ovo je zakonom zasticen text/dodacu naslov kasnije

Tako divan beo dan.
Ustala sam, popila kafu ćitajući "Politiku" i "Blic". Onda sam otišla da kupim voće i krompir i hranu za macu i čokoladu za Mamu.
Onda sam rešila da otvorim poštu elektronsku i da pogledam šta tamo ima. Prva opomena za plaćanje "Interneta". OK. To ću sutra. Onda sam zvala policiju u Božidara Adžije da proverim da li je stigla moja nova lična karta. Lep glas kaže da nije. Dobro, i to-sutra!!!. Onda sam zvala jednog finog mladog super doktora da ga pitam zašto je sestre na prijavnici "tamo i tamo", mrzelo..da, da, bukvalno-MRZELO da mi daju tu listu iako im je ON to rekao. Kao, nije medju papirima, nego.."koji je karton"..i-nisu mi dale. Tužila sam ih posle dobrom i lepom doktoru koji je rekao da bi bez njih klinika besprekorno funkcionsala. Lista za mamine lekove i pokoji moj "xalol" biće podignuta u četvrtak. Sutra će možda biti gotova lična karta, taj dosadni dokaz da postojimo kao broj. Broj za redove, broj za neke šifre, broj za broj za lovu. To jedino nekako opravdava i smanjuje mi bes kada zbog tih svih brojeva moram da čekam.
Zato pokušavam da iskoristiim ovo polu-vannredno stanje i da obavim sve što mogu. Em živim u centru, pa ću stići svuda peške ako dodje do totalnog kolapsa.Eto, ja hoću po l.k. sve udarajući se nogama u dupe koliko sam srećna, ali oni mi ne daju.nije stigla..!! Onda treba da u zgradi pored izvadim zdravstvenu knjižicu. Ne znam da li to košta nešto. Verovatno. Nadam se da su kompjuterizovani i da stoji stavka da sam 12.novembra 2011. obnovila z.k. do 12.10.2012.
Hoću da idem sutra kod Nine u "Šnajder". Da pijemo kafu i da pričamo i da čekamo kao u francuskim filmovima ko će da udje u caffee i kakvu priču nosi sa sobom. Pre neki dan bila je jedna slatka Italijanka. Rešila je da provede neko vreme u Beogradu jer joj se dopada ovde. Cool. U Rimu budi Rimljanin. U Beogradu Beogradjanin.
Ovi beli dani dobri su za serije filmova vašeg omiljenog reditelja u "Kinoteci". Dobri su za ručak sa najboljim drugom u "Proleću". Dobri su za Mikrobovu izložbu i Glavonjino i Goricino "književno veče".
Sava i ja smo bili na Šveljinom Urbanlook party-ju u "Plasticu"..dodeljivali su i neke nagrade. Bila sam u majica-haljni i sa tirkiz perjem .Imam nove fotke na FB-u. O D L I Č N E! Fensi. I dokumentarne. Izgleda da je to stvarno tako kada mi već skoro 400 dana ljudi često govore kako nikad nisam bila u boljem fazonu,izdanju, znanju i imanju. Ima tu veoma pametnih i zanimljivih ljudi, ima tu i ljudi koji me ne vole najviše na svetu, ali vide neke dobre stvari. A ništa se posebno nisam terala da budem što "bolja". Tako, malo po malo, neki mir je ušao u mene i bolje mi štošta polazi za rukom. Imam milion problema, 674 mane i..šta i...c'est la vie.
Danas nisam dubokoumna. Onda nisam bila ni gladna, ali pojela sam musli i dobro se obukla. U monton, otela mami "moon boots" čizme, ponela maskirnu torbicu k'o poštar; u nju sam stavila flašu s vodom koja se zaledila posle 3 minuta, parče čokolade, neku lovu, još jedan par rukavica, ključeve, maramice i..krenula u šetnju. Da, savila sam i "Puma" slušalice(sve ove firme i brendove..hehe..pišem da bi mi nakačili reklama što više, jer-program detektujr njihova imena), teget od pliša, mornarsko-zatvorsku kapicu i via Krunska.
Kako je lepa ta ulica. Ona je krvotok _VRačara. U Krunskoj rastu tako jake ruže da sam danas svesno pustila da me jedna grana ogrebe po obrazu, otežala od snega. I da kap crvene krvi padne na sneg. Kao u bajci ili u basni ili..na filmu..A u životu?!
Krenula sam dalje. Od Kalenića ka Beogradskoj, pa desno u park.
Tiho, sneg škripi. Neki klinci se grudvaju, jedna devojka se bukvalno zakačila za svog lepog dečka i on je vuče. I smeju se. Juče sam bila kod najboljeg druga. Mi volimo da pričamo i da nešto kuvamo jer on super kuva ili da se šetamo sa kucom..Najbolji drugovi mogu svašta da rade zajedno. I da dele sve. Čak i ono čega-NEMA!
Sada sam shvatila da je ovaj sada text možda jedini koji bi od svih napisanih imao taj dnevnički tok i bio bi po tome jedan prosečan blog.
Ali, ne mogu ja to tako. Danas, dan je koji kao da i nije bio i da neće ni biti. Stajanje u mestu. I sneg pada i sve je pomereno,ma komunalne službe kao i obično nisu bile spremne,a sada ne mogu da postignu. I opet, blago meni što živim na Vračaru.
OTKRILI SU NAFTU!!!
Posle sam bila u šetnji još malo. Tašmajdan me zove već dugo. Nije isti više.Ta plastična operacija mu smeta, ali iznutra je malo bolje. Danas smo razgovarali.Park pod snegom i ja. Svetlost je već bila plava. nisam išla u "azerbejdžanski" deo,nego samo u centru, kod staze za "Šansu". Ha, onda su naišla 2 super lika iz kraja. Mladji desetak godina od mene, ali su super. Jedan radi kao skiper na Malti, a drugi..ha, drugi-ništa. Tata mu je pun love, a on živi kod mame u Italiji . Kad pomislim, nisam uopšte izgledala loše. monton, jeans, dobre čizme, "Ray ban". Odosmo u "Maderu". I jeli smo bogovski.
Stigoh pre pola sata.
Cool dan. A htela sam da budem dobra gradjanka. Da platim internet, podignem dokumenta i listu za lekove na vreme. ali, ONI nisu stigli i nisu htele(sestre).
I šta onda da radim?!
Za vikend sam sredila gajbu kao hotel. A kupatilo, koje mi je pored kreveta omiljeno prebivalište, sam ulaštila da sve sija.
E, sad mi je neko reko da Klajv Oven vodi neku feštu za najbolje sportiste na svetu. idem da gledam to.
Običan blog.