ovo je zakonom zasticen text/BORA&ŽIKA

Živim na voljenom Vračaru celog života. Svaki kraj našeg grada ima svoju priču, pa tako i Vračar. Ako želite, možete se vratiti unazad i pričitati moje blogotextove: posvetu Vračaru zvanu "Krunska i Njegoševa zaljubljeni par"(5. i 7.XI.2010)ili o legendarnom kafiću "CVetiću" (1,3,5. XII-2010.).
Na Vračaru su retka komšijska prijateljstva tipa "Ostavite, molim vas, cipele ispred stana", nema dovikivanja sem kad neki dečko zove druga ili devojku ispod prozora. Neimar je čini mi se, najviše poštedjen, a Čubura se trudi da njom još uvek vlada smeh starih šmekera.
Čini mi se da stanovniciVračara, pravi starosedeoci umeju da se drže zajedno više nego stanovnici drugih krajeva grada.
Kada sam neraspoložena, tužna, nervozna...često izadjem da se prošetam.
I znate šta je jedna od najgotivnijih stvari?!
Krenem, prodjem nekoliko ćoškova i...uf..kakvo olakšanje-mi nemamo blokove nikave vrste, kad ono, jedan od mojh dragih prijatelja -ŽIKA. Genijalan glumac, apsolutno odan drug i drag komšija. Kad se videsmo prošli put, išao je Žilijen kod "Zlatiborca" kog nahvalismo oboje, a naročito ajvar. I desi se ponekad da u istom danu vidim i -tata BORU. Gospodina Boru Todorovića.
BORU ČVOKU.
Reče jednom meni u bifeu Atelje 212 kad sam bila mala, ali doboljno odrasla da se smejem opsno jakim šalama. I reče meni čika Bora zbog silnih ženidbi i udadbi u mojoj bližoj familiji+deca iz prethodnih i novih brakova:"Pa, ti ,sine, ne znaš više ni ko ti je otac, a ko majka". Genijalno, pogotovo ako poznajete sve članove! Skoro sve..
Njihova je gluma genijalna, a jedan drugog uvažavaju glumački bez nepotizma. Žika nije nikad mnogo želeo da igra u pozorištu.
No, nije ovo priča za pozorišni bilten.
Ovo je mala skica Vračara.Kroki u prolazu.
I kad tako izadjem i sretnem Žiku, pa Boru ili obrnuto, a dešavalo se mnogo puta da ih u istom danu vidim-meni je srce puno do neba.
Razvesele me i uvek dzentlmenski kažu i primete nešto lepo.
To su dva čoveka, sticajem okolnosti genijalni glumci obojica, koji u životu polaze od lepih stvari.
I zbog toga su omiljeni,a Vračar je ponosan što po njemu hode...
"Hej, gde si Žiko..ok..svratiću",pa preletim dva ćoška do njega i supruge mu."
A gospodina Boru srela sam bas pre neki dan.I dan mi je bio lepši.