ovo je zakonom zasticen text/ U R M E

U poslednje vreme jedem skoro samo lubenicu, urme, musli,mleko, vocni jogurt od jabuke i kruske, nes kafu , coca colu, vodu u nevidjenim kolicinama kao i uvek, tartar biftek kad odem u kKlub Knjizevnika, paradajz, sir, susene brusnice, suvo grozdje, aruniju, nektarine..i to bi bilo to=5 kg manje za mesec dana..dobro. Malo vise+istezanje+brzo hodalje+kalanetix jer je mnogo vruce.
URME
Urme sam uvek u zivotu dozivljavala, jos kao mala devojcica, kao nesto jako delikatesno, ali, nisam bila svesna da urmne nisu skupe. Mislila sam da su one neverovatno postovane, a i jesu, iako su najvise hrana za kamile, jer u sebi nose i slast i snagu tako potrebnu da bi se opstalo u pustinji. Jela sam pre 2 nedelje urme iz sudana po specijalnom receptu. Ogromne su i narastu kada odstoje najmanje sat vremena u limunovom soku. Tada postanu skoro kao sljive, metalno plave sa braonkastim sjajem i fanstastican im je ukus-nekako ljutkasto sladak. D I V N O.
Imam samo jos 20 minuta i onda moram napolje hitno. Urme su mi mozda najvaznije od svega pored lubenice ovog leta. Zasite me i smire. 3 urme pred soavanje za mene su sada vise od svakog najomiljenijeg jela na svetu..ima vremena i ima dana. Postala sam srecnija osoba kada sam prestala da se povremeno tesim hranom, jer, u sustini, srecnija sam kad ne jedem. Jeste. opterecena sam. Pa sta.
hmmm.E, pa ovako. Nisam opterecena nego je u 21. veku obaveza svakog normalnog coveka koji je iole u prilici da vodi racuna o sebi da pazi sta jede i da ne bude debeo,-la. Debljina je bolest. Ma iz kog razloga nastala.
Nije to teme nego urme.I tako, slatkoja jedem urme za koje sam kao dete verovala da su nesto neverovatno kao dragulj jer smo ih jeli i za Banje vece..stizale su iz raznih egzoticnih zemalja u koje su putovali moji roditelji ili prijatelji roditelja. Uglavnom, fini neki ljudi koji su mi poklanjali dželabe, sandale isusovke, slatkise i naravno-URME.
Urme punjene kininom davao je Staša Neli u romanu Henrika sjenkjevica "Kroz pustinju i prasumu" i od tada i ja nekako prihvatam urme kao lek. Sa i bez kinina.
Urme izjednacavam na jedan nacin sa maslinama. Iz istih su krajeva, pominju se u jako vaznim spisima i tako dalje i tako dalje.
Ne jedu džabe urme i slicne stvari Arapši tokom dana kada su u ouazi ili putuju na kamilama ili u jeepovima sa kalasnjikovima preko kolena. i piju vodu tek uvece. Da se ne bi znojili. Imaju oni razne fore; pa sa nargilama i duvanom i hasisom, sa cajem od hibiskusa koji je verovali ili ne Jamie oliver probao tek kao slavni kuvar..
Da skratim. Idem ja tako danas prvo do jednog provajdera da sredim oko interneta, pa odem do omiljenih mi radnji, pa odem do kafica jer su onu doputovali i na povratku kuci kupim urme koje sam jela od prodavnice u njegosevoj iduci prema gajbezi. A one zilave, bedne, ni kamile ih ne bi jele, a kamilice su bezobraznice. I mislim se ja kako nas ne tretiraju bolje nego kamile koje poatkad dobiju itekako onim skarcenim stap-bičem i kidam i deljem zubima i nekako se borim sa tim posrbljenim urmama, a one me nerviraju li nerviraju.
Na zidicu sedi starija zena. 65
Zena prosi i ima glavu pod skoro sasvim crnnom maramom. Napolju je 32.
Ja i dalje kidam urme i uzivam u slatkom ukusu koji me totalno smiruje.
Pokusavam da ne mislim na zenu ni da je ne gledam.
Zarekla sam se da necu davati nista prosjacima , jer ako dam jednom od njih, onda moram svima.

Drzi ispruzenu mrsavu ruku.
Cista je.
Pristojno obucena.
ja, iskreno, imala sam skoro 2000.
nisam joj dala pare.Dala sam joj sve urme.
Napisala sam vec jednom gore da urme negde izjednacavam po snazi sa maslinama i da one za mene znace zivot.
Text necu vise gledati da ne bih nesto promenila. Zelim da ostane bas ovako sirov. to se desilo pre malo vise od pola sata.