Igrale smo lastiš. Padale. Kolena krvava. Tako se raste. Preskakale konopac. Padale. "Trule kobile". Padali. "Erjeckinje Barjackinje" = RAZBIJANJE! Bili smo ragbi razvaljeni. A tek "izmedju 2 vatre"..Kao Kelti!
Ja ne razumem majke koje vriste kad im deca padnu, a deca se smeju.Odrasla sam sa krastama na kolenima. Pala jednom u sred zime obucena u more u Opatiji. Ledeno. U trecoj trceci oko stuba u stanu imala sam lom butne kosti. Gips. 3 meseca. Od ispod grudi i cela leva noga i desna do ispod kolena. Leto. Baba-tetke me cesu nekim suludim damskim predratnim cesagijama. Nije mi bilo nista.
nije mi nista bilo.
Posle jedne poste zimskim carolijama na Sajmu negde oko 1979. imala sam 3 dana poremecaj koncentracije i orijentacije i sve sam videla naopacke.
Nista mi nije bilo.
A bila sam na "Suncu, "Balerini"..i tako dalje....Rolerkoesteru. vristala sam i psovala najglasnije sto sam mogla. Nije mi nista bilo.
U ZOO vrtu u Beogradu uvek sam plakala.
Pokusavala sam da razvalim resetke i pustim zivotinje.
Klecala sam ispred jednog kaveza i morali su da zamole mamu da odemo napolje.
Nikad vise tamo nisam krocila.Putovala sam sama sa ..sa manje od 14..I..nista mi se lose nije bilo. Da . Promenila su se vremena .Ali, sustina ovog mini texta je velika. PUSTITE DECU DA SE SLOBODNO IGRAJU. Setite se svojih krvavih kolena. I koliko ste mozda bili ponosni sto ih imate.
Jer ste "mali ratnik".
Osvajali smo svet. Gulili laktove i kolena.
Moje japansko drvo preko puta "Sanse" su isekli.
A u njegovom senovitomokrilju nam je bila kucica.
Mozda vase drvo jos uvek postoji. I nije oseceno bez razloga kao ovo na tasmajdanu. Penjite se na njega zajedno sa decom. Ogulite laktove. Ta krv je slatka.
Ogulite kolena bar jos jednom. i posle ceskajte krastu kad pocne da svrbi. _to sm is vi voleli da radimo...Eto, palo mi na um..secanje na laktove mi kravave i kolena..Idem da se penjem na drvo. Kad pogledam, ima jos uvek drveca odlicnog za penjanje na Vrcaru i na Neimaru. jedno carsko je kod "KAlenica", ali verujem da bi sanitarno/komunalni dobilli shok kada bi me videli na drvetu, pa cu ih postedeti!
Caoooooo!
..boze, luda li blogoteksta..ljudskij e mozak zaista..zaista...
Ja ne razumem majke koje vriste kad im deca padnu, a deca se smeju.Odrasla sam sa krastama na kolenima. Pala jednom u sred zime obucena u more u Opatiji. Ledeno. U trecoj trceci oko stuba u stanu imala sam lom butne kosti. Gips. 3 meseca. Od ispod grudi i cela leva noga i desna do ispod kolena. Leto. Baba-tetke me cesu nekim suludim damskim predratnim cesagijama. Nije mi bilo nista.
nije mi nista bilo.
Posle jedne poste zimskim carolijama na Sajmu negde oko 1979. imala sam 3 dana poremecaj koncentracije i orijentacije i sve sam videla naopacke.
Nista mi nije bilo.
A bila sam na "Suncu, "Balerini"..i tako dalje....Rolerkoesteru. vristala sam i psovala najglasnije sto sam mogla. Nije mi nista bilo.
U ZOO vrtu u Beogradu uvek sam plakala.
Pokusavala sam da razvalim resetke i pustim zivotinje.
Klecala sam ispred jednog kaveza i morali su da zamole mamu da odemo napolje.
Nikad vise tamo nisam krocila.Putovala sam sama sa ..sa manje od 14..I..nista mi se lose nije bilo. Da . Promenila su se vremena .Ali, sustina ovog mini texta je velika. PUSTITE DECU DA SE SLOBODNO IGRAJU. Setite se svojih krvavih kolena. I koliko ste mozda bili ponosni sto ih imate.
Jer ste "mali ratnik".
Osvajali smo svet. Gulili laktove i kolena.
Moje japansko drvo preko puta "Sanse" su isekli.
A u njegovom senovitomokrilju nam je bila kucica.
Mozda vase drvo jos uvek postoji. I nije oseceno bez razloga kao ovo na tasmajdanu. Penjite se na njega zajedno sa decom. Ogulite laktove. Ta krv je slatka.
Ogulite kolena bar jos jednom. i posle ceskajte krastu kad pocne da svrbi. _to sm is vi voleli da radimo...Eto, palo mi na um..secanje na laktove mi kravave i kolena..Idem da se penjem na drvo. Kad pogledam, ima jos uvek drveca odlicnog za penjanje na Vrcaru i na Neimaru. jedno carsko je kod "KAlenica", ali verujem da bi sanitarno/komunalni dobilli shok kada bi me videli na drvetu, pa cu ih postedeti!
Caoooooo!
..boze, luda li blogoteksta..ljudskij e mozak zaista..zaista...
Нема коментара:
Постави коментар