ovo je zakonom zasticen text

Moj deda Mile je uvek govorio mojoj baka Luli pred neku slavu ili odlazak u goste - "Daj Lulo nesto da pojedem, ne znam sta me tamo ceka"> Istina je, ne treba ici gladan na vecere, koktele, svadbe, prijeme...Razna su me iskustva u zivotu nauzila da u tasni uvek imam vlazne maramice, flasicu s vodom, cokoladu ili bonzitu. PREZIVLJAVANJE. Uprkos svem svom iskustvu, jedared mi se zaista desila jedna nezgoda zvana - "Ja sam strasno gladna". Covek obicno zapaza izvesne pojave u trenutku kada je to najgore po njega. Poznat nam je svima i Marfijev zakon - sendvic uvek pada na namazanu stranu. Tako sam se ja jednog dana probudila raspolozena, puna snage, ten zategnut, kosa blista. Bila sam sobom jako zadovoljna. Krenula sam od kuce rano popodne popivsi samo nes kafu, a znajuci da se necu vratiti pre 8. U tasni ni kinte, U kuci je bilo svakojake hrane, ali ja uopste nisam bila fladna. Cak nisam pojela nivoce bez kog ne mogu da zamislim dan. Prve destinacija je bila - partija razgovora kod drugarice. Pile smo nes i sprajt. I dalje nisam gladna. Ona me nudi te ovim, te onim, ali ja odbijam. Potpuno naopako. Blizi se sest i ja polako krecem na sledecu destinaciju. Postajem itekako svesna da nemam ni dinara. Od drugarice sam uveliko otisla. Proso voz. Zver polako pocinje da se budi u meni. Idem parkicem kod Manjeza, pa preko Londona i Terazija do tadasnjeg B92 u Dom Omladine. Glad pocinje da piva sve veca i veca. Polako pocinjem da rzmisljam sta bih sve mogla da pojedem, postajem jako mastovita, ali onda BONGG - NEMAM NI CVANCIKA! Na svakom koraku hrana, hrana i samo hrana. Posto sam na radio svratila u 6, tamo je bio samo cuvar i tonac. Probala sam nesto da uzickam - bez uspeha. Mada, tonac mi je odgovorio najseljackije moguce - "nemam sitno". bljak. Omrazeni kiosci sada su mi se cinili kao CHEz Maxime, pekare, Mekdonalds, sendvici, pica, baunti, snikers, kokice - nisam imala ni za bedne kokiceeeee! Onda su na pamet poceli da mi padaju Klub knjizevnika, Madera, Vuk, Prolece, kod Trandafilovica, Lovac, Sindjelic, kod Dace. Kad sam precesljala restorane pozelela sam nesto sto kuva moj tata. Stvarno je dobar kuvar. GLAD postaje sve veca, usta mi se suse, a popila sam jedno 10 flasica vode. Palo mi je na pamet da zickam, but no!Pocinje drama, agonija. Znam da cu kuci stici tek oko 8 jer posle radija moram da se nadjem s drugom. Mozda ON ima neke pare!? Dogovor je neizostavan, a ja dolazim cak 20min. ranije. Muka mi je, vrti mi se u glavi, pada mi secer, pritisak je na nuli i hvata me totalni tremor. Sedam na zardinjeru blizu trolejbuske stanice i cekam. Posmatram ljude. Svi jedu. Petak je predvece, gotova radna nedelja, svi jure negde, kucama...da jedu! Za mnoge nase drzavljane petak je pocetak vikend okup;janja familije i zdranja. Za mene nista. Sedim pored podzemnog prolaza, s pogledom na kafice u Nusicevoj. Miris iz Meka dopire cak do baksuzne zardinjere. Ne znam ni iz kog pravca ce moj drug stici. Zveram okolo.Deca koja se vracaju iz skole lizu sladolede, punacke, bolje reci zadrigle zene zabrijanih nogu i vrljavih stikli glodju neki zuzu, ulepljeni muskarci u kosuljama oblizuju se od pljeskavica. Moja glad je sve veca i veca, zeludac se presamitio. NE MOGU VISE! Narod jede svuda, a kao nacija umire od gladi. Zderu, bre, na svakom koraku - masan burek vec u 7 ujutru, pljeskaja u 10, pa idemoooo...Prosek nam je nazalost tuzan. Ljudi se trude da "nekako" izgledaju, ali vecini to tesko polazi za rukom ili su digli ruke od sebe. Cigancic mi trazi . ja kazem da nemam, a on opet - "Seko, sta lazes, vidi kako sva sijas"! Ja mu kazem da sedim i cekam druga mrtva gladna. On sede pored mene i rece - "Sad ti verujem da nemas, pa ne bi sedela tu jadna gladna". Sedimo nas dvoje na zardinjeri. Zakljucujemo zajedno da stvarno SVI JEDU. ZDERU.Toliko sam gladna da bih otela nekom nesto. Imam ideju da na kiosku kupim plasticni pis..., ali daa-nemam para da ga kupim. Glad me dovodi do izbezumljenja. Kajem se sto nista nisam jela, a mogla sam. Konacno se pojavljuje moj dugo ocekivani drug. U magnovenju obavljam dogovor i rastajemo se. Nekako dobauljam do kuce, preko puta Metropola iduci Bulevarom. SVI JEDU. Dolazim kuci. Toliko sam bila pregladnela da vise nista nisam mogla ni da jedem, ali me to ne sprecava da skuvam spagete. Konacno sam mirna. KAKO JE TO BITI GLADAN?Grozno je vec biti gladan kao ja tog dana, a kamoli kad znate da ce i sutra biti tako. To je necovecno. Mismo jedna od tri zemlje na planeti koja najvise baca hranu, a jos i malo recikliramo. Primitivci forever. Vazno je da se prase pozdere, a gde ce glavudza da zavrsi kad je i psi izedu, nije vazno! Sto tine hiljada ljudi u ovom gradu gladnu je, a malo njih stikne do javnih kuhinja. A hrana SE BUKVALNO BACA!U zemlji koja radja bezbroj vrsta voca i povrca, HRANE NEMA! Mi smo zemlja koja cak uvozi jabuke. SRAMOTA.