ovo je zakonom zasticen text/zozi feat.PANDORA ADA

Beograd, 20. VIII- 2011.
KLUB KNJIZEVNIKA
Nas skoro 20 sedi za stolom.Joza je došao iz Afrike.
Vrućinčina.
Društvo staro, ali odabrano.
Jedna nova.
Mala.
Lepa.
Pametna.Talentovana.
PANDORA ADA ANDREJEVIĆ
Pandora ima 10 godina. Kći je moje kumice Marije Pešić Andrejević i časnog viteza Saše Andrejevića. Pandora je VILA.
Pandora me je uzdigla iznad nivoa zemlje.
Od sinoć ja se mnogo bolje osećam.Vratilo mi se samopouzdanje.
Jedna devojčica je pronikla u moje biće.Ne samo likom mojim koji je nacrtala flomasterima, već svojom dušom koja je doprla do moje.
Ona vidi šta se dešava iznutra. Njena ruka prati njenu misao. Pandora zna.
Oduvek sam bila zanimljiva maloj deci jer imam beo ten, crvenu kosu i usta boje jagode.I nikad ne gnjavim decu.
Pandora nije mala. Ona je dovoljno zrela da shvata da ja nisam bez razloga takva kakvom me je nacrtala.
Da su moje oči i moja savršena šminka oklop za moju komplikovanu dušu.
I svi su se divili za stolom. Pogodila je liniju mog nosa samo jednim potezom, jednim potezom oblik glave.kosu. Usta. Vrat. Oblike.Obrise....
Crvena usta koja se ponekad malo nakrive u stranu.Puna crvena usta.Obožavam svoje nakarminisane usne. Našminkala sam oči ajlajnerom i jako jako trepavice namazala. I isfenirala me je frizerka kao iz 70-tih.
Ali taj crtež je bolji od svih fotografija. Nisam bila svesna da me crta dok nije došla i rekla da ima nešto za mene. Nisam mogla da verujem da me neko vidi tako lepom. Da vidi SVE.
Da me uveri da ja jesam takva.
I kad sam došla kući u 3 jutros dugo sam dugo posmatrala crtež. Nacrtala je i moju bluzu na jedno rame i bretelu brushaltera koja se vidi. Crnu. I šare na bluzi koje ni ja nisam znala da definišem. A to su u stvari razliveni rombovi. Nacrtala je rombove. Nacrtala je moju kosu sa 2 boje. Nekom brik crvenom i jarko crvenom. Tačno. kosa mi se preliva.
Ali usta i oči! Fascinantno.
Onda sam stala ispred ogledala i stavila crtež pored sebe i gledala zajedno svoje lice, pa crtež..pa lice, pa crtež..pa zajedno. Potpuno veran portret.
Dirnula me je duboko.
Pažnjom koju mi je posvetila. Pre ovog crteža nacrtala je jedan za koji je konstatovala da ne liči dovolnjo na mene i onda je nacrtala drugi.
Jel ja to hvalim ćerku moje drugarice i sebe?! Hvalim.
Sa Pandorinom majkom i tetkom Milicom sam odrasla. Poznavale smo se i pre nego što smo se rodile.Putovale smo zajedno.
Kako je to moguće.moguće je.
Tako i ja znam Pandoru dok je još bila u stomaku. Pipala sam taj stomak.Bar 2 puta.
Osetila sam kako se pre 10 godina u stomaku Marije Pešić Andrejević pokreće jedna mala.Buduća Pandora Ada. Ona ima i brata vladislava. I njega znam dok je još bio u stomaku.
Šta je pouka ove priče koja vama možda deluje sasvim obično, a za mene je sveta...?
To da nikada ne znate kada će vilinska ruka da Vas pomiluje i kada će nečija čista i netaknuta duša da vas vidi onakvim kakvi zaista jeste.
Nisam je dugo videla i baš je porasla.I kada su sele za sto ona je bila tako diskretna. Mala-velika vila Pandora . Ni jednog trenutka nije nešto tražila, ni zanovetala.Malo je jela.Jer, ona je tanana vila. Ali, jako snažna. Njeno mesto za stolom zauzelo je potpuno ravnopravno mesto sa svima nama.Moram da priznam da sam je gledala..posmatrala.videla sam na njenom liscu odraz Marije kada je bila mala.Pandora je potpuno svoja.Gledal sam njeno visoko čelo, način na koji tako fino drži escajg..nečujna, a tako snažno prisutna. Čak sam htela i da predjem u jednom momentu sa druge strane ogromnog stola, ali nisam htela da je gnjavim. A ona je crtala MENE. I Unu. rekla je da obe imamo divnu kosu. Nadam se da će jednog dana biti veoma uspešna i da će negovati svoj talenat. već zamišljam kako otvara svoje izložbe, kako lansira odeću sa modnih revija, kako putuje, kako ima još dužu vilinsku kosu i kako su dečaci romantično zaljubljeni u nju. Posle ove slike osećam da mogu sve da joj kažem. I da će razumeti.Može i ona meni da kaže sve što poželi. Jako sam uzbudjena zbog slike.Nije mi se nikad tako nešto dogodilo. Nisam imala takav osećaj ni kada su me snimali i pozivali na TV, ni u filmovima u kojima imam cameo pojave, ni kada mi izadje članak, ni dok sam vodila radio emisije, ni kada je moja fotografija koju je Šijak slikao bila izložena na izložbi u Rexu...ne znam... Ovo je potpuno novo iskustvo za mene.Opčinila me je pažnjom, talentom, spontanošču, svojim unutrašnjim mirom u kome se neminovno komeša jedno žensko srce od 10 godina.Predvidjam da će Pandora imati jako zanimljiv život.A intuicija me retko vara.
I završilo se remek-delom. Možda u šali kažem to, možda u zbilji.Možda zvuči preterano. Ali, kada biste sada videli tu sliku nacrtanu flomasterima kao iz topa rekli bi:"OVO JE ŽOZI"!
Sada sam ponovo išla da gledam svoj portret. Sve više liči na mene. Slika je toliko verna da bi mogla da se stavi i na dokumenta.
Ja nemam svoju decu i ne verujem da ći ih imati. Tako sam rešila već sa 15 godina. Sve je u redu sa mnom. Ništa se ne brinite. JA MOGU DA IMAM DECU, ali nisam spremna da budem majka. Previše sam okrenuta sebi i to priznajem. Tako je poštenije .
Volim decu svojih prijatelja. Imam stvari koje će jednog dana pripasti njima.
Ovaj text je možda malo nespretno napisan. Ali, ja sam očarana Pandorinim talentom i njenom vilinskom dušom koja se negde sinoć spojila sa mojom i zajedno činimo neopisivu lepotu.I mislim da je ovo početak jednog predivnog prijateljstva, smernog i s nežnošću i pažnjom uspostvaljenog izmedju jedne male i jedne velike žene.Devojke, ajde.