ovo je zakonom zasticen text/"Dobar dan, Zovem iz kompanije..."

Fiksni telefon je i dalje moja omiljena sprava. Kad se njega dohvatim vreme prestaje da struji, reci se mnoze bez obzira na vreme.Minuti se ne broje. Naravno, zovem sa fixnog na fixni. Dok sam zvala sa fixnog na mobilni, racun je bio ogroman. Ljudi su se krstili, zgranjavali, a njihov je racun, verujem bio jos veci. Narocito mi se dopao fazon kada je sa fixnog mogao da se puni mobilni. Pritisnem broj 2, pa onda ukucam sumu i tako svakog dana. A na kraju meseca havarija. Nekoliko tih racuna omelo me je u razvoju.
Ometena sam u razvoju. U svom razvoju prema karminu i cizmama. Neki fantom me je kao, opomenuo da sam u selftripu.Pa, naravno.U svom, a ne u njegovom.
Na fixni moze da me zove samo odredjeni broj ljudi.Nemam zivaca vise da dugo razgovaram, sem kad imam. Uglavnom tracevi i pogled na nasu stvarnost.I svetsku.A nasa se stvarnost zove NOCNA MORA. Bolje reci-MOĆNA MORA.
Ne mogu da podnesem razne glasove koji se katkad umilno, a cesto veoma drsko i bezobrazno, javljaju da bi nas prozivali da li se zovemo tako i tako.
Moram da naglasim da ih duboko zalim zbog tog radnog mesta,ali, ako dobijaju platu redovno, nekako ih i razumem.U zemlji u kojoj ce uskoro stanovnici poceti da bez pitanja i bez skrivanja uzimaju hranu sa rafova, jer-NEMAJU,moram da budem toliko humana i da sebe ubedim da oni to moraju da rade, a verovatno vecina i mrzi sto to radi.Jer, naslusaju se najstrasnijih reci, psovki, saveta i najedu govanaca svakog dana.Treba to trpeti.A opet, zasto bismo mi trpeli da nam ponekad po 3 puta dnevno zvoni telefon u najnezgodnije vreme i da me Janko, Marko, Stamenko i Stojanka, Buba ili Dobrica pitaju da li se grejem na struju, da li zelim da smrsam 60kg za 15 min. uz pomoc kremacije, da li zelim "super steznik" za mozak, da li se brijem i kojim ziletom, da li sam tog i tog sexualnog opredeljenja, da li zelim garavu kasiku, da li vise volim "Zvezdu" ili "Partizan"...Uglavnom, mislim da svaka opstine, deo grada, kraj, ima svoje "telefonske zivače", cija je firma tu negde u blizini..
Nemam dete, ne prokisnjava mi tavanica, nisam se nasla u situaciji da mi toliko gori pod nogama,pa da moram TO da radim.
Da, daa..neka rade oni to,ali neka mene ne zovu.Nekoliko puta cak su iz razlicitih firmi zvali uporno po nekoliko puta za redom , jer sam se malo igrala sa njima.Sve fino i uctivo. Pa na jednom jeziku, pa na drugom. Jednom sam rekla da sam, vencano-Robespijer.Znaci, Duška Čavić Robespijer.Pitali su sta je to! AAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAA!
Takodje, umem da budem jako sarkasticna, potpuno imuna na njihove fuš nagrade i deljenje istih u nekim kafanama i hotelima.Javlja se zelja i da ih kinjim.Iskrena sam.
Ali, ima ljudi koji se primaju.Ima usamljenih, naivnih, sasvim dobrocudnih...Greota.I onda odu na taj skup, a vrate se kao pokisli.Jer, tamo im objasne da u stvari, nisu dobro razumeli i da ce nagradu tek dobiti, ako...to, to i to!Onda sledi lista uputstava za upotrebu npr."magicne palice". Njom mozete da majete i pajete svuda po kuci i po komsiluku,ali ona ce uvek biti "kao nova".Pa onda, ko prvi stigne da dodje u roku od 7 dana, a komisija pritom utvrdi da mu je/joj palica kao nova i dalje - DOBICE MAGICNO JASTUCEEEEEEEEE!
"Magicno jastuce" vodi stanovnike u novi krug pakla i tako u nedogled.A samo se primaju.A sada digresija.Najludja je ona gdja Ciganka koja bez zuba reklamira "Cosmo disc".Kaze da je sad kao nova..A, mogu tek da zamislim kakva je bila kad je bila kao stara.Pakao.
DISCO INFERNO.
I tako, vezbam ja kod kuce, istezem se, sve radim pravilno, pijem vodu..Zazvoni FIKSNI telefon.Javlja se zenski glas na moje izrazito damski umorno, cak i malo blazee-"Haaloo.."
-Ovde J.K. iz kompanije "Mi ne postojimo", da li ste vi DČ?"
Odgovaram-"Ne.Ja sam njena kcerka i nemojte molim vas, vise zvati".Spustim slusalicu.
Ponovo kroz par minuta zvoni telefon.
E , sad mi toliko zvoni mobilni..sto poziva i sms-ova..poludecu..izgubicu nit..
Dakle, zvonilo je ponovo i opet isto pitanje.Ja sad odgovaram da jesam ta i ta,ali da prestanu da zovu jer me to apsolutno Ne zanima.I naglasavam da im je moja kcerka to vec lepo kazala.
Treci put zvoni telefon.Teram je u p.m.Vise se ne javlja.
Dpbijem zelju da se poigravam sa njima, da ih lozim, da im pricam bajke.S druge strane, zasto bih gubila vreme na klinacke gluposti.Samo hladno-"NE.DOVIDJENJA."
Bez HVALA. Zasto jos i da se zahvaljujem nekom ko me davi i kobajagi daje pusto obecanje da me iz firme "Mi ne postojimo" vise niko zvati nece.
Mozda su neki ostvarili ljubav preko zice bas putem ovih slucajnih susreta.A da li oni to ipak zovu prema nekoj ciljnoj grupi!?Da li jedan ogranak kozorcijuma "Mi ne postojimo" zove intelektualce , drugi seljake, a treci-radnike?!
Da li postoji teorija zavere.Da li to sve vodi do "DA Vincijevog koda"?!!!!!!!!!
ZASTO BAS JA, pita se stariji gospodin uzbudjen glasom mladjane telefonistkinje koja ga pita da li pije samo obrano mleko ili od soje ili direktno iz vimena..
Ha, zove ili musko ili zensko. Ona se, eto, zove-MLADJANA, a on TRPKO.
Decu jos nisu angazovali.
Nego, znate li sta je zanimljivo u svemu tome? Eto, neko zivi u iznajmljenom stanu koji glasi na ime vlasnika.Vlasnik je gospodja Mila Jovanovic, a stan je iznajmio gospodin Velibor Tijosevic. Ali, ne lezi vraze.Zvoni telefon. Fixni.Trpko pita da li je to gospodin Tijosevic.Kako sad to..hmm..hmm..HM.
I danas su se javljali. Zeleli su da predstave svoj novi predizborni izbor vesa za muskarce. Usudili su se da pitaju koliko suprug ima kilograma.
Rekla sam im da moj suprug radi trenutno u Otavi.
Na to je Mladjana rekla cak veselo,-"Aa, znaci, u Japanu"!Vesela sto zna ono sto uopste ne zna.Kazem-"Mlada damo,OSAKA je u Japanu, a OTAVA u Kanadi..znate..."boli nju uvce neoprano zuto svo od slusalice.Crveno i upaljeno. To bi trebalo da bude erogena zona. Pa, kako da ocekuje da se nekom dopadnu njena ušesa kad ih klempavi na fonu.Mada, setih se sada, ima onih drzaca izmedju uha i ramena.Prosto neopisivo!
Ja sam je onda odjednom pitala kako brije noge.Spustila je slusalicu uz - "Izvinite, imam drugi poziv".U stvari, Trpko i Mladjana su on the line.
Zovu kad sam u toaletu.
Zovu kad spavam.
Opet zovu kad spavam.
zovu kad se skidam ili oblacim.
Zovu kad jedem.
Zovu kad sa dve ruke radim nesto jako pipavo i, taman da zavrnem papiric-kad ono-ZVONO!
Ja sva srecna poletim prema fixnom, kao u dobra stara vremena i, zamalo da prospem sve..Ali, iskusne su ruke moje, a reflexi dobri.I sta da joj kazem..sem da se nosi ko vetar u kosi.
Probala sam da se salim sa Trpkom i Mladjanom.Ne vredi.Imaju amove.Bar da su roboti.Al' nisu. To su ljudi od kojih pokusavaju da naprave robote.Obrni okreni, nije ni Frankenstajn bas najbolje ispao iako su zelje bile na visokom naucnom nivou.
Oni ce i dalje zvati.
Na nama je da ih 'ladimo. Jer, firma "Mi ne postojimo" nema broj.
Na fixnom imam identifikaciju. Kada sam pitala preko informacija, takodje putem fixnog, da li mi mogu reci cenjenu adresu kompanije te i te, rekli su da je na toj adresi deciji vrtic "Kamenko i Kremenko", a da svi brojevi u tom kraju pocinju na 3.
Trpko i Mladjana su svuda oko nas, a konzorcijum "Mi ne postojimo " delice tokom novogodisnjih praznika poklon paketice u samačkim hotelima.
Savrseno. Saljem skript Polanskom!
Zvoni fixni. Ceeeekajte..samo trenutak..pa, sacekajte..OK..brzo cu.
"Dobar dan.Zelimo da Vas obavestimo da je firma "Mi ne postojimo" zahvaljujuci uspesima na stranom trzistu...."
Prekidam je:"Mladjana, pogresili ste broj.Dobili ste kancelariju direktora.Otpusteni ste".
Mala stanka.
Spustam slusalicu.
To je tako pateticno. sedeti u nekom 1X1 sobicku sa resoom i ceo dan daviti ljude.Ili sedeti u kancu sa osmoro istih takvih.Pitam se da li svi njihovi prijatelji,drugari,porodica,komsije znaju cime se Trpko i Mladjana bave. Moguce je da su ih bar jednom oterali tamo.U p.m.
Totalno opskurna stvar.
Ne mogu vise da se njima bavim. NO TIME TO LOSE! Tako kaze moj stari drugar Sale Denic.
A taj vreme ne gubi.
A Mladjana i Trpko imaju svo vreme ovoga sveta, Jer, u stvari-nista ne rade, sem sto gnjave ljude.
A TO NIJE LEPO!