ovo je zakonom zasticen text/TASMAJDAN

NEDELJA, 12.jun.KIŠA.KIŠICA.
Tašmajdan.Da je neko drugo vreme... da nisam opako zviznula petu,odrala laktove,dobila podlive,verovatno bih sada natukla moje brze patike, leggings+t shirt...u letu ponela maskirnu torbu sa flasicom vode, 200 dinara, malim kisobranom i zaputila se u setnju po TAŠU! NAŠ TAŠ! Besna sam i tužna. Trenutno sam u onom stanju kada čovek piše brzo, brzo..iz duše svoje napaćene.
Uopšte se nisam radovala kada sam čula da će rekonstruisati park.Onda sam pomislila, pa dpbro-biće više zelenila.Kakva sam glupača! Kao i mnogo drugi,i ja sam odrasla na Tašu.Igrala sam se tamo i pre osnovne škole sa drugarima sa kojima sam išla posle i u školu, a družimo se do dana današnjeg. U "Šansi" sam upoznala Ninu pre 20 godina. Držala je najveću i najlepšu bebu koju sam ikada videla u naručju.LUKU.Želim mu da uspe da upiše fax koji je izabrao. Neću zbog uroka da kažem koji. Samo-kuc kuc o drvo.
Ali, na Tašmajdanu skoro da nema više drveća. Više ga ima na nečijem placu u Boleču.
Tužno i strašno.
Umesto da se radujemo, da ljudi sa osmehom vode decu u taj park, on je sada ni kriv ni dužan, a tužan-postao mesto koje ćemo možda sve više izbegavati.A okupiraće ga neki drugačiji ljudi.Koji nisu sveta videli, koji padaju u nesvest zbog svetlećih bazen-fontana.ko zna šta su videli.volela sam Tašmajdan kada se zorom vraćam ošamućena.Sama ili sa NJIM ili sa društvom. U NAŠEM TAŠU JE BILO SO SAFE!dok ovo pišem slušam koncert Zdravka čolića u pozadini.Sa TV-u. Iz 70-tih.znam sve reči.Potpuno spontano.kao što znam i Oliverove.Sećam se da je stalno pevao Zdravko kada su ringišpili i automobilčići i zelena gusenica bili gore, prema televiziji, kod bazenčića. Tu je staza koja se spušta ka "Radoviću." Znam napamet sve staze na Tašu. Prečešljaću park uzduž i popreko i sve što je promenjeno ću da popišem. Ići ću sa olovkom i papirom. Neće oni nas preveslati tako lako.A što se tiče zatvorskih klupa-nek ih sad izvaljuju huligani.Baš me briga. GDE SU ZELENE DRVENE SA VOLUTAMA NA NOGICAMA? Park je toliko oguljen da je sada potpuno otvoren prema Bulevaru. A Dvorski park i fontanica koja je tamo pretvorena u folkoteku. KAKO GLASE IMENA LJUDI KOJI SU UNAKAZILI TE PARKOVE? govorili su da se Cigančići penju na Don kihota i da su mu oni odvalili glavu.Ma nemoj. Jeste da su gnjavatori,ali daleko od toga da su cigančići uništavali parkove!
Nema veze Azerbejdžan više.Dali lovu.OK.Za uzvrat-statua.Ogromna. Progutasmo i to.
Ali, neću da progutam to što deca neće zaraditi svoje prve ožiljke, kraste i odrana kolena,penjući se na drveće.Nego na one metalne,sigurne konstrukcije.Zipa-sigurne...A sad sam se setila-počelo je još davno, kada su uklonili kamenu česmicu na glavnoj džadi u parku, pa su onda isekli staru breztu na čiju najveću granu je moglo da sedne nas malih petoro. Ona je bila na padini desno dole kada se penjete prema "Šansi".Božeeee.Retko Boga prizivam.A tu je Markova crkva.Srećom, nije im palo na pamet da i nju diraju. Da izgleda nova.Jaoooo.
Mnogi grde i "Maderu" i njen parking.Greše. Ona je renovirana veoma lepo.Ima baštu-vrt-venjak.Mnogo zelenila i taj restoran-kafana deo je mog detinjstva.Stalno smo tamo klopali.Danas,kada odem u "Maderu" imam dobar osećaj,jer duh stare "Madere" osećam.
Istražiću sve.Neće me mrzeti.Ovaj blogotext je samo okidač.Imam dobre izvore.Da li su naručeni baš takvi planovi? Da li je neko HTEO da to izgleda kao memorijalni centar i aleja velikana odjednom. Nijedan mastovit arhitekta, a pogotovo hortikulurista sa duhom-ne bi uradio onako park.
DRUMOVI CE POZELETI TURAKA,AL TURAKA VISE BITI NEĆE.
Beograd je grad gradjanskog stila i eklektike.Zašto?Eklektika spaja i upija iz drugih stilova i tako je stvorena.Često joj se pribegava zbog manje novca, nadogradjivanja u pozitivnom smislu...Srbija je vekovima siromašna zemlja.
Obožavam Tašmajdan i sada kada mi kroz glavu prolaze slike ovog parka,vidim ga u starom izdanju. Trebalo je tako i da ostane. Umesto da posade što više drveća, da posade tzv. divlje engleske vrtove koji se veoma planski rade,oblikuju...oni su kao "vetar u kosi" frizura Fare Fosit.Isekli su do balčaka, samo još krv nije iz drveta potekla...ISEKLI SU MOJE JAPANSKO DRVO PREKO PUTA "ŠANSE"! Sad bih psovala ovde do sutra.
I na Tadićevom sam licu videla grč kada je govorio o "novom"Tašu na otvaranju parka.Bolje da su taj novac iskoristili da daju nekoj bolnici.Nama je Taš bio dobar.Najbolji na svetu.
Imam tapiju na Tašmajdan.Kao i mnogi od vas.Nas. Peta sam generacija Beogradjana.Imam porodično stablo.
HOĆU VELIKA STABLA KOJA SU MI NA TAŠU PRUŽALA ZAŠTITU OD NAJJAČIH PLJUSKOVA!
Nalazila sam se na Tašmajdanu sa prijateljima.Sednemo na ledja klupa, a noge na klupu. I sedimo. satima. Premeštamo se sa klupa na klupu prema suncu i hladovini. Sednemo u "Šansu". Kada je preuredjena "Madera" celog leta sedeli smo u bašti. jela sam samo šopsku salatu. Ukusnu i bogatu. Kada dodju ljudi iz inostrnstva radije ih vodim u "Klub književnika". Sada, ako odem s nekim ko nije odavde u "Maderu" moraću da objašnjavam da park nije tako radjen zbog tita ili kastra. Nego zato što novodošavši sa svojim merilima misle da svuda treba da rastu staklenci, da sve mora da bude pod pravim uglom, a da transparentni park treba da ima što manje drveća baš da bi bio transparentan.
Kad god imate priliku,a većina je sigurno gledala,pogledajte film "Višnja na Tašmajdanu." Neda Arnerić, Dejan Karaklajić, Arsen Dedić i ona čuvena-"..jer ja sam samo jedan od mladića koje vidjaš svaki dan.."
U tom filmu pada sneg. Taš pod snegom.jednom me je tata dugo šetao po snežnom Tašu pa su mi promrzle ručice.malo.nema veze.
Na Tašu mi je kao maloj devojčici prišla Rahela Ferari i pitala me:"A jel' si ti Dejanova".
Svašta je bilo na Tašu.
TAŠMAJDAN je mesto koje u mom životu ne proizvodi ni jedan ružan doživljaj, misao ili delo.
Jedino ružno vezano za Tašmajdan je ovo što se sada desilo.Kao da se nisu osvrnuli oko sebe.gradu koji je polupotonuo potreban je živopisan park, a ne staze za marširanje.
Ovaj blogotext je tek početak.vratiću se ja na Tašmajdan. I tek će biti textova o Tašu, Dvorskom(Pionirskom)parku.
A TV?! TELEVIZIJA BEOGRAD. Zašto Nebojša Djukelić npr. nema bistu?
Ima još mnogo pitanja bez odgovora.
A TAŠ JE NAŠ!
Ne treba da ga napustimo. Sada smo mu potrebniji više nego on nama.