ovo je zakonom zasticen text

Htela sam da pisem o necem profanom, resila sam da to bude "kupovina na rasprodaji". Tema lagana, duhovita, prakticna. Uputila bih ljude gde sta ima, kako, koliko..Ja se vrzmam po gradu, negde...to mi je i posao. Da posmatram, razmisljam i belezim. Onda se desilo da prebiju sipkama novinara Teofila Pancica u punom autobusu. Vozac nit je stao. Jadna je to i kukavna skupina naroda i sofera, jednom recju, tj dve - USRALI SE OD STRAHA da i oni ne dobiju po tintari pa zacutali. Narode, bre, dokle ces da cutis dok biju bliznjeg tvog? Teofil je novinar sa stavom i misljenjem. Intelektualac, opozicionar. Jer, po logici stvari, intelektualci su uvek u opoziciji ka vlasti. Ova vlast, kao svaka sto bi, jer vlast je trula rabota, tvrdi da represije nema. Teofil dokazao da ima. Narocito u autobusu. Udjete u vec smrdljiv autobus, starci krepavaju, klinci se klibere, po koja fina gospodja se hladi lepezom, dzeparosi dzepare, manijaci vrebaju zrtve. E to je drustvo u autobusu. Ja ne bih kartu platila pa da me cerece. Kad udje kontrola kazem da sam trudna i chiao ridzo! U svetu, novinar Teofilovog ranga mozda ne bi nikad isao autobusom. Vozio bi neki simpa autic, neki oldtajmer. Tako mi Teofil deluje. U tom fazonu. Ali, sipka je birala. Nesto ju je vuklo ka dugokosom bucmastom rokeru u srednjim godinama koji vec svojom pojavom iritira primitivce, pa jos i novinar. Teofil je bio magnet. sipka je kontala...voli me...ne voli me...voli me...ne voli me..i posto sipka ne voli Teofila za kaznu ga je izudarala. Nije Teofil jedini. Rade sipke na sve strane.Najbolji drug mi je rekao da imam predugacku jezicinu i da cu da dobijem po njusci. Jezik da skracujem necu. Necu ni kosu. Snaga je u kosi.