ovo je zakonom zasticen text:ŽOZI za FAAR-20.god.CLICK-a

Ove godine navrsva se 20-ti rodjendan nase najbolje i najprofesionalnije modne agencije.
Imali smo "priredbu" u subotu 24. septembra tamo gde je sve i pocelo , u SKC-u, a o tome cu napisati poseban blog.
Ovo je text koji je objavljen u pocasnom 009 broju "FAAR"-a i cast mi je sto sam deo tog zaista casno, lepo, moderno i svedeno, ali beskrajno mastovito stvorenog magazina-knjige.
Takve stvari i pojave nazivam "natprirodnim pojavama u kulturi" , jer je u to na posten i dostojanstven nacin ulozen trud i profesionalizam bez pompe, a veoma jasno i dovoljno za gradjanske, damske i gospodske zelje i potrebe-glasno!
Kroz ovih 20 godina utkana je borba koja je sada najzesca-borba protiv nuvorisa, neznanja, primitivizma, novoelite i njenih postulata, mada oni verovatno ne znaju ni sta to znaci.
konacno, evo texta! FAAR 009
V E T A R U K O S I
by
DUŠKA ČAVIŽ ŽOZI

"CLICK" je hrabro krenuo sumornih i teskih 90-tih. I agencija i mi - fanovi, publika, blagonakloni novinari(jer, ima i onih drugih), umetnici svih fela, znani i neznani..svi smo pohodili revije. to je zaista u to vreme bilo malo hodocasce u svet stila, mere, sika...
Secam se kada smo snimali spot za "Plejboje" ljutih 90-tih. Spot je rezirao vuk Velickovic. Cele noci momci su prasili "..gadan bicu jaaA...Mlade, tanusne manekenke i moja malenkost koja loize sladoled u zoru. Krem mi se cedio niz prste i clanak na ruci, a poznati beogradski frizer Bobo me je tako temperamnentno natapirao da sam posle ispirala i otpetljavala kosu celomflasom balsama. Jelena Maćić je sminkala kao na pokretnoj traci.
Secam se kada je na Adi bojani leta 1993. bio, po ugledu na "Club Mediteranee" organizovano letovanje. Smestili smo se na Autobuskoj stanici Beograd u otprilike 7(my lucky nzmber) autobusa i krenuli putem jedne nezaboravne avanture. Nasa mala enklava postala je vec za par dana svetsko cudo. Spoj najludjih beogradskih faca, DJ-evi, ekipa sa "B92", "Playboy", "EKV" i naravno, Click-ove devojke i pokoji mladic koji su nam uprilicili revije.
Secam se ikad se Mira udavala, a Marija i ja smo se borile oko bidermajera. Ona se udade, a ja jos nisam.
Ivanovic, Tesla, Paunovic...,iza scene uvek smirena Goga, jedan od "the best backstage managera" Natasa, Nenadova sestra..Lukjacenko, Maja Pink.
Prvu generaciju Clicka cine meni bliski ljudi. Ne mogu a da ne pomenem kokija-kokoskova, boska i stanka. Oni su dostojno nastavili put Benje Martinovica, Nevena Boskovica, Djoke Cortine, pravih Beogradjana i dzentlmena.
moje "sveto trojstvo" i tada je bilo "kitch-trash-kemp". Izlazili smo u klubove koji su izgledom, muzikom i ostalim sredstvima prkosili turbo naletu. Voleli smo "buhu", "Soul food", "omen, "Akademiju", "Industriu"
Secam se prve revije nase najuspesnije, najlepse, decentne, ali probojne Roksande Ilincic. Pa sad, posto smo Lada i ja ucestvovale na toj reviji, mozemo da pijemo kafu gospodja Obama, rosin Marfi i nas dve ili da organizujemo "chit-a-chat" cajanku o modi. Na njenoj reviji u okviru FW-a u "Hyatt"-u pre X godina, sedela sam pored Alberta Tombe.
Vidim ja-nesto mije poznat frajer. Pa vidim-dobro je pocrneo. Pomislim:"Da nije to neki od onih dubrovackih likova". Pa sam onda htela da ga pitam da nije slucajno isao u moju skolu. I na kraju se opsetim da je to Alberto Tomba. Malo smo popricali. Simpatican cool tip ipravi veseo, optimistican Italijan.
DANAS, kad u EXPO centru stanem i posmatram ljude, a to mi je omiljena zabava - sve je tako dobro organizvano, vlada bon-ton, nema ludackog guranja. Na FW-u mogu i da stojim. Stajala sam i na BITEF-u 100 puta i na nekim premijerama i koncertima svim skoro. Volim taj uzavreli zivot.
Muzika je veliki faktor u svetu mode, pa i na "Click"-ovim revijama. Ona pokrece, motivise, ona moze da oraspolozi uplakanu manekenku, nervoznog modela ili dizajnera tremarosa. Mnogo puta se desilo da svi cupkamo i djuskamo na stolicama gledajuci revije.
I aplauz je vazan. Ne aplaudira se samo dizajneru i manekenima, nego i ljudima iz organizacije i tehnike...i, naravno-DJ-ju, a to je najcesce-Willy.
Jednom sam u Njegosevoj, dok je od kafica figurirao samo "Cvetic" cuveni, cula komentar dok sam prolazila:"Zar joj nije dosadno da se svaki put presvlaci!?". Pa, u tome i jeste caka. Cuvam i negujem svoju garderobu, milujem je, cetkam kapute i bundu...Sve sto moze na hemijsko, ide na hemijsko. Moja je baka govorila-"Moram da imam lep ves ako se onesvestim na ulici" i "Uvek biram dobar kaput umesto lose bunde po svaku cenu. Bunda moze da bude stara, ali NIKADA i NIKAKO ofucana".
I sada, 20 godina posle, stasava generacija mnogo mladjih, lepih, interesantnih, egzoticnih ili klasicnom lepotom obdarenih devojaka. Visoke, vitke, sa sjajem i nadom u ocima. I VETROM U KOSI.