicki, Pancevacki, Brankov...Tu, kod tog mosta, prestaju premoscenja, mostogradnje, veze. Ne kaze se uzalud - NE VALJA PALITI SVE MOSTOVE ZA SOBOM.