Sada imam samo 15 minuta i onda u 21.00 moram da budem na gotovs.
Sedim ovde kuckam, obucena, sredjena od pete do glave, nasminkna, okupana, frizirana, pedikrinana, manikirana, cista, lepa, bela, mamina maza.Na stiklama. Ama baš.
Neću ni greške možda imati vremena da isšparvim, a brzo kucam i kreške sejavljaju.
14 minuta.
Pa, o čemu onda drugo da pipšem sem o tih fatalnih 15.
da, izmiču mi često.
ranije nikad nisam kasnila, a sad, praktično - ne smem da zakasnim.
više nikad.na prvom mestu. vreme...imam ga.
nemam ga.
Vreme..Šta sam sve mogla za tih 15.
za tih 15 uspela sam da u junu popravim životnu štetu.
dokazala sam da mi je vrednije sveg ostalog vremena tih 15 minuta.
Čekala sam milijardu puta ljude koji kasne. užas. Onda, shvatajući tokom dugog niza godina da ja skoro jedina dolazim na vreme, a pod Marijinim utcajem, zbog čijeg smo kašnjenja ponekad stajali na ćošku Krunske i Kralja milutina i po 45 minuta. i po kiši i po hladnom vetru.Beogradjani nenormalno mnogo kasne, sem onhih divnih ljudi koji nikada ne kasne. Kasniti se ne sme zvog sebe. moraju se poštovati drugi. Ova tema je previše zanimljiva da bi stala samo u 15 minuta. 15 minuta traju reklame zbog kojih često zaboravimo šta smo gledali, a ponekad je nešto dobro, i..ode voz..
tako može i u životu. Rečeno mi je da stvarno ne kasnim. Volim da dodjem na vreme, ali ja sam ipak od onih iz ere kada je Beograd bio mnogo, mnoooooogo manji..-kada smo se za petak u 9, dogovarali u sredu u 11 u školi i..I! Svi bismo došli tad tamo gde treba u petak u 9.
i tako, sve do sredine, kraja 90-tih, kada su posle seljoberske naprave koja ni najboljem frajeru nije mogla sobro da stoji, zvanog-pejdžer, stigli mobilni telefoni..
haaaahahahaha..L U D I LL O. Jedan od prvih koji ih je imao je moj drug, arhitekta mića kucina. to je bio ne telefon, nego toljaga, baterija za luster za hotele, agregat, cigla..Grozno..I nekako mi se činilo da to nešto i nije tako "strašno"..Onda sam vrlo brzo i ja poželela, stala u red u kosovskoj, pa poprečno, i kupila svoj prvi "Ericsson" za, dal beše 160 maraka ili 60..Nebitno je više..bio je cool. Pa još zakačinjanje za pojas. džiberaj samo takav.
Pa sve do danas, kada sam letos bila konačno prnudjena da dobijem svoj mali deo space laboratorije kod sebe..igračka..ima jedan mnogo jak android kkji jede bateriju..Imamo sve tamo..mogu i da se kuglam.
15 minuta. da bar ćutim malo.
Jao. Daj mi bože tišine.
razmišljala sam o slepim ljudima.
gotovo.Sad je 21.oo. Prekidam.samo još ovo. Imam ideju da napravim performans u kome će moći da učestvuje i publika i u kom će slepi ljudi naglas govoriti ono što vide dok pipaju naša lica i osećaju nam unutarnje stanje. Ufff..Teško malo. ali, tapiju na to imam i nek se neko ne trudi da sad krade ideje, jer, lepo gore piše, a pitali su me već dosta puta..Dajkle, moji textovi jesu zaštićeni zakonom o autorskim pravima kao i moje ideje. Tako da će nekom malo pasti glava.
bićete obaveštenio, a od odšete ću delom napraviti dobar žur. onda putovanje. Solo. ili plus 1.
IZIVLJAVANJE::
Sedim ovde kuckam, obucena, sredjena od pete do glave, nasminkna, okupana, frizirana, pedikrinana, manikirana, cista, lepa, bela, mamina maza.Na stiklama. Ama baš.
Neću ni greške možda imati vremena da isšparvim, a brzo kucam i kreške sejavljaju.
14 minuta.
Pa, o čemu onda drugo da pipšem sem o tih fatalnih 15.
da, izmiču mi često.
ranije nikad nisam kasnila, a sad, praktično - ne smem da zakasnim.
više nikad.na prvom mestu. vreme...imam ga.
nemam ga.
Vreme..Šta sam sve mogla za tih 15.
za tih 15 uspela sam da u junu popravim životnu štetu.
dokazala sam da mi je vrednije sveg ostalog vremena tih 15 minuta.
Čekala sam milijardu puta ljude koji kasne. užas. Onda, shvatajući tokom dugog niza godina da ja skoro jedina dolazim na vreme, a pod Marijinim utcajem, zbog čijeg smo kašnjenja ponekad stajali na ćošku Krunske i Kralja milutina i po 45 minuta. i po kiši i po hladnom vetru.Beogradjani nenormalno mnogo kasne, sem onhih divnih ljudi koji nikada ne kasne. Kasniti se ne sme zvog sebe. moraju se poštovati drugi. Ova tema je previše zanimljiva da bi stala samo u 15 minuta. 15 minuta traju reklame zbog kojih često zaboravimo šta smo gledali, a ponekad je nešto dobro, i..ode voz..
tako može i u životu. Rečeno mi je da stvarno ne kasnim. Volim da dodjem na vreme, ali ja sam ipak od onih iz ere kada je Beograd bio mnogo, mnoooooogo manji..-kada smo se za petak u 9, dogovarali u sredu u 11 u školi i..I! Svi bismo došli tad tamo gde treba u petak u 9.
i tako, sve do sredine, kraja 90-tih, kada su posle seljoberske naprave koja ni najboljem frajeru nije mogla sobro da stoji, zvanog-pejdžer, stigli mobilni telefoni..
haaaahahahaha..L U D I LL O. Jedan od prvih koji ih je imao je moj drug, arhitekta mića kucina. to je bio ne telefon, nego toljaga, baterija za luster za hotele, agregat, cigla..Grozno..I nekako mi se činilo da to nešto i nije tako "strašno"..Onda sam vrlo brzo i ja poželela, stala u red u kosovskoj, pa poprečno, i kupila svoj prvi "Ericsson" za, dal beše 160 maraka ili 60..Nebitno je više..bio je cool. Pa još zakačinjanje za pojas. džiberaj samo takav.
Pa sve do danas, kada sam letos bila konačno prnudjena da dobijem svoj mali deo space laboratorije kod sebe..igračka..ima jedan mnogo jak android kkji jede bateriju..Imamo sve tamo..mogu i da se kuglam.
15 minuta. da bar ćutim malo.
Jao. Daj mi bože tišine.
razmišljala sam o slepim ljudima.
gotovo.Sad je 21.oo. Prekidam.samo još ovo. Imam ideju da napravim performans u kome će moći da učestvuje i publika i u kom će slepi ljudi naglas govoriti ono što vide dok pipaju naša lica i osećaju nam unutarnje stanje. Ufff..Teško malo. ali, tapiju na to imam i nek se neko ne trudi da sad krade ideje, jer, lepo gore piše, a pitali su me već dosta puta..Dajkle, moji textovi jesu zaštićeni zakonom o autorskim pravima kao i moje ideje. Tako da će nekom malo pasti glava.
bićete obaveštenio, a od odšete ću delom napraviti dobar žur. onda putovanje. Solo. ili plus 1.
IZIVLJAVANJE::
Нема коментара:
Постави коментар