ovo je zakonom zasticen text/ZAGRLJAJ

RAME
Moje rame..sad je moje njegovo rame..Vise levo nego desno. RAME.
Ne govori mnogo, ali sve kaze sto treba.
Govori ocima. Dubokim mednim pogledom. Opasan je. Dobar je. Oci mu se iskose kada mu je lepo i kada mu se nesto ne dopada. Samo sevne. Dobar covek. Sklon da se spartanski skloni u svoju tvrdjavu. Isto koliko sam i romanticna toliko sam i realna.
I on je sad moj junak. Volim kad je neobrijan. Kad se smeje....I lep glas.
I sto mozemo da razgovaramo o filmovima..Odavde do vecnosti. I o svemu ostalom....
Postoji nesto u ljudima, u nekim ljudima sto nema kod nekih drugih.
Sekund.
Zagrljaj.
Koji traje nekad duze nekad manje. Dodir. Nekada satima....
Ja, koja sam tako vična rečima i sa rečima pokusavam da objasnim nešto što se rečima u suštini ni ne može opisati.
Nisam mala, nisam bespomoćna,ali. .. Postoje neke stvari vrednije od svega što se blagom smatra. Eto, to je taj zagrljaj. I jagode...............
Priroda daje. I trenutak kada sam morala da krenem i pridrzao mi je neku kabaničicu i izvukao kosu i zagrlio s ledja..snažno snažno, a to je trajalo bekrajno kratko - trenutak zaledjen u vremenu koji nikada neću zaboraviti..i moj okret na prste i opet zagrljaj i....potpuno filmska scena - a u realnom zivotu.
I zato verujem , ma koliko  bilo tesko, snovi koje smo imali mogu da se ostvare...Bar neki...