ovo je zakonom zasticen text

OPATIJA - ABACIJA, pise sturo u Prosvetinoj enciklopediji, morsko kupaliste i klimatsko leciliste svetskog glasa na obali Kvarnerskog zaliva, u neposrednoj blizini Rijeke, u podnozju Ucke, a vrlo blizu Italije, sto je svima nama koji smo tamo cesto isli bilo veoma vazno. Tamo vlada blaga klima i sve buja od subtropske vegetacije. Opatija je otmeno mesto, a tu se nalazio i prvi zavod za talasoterapiju u nasoj zemlji, u vlasnistvu cuvenog doktora Plavsica. Zbog Opatije nisam naucila da se skijam .Tamo sam provela vise od deset divnih zima, a spremam se da ove godine odem tamo prvi put posle 89.Opatija je zadrzala austrougarski red, ima sarm Azurne obale, toplotu Mediterana. Presla sam desetine i desetine kilometara setajuci stazama pored mora, iznad krsevitih stena i uvala, a podno brezuljaka i poseda sa misterioznim vilama. Stalno sam iscekivala neku avanturu kao iz knjizica Agate Kristi jer Opatija poseduje tu dekadentnu, aristokratsku notu dvadesetih godina. U Opatiju je s ljubavlju dolazio Dzems Dzojs, tu je sniman deo filma o Isidori Dankan s Vanesom Redgrejv i Ladom Leskovarom, a i deo serije "Put oko sveta" s Pirs Brosnanom. U toj koprodukciji moj tata je igrao nekog mornara, a za Brosnana je rekao da je jedan "dunster". Koliko puta sam samo sa svojim drustvom, jer svi smo tu dolazili sa roditeljima koji su isto medjusobno bili prijatelji, a mi smo uglavnom isli u istu skolu, isli u Italiju - ali svi zajedno!Lepsa setnja bila je od cuvenog hotela Slavija na desnu stranu, prema Iki, Icicima i Lovranu-sve pored mora, a na levu stranu ,prema Rijeci, islo se takodje pored mora do Voloskog. Najvise smo voleli da jedemo skampe u vili-restoranu Mali Raj. Abacija je mesto iz snova, hoteli u klasicistickom stilu, Slavija i cuveni hotel Kvarner u kome se odrzavao Opatijski festival, zatim divni hotel Imperijal sa nejvecim islerima na svetu i ogromnom terasom. U Opatiju su dolazili bracni parovi, bio je to raj i za imucnije penzionere, a i za nas klince jer nas je bilo vise.Slani vazduh koji vam tamo prosvira sinuse tako da disete cele godine noseci ga u nosu. E SAD IDE THE BEST PART! Mi smo kretali grupno i euforicno spavacim kolima iz Beograda, celo drustvo. U hotelu Slavija koji je starinski, ili Admiral koji je moderan, ogroman i gradjen po ugledu na prekookeanski brod, recepcionari su vec znali da dolazimo i bili pripremljeni za buljuk "razmazenih" Beogradjana. Secam se ogromnog apartmana u Slaviji, gde smo svakog jutra narucivali room servis, prepodneva su bila rezervisana za setnje, a popodne smo isli na bazen, a predvece na kolace u Imperijalu. Hocu da kazem da smo bili deca roditelja intelektualaca, visa srednja klasa, ali da niko tu nije bio "bogat". Jednostavno,to je bilo ono vreme kada su svako prema svom dzepu-mogli otici na odmor.A to SADA, na zalost NIJE MOGUCE! Osamdesetih se jako dobro zivelo, i te "neskromne" godine, dekadu od svoje 10. do 20.provela sam za zimovanja u Opatiji,ponekad Portorozu, a za letovanja na Bracu, Visu gde sam imala kucu ili Dubrovnik.Kako su godine prolazile, od devojcica postale smo devojcurci, tako da su nasa interesovanja bila "prosirena"! Naravno, setnje, bazen, kolaci i Italija su ostali, a pojavili su se MUSKARCI. I DISKOTEKE! Odrzavao se Opatijski festival...tada sam uzivo prvi put videla divu Sladjanu Milosevic, Dadu Topica kog sam kasnije u zivotu upoznala sticajem okolnosti, kao i Olivera Mandica, s kojim sam se druzila kada sam imala oko 20. To su price za neku od sledecih prica.PAZITE SAD!!Oni bejahu u drustvu izvesnog Bruna Milica, jednog od najzgodnijih muskaraca kog sam ikada videla, a licio je na Ricarda Gira u fazi-am.zigolo. Bruno je uvek nosio bele Fred Peri patike, izlizane Levis farmerke i opasnu tamno zelenu koznu jaknu. Kosica, onako, malo duza..kao-neobavezno.Susreti sa Brunom u liftu pekli su me kao ziva vatraTa fascinacija Brunom Milicem trajala je od 14. so 18. godine, a onda smo svi prestali da dolazimo.Prokleta politika. Bruno je bio ,kako nam receocionari rekose, a oni uvek sve znaju...dakle, Bruno je bio od onih tipova koje mozete sresti kako krstare po mondenskim lukama. U Opatiji njegova velika jahta FANTON bila je ukotvljena bas u marini hotela Admiral i imali smo ga na videlu. Bio je biznismen, bonvivan, plejboj. Sladjana M. bila je gosca na njegovoj jahti. Imao je lepog negovanog avganistanskog hrta, a onda se poslednje godine naseg bivstvovanja u Opatiji(nismo jadni znali da je poslednja tada) nije pojavio. Recepcionar nam je rekao da su jahti Fanton zabranili ulaz u Jugoslovenske teritorijalne vode. Jahta je stvarno bila biser luksuzne marine hotela Admiral. Zamislite, moja mama se upoznala s Brunom(bila je zgodna uuuuu, bas zgodna i lepa dama).Vodila je s njim razgovore, a mene nije fermala 5%. I nije me upoznala s njim. Nema veze. Danas mi sve to izgleda slatko i detinjasto.Na marinu gledala je taverna hotela. Tu su pravili najbolje pice na svetu koje su ogromnim drvenim lopatama stavljali u otvorenu pec od cigala. Oficijelnu hotelsku veceru nismo fermali, vec smo svako vece jeli picu u Taverni, a ritualno zajedno sa roditeljima vece pred polazak u snezni Beograd. Tada se znalo da sneg pada zimi, a sunce sija leti.Molim lepo.Pamtim i spagete sa 4 vrste sira, a kelneri su se inama klincima obracali sa Vi. Posto su u Taverni Admirala sluzili i NAJVECE pice na svetu, a cika Nikola Korac, novinar, otac mog druga Duce govorio je maloj Milici Pesic - "Jaooo Milice, kooliiiikaaa ti je pica"! Pa onda svom sinu Duci, "Duco, jel ti vidis kolika je Milicina pica"? Pa onda,"Duco, jel te biju"! I onda se uz grohotan smeh vracao za sto za kojim su sedeli matorci.U Opatiju je cesto sa suprugom Italijanom, cika Pinom, dolazila gospodja Vera Galina, a mnogo puta nas je vozila u Trst i Veneciju ili bismo bili kod nje par dana. Taj bracni par bio je neverovatno simpatican. Gospodja Vera imala je ogromna kola i onda bi zbog carine preko kesa i torbi nagomilala silan toaletni papir, sredstva za ciscenje kola i neke gluposti. Bila su to jako dobra vremena, mnogo bolja od onih koja potom usledise - kada su mnogi samo u Segedin po salamu putovali. Grozno.Sablasno. Ne zelim da kvarim ovu pricu. U Opatiji sam se uvek osecala srecno, opusteno, nesputano, otmeno. Tamo je sve podredjeno uzivanju. Cak sam u kockarnici na jack-potu dobila i neku lovu od kojih sam kupila parfem. Srecna sam sto imam dobro fotografsko secanje. Samo da me posluzi sto duze.Jer, imam uspomene vise nego vredne secanja. One uvek prozimaju moj duh, misli, kad mi je tesko setim se koliko je lepo bilo i da , nadam se moze opet tako da bude. Drugacije, ali ce biti!